Medijska strategija Aleksandra Vučića je jednostavna: ne sme da postoji nijedna televizija ili novine koje objavljuju istinu. Najvažniji režimski medijski kerber, Dragan J. Vučićević, preuzeo je ulogu Željka Mitrovića, koji je pretrpeo poslovni kolaps, pa prodaje imovinu, uključujući i „Belu kuću“ na Dedinju. Vučić na mesto generalnog direktora RTS-a gura Manju Grčić, blisku prijateljicu Suzane Vasiljević i kumu Jovane Joksimović, koja ima istaknutu ulogu u parazitskoj mreži medija poput Tanjuga, RTV Pančevo, K1 i sl. Istovremeno, vlast guši medije iz United Group-e i ugrožava poslovanje Predraga Rankovića, koji je svoju Televiziju Happy otrgao iz kontrole Vučića.

P. Popović

U normalnim državama postoje tri grane vlasti: zakonodavna, izvršna i sudska. U Vučićevoj Srbiji, one su podređene četvrtoj, najmoćnijoj vrsti vlasti – medijskoj.

Aleksandar Vučić pred televizijskim kamerama krši Ustav i zakone, izdaje naređenja premijeru i ministrima, vodi istrage, hapsi, sudi, verbalno strelja i sahranjuje. Tokom prošle godine imao je 398 televizijskih intervjua, konferencija i vanrednih obraćanja.

U prve tri nedelje ove godine već je dostigao taj prosek, 26 puta je davao višečasovne intervjue ili nešto kraće izjave sa ekskurzija. I to mu je malo, pa pokušava da uguši preostale enklave profesionalnog i slobodnog novinarstva i da pojača dozu radijacije, koju šire medijske trovačnice pod njegovom strogom kontrolom.

Po Vučićevom mišljenju, svi novinari treba da liče na Dragana J. Vučićevića, a sve novine i televizije na Informer. Vučić to i ne krije. U božićnom spektaklu, kada je dva i po sata sedeo u studiju TV Informera, Vučić je rekao: „Blokaderi uništavaju državu. Opasni su, svi ih se plaše, pa ćute, ne žele da im se zamere. Nijedan ministar ili državni službenik ne sme da im se otvoreno suprotstavi. Samo je Vučko spreman da se bori za državu, bez obzira na cenu“, rekao je Vučić.

U znak zahvalnosti, Vučić je Informeru dao nove godišnje ugovore, preko kojih izvlači ogromne količine novca iz Telekoma i drugih javnih preduzeća, kao i iz gradskih i opštinskih budžeta. Od pre nekoliko dana, Informerova ergela je bogatija za još jednu televizijsku stanicu, čačanski Lav plus. Još dvadesetak lokalnih televizija preuzima program Informera u kome dominira prostačko veličanje Vučića.

U tom propagandnom sektoru, koji se bavi hipnozom starije i siromašnije glasačke mase, Informer je prevazišao Televiziju Pink. Osim toga što je efikasniji i jeftiniji, Vučićević je dokazao i da je lojalniji Vučiću od Željka Mitrovića. Otkad postoji Pink, Mitrović ga je ustupao na raspolaganje svakoj vlasti.

Međutim, to je uvek imalo visoku cenu i rok trajanja. Mitrović je poslovni uspeh, a i privatnu sudbinu, vezivao za strane gospodare, ne na domaće trenutne vladare. Za razliku od Vučića, kad je počeo rat u Ukrajini, Mitrović nije hteo da sedi na dve-tri stolice, odmah se opredelio za američku. A na toj stolici više nema mesta za Vučića, pa eto problema. Mitrović i dalje Vučiću ustupa jutarnji program i povremene specijalne emisije, plus Predraga Sarapu i Gordanu Uzelac, ali njihovi privatni odnosi su se značajno zakomplikovali. Vučić je prošle godine pomogao Mitroviću da dobije reprogram kredita, ali uz napomenu da je to poslednji put, više ne može da računa na njega.

Unazad nekoliko godina, Mitrović se preinvestirao, pa sad mora da izlazi iz raznih poslova i rasprodaje imovinu. Na doboš ode i „Bela kuća“ na Dedinju, koju je vlasnik Pinka od milja nazivao „Hram Svetog Žeksa“. U vilu od ukupno 6.000 kvadrata, na parceli od pet hektara koju je 2019. godine platio 4,5 miliona evra, Mitrović je investirao dodatnih pet miliona evra. Sada, pritisnut dugovanjima, „sveti velikomučenik Žeks“ bi bio srećan kad bi uspeo da taj objekat proda i za pola sume koju je uložio. Usled poslovnog kolapsa, Mitrović ne može da pokrije ni godišnji porez od 200.000 evra. S obzirom na nezavidnu situaciju, Mitrović nema veliki manevarski prostor. Može samo da se nada skorim promenama vlasti, posle koje će ga „prijatelji iz američke administracije“ ubaciti u pobednički tabor. Do tada, moraće da se pomiri sa činjenicom da je Vučić glavni urednik Pinka, kao i svih ostalih režimskih medija.

Vučiću su bitni Informer i Pink, pa i ostale televizije sa nacionalnom pokrivenošću, ali svi zajedno vrede mu manje od Radio-televizije Srbije. Dok ostale televizije služe za zabavu, često za pevanjem i pucanjem po političkim protivnicima, Javni servis efikasno amortizuje nezadovoljstvo građana. Dosadašnji generalni direktor, Dragan Bujošević, uspešno je obavljao taj prljavi posao za naprednjački kartel.

Međutim, i njemu je došao kraj. Desetak godina posle probijanja zakonskog roka za odlazak u penziju, Bujošević mora da napusti RTS.

Na konkurs za izbor novog direktora Javnog servisa prijavilo se desetak ambicioznih autsajdera. Upravni odbor je potvrdio kandidature Slađane Ivančević, direktorke Mreže most, Miloša Tanaskovića, ekonomiste u penziji, i bivšeg generalnog sekretara RTS-a Stanislava Veljkovića. Među kandidatima je i Dejan Stanković, zvani Kralj, koji je nekada radio kao voditelj na TV Košava, a sada je predsednik Hrišćansko-demokratske stranke u Belgiji. Oni su tu da daju legitimitet budućoj direktorki Manji Grčić, koju je Vučić već izabrao za naslednicu Bujoševića.

Manja Grčić ima kvalifikacije u skladu sa standardima naprednjačkog kartela. Rođena je u Sarajevu, živela je i školovala se u Libiji, Iraku, Zambiji, Šri Lanki. Diplomirala je žurnalistiku u Londonu, gde je, navodno, radila i za BBC. I njena najbolja prijateljica, Suzana Vasiljević, predstavljala se kao bivša novinarka BBC-a sve donedavno, dok to engleski medijski gigant nije demantovao tu laž. Grčićka i Vasiljevićka su se zajedno stavile na raspolaganje Vučiću još pre više od deset godina. Dok je Vasiljevićka dobila ulogu pratilje diktatora, Grčićka je učestvovala u mutnim radnjama oko medija, koje je Vučić preuzimao i stavljao pod svoju kontrolu.

Po dolasku u Beograd, radila je kao savetnica za odnose sa javnošću u američkoj agenciji USAID, a potom je bila direktor Mitrovićeve firme Media System. Kao generalna direktorka Televizije B92, Grčić je učestvovala u prodaji te kuće grčkoj Antena Grupi, u kojoj je dobila funkciju direktorke korporativnog i regulativnog sektora. Sa te pozicije bila je uključena u prodaju televizija B92 i Prva naprednjačkoj kompaniji Kopernikus.

Osim sa Suzanom Vasiljević, Manja Grčić je izgradila bliske političke, poslovne i privatne veze sa bračnim parom Joksimović. Sa Željkom Joksimovićem je 2019. godine osnovala kompaniju Minacord Media, u čijem vlasništvu se nalaze televizije K1, TV Doktor i Kazbuka. Sa svojom kumom Jovanom Joksimović je, iste godine, osnovala agenciju Majo Public. U toj gustoj mreži medijskih poslova, Grčić se od 2021. nalazi na funkciji direktora firme Tačno d.o.o, koja je vlasnik novinske agencije Tanjug. Joksimovići i Grčićka su novac za pokretanje tih medija dobili kroz kredite, za koje je garanciju dalo javno preduzeće Telekom.

Prema podacima iz poslednjeg finansijskog izveštaja, za 2024. godinu, Tanjug je ostvario gubitak od 30 miliona dinara i kratkoročna dugovanja od čak 441,3 miliona dinara. Kao zvanični vlasnici Tanjuga, odnosno njegovog osnivača Tačno d.o.o, prikazani su Radio-televizija Pančevo sa 60% vlasničkog udela, dok preostalih 40% pripada Minacord Media, gde se Grčićka nalazi na direktorskoj funkciji. Minacord Media je ostvarila profit od 80 miliona dinara, što je duplo manje od dugovanja, koja iznose 166,9 miliona dinara. U sve to je uključen i Bratislav Gašić, koji je, preko svog kruševačkog ortaka Radoice Milosavljevića, pre nekoliko godina kupio RTV Pančevo. Nedugo posle toga, Milosavljević je tu televiziju prodao izvesnoj Tatjani Ćuk.

Iako nema zvanične potvrde da je ona član SNS-a, to može da se zaključi po rezultatima njenog rada. RTV Pančevo je 2024. godine ostvarilo gubitak od 247 miliona dinara i dugovanjima od 478,6 miliona dinara. Bez obzira na katastrofalan bilans poslovanja, sa minusom od 725,6 miliona dinara, odnosno više od šest miliona evra, to preduzeće i dalje posluje, pa preko TV Tanjug svakodnevno emituje naprednjačku propagandnu radijaciju.

Kao reprezenta tog društva kriminogenih parazita, Vučić izvlači Manju Grčić i postavlja je na čelo Javnog medijskog servisa Srbije. Iako je Dragan Bujošević verno služio Vučićevim interesima, nema sumnje da će njegova naslednica opravdati poverenje i dokazati da i od lošeg uvek ima neko gori.

Vučićeva medijska strategija je krajnje jednostavna – ne sme da postoji nijedna televizija ili novine koje će objavljivati istinite informacije. Sa tim ciljem, otkad je na vlasti uspeo je da ugasi nekoliko nezavisnih štampanih izdanja i da sve televizije sa nacionalnom frekvencijom stavi pod svoju kontrolu.

U poslednjih nekoliko meseci, iz tog koruptivnog zagrljaja otrgla se Televizija Happy, Predraga Rankovića Peconija. Već posle nekoliko objavljenih vesti o studentskim protestima, Vučić je sa te televizije uzeo Milomira Marića i nekoliko njegovih abonenata. Istovremeno, vrši finansijski i poslovni pritisak na Rankovića. U tom kontekstu, pre nekoliko dana je stimulisan protest radnika aleksandrovačkog preduzeća Vino Župa, koje se povezuje sa Rankovićem.

 S obzirom na Vučićevu nameru da zadrži kontrolu nad televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, može se očekivati nastavak pritisaka svake vrste.

Na udaru vlasti se nalaze i mediji iz United Media Group-e. Promena vlasničke strukture, do koje je došlo prošle godine, kad je Dragan Šolak prodao svoj udeo, izazvala je haos koji se ne smiruje. Urednici i novinari televizija N1, Nova S, dnevnih novina Nova i Danas, i nedeljnika Radar nemaju nikakvu komunikaciju sa krovnim menadžmentom. Niko ne odgovara na dopise sa pitanjem o planovima za budućnost tih medija.

Mrak je prirodno stanište Aleksandra Vučića. Zato na sve načine guši slobodu medija, kako bi uticaj na javnost mogli da vrše samo on i njegovi kerberi poput Vučićevića, Grčićke i sličnih pripadnika naprednjačkog kartela.

Ipak, njihov mrak ne može da uguši svetlost, koju šire studenti i pobunjeni građani. Narod je probuđen iz hipnoze i imunizovan od pinkoidne radijacije. Na kraju, i Vučićevi mediji će morati da, posle izbora, objave istinu o njegovom i njihovom padu.