Premijer lažne Vlade srpskog diktatora zove se Đuro Macut, i prema svim moralnim kriterijuma je nedostojna ličnost da bude na tako visokoj funkciji. Ipak, sa druge strane, on je visokoobrazovana ličnost, naučnik svetskog glasa i vrhunski stručnjak za promenu pola. U samom vrhu naprednjačke vlasti ima barem sedam ozbiljnih kadnidata za takav poduhvat, ali, samo jedan od njih iskreno sanja o tome i on rukovodi čitavom operacijom srpske propasti. Hoće li ovaj Đura koji izgleda mutavo, imati sličnu sudbinu jednom ranijem Đuri Mutavom? Hoće li menjati sebi pol, ili samo lični opis? Hoće li biti svedok-saradnik, ili samo neugledni penzioner?

Luka Mitrović

Miladin Suvajdžić, javnosti poznatiji kao Đura Mutavi, koji je postao ključni svedok u rasvetljavanju gotovo svih zločina zemunskog klana, nakon ubistva Zorana Đinđića u martu 2003. godine, i bekstva iz Beograda, ponašao se kao čovek koji jedva čekao da padne policiji u ruke. To su relevantni svedoci kasnije i potvrdili.

Želja mu se ubrzo i ispunila.

Naime, Suvajdžić (Đura Mutavi), kao jedan od retkih preživelih kriminalaca iz devedesetih, pristao je da bude svedok-saradnik na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Odmah nakon toga (prema izvorima iz tadašnje Vlade Srbije), sklonjen je u Ameriku i promenjen mu je identitet, a, verovatno i lični opis putem takozvane korektivne hirurgije.

Na izvestan način, kao svedok-saradnik, imao je „državni posao“, pa ga je država i zbrinula na prikladan način, da mu „ni dlaka sa glave ne fali“…

Dve decenije kasnije, pojavio se Đura Mutavi po drugi put među Srbima, ali sa mnogo manje dlaka na glavi, u odmaklim godinama, i na najvišoj državnoj funkciji.

Naravno, sasvim drugi Đura, ovaj put po imenu Đuro Macut, visokoobrazovan, navodno neporočan, sa pedigreom iz oficirske kuće, tako reći foto-robot ličnosti iz naučnih ustanova, ali, po zloj sudbini koja ga čeka, sličan onom prvom Đuri „Zemuncu“.

Taj novi Đura bez ikakve dileme mogao bi da nosi nadimak Mutavi, jer jezik ima ali usta ne otvara, hoda tiho, uglavnom ulazi u prostorije nečujno, drži se hodanja po uglovima soba, uz zidove.

Gledano po ustavnim ovlaštenjima u Republici Srbiji on je danas pred kraj 2025. godine, najmoćniji čovek u zemlju. Mogao bi čuda da napravi, da otvori Pandorinu kutiju, da se okruži brigadama policije, da udari na diktatora, samo kad bi imao „petlju“. Ali, kako, kad ga je diktator i izvukao iz anonimnosti…Služba je dugo tražila tako zahvalan profil školovanog idiota, bez karaktera i kičme.

Taj i takav Đura Macut, skoro Mutavi, pojavio se nečujno i skoro nevidljivo ove jeseni, 23. oktobra 2025. godine, u Londonu, gde je navodno (jer ga niko nije video) prisustvovao desetom Samitu evropskih lidera u okviru Berlinskog procesa, povodom pitanja stabilnosti, bezbednosti i ekonomske saradnje takozvanog Zapadnog Balkana.

Kad  su učesnici Samita prema protokolu na kraju Samita stali da naprave zajedničku fotografiju, samo se Vučićev Đura nije pojavio. Kažu izvori MT, da je doslovno pobegao sa mesta događaja, i to „na stražnja vrata“, do kojih ga je dopratilo domaće, britansko obezbeđenje, jer njegovo nije ni primetilo da je nestao!

Kad se vratio u državu čiji je premijer, bio je pozvan par dana kasnije na otvaranje nekakve omanje nemačke fabrike u Staroj Pazovi, ali se ni tamo nije pojavio.

Macut Đuro odlično zna da bi njegovo fotografisanje u Londonu pa čak i njegova skromna pojava u Staroj Pazovi, bila dovoljna da mu gazda koji ga je počastio visokom funkcijom, pobesni. Jer, takav kalibar ego-manijaka, teško bolesnog psihopate narcisoidnog tipa, ne može ni da zamisli da je neko važniji, viši, bolji, sposobniji od njega.

Istina, ni Đuro se ne trudi uopšte. Nije sklon slikavanju, uglavnom ide pognut, skoro da puzi, a sklanja se toliko da je to i diktatora počelo da nervira. Njegov „mutavi“ odnos prema okolini prešao je sve granice, a sposobnost njegovog gmizanja pred tiraninom, neopisiva je.

Onaj prvi Đura Mutavi iz devedesetih, makar je priznao da je kriminalac a sklopio je sa tužilaštvom i sporazum o „večnom miru i prijateljstvu. Svedočio je na štetu horde krvoločnih ubica i narko-dilera, te tako sebi obezbedio anonimnost i „higijensku distancu“ od najmanje pet hiljada nautičkih milja, a državi i tadašnjoj vladi argumente da radi svoj posao kako treba.Ipak, ovaj Đura Mutavi nije tako jednostavne mentalne konstrukcije. Naime, Đuro Macut ovdašnji i savremeni, magistrirao je i doktorirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Bio je na specijalizaciji iz repoduktivne medicine i biologije na Univerzitetu u Ženevi i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Srpsku medicinu, kao i Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu proslavio je širom sveta, kao jedan od najpriznatijih svetskih stručnjaka iz oblasti endokrinologije…Njegove metode o promeni pola, poznate su danas u najširoj svetskoj naučnoj javnosti.

Da je Đura Mutavi iz devedesetih imao ovog Đuru, sigurno bi bio spreman i pol da promeni, samo da pobegne iz sopstvenog pakla.

Ali, ovde, u ovom slučaju, zdrav razum traži odgovor na pitanje: kako je moguće da čovek sa ovakvom međunarodnom reputacijom, padne pod noge nebaždarenog balvana odbeglog iz Srpske radikalne stranke (ali ne i ona iz njega)? 

Šta je to Služba o ovom novom Đuri Mutavom imala, pa su svi njegovi naučni radovi, doktorat, specijalizacije, postali nevažni, a važna je postala samo njegova mizerna podanička služba na dvoru najopasnijeg manijaka u državi Srbiji?

Na dan bombardovanja Beograda od strane Hitlerove Nemačke, 6. aprila 2025. godine, prva telegram-čestitka Đuri Macutu, novoizabranom premijeru naprednjačke vlade, stigao je Marka Đurića, ministra spoljnih poslova Srbije u dotadašnjoj tehničkoj Vladi. U tom telegramu-čestitki, pisalo je: „Pred Srbijom su ozbiljni izazovi koji zahtevaju duboku posvećenost, visoku stručnost i energiju, spremnu da odgovori na zahteve savremenog doba“.

I Đura je pravilno shvatio ovu poruku. O dubini njegove posvećenosti Služba je sve od ranije (mnogo godina ranije) znala. I, o energiji koju je ulagao produbljujući „posvećenost“ u duhu „savremenog doba“.

Dakako, puno je pravo svake egzotičlne manjine u demokratskim državama da opšti među sobom i ovakvim „šifrovanim porukama“. A, sloboda u takvim demokratijama nudi priliku da ih neko i „dekodira“.

Ali, kao da ne vidi kako „kuća gori“, Macut je na konferenciji “Euronews Adria Summit“ u Palati Srbije govorio kako je „naša zemlja zadovoljila sve tehničke uslove za pristupanje Evropskoj uniji, ali  nedostaje odluka zemalja članica kako bi se to konačno desilo“.

Pa je počeo da recituje fantazije: „Mislim da smo zaista najbliže nego ikada da uđemo u EU, jer smo ispunili sve te neke preduslove. Kroz razne susrete koje sam imao kao predsednik vlade, osetio sam da nas svi razumeju, poštuju i uvažavaju“. Na toj konferenciji čiji je navodni cilj otvaranje platforme za razgovor o ključnim društvenim, političkim i ekonomskim temama Zapadnog Balkana, glavne teme su bile takozvani geopolitički izazovi, pripreme za Ekspo 2027., ekonomske prognoze za narednu godinu, odnos medija i politike, diplomatske perspektive i koraci ka evropskim integracijama…Naravno, nije ovo ni prvi ni zadnji „Titanik“ na kome muzičari sviraju dok brod tone. Ali, ova tone brže i od onog slavnog i isto tako tragičnog „Titanika“…

Na dan 13. novembra 2025., Đuro Macut je, kažu, razgovarao!

U goste mu je došla stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Matilda Mort da ga pita šta će biti sa tekućim i budućim projektima koje Vlada realizuje u saradnji sa agencijama Ujedinjenih nacija, jer su prilike u zemlji potpuno neizvesne.

I onda je Đuro zauzeo svoj „mutavi“ stav, i krenuo na drugu temu, školstvo, obrazovanje…Spas je tražio u ostalim gostima, direktorki Kancelarije za dualno obrazovanje koju je doveo upravo sa ciljem da „promeni temu“. Ali, bio je tu još neko: ambasadorka Švajcarske Konfederacije u Beogradu, An Lugon-Mulen. Ne treba ni pominjati moć agentura koja je delegira. Podrazumeva se. Dala je Švajcarska Srbiji mnogo donacija. Zanima je dalja sudbina države. Zanima i one koji je delegiraju. „Opipavaju puls“ Đuri Macitu-premijeru. Znaju da je već upao u radikalsku septičku jamu.

Sigurno da i Đura, ma koliko da je Mutavi, zna šta se sprema u zemlji Srbiji. On ima dovoljno prijatelja u svetu iz naučnih ustanova, ima gde da ode. Ima i dovoljno svoji „intimusa“ na mapi sveta. Možda će i proći bez posledica, jer ni o čemu i ne odlučuje. Ali, kažu izvori MT, „već je zakasnio“ jer je za kratko vreme potpisao par akata koje ga vode na optuženičku klupu.

To bi mu dalo priliku da ponovi ono što je Đura Mutavi iz Zemunskog klana uradio: da se ponudi kao svedok saradnik. Ako to danas zvuči nadrealno, vredi sačekati epilog. Davno još, pre 5000 godina, kineski filozof Konfučije rekao je da „Ono što izgleda neverovatno, uvek je najlogičinije„…

Postoje dve perspektive koje su izgledne Đuri Mutavom Macutu: jedna je da odgovara i brani se ćutanjem (što mu obezbeđuje jednu vrstu komfora, ćutanje je njegovo aktivno i pasivno, dakle, prirodno stanje).

Druga je da pobegne negde daleko, preko okeana, kod svojih prijatelja, svetski priznatih endokrinologa, i uživa baveći se novim naučnim dostignućima.

Ipak, ovaj Đura Mutavi za razliku od onog iz kriminalne zemunsko-surčinske jazbine, izgleda previše prozaično, kao stari kaput iz ormana.

Kad bude pao Aleksandar Vučić, on će pre toga tiho, nečujno, kao u bolnici ili umobolnici, izaći vani, „na stražnja vrata“, kako i dolikuje skromnom naučniku i doktoru tako kompleksnih nauka.

Velika je mogućnost da ga svi nakon toga zaborave za manje od 72 sata! Takav „duh u papučama„, izgleda kao slabo vidljiva paučina, kojoj ni metla ne može ništa. Čak ni ona gvozdena, za čišćenje ljudskog smeća kad se čuda čine po zemlji Srbiji i kad „drugi nastane sudija“.