Leto 2025. godine je treće najtoplije i četvrto najsušnije u istoriji merenja u Srbiji. Da je leto 2025. godine zabeleženo pre nekoliko decenija, važilo bi za rekordno vrelo i sušno. Danas, međutim, ovakve pojave postaju sve učestalije i deo su šireg trenda klimatskih promena;

·   Poljoprivrednici najavljuju proteste zbog suše tražeći od države 300 evra po hektaru!

·   Prema podacima RZS u Srbiji je 2024. godini bilo navodnjavano samo 48.668 hektara njiva. Obrađuje se 3.257.100 hektara;

·   Za to je nađeno je rešenje, nema para,  pa se uvek šteta proglasi sa dvocifrenom brojkom pada proizvodnje;

·   Rezultat te promašene, netačne i štetne strategije koja se primenjivala pod 2014. pa do 2024. godine je da je Srbija izgubila prehrambeni suverenitet koji sad treba da se vraća sa novom strategijom koja je u izradi;

·   Srbija danas ne uvozi samo svinjsko meso, već i mleko, mlečne proizvode i povrće – ukupno više od 800 miliona je potrošeno do septembra 2025. godine;

·   U Srbiji je prethodnih 13 godina više od 300.000 ljudi prestalo je da se bavi poljoprivredom!

·   U 2024. godini  Srbija je dnevno za uvoz svinjskog mesa trošilo se 425 miliona evra.Tada je za uvoz mesa i mleka potrošeno 650 miliona!

·   Srbija je zemlja bez agrarne strategije, do oktokbra 2025. godine. Očekuje se donošenje nove od 2025. do 2034. godine. Ona treba da spasi sela, agrar i državu Srbiji kroz vraćanje prehrambenog suvereniteta!

Branislav GULAN

Suše postaju deo klimatskih promena!

Leto 2025: To je treće najtoplije i četvrto najsušnije u istoriji merenja u Srbiji Da je leto 2025. godine zabeleženo pre nekoliko decenija, važilo bi za rekordno vrelo i sušno. Danas, međutim, ovakve pojave postaju sve učestalije i deo su šireg trenda klimatskih promena. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), ovogodišnje klimatološko leto u 2025. Godini  bilo je treće najtoplije i četvrto najsušnije u istoriji merenja u Srbiji. „Iza nas je vrelo i suvo leto. Nakon istorijski sušnog juna, deficit padavina nije nadoknađen tokom jula i avgusta“, kaže Lazar Filipović sa Instituta za meteorologiju u Beogradu, doktorant Fizičkog fakulteta koji istražuje ekstremne klimatske događaje i fiziku oblaka.

Na gotovo svim mernim stanicama u zemlji nedavno je zabeležen ozbiljan manjak padavina u poređenju sa prosekom iz perioda 1991-2020.  Najbliži normali bio je Dimitrovgrad, sa 83,7 odsto prosečne količine padavina, dok je u Negotinu palo tek 17,3 odsto. To je ovo leto u istočnoj Srbiji učinilo najsušnijim u istoriji merenja.

Sušno je bilo i u Banatskom Karlovcu, Zrenjaninu i Nišu, gde je palo svega 40,4 mm kiše – najmanje u poslednjih tridesetak godina. Na čak 11 stanica u zemlji ukupne letnje padavine nisu dostigle ni junsku normu. Klimatske promene ne donose samo smanjenje količine padavina, već i promenu njihovog rasporeda. Umesto ravnomernog rasporeda tokom sezone, kiša se sve češće javlja u obliku malobrojnih, ali ekstremnih epizoda. Tako je u Dimitrovgradu prosek dostignut zahvaljujući svega dva dana sa obilnim padavinama, dok su prethodni meseci bili izrazito sušni. Takve kišne epizode, upozoravaju stručnjaci, nisu nužno olakšanje jer povećavaju rizik od bujičnih poplava i erozije zemljišta. Deficit padavina u junu, koji je ključni mesec za razvoj ratarskih kultura, imao je ozbiljne posledice na poljoprivredu.

Nedostatak vode u kritičnim fazama rasta kukuruza, suncokreta i soje doveo je do značajnog smanjenja prinosa, dok je u stočarstvu zabeležen i problem sa dostupnošću vode za napajanje stoke. Klimatske promene utiču i na sve učestalije i intenzivnije toplotne talase. Tokom jula 2025. godine temperature su u više navrata prelazile 40 stepeni Celzijusa širom Srbije.

·   Prema studijama klimatskih promena, ovakav talas vrućine danas je 12 puta verovatniji nego sredinom 20. veka. Ono što smo nekada smatrali izuzetkom, danas postaje pravilo. Ekstremne suše i toplotni talasi sve su verovatniji i češći, a leto 2025. je još jedna potvrda tog trenda;

Poljoprivrednici najavljuju proteste

Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije odlučila je da nastavi proteste traktorima ispred nadležnih institucija, jer država, kako tvrde, ne pruža pomoć zbog „katastrofalne“ suše, a raniji zahtevi nisu ispunjeni. Predsednik udruženja poljoprivrednika Goran Filipović izjavio je da  poljoprivrednici traže podršku od 300 evra po hektaru za ratarske i voćarske kulture registrovane u sistemu eAgrar. Poljoprivrednici će pononavljau i ranije zahteve – gorivo bez akcize, kredite sa kamatom od jedan odsto i rešenje problema dugova prema PIO fondu. Filipović je optužio Ministarstvo poljoprivrede da manipuliše podacima o štetama, naglasivši da su poslednje četiri godine rod uništavale suše. A, za ;etvrt veka od 2025. Godien Sribju je sa ovom godinom  zdesilo ddevet suša. 

Prema podacima RZS u Srbiji je 2024. godini bilo navodnjavano samo 48.668 hektara njiva. Obrađije se 3.257.100 hektara. To je dovoljnoda samo 1,5 odsto njiva dobije vodu! Nemoguće je, odvojiti taj novac za investiranje u sistem za navodnjavanje jer za 11 godina, koliko se bavi proizvodnjom šećerne repe, proizvođač iz Temerina, kaže da je samo prve godine imao zaradu od 10.000 evra, a prošle 2024. godine najveći gubitak od 60.000 evra, a ove 2025. godine očekuje „minus“ od 10.000 do 20.000 evra.

·   U Srbiji se prema podacima RZS u 2024. godini navodnjavalo samo 48.668 hektara! Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hilj. m³ vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini.  Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hilj. m³ vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Republički zavod za statistiku…

Republički zavod za statistiku u izveštaju za 2024. godinu navodi da se najviše vode crpelo se iz vodotokova – 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.

Tokom 2024. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 48.668 hektara obradivih poljoprivrednih površina, što je za 2,3 osto više nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto), navodi se u izveštaju RZS <https://www.stat.gov.rs/>.

 Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

·   U Srbiji niski prinosi su posledica nedostatka vode iz postojećih zalivnih sistema!

Gubitnici proizvođači i potrošači!

·   U svim ovim nevoljama agrara Srbije, koji nije strateška privredna grana u Srbiji, decenjijama se radi i čeka bolji život. Već dans, a ne u obećanjima i od sutra! Jer, to sutra uvek ostaje na dugom štapu!

Mnogi odu sa ovog sveta, da taj boljitak ne dočekaju! Svi koji žive od proizvdoje hrane, a to je prema podacima RZS 1.150.653. Ili 508.365 gazdinstav au kojiam je zaposleno po 2,2 lica, da su oni najveći gubitnici i potrošači, a da su trgovci mineralnim đubrivima, semenima i vlasnici silosa najveći profiteri jer „obračunavaju marže koje niko ne kontroliše“. „Prošle 2024. godine mineralno đubrivo koje proizvodi ,,Eliksir“ u pakovanju od 100 kilograma koštalo je 4.800 dinara, a ove 6.000 dinara. Tako je i sa uvoznim đubrivom. Urea je u januaru ove 2025. godine godine koštala 50 dinara po kilogramu, a sada je 70 dinara. Dodao je da su uvoznici đubriva smislili taktiku da ne uvoze veliku količinu već manju, pa na nju zaračunaju enormne marže, a poljoprivrednici moraju da ga kupe, ali će ove godine, verovatno odustati. Navodi se da je istovremeno dok poskupljuje repromaterijal i đubrivo ratarski proizvodi pojeftinjuju i da je jedino pšenica ove godine dobro rodila, ali je cena takva da teško pokriva troškove.

Suncokret košta 45-50 dinara po kilogramu, kao i prošle godine. Konačna cena znaće se posle žetve. Ne vidi se svetlo na kraju tunela, obrađuje se zemlju zato što to vole da rade seljani Srbije, ali od ljubavi se ne živi. Obećanja ima, ali svetla u tunelu još nema, kažu proizvođači hrane. Suncokret se u 2025.  godini nalazzio na 242.385 hektara. Suncoket je najbolej pdoneo sušu i prosčean rod se kreće oko 2,6 toan po hetklaru. Taj prosek u svetu gd eje ovom uljarico,m bilo zasjeqano čak 30 miliona hektara bio je samo 1,9 tona po hetkaru. Ukipan rod ove godine je oko 640.876 tona.

·   Rekordna proizvodnja suncokreta po hektaru bila je 2018. godine 733.706 tona;

·   U 2025. godini prema podacima RZS rod pšenice na 607.075 hektara bio je oko 3,62 milioan tona. To je bilo za 26.9 odsto više u odnosu na 2024. godinu. Prosečan prinos broje  6,1 tonu po hektaru.To je dobar rod hlebnog žita. Ali, mora se znati da to nije rekordan rod pšenice u zemlji Srbiji. Analitičari su zabeležili da je rekordan rod pšenice bio daleke 1991. godine kada je u Srbiji rodilo i u silose i magacine smešteno 3.736.503 tona pšenice!

·   Ovogodišnju žetvu pšenice 2025. godine u magacinima je sačekalo i milion tona stare neprodate stare pšenice! Srbiji je sad za ishranu, robne rezerve, i semenarstvo potrebno oko navjiđe do 1,5 miliona tona pšencie. Po stanovniku, a ima ih oko 6,6 miliona, godišnje se troši 49 kilograma hleba plus 15 kilograma peciva. Mnogo manje nego ranije. Razlozi su drugačiji način života, siromaštvo…

Kada se obezbedi 1,2 miliona tona sve ostalo može da se prodaje, odnosno izvozi. Pšenice, kolikoje potreno Srbiji, ona  može da obezbedi i na 300.000 hektara! Sve ostalo može da ide ju izvoz. Naravnol ako iam sposob ne komercijaliste da to prodaju. A, sada ih nema! Jer, Srbija više nema ,,Geneks“, ,,Progres“ i druge izvozne firme sa sposobnim kadrovima da prodaju tu proizvodnju. Poslovima izvuoaz se bave oni kojui ot neznamju,. U odnosuna nekadašnje kadrove!

U ovoj sušnoj 2025. godini pema pdoaciam RZS, soaj je u Srbiji bila zasejana na 206.485 hektara. Prisečan prinso jebio oko 1,5 tona po hektaru, a ukipan rod 305.157 tona. To znači da je u 2025. godini proizvopdnaj soje manja u odnosu na prethodnu takođe sušnu godini za 12 odsto. U  odnosu na desetogodišnj proske  rod soje manji je za 44,3 odsto.

·   Rekordan rod soje bio je u Srbiji 751.578 tona u 2020. godini!

Kukuruz je u 2025.godini bio zasejan mna 961.215 hektara. Ukupan prinos je 4.448.000 tona. Ili to je samo 4,6 tona po jednom hektaru. U Srbibji je stočni fond na istorijskom minimumu, tako da će za njegovu ishranu ove godine biti dovoljno oko 3,5 miliona tona. Ovakav rod kukuruza manji je u donosu na 2024. godinu za 12,9 odsto. U 2024. godini ukupan rod bio je težak 5,2 miliona tona.

·   Rekordna proizvodnja kukuruza u Srbiji bila je 1986. godine kada je u koševe bilo smešteno 8.062.020 tona ,,žutog zlata“;

Poljoprivrednik Goran Filipović iz Kisača koji uzgaja repu na 6,5 hektara ističe da nije siguran da će ove 2025. godine imati prinos tri tone po hektaru, a prošle je imao sedam-osam tona. „Repa je posle majskih kiša dobro nikla, ali junske i julske suše su je uništile tako da je odbacivala list, pa je koren malo deblji od šargarepe, a u normalnim uslovima trebalo je da bude težak od jedan do dva kilograma. Pre nekoliko dana pokušao sam da iščupam nekoliko korenova i listovi su se pokidali, a nisam je iščupao jer je zemlja tvrda“, rekao je Filipović.

Šećernja repa u Srbiji u 2025. godini bila je zasejena na 34.382 hektara. Dobijen je rod ,,slatkog korena“ težak 1.806.349 tona ili 52,5 tona šećerne repe po hektaru. Takav aprinso manji je u odnosu na 204. godinu za 6,1 odsto.

I dok jekampanja prerade šećerne repe i proizvodnje šećera u Srbiji bialu punoim jeku, iz Moldavije je stigla vest da se privremeno, na 200 dana ograničava uvoz šećera iz Srbije. Dakle, vlada Moldavije donela je odluku o privremenom ograničenju uvoza šećera iz Srbije, uz obrazloženje da na taj način želi da zaštiti domaću proizvodnju i stabilizuje tržište. Odluka predviđa suspenziju carinskih olakšica za uvoz belog šećera od šećerne repe iz Srbije za količine koje premašuju kvotu od 1.000 tona, a važiće narednih 200 dana, prenosi agencija Moldpres. Zamenica premijera i ministarka za ekonomski razvoj i digitalizaciju Moldavije Doina Nistor izjavila je da ovaj potez predstavlja „proporcionalnu i opravdanu intervenciju“. Po njenim rečima, na taj način se koriguju neravnoteže koje su nastale zbog uvoza po cenama koje su niže od domaće proizvodnje. „Bez ove zaštitne mere bismo rizikovali da uvoz potpuno istisne domaću proizvodnju i ugrozi industrijski lanac vrednosti koji gradimo već dve decenije“, upozorila je Nistor i dodala da odluka neće uticati na rast cena šećera za potrošače. Moldavski premijer Dorin Rečan napomenuo je da se mera sprovodi u skladu s bilateralnim trgovinskim sporazumima i da je o njoj obaveštena i srpska strana. „Ne ograničavamo trgovinu, već vraćamo ravnotežu na tržište i štitimo poljoprivrednike i potrošače, uz jačanje prehrambene sigurnosti Moldavije“, poručio je Rečan.

·   Rekordna proizuvodnja šećerne repe bila je  1989. godine kada je dobijen je rod od 4.920.020 tona!

·   Da bi se počeli svi ti problemi rešavati, poljoprivreda  kojom se u Srbiji bavi 508.650 domaćinstava i gde radi više od 1.l50.000 radnika mora postati STRATEŠKA PRIVREDNA GRANA! Ona to danas u Srbiji – NIJE!

Usevi i jesen u Evropi

Od  istočne Evrope  do Francuske,  ravnice  su  patile u ovoj sušnoj  godini, . Najbolji doikaz tih patnji  i  danas  su cene na ber zama, pre svega u Evropi!  U  toku je je je jesenja žetva, otkosi suncokreta i soje su  pri krajustigli,  ali još uvek je mnogo upitnika iznad glava svih aktera. U kojoj meri će suša  uticati na prinose i na kvalitetu pitanje je na koje svi s nestrpljenjem čekaju odgovor, ukazuju analitičari.

Promenljivo stanje je na berzama, s različitim trendovima u SAD-u i Evropi. I dok su na CBOT-u cene na razini meseca uglavnom porasle, u Evropi potpuno suprotno. Terminske cene pšenice na kraju meseca su porasle i izbrisale pad koji se gradio celi mesec, a ponajviše jer su trgovci prilagodili svoje pozicije pre dugog vikenda (praznik u SAD-u), što je ojačalo tržište. Unatoč pritisku obilnih žetvi na severnoj hemisferi i poboljšanim izgledima za useve u Argentini i Australiji, cene su ipak uspele porasti. Drugo je – Rusija koja je povećala izvoz nakon sporog početka, isporučivši preko tri miliona tona pšenice u kolovozu 2024. godine, uključujući velike količine u Egipat. U Poljskoj je vlažno vreme snizilo kvalitet žetve. Očekuje se da će 30 odsto biti stočne pšenice, no predviđa se višak izvoza od pet miliona tona mlinske u odnosu na žetvu od 13,5 milion tona.

Snažna potražnja za poljskom stočnom pšenicom, poput isporuke od 55.000 tona iz ovog regiona u Vijetnam, pokazuje da se zalihe nižeg kvaliteta. Dok Poljska ima dovoljno mlinske za domaće i izvozne potrebe, trgovci su zabrinuti kamo će višak otići usred jake konkurencije izvoznika s Crnog mora. U Rusiji žetva napreduje s 62 odsto požnjevenih površina, uz prosečni prinos od 3,85 tonja po hektaru, što je više u odnosu na prošlu godinu, odnosno ukupno 86,1 miliona tona (treća najbolja proizvodnja u istoriji). U Ukrajini se očekuje proizvodnja od 21,9 miliona tona. U Francuskoj se očekuje proizvodnja 33,4 milijuna tona pšenice, što znači da će za izvoz u treće zemlje biti raspoloživo 9,5 milijuna tona.

Međutim, (ne)konkurentnost francuskih ponuda i jaka međunarodna konkurencija trenutno ne pomažu u tome. U tom kontekstu, finalne zalihe mogle bi doseći 4 milijuna tona, što je rekordna razina još od 2004. godine. I terminske cene kukuruza su također porasle, ali su pre toga pale na najniži nivo od kraja 2020. godine. Smanjili su se strahovi od neapsorbirajuće američke žetve, što je podržalo više terminske cene kako bi se održala potražnja proizvođača etanola i tržišta stočne hrane. Dok je WASDE izveštaj zadržao rekordnu procenu američkog useva koja je ranije tokom meseca vršila pritisak na cene, pozornost se prebacila na toplije i suše vreme u sezoni u delovima zapadnog američkog tzv. „Corn belta“, povećavajući rizike prinosa tokom nalivanja zrna i narušavajući poverenje u prinose u skladu s trendom, što se odražava u privatnim prognozama i slabijim USDA ocenama stanja useva.

Cena kukuruza

Nedeljna prodaja američkog izvoza takođe je iznenadila porastom, s kombiniranim obavezama starog i novog useva koje se približavaju  dva miliona tona, što je najviše u nedeljama. Izvan SAD-a, izgledi za opskrbu čine se manje sigurnima nego što su implicirale projekcije sredinom leta, s Brazilom koji još uvek prevozi veliki rod safrinhe (brazilski izraz koji označava drugu, kasniju žetvu kukuruza, posejanog nakon žetve soje, op.a), ali argentinska nova žetva već je smanjena, a izvozni tokovi neravnomerni. Istovremeno, proizvodni potencijal evropskog kukuruza smanjuje se usred nedostatka oborina i visokih temperatura poslednjih nedelja. Od istočne Evrope do Francuske, ravnice su patile, a nove procene proizvodnje u EU sada su na 55 miliona tona, što je četiri miliona tona manje u poređenju  sa poslednjim prognozama. I Evropska komisija je napravila isto, revidirajući vlastitu procenu sa 60,1 miliona tona na 57,6 miliona tona, navodi analitičr Jurišić. Po njegovoj analizi na američkom CBOT-u je terminska cena pšenice za rujan blago pala i trenutno se njome trguje na razini malo ispod 5,2 doalra po bušelu.  U kolovozu je pala za 1,38 odsto, a niža je za 3,05 odsto u poređenju s istim razdobljem prošle 2024. godine. Terminska cena kukuruza za rujan pak je porasla i trenutno se kukuruzom trguje na nivou malo ispod četiri bušela. Na niovu meseca porasla je za 1,48 odsto, ali je i dalje 0,87 odsto niža nego pre godinu dana. Isti pozitivan trend i rast cene zabeležen je i kod terminske cene soje za rujan, koja je porasla za 7,16 odsto, a viša je i za 5,82 odsto u poređenju s istim razdobljem prošle godine. Sada se sojom trguje na nivou od 10,4 dolara po bušelu.

Pad cena na tržištu Evrope

Na američkom tržištu je došlo se do pozitivnog pomaka, isto se ne može reći za cene na glavnoj evropskoj berzi. Pesimističan pritisak se nastavlja, pa je tako terminska cena pšenice na Euronextu za ugovor rujan, pala za gotovo pet evra po toni na razini meseca, na razinu od 191,5 evra po toni. Kukuruz je s istim trendom. Kod njega je na razini meseca terminska cena novog roda za studeni pala za dodatnih gotovo šest tona , na razinu od 189 evra po toni. Za kraj, pad cene je i kod uljane repice. Terminska cena novog roda uljane repice je ugovor za studeni, na razini je meseca pala 17,5 evra po toni, na razinu od 462,5 evra po toni.  Sad imamo i tržišni apsurd da je cena kukuruza već više od tri meseca veća od cene pšenice! Usled povećanja ponude soje, kukuruza i suncoketa, cene na Produktnoj berzi u Novom Sadu, trenutno su nešto niže od uobičajenih. Međutim, po rečima stručnjaka, cena kukuruza već više od tri meseca je veća od cene pšenice, što je tržišni apsurd za 2025. godinu. Ali, to je podatak i za analitičku istoriju.

·   Suncokret je ove 2025. godine premašio cenu soje što je takođe neuobičajeno i otkupljuje se za oko 56 dinara po kilogramu za razliku od soje čija je tržišna cena oko 50 dinara po kilogramu;

Smanjen prinos voća!

Kada je reč o voćarskim kulturama ova 2025. godina je bila izazovna i veoma teška što će se odraziti  na rezutlate pa se predviđa podbačaj od preko 200.000 tona što jeza oko 15 odsto manje od očekivango prosečnog prinosa u Srbiji. Inače, kada su rekrodni prinosi na 200.000 hektra koliko senalazui pod voećmk usribji rod dostigne i 1,6 miliona tona. Uprosečnim godinama taj rod bude  oko 1,2 miliona tona voća. Ove godine će to biti još za najmanje 15 odsto od očekivanog u Srbiji.

Loša godina, a to je u devet suša za poslednjih četvrt veka, uticala je i na glavne generatore rasta cena hrane u vidu voća i povrća  za 7,4 odsto.  Štete od poslednjih osam suša za četvrt veka u Srbiji su bile oko 9,5 milijardi evra.  Ovde nije uračunata šteta u 2025. godini. I pna nije manja od 1,5 milijardi evra. 

·   Siromašna država nema novca da sušu proglasi za elementarnu nepogodu. To se rešava sa dvostrukom brojkom pada proizvodnje!

·   Prema proceni 240 kreatora agroekonomske politike, napisane na 145 strana,  agrar je u Srbiji od 2014. do 2024. godišnje trebao da raste po stopi od 9,1 ili u lošim godinama od 6,1 odsto. Sada kada je prošla ta decenija vidi se da je u celoj deceniji ukupan rast svoih kultura bio samo 1,7 odsto ili daje to bilo samo 0,17 odsto!

Autori pogrešne, štetne, neralne, netačne i lažne strategije napisane na 145 strana sebe su častili sa sa 8,2 miliona evra namenskih sredstava pristiglih od tri evropske zemlje;  Rezultat njene primene je da je Srbija izgubila prehrambeni suvereniet. Samo ju 2024. godini za uvoz mesa potrošeno je oko 650 miliona dolara. U 2025. godini to će biti jedna milijarda evra!

·   Pad proizvodnje u agraru Srbije, kako se očekuje, u ovoj 2025. godini biće prikazan sa dvocifrenom brojkom!  Ova i prethodna godina, daće svoj puni doprinos neslavnom podatku da je u Srbiji u 21 veku od posledica globalne promene klime zajedno sa štetom kojs će biti na kraju 2025. godine ukupan šteta bila veća od 10,5 milijardi evra;

·   Nikada ni jedne godine siromašna država kada je agrar u pitanju nije imala uslove da proglasi elementarnu nepogodu!

·   Nađeno je pomirljivo – rešenje da se uvek šteta proglasi sa dvocifrenom brojkom pada proizvodnje.

Prema podacima RZS i Stregije proizvodnje agrara od 2014. do kraja 2024. godine u Srbiji za celu deceniju rast proizvodnje je bio samo 1,7odsto. Ili godišnji rast je bio samo 0,17 odsto! Kreatori te agroekonomske poltiike, njih 240 kada su pisali straegiju na 145 strana, 2014. godine obećali su ratarima, vlastima i narodu da će rast proizvodnje u agraru godišnje biti 9,1 odsto ili u nepovoljnim godinama čak 6,1 odsto.  I pored upozorenja na tu netačnostu, nereealnost i prevaru, koju je tad dao bivši savezni ministar poljorivrede u Jugoslaviji – prof dr Koviljko Lovre, sa Ekonkmsokg fakulteta u Subotici, niko se na ta upozorenja nije obazirao! Bilo je rečeno da će strategija da ide u Skupštinu Srbije na raspravu i da će ona to usvojil. Dokument  bi tada obavezivao sve vlasti posle toga. Ali, ali to se nije dogodilo.

Tu sad već bivšu strategiju usvojila je samo Vlada Srbije krajem jula 2014.godine. Autori strategije za taj loše urađen i promašeni dokument sebe su častili sa 8,2 miliona evra namenskih subvencija pristiglih iz tri evrpske zemlje.

Rezultat te promašene, netačne i štetne strategije je da je Srbija izgubila prehrambeni suverenitet koji sad treba da se vraća sa novom strategijom koja je u izradi. Očekuje se da će uskoro da se donese i da se primenjuje od 2025. do 2034. godine. Najbolji dokaz promašaja sad već bivše strategije je da je samo u 2023. godini Srbija za uvoz svinjskog mesa i mleka potrošila 574, a u 2024. godini čak 650 miliona evra! U 2025. Godini troška se približava jednoj milijardi evra!

Za te promašaje niko dosad nije odgovarao! Za neodgovoran rad nema odgovornih kreatra tadašnje agroekonkmske politike!

Nagrada za promašaje!

Ali, kretaori agroekonomskog programa sami sebe za promašaje i štetan dokument nagradili sa namenskim donacijama prtislim iz tri evropske zemlje. Nema odgovornosti odgovornih kretaora tog štetno dokumenta. Koga je vlast prihvataila i punu deceniju podržavala. Za nerealno, netačno, štetno, neostvarivo, procenjivanje rasta agrara od 9,1, odnsono 6,1 odsto – jer to se nikada na taj način nigde u svetu nije ostvarilo pa ni u Srbiji! A, ovde se analiziranje sprovođenja tog dokumenta u praksi – zabranjivalo! A, tu strategiju napisalo je 240 stručnjaka iz Srbije, na 145 strana, dokumne, koji predstavlaj agrarni Ustav, usvojila je Vlada Srbije u drugoj polovini 2014. godine. Zbog tako lošeg dokumenta, štete državi Srbiji nanose se punu deceniju i za to nema odgovornosti. Zbog takvog načina rada, zemlja Srbija je izgubila prehrambeni suverenitet!

·   Srbije je u 2025. godini jedina zemlja na svetu koja sad nema agrarnu strategiju! Ni poljoprivreda u Srbiji nije strateška grana!Što se tiče cene fizičke robe, za sada one ne prate trendove na berzama, ali se ni ne kreću onako kako bi većina proizvođača htela. U tokusu jesnenji radovi, prvi otkosi suncokreta i soje su u toku, ali još uvek je mnogo upitnika iznad glava svih aktera. U kojoj meri će suša 2025. godine uticati na prinose i na kvalitet. Pitanje je na koje svi s nestrpljenjem čekaju odgovor;

Srbija uvozi meso i mleko za 800 miliona evra godišnje!

Potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić izjavio je da su podaci o stanju u poljoprivredi Srbije poražavajući i ukazuju na potpuni kolaps agrarne politike poslednjih godina. On je posebno istakao probleme u oblasti stočarstva, navodeći da je broj svinja u Srbiji opao za više od milion grla u odnosu na 2012. godinu, što predstavlja pad od čak 31 odsto. Srbija danas ne uvozi samo svinjsko meso, već i mleko, mlečne proizvode i povrće – ukupno više od 800 miliona evra godišnje, dodajući da je u prethodnih 13 godina više od 300.000 ljudi prestalo da se bavi poljoprivredom!

·   Ove kritike dolaze u trenutku kada i sam ministar poljoprivrede prof dr Dragan Glamočić priznaje da je svinjarstvo najkritičnija tačka srpskog agrara! U intervjuu za Večernje novosti, Glamočić je istakao da je moguće popraviti stanje u narednih godinu ili dve uz stabilne tržišne cene. „Kada sam stupio na dužnost, cena žive mere svinja bila je 160 dinara. Danas je ona oko 200 dinara po kilogamu  plus PDV, što je rezultat uvođenja reda u sistem izdavanja u voznih dozvola i pojačane kontrole porekla zbog pojave bolesti u Mađarskoj“, rekao je ministar. On je naglasio da je apsurdno da Srbija kao zemlja sa tradicijom u svinjarstvu mora da uvozi svinjsko meso, i da postoji jasan plan za stabilizaciju sektora. I dok Ministarstvo poljoprivrede ističe da se situacija može popraviti, opozicija upozorava da su domaći proizvođači na ivici opstanka, a sela u sve težem položaju. Sve to stavlja dodatni pritisak na agrarni sektor koji već godinama beleži pad proizvodnje i porast zavisnosti od uvoza hrane;

Prosečna veličina gazdinstva u Srbiji je 6,4 hektara. Na  508.365 ovih gazdinstava, prema podacima RZS, danas ima oko 698.605 grla goveda, 2,34 miliona grla svinja, 1,7 miliona ovaca, a 149.558 koza, 24 miliona živine i 1,26 miliona košnica… Na toj velikoj fabrici pod otvorenim nebom, proizvodnja po hektaru je u proseku vredna tek oko 1.200 evra. Ukupan godišnji prihod agrara u Srbiji nikad nije bio veći od 5,8 milijardi evra!

·   Za svinjsko meso iz uvoza Srbija je u 2024. godini dnevno trošila 650 miliona evra!

Za uvoz svinjskog mesa u Srbiju, u proteklih devet meseci 2024. godine, dnevno smo trošili 650 miliona evra i za to smo potrošili 114,8 miliona evra – najviše u regionu, kjaže presednik udruženja tovnih junadi ,,Agroprofit“ Čedomir Keco. Prema svemu sudeći, ovaj trend nastavljen je sve do kraja 2024. godine. A, pe kraj 2025.godien taj trend uvoza je skoro udvostručen!

·   Za uvezeno zamrznuto svinjsko meso, od 30.148 tona pre kraja 2024. godine platili smo 101,9 miliona evra. Ukupan uvoz svinjskog mesa jednak je preradi i potrošnji od 448.540 tovljenika, težine oko 100 kilograma, što danas predstavlja četvrtinu ukupnog broja svinja u tovu na našim farmama. Predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije Marijan Rističević kaže da je taj broj za uvezeno meso, mleko i prerađevine, još veći i da iznosi oko 1,2 miliona tovljenika. U 2024.godini vlast je bila odobrila  uvoz 500.000 prasića. Uvezeno je samo malo manje!

Tri kuge u agraru Srbije!

Proizvodnju svinja u Srbiji poslednjih decenija uništavaju tri kuge. Broj svinja sad je sveden na nivo koji je bio u Srbiji na nivou koji je bio posle Drugog svestskog rata! Nekadašnja zemlja svinja, Srbija, sad je na nivou da mora da uvozi svinsjko meso da bi prehranila svoje sanovništvo, koje sad godišnje po jednom žitelju godišnje troši tek oko 15 kilograma svinjskog mesa. U EU to je dvostruko više.

1. POLITIČKA KUGA! Jer, se poslednjih nekoliko decenija vodi loša, odnosno neadekvatna, agroekonomska poltika, koja je dovela do uništavanja stočnog fonda. Ona ima godišnji pad od dva do tri odsto! Ponajviše u proizvodnji svinja i goveda…

VLAST U ZEMLJI, LOŠIM  ODLUKAMA KOJE JE DONOSILA, DOVELA JE DA UNIŠTENI STOČNI FOND, 2022. GODINE UČESTVUJE SAMO SA 28,1 ODSTO U BDP AGRARA SRBIJE. TO JE KARAKTERISTIKA NERAZVIJENIH ZEMALJA SVETA! SVE ŠTO JE ISPOD 60 – 70 ODSTO, JE NERAZVIJENO. TU SE DANAS NALAZI I SRBIJA!

2. KLASIČNA SVINjSKA KUGA;

3. AFRIČKA KUGA. Do sada je skoro sve  uništeno u oborima Srbije. U državi je ostalo samo  malo svinja pa se sad obavlja eutanazija!

·   U Srbiji danas imamo samo 698.605 goveda, a trebalo bi da ih bude bar 1,6 miliona grla!

Danas bi Srbija trebala da ima:

1. OKO BAR 1,6 MILIONA GOVEDA;

2. OKO 6,5 MILIONA SVINJA;

3. OKO TRI MILIONA OVACA;

4. 95 MILIONA PILIĆA I OSAM MILIONA KOKA NOSILJA;

·   Ali, danas, pred kraj 2025. godine u više od 600 sela u Srbiiji nema nijedne krave!

Kriza u evropskom govedarstvu preliva se na Srbiju

·   Nestašica goveda u Evropskoj uniji podigla je otkupne cene na domaćem tržištu na istorijski nivo, a analitičari upozoravaju da će se posledice osećati još godinama;

Kriza u sektoru govedarstva koja već mesecima potresa Evropu sada se sve jasnije oseća i u Srbiji, gde je cena bikova simentalske rase mase iznad 500 kilograma dostigla rekordnih 550 dinara po kilogramu žive mere, pokazuje najnoviji izveštaj STIPS-a. To je najviša cena otkako se prati tržište poljoprivrednih proizvoda u našoj zemlji, a ujedno i signal dubokih poremećaja u industriji mesa. Simentalci, kao najrasprostranjenija rasa u Srbiji, posebno su cenjeni zbog kombinovanih mogućnosti za proizvodnju mesa i mleka, što ih čini najčešćim izborom domaćih farmera. Međutim, skok cena otvara pitanje dugoročne stabilnosti tržišta i opstanka proizvođača u uslovima sve skuplje stočne hrane i neizvesnog izvoza.

Agrarni analitičar Čedomir Keco objašnjava da je ključni razlog globalna nestašica goveda. „U Evropi je broj krava drastično smanjen. Farmeri su čak koristili mušku telad mlečnih rasa za tov, ali goveda sada jednostavno nema dovoljno. Cena mesa dostiže i do 4,8 evra po kilogramu, a kupci iz Turske i sa Bliskog istoka nude i šest evra za žive junadi“, kaže Keco. On podseća da se slična kriza u industriji junećeg mesa poslednji put dogodila 1967. godine i procenjuje da će tržištu biti potrebno najmanje šest godina da se ponuda i potražnja ponovo usklade. Uprkos skoku otkupnih cena, domaća maloprodajna cena junetine ne bi trebalo da raste, jer je, prema njegovim rečima, već ukalkulisana u nabavke od oko 4,5 evra.

Problem je što Srbija trenutno nema dovoljno junadi za izvoz – većina je već prodata, dok manje količine završavaju na tržištima BiH, Crne Gore i Albanije. U međuvremenu, domaći izvoznici pokušavaju da dođu do grla u EU kako bi ispunili ugovorene obaveze. Analitičar upozorava i na rast troškova stočne hrane – cena kukuruza od 30 dinara po kilogramu dodatno opterećuje farmere, iako deo njih prelazi na pšenicu i ječam kao alternativu. Ipak, naglašava da Srbija, zahvaljujući državnim podsticajima, beleži rast u tovnom govedarstvu i da danas raspolaže stadom od oko 27.000 grla najkvalitetnijih rasa kao što su šarole, angus, hereford i limuzin. „To je naš kapital i sada je ključno da ne dođe do masovnog klanja krava, jer bi to dugoročno oslabilo proizvodnju, kao što se već desilo u Evropi“. Danas domaća proizvodnja junadi iznosi oko 86.000 grla godišnje, odnosno približno četiri kilograma mesa po stanovniku, što govori o značaju sektora i potrebi za njegovim očuvanjem.

Regenerativna poljoprivreda

Pristup poljoprivredi mora da se promeni, sprema se set novih  zakona. Stari način rada nije održiv zbog klimatskih uslova. Kod regenerativne poljoprivrede prisutnost biljaka je čak 100 odsto, a kod konzervacijske do 30 odsto!

Srbija bi do kraja godine trebalo da dobije Zakon o regenerativnoj poljoprivredi čime će se omogućiti primenu metoda održive poljoprivrede koji za posledicu ima proizvodnju kvalitetnije i bezbednije hrane, smanjenje troškova poljoprivrednika, ali i smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu, rekao je dr Vladan Pešić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i člana radne grupe za izradu pomenutog Zakona. „U čitavom svetu, pogotovo u Evropskoj uniji, akcenat se stavlja na održivu poljoprivredu, i Srbija je počela da preduzima korake ka primeni tog tipa poljoprivrede. Primena metoda održive poljoprivrede počela je prvo u SAD polovinom prošlog veka, a regenerativne metode tek tokom sedamdesetih godina“, rekao je profesor Pešić. On naglašava da je u Srbiji tek prošle 2024. godine nastalo Udruženje regenerativne poljoprivrede i da se sprema izrada zakona o tom pristupu u poljoprivredi. Govoreći o prednostima takvog pristupa poljoprivredi, Pešić je naveo da on omogućava da se proizvodi kvalitetnija i zdravija hrana, kao i da se smanjuju troškovi poljoprivrednika, potrošnja goriva i upotreba mehanizacije.

Ušteda se ostvaruje naročito kada je reč o upotrebi pesticida i sintetičkih đubriva koji imaju veliku tržišnu vrednost. „Kod regenerativne poljoprivrede prisutnost biljaka je čak 100 odsto, a kod konzervacijske do 30 odsto. Humusna materija je u Srbiji zbog intenzivne proizvodnje i iscrpljivanja zemljišta na niskom nivou. Tokom sedamdesetih godina 20. veka zemljišta u Vojvodini imala su oko pet humusne materije, a sada je do dva odsto.

·   Da bi se nadoknadio jedan santemetar nestalog zemljišta sa humusom potrebno je da prođe 100 godina!

To je proces, u kom farmeri moraju biti svesni kada ga započnu, treba da budu dosledni jer koristi možda neće videti u prvoj godini, već eventualno u drugoj, i da će se, ukoliko prinos bude niži u prve dve godine, sve kompenzovati smanjenjem troškova proizvodnje.

Kako funkcioniše poljoprivreda zasnovana na održivim principima van granica Srbije, članovi Društva agrarnih novinara iz Srbije imali su priliku da se uvere u gazdinstvu Branka Majeriča u selu Moškanjci u opštini Gorišnica u Sloveniji. Ovog domaćina upoznali su prilikom posete 63. Međunarodnom poljoprivredno-prehrambenom sajmu AGRA 2025, jednoj od najznačajnijih manifestacija te vrste u regionu, a na kojem je Srbija prvi put bila zvanična zemlja partner. Srbiju je na sajmu ove godine predstavljalo više od 20 izlagača. Majerič je izneo pozitivna iskustva sa konzervacijskom poljoprivredom na području Ptujskog polja na kom obrađuje 35 hektara. „Bavimo se konzervacijskom poljoprivredom 25 godina, i moram priznati, prvih 10 godina smo se mučili i tek od 2010. godine kad smo se snabdeli mehanizacijom i naoružali znanjem, radimo punim kapacitetom“, ispričao je Majerič. „Krajnji cilj je proizvodnja proizvoda zasnovana na no-till konceptu, koji podrazumeva sejanje semena direktno u neobrađenu zemlju specijalnim sejalicama, čime se smanjuje erozija i iscrpljivanje zemljišta, a istovremeno povećava ekonomski profit“, dodao je. On napominje da se radi po pravilima koja nalažu da se ništa ili što manje zemlje ore, da je tlo pokriveno najmanje 30 odsto  posle svake obrade ili setve i da se dobro razvrstavaju kulture, a to znači uzgajanje minimalno tri kulture u pet godina. „Kod nas se kukuruz seje na pet godina, isto i pšenica. Imamo u plodoredu soju, suncokret, uljanu repicu, kukuruz, pšenicu. Proizvodimo i luk, takozvani Ptujski luk, koji uživa evropsku zaštitu. U opštini Gorišnica nas šest gazdinstava bavi se proizvodnjom tog luka“, istakao je Slovenac. Majerič objašnjava da se njegovo gazdinstvo upustilo u ovakav vid poljoprivredne proizvodnje shvativši da raniji princip rada nema perspektivu zbog klimatskih uslova, a kvalitet zemljišta na 35 hektara koje obrađuje je različit. Dve trećine od toga može da zaliva, zahvaljujući državnom zalivnom sistemu. Ima mogućnost na svakoj parceli da se priključi na hidrant u kom ima vode od početka aprila do kraja oktobra sa devet bara pritiska. „To znači da neke kulture možemo dosta dobro održati. Ove godine na parcelama gde je kukuruz, da ga nismo natapali, imali bismo podbačaj“, napominje Majerič.

Konzervacijska poljoprivreda ima dosta prednosti, prema rečima Majeriča. On kaže da tokom sušnih godina na površinama pod ovakvom obradom, biljka može da ostane vitalna najmanje tri do pet dana. „Mi smo dosta mehanizacije odbacili jer nije potrebna, ali doći do dobre mehanizacije za ovaj tip proizvodnje ne samo kod nas u Sloveniji nego i u Evropi bilo je nemoguće. U Americi smo kupili dve sejačice. Smanjuje se i pojava štetočina. Ima manje rada, manje energije se troši, za sat možemo napraviti tri puta više“, kaže Branko Majerič. Uz ovakav rad su smanjili NPK đubrivo jer sekundarni proizvodi ostaju na njivama, pa slamu i druge ostatke ne iznose sa parcela. Uravnoteži se, kaže, sistem u prirodi koji se hemijom još narušava. Poredeći primenu regenerativne poljoprivrede u Srbiji i Sloveniji, prof. dr Vladan Pešić je naveo da ona manje-više paralelno teče, ali da je u Sloveniji ipak krenula nešto ranije, zbog čega ta država ima Udruženje za konzervacijsku poljoprivredu.

Raste uvoz mesa u Srbiju!

 Koliko je bezbedno i koje količine dolaze na domaće tržište – Copyright profimedia Srbija iz godine u godinu uvozi sve više mesa. U strukturi uvoza najdominantnije je, pre svega, svinjsko meso. U poslednjoj deceniji industrija mesa u Srbiji je svoje potrebe najvećim delom zadovoljavala iz uvoza.

·   Stručnjaci kažu da se crvena lampica zbog smanjenja stočnog fonda upalila još pre 11 godina. Procentualno, najviše je opao broj svinja i broj goveda. Samo u 2024. godini u Srbiju je uvezenoviše od 50.000 tona svinjskog mesa. To sečni zubpog toga da bi mesa bile pune. Sad se u Srbiji po jednom stanovniku godišnje troši 15 kilograma svinjsklogo mesa-. Kada je pala potoršnaj ovog mesa, porasla je proivudonaj živinskogsa 118.000 na 140.000 tona godišnje! Uvoz mesa raste svake godine, posebno u poslednjih nekoliko godina.  Najznačajnija uvozna tržišta su Španija, od koje se najviše uvozu meso u Srbiju, zatim Rusija, Crna Gora, Holandija i Italija;

·   U 2013. uvezeno je meso u vrednosti 69,3 miliona, da bi u 2023. godini uvoz dostigao 293,7 miliona evra. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2014. vrednost uvoza mesa bila je 94,7 miliona evra, u 2015. godini 90,6 miliona evra, u 2016. oko 100 miliona, u 2017. 120,7 miliona, u 2018. godini 138,4  miliona evra, u 2019. godini 147,5 miliona evra, u 2020. godini 158,5 miliona evra u 2021. godini 166,9 miliona, a u 2022. godini 253,4 miliona evra.  Uglavnom se uvozi duboko zamrznuto svinjsko meso koje se koristi u prerađivačkoj industriji. Postavlja se pitanje kakav je kvalitet to mesa i da li je uvoz prekomeran;

Prazne staje obori, pa raste uvoz mesa?

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Euronews i javnost: U Srbiju raste uvoz mesa iz godine u godinu i da je za devet meseci 2024. uvoz mesa i prerađevina od mesa premašio 225 miliona evra. Na kraju godine to je bilo 650 miliona evra. Do septembra 2025. godine taj uvoz naarastao je na 800 miliona evra! „Generalno, najznačajnija stavka je zamrznuto svinjsko meso koje se posle dalje koristi u preradi ovde kod nas, u našim prehrambenim firmama. Ima tu i goveđeg mesa, a uvozeno je za samo osam miliona evra za devet meseci ove godine. Ima tu i drugih, to je tako definisano, ostali konzervisani proizvodi od mesa, meso u salamuru, kobasice i slični proizvodi, otpaci od mesa“, rekao je Stanić.

Svi u zemlji znaju da stočni fond opada i da se samim tim mora više uvoziti. Agroekonomista Milan Prostran rekao je da  Srbija u strukturi uvoza mesa, najdominantnije, pre svega, svinjsko meso, a da se uvoze i prasad za tov. „Srbija je i kad smo imali mnogo bolje stanje u stočarstvu, uvek uvozila govedinu i to pre svega staru govedinu. Ona nam je uvek bila potrebna za proizvodnju određenih proizvoda od goveđeg mesa, znači išlo je 100 odsto u preradu“, rekao je Prostran. Kada je u pitanju uvoz svinjskog mesa iz zemalja EU, Prostran kaže da je to duboko smrznuto meso. „Koliko bar ja imam informacije, sve je to, uglavnom, išlo po pravilu u preradu, u salame, u praške šunke i u sve druge prerađevine“, dodaje on. Prema njegovom mišljenju suša je i ove 2025.godine ostavila ozbiljan trag na ovogodišnnji rod poljoprivrednih proizvoda, pa će to uticati i na smanjenje BDP-a za jedan ili dva odsto! Jer, ova godina je po rečima Prostana ostavila ozbiljan trag na ukupnu vrdnsot poljoprivedne proizvodnje, na ukupan nacionalni dohodak čitave zemlje. Kada podabvci poljoprivreda kao što je to biti i ove godine, odna će onasigurno da utiče najmanje bar ili dva odsto smanjenja ukupnpg BDP-a zemlje, imajući u vidu da se njeno učešće u njemu  kreće između pet i 12 odsto. Jer, ovogodiđšnja suša će ostaviti jako teške posledice na, pre svega, ekonomsku situaciju poljoprivendih proizuvpđača, ukupna bilanse zemlje, pa bilanse izvoza i u spoljnotrgovinskoj razmeni i da je ona otvorila velike dilemke kod samih poljoprivednika – šta ikad asejati, koje klture i hibrid ili sorte, i kakouopšte ući u proizvodnju, a da se to ekonomski isplati. Ova godina, kao i prethodna, otvorila mnogo dielma i jednostavn upalile sui se sve lampice kao upozorenja kako rešavati ključna pitanja od kojih, peeprehrambena budućnost zemlje i ekonomski ineres ljudi kojui se tom proizvodnjom bav. On pdovlači da upozorenja o kliamskim promenama stižu već duže vreme i da nisu karakterisitka samo za Srbiju, već se odnose i na sve farmere u centralnoj i južnoj Evropi, koj su takođe pretrpeli velike štete. Ali, za razliku od domaćih poljoprivrfednika, farmeri, u evrospkim zemljama iza sebe imaju tzv. Fondove rizika koji na  neki način amotizuki sve ono što su izgubili.

EU. U kojoij čemo mi jednoga dana možda i biti ili se na nju ugledamo, preduzima određene mere koje bi mogl da se primjenjuju i kod nas, ali u svakom slučaju naši poljoprivredni proizvođači su u izuzetno nezavidno položaju. Jer, u državi pored budžeta za agrarni sektor treba dase formriaju i psoebni fondovi fizika, kako bi se ekstremne sušne godine na neki način amortizovale kroz pomoć poljoprivrednicima.

·   Bez hrane nema života. Hrana i voda su ono što Srbija, za sada još uvek ima, ona to trega da sačuva, treba da neguje, da bude zemlja agrarna, da se zbog toga ne stidi. Ako je Francuska najagrarnija zemlja EU sa učešćem okd 18odsto BSP poljrivrede EU i ona se onosi time, što bi  semi stidlei da nam je učešće poljoprivrede u BDP veće i daje, kao što je nekada bilo, i 17 ili 15 odsto;

Srbija ne sme da postane zemlja uvoznica umesto zemlja izvonica poljoprivrednih proizvdoa, budućči da iam dovoljno resursa. U vremenu koej dolazui, svaka druga ili treća godina će nam biti sušna. To se mora rešavati na jedna druginačin, sa mnogo manej nervoze, ali naavno da se odreši kesa. Najbolji primer je kukuiruiz koji jeove godije pretrpeo najveće štete, jer je kao ratarskika kultura, najdominantniji  po površinjama u struktuiri setve ratarskih kultura. Bilo je godija kada je nekada  sejan i na 1,2 miliona hektara i uložen je veliki novac. Kada kukuruz podvbaci, odna se to oseća na ukupnu vrednsot poljoporivredne proizvodnje na ukuonu vrednsot ili ožuivljvaanej stočarske proizvodnje. Kukuruz je naša vodeća kuktura koja je, na našu nesreću, najlošije prošla. On je prošao loše i u drugim zemljama, komšijskim ili u centralnoj Evropi i zato on dans ima i mnogo višu cenunegpo neka druga vrsta žita. Pored negkja naročito veliku štetu pretrpeli su voćari zbog kasnogmraza u martu i ranih mrazeva u aprilu. Praktičnoje desetkovan rod nekih ranih sorti voća i ranih vrsta voća, kao što su kajsija,breskva, trešnja, višnja… Neešto je malo bolje prošla jagoda i nešto se dešavalo kod jagodičastog voća, nešto malo bolje. U svkaomsllaju voćarfstvo od staarta ove proizvodne 2025. Godine, od proleća trpi štetu. To zanli da se mroarešavati problemk sisema navodanvjanja, ali to se ne možeuraditi bez rešavanja pitanja održivosti i klvatieta poljoprivrendog  zemljišta. A, ni to se ne može rešavati bez toga da se napune staje goviema i obori svinjama. Ako se ne reši problem zemkjipšta ono će se pretvoriti u pustinju.

Kao najvažnije morqam se voditi račina da su naši vodotokovi sve manji u odbnosu naranije godine i da više nemamo svojih više domaćih reka, jer ni Sava ni Drina nisu domaće reke. Mi imamko međudržavne sporazhume o korišćenju tih voda, tako da mooćemo koristiti ono koliko smi sporazumoim predvideli. Mi moramo pod hitno graditi veliek vodozahvatne projekte, znači veliek depoe, velike brane, pre svega, za snabdevanje stanovništva, za snabdevanje stoke vodom i naravno radi sistema za navodnjavanje!

·   U Srbiji za 11 godina milion svinja manje: Kako obnoviti stočni fond i mogu li subvencije da poprave situaciju? Pre jedne decenije u Srbiji je bilo je 1,1 miliona krmača prasilja, a sad postoji samo 100.000 grla. Sa tim fondomn stoke nema obnove stočarstva u Srbiji!

Bezbedno, kontrolisano i deklarisano

Iz Veterinarske inspekcije uverevaju da je sve što je na tržištu Srbije bezbedno, kontrolisano i deklarisano. Ljiljana Ivanjac nedavno je za javnost rekla da je na tržištu Srbije bezbedna hrana proverenog kvaliteta i da inspekcija sprovodi 24-časovni kontinuirani nadzor. „Hrana na našem tržištu je uglavnom domaćeg porekla, ali u ovom momentu te količine nisu dovoljne da zadovolje potrebe nas kao konzumenata i potrebe naše mesne industrije pa moramo da uvozimo, ali u principu sve što je na tržištu Republike Srbije je bezbedno, kontrolisano i deklarisano“, kaže Ivanjac.

·   U odnosu na desetogodišnji prosek (2014-2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, svinja za 18,4 odsto i živine za sedam odsto, a veći je broj ovaca za tri odsto;

·   U Srbiji je na dan 1. decemba 2024. odine u odnosu na stanje 1. decemba 2023. godine manji ukupan broj goveda i to je za 3,7 odsto manje, dok je veći broj svinja za 9,7 odto, ovaca za 2,5 odsto I živine za 3,5 odsto, objavio je Republički zavod zua statistiku. U odnosu na desetogodišnji prosek (2014-2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odstžo, svinja za 18,4 odsto i živine za sedam odsto, a veći je broj ovaca za tri odsto. Iz RZS napominju da će konačni podaci o broju stoke po vrstama i kategorijama, kao i podaci o bilansu stoke i stočnoj proizvodnji, biti objavljeni u aprilu mesecu tekuće godine.

Analitičari ističui da građani Evropske unije jedu, pre svega, zdravo meso. Ovde je samo u pitanju kvalitet. Ali ne treba sumnjati da njihove inspekcijske službe ili da njihovi organi ne vode o tome računa. Na kraju krajeva, mi smo naše veterinarsko zakonodavstvo pa već 90 i više odsto usaglasali sa evropskim. Tvrdi se da ništa od mesa ne može da uđe u Srbiju, a da prethodno na granici to ne iskontroliše inspekcija. I klaničnoj industriji je stalo da sve to što ponudi tržištu bude zdravo i ispravno.

·   Prosečan stanovnik EU godišnje pojede više za 25 kilograma svih vrsta mesa od žitelja Srbije!

Bilo bi dobro da možemo domaću potrošnju mesa zadovoljili iz domaće proizvodnje. Za to imamo uslova, naši proizvođači mesa su dobri, ali zapustili smo dve grane stočarske proizvodnje, pre svega, govedarstvo i naravno kad je u pitanju svinjarstvo. Stručnjaci ističu da jevalitet mesa postiže, pre svega, kroz kvalitetnu stočnu hranu. Kad je u pitanju domaće meso i domaća proizvodnja mesa, oni kažu da je naša kvalitetnije, iz osnovnog razloga što, pre svega, kvalitet mesa se postiže kroz kvalitetnu stočnu hranu. Dakle, mi nemamo genetski modifikovani kukuruz, nemamo genetski modifikovanu soju, ako se misli da to može da pokvari kvalitet!

·   Prema podacima RZS  u Srbiji se tovi samo oko 698.605 goveda što je najmanje u poslednjih  100 godina!

Pšenica je standardno jeftina, odnos US dolar: evro ne obećava boljitak (1,17:1). Cena kukuruza se stabilizovala na nižem nivou, pristižu nove količine sa domaćih njiva kao i najava većeg uvoza iz SAD – a.

POLJSKA – Novi kukuruz se trguje po 169 – 173 evra tona, u izvoznim lukama, FOB. Trgovinski dogovor EU sa SAD donosi veći sve uvoz bioetanola, što direktno smanjuje korištenje kukuruza iz EU u preradi. Najava rekordne berbe kukuruza u SAD doneće veći uvoz u EU i niže cene na berzama biotenola.

AMERIČKI KONTINENTI

Očekuje se izveštaj o stanju useva soje i količini koja se očekuje na kraju žetve. Očekivanja su optimistična, rod oko 116 miliona tona. Cena sojinog ulja beleži pad u Čikagu na 1.112 dolara tona, još nije određena kvota prerade soje za sezonu 2026/27. Sojino ulje iz Brazila se nudi po 1.130 US dolara tona – FOB uslovi, dok je u Kini dostupno po 1.180 US dolara tona. Odnos uvoza i izvoza poljoprivrednih proizvada u periodu januar – juli 2025. godine nije povoljan za SAD. Uvoz je 132 milijarde dolara (7,8 odsto više nego godinu ranije u istom periodu), dok je izvoz pao za 1,3 odsto na skromnih 98,8 milijardi dolara. Tako je deficit za poljoproizvode bio 33,2 milijarde dolara i SAD je od države sa suficitom u prometu poljoproizvoda postao neto uvoznik. Ako se ne smanji uvoz tokom drugog polugodišta deficit će dostići 60 milijardi dolara (pod uticajem carina predsednika Trampa). Samo soja će zabeležiti pad izvoza u 2025. na 21,5 milijardi dolara (izvoz je 2024. bio 24 milijarde dolara). Za 2026. se predviđa izvoz soje u vrednosti od 18,3 milijarde dolara.

Kina je sama uvezla poljoproizvoda iz SAD 2024. godine u vrednosti od 25,7 milijardi dolara, za 2025. godinu predviđa se uvoz iz SAD vredan 17 milijardi dolara, dok je za 2026. godinu predviđen uvoz poljoproizvoda vredan „samo“ 9 milijardi dolara.

CRNOMORSKI REGION

UKRAJINA – Nastavlja se sukob ratara i prerađivača soje. Praktično zbog izvoznih carina na soju od 10 odsto  oni trpe štetu od 50 US dolara po toni. Prerađivači koriste zastoj u izvozu i otkupljuju soju po sve nižim cenama (500 evra po toni). Država ne žuri da ubrza administraciju, tek u oktobru se najavljuje bolji izvoz, ali tada može biti kasno jer soja iz SAD već stiže u EU.

Biljna ulja beleže stagnaciju cena – U Ukrajini nude se nove količine suncokretovog ulja po 1.190 US dolara tona, u izvoznim lukama. Rusija konkuriše sa nižom cenom – 1.130 US dolara tona, FOB. Novi tender Turske za kupovinu nerafinisanog suncokretovog ulja od 18.000 tona će biti novi test za trgovce iz ove dve države.

Ponuda ulja uljane repice iz Ukrajine je dobra, po ceni od 1.250 US dolara tona se doprema u luke u Holandiji, javlja Petar Jovičić.

Rekordan izvoz životinja iz Srbije, ličina rasprodaju stočnog fonda!

·   Stiže prividno dobra vest da je rekordan izvoz živih životinja iz Srbije. To bi bilo bilo dobro samo u vremenu kada bi Srbija imala pune štale goveda, obore svinja i torove ovaca. Ovako je to rasprodaja ostatka stočnog fonda. Od živih goveda najviša zarada, ali prodaju se i gmizavci!

U junu 2025. godine zabeležene su rekordne mesečne vrednosti izvoza živih životinja u ukupnom iznosu od 7,8 miliona evra.  U periodu januar-jun 2024. izvoz životinja iz Srbije vredeo je 17,1 miliona evra, a u istom periodu 2025. povećan je na 32,6 miliona evra. Samo u junu ove godine ostvaren je istorijski rekord od od 7,8 miliona evra. To se može dvostruklo tumačaiti. Poznavaoocima prilika odmah pada na pamet da je to rasporoidaja ostatka stoke u Srbiji… Posle toga ostaju prazne staje, obori za svinje, ovaca će nešto ostati i koza, možda i po koja svinaj za domaćinstvo. Jer, u ovo krizno vremee u – Srbiji raste jedino proizvodnja žoivinskog mesa. Podatak je da je ovih dana ta proizvodnja na godišnjem nivo dostigla 140.000 tona. To je za 20.000 tona vieš nego pre godinu dana. Porasla je i potrošnja živinskog mesa sa 18 kilograma godišnje. Istovremeno bležei sa pad potoršnej svinsjkgo mesa sa 18 na 15 kilogama po jendom licu godišnje.

A, evo koje vrste stoke i drugih životinja su najviše izvožene iz Srbije prema vrednosti izvoza u prvoj polovini 2025. godine, kao i koja su najvažnija tržišta na koja su plasirane:

·   Živa goveda (osim čistokrvnih za priplod): izvoz povećan sa 8.806 na 20.386.000 evra (+131,5 odsto). Najviše je plasirano u Crnu Goru (13.471.000 evra), Bosnu i Hercegovinu (5.340.000), a postojao je izvoz i u Izrael (781.000), Albaniju (610.000) i S. Makedoniju (211.000 evra), navodi ekonomista Miroslav Zdravković u autorskom tekstu na portalu Makroekonomija.org. On dodaje da kad je reč o ovcama izvoz je povećan sa 5.968.000 na 8.958.000 evra (+50 odsto). Izvoz u BiH iznosio je 2.764.000 evra, Crnu Goru 2.707.000, u Izrael 2.613.000, i u Albaniju 912.000 evra.

·   Žive kokoške sorte Gallus domesticus, težine 185 grama: povećana vrednost sa 864.000 na 1.455.000 evra (+68,4 odsto). Otišle su u S. Makedoniju za 739.000 evra, u BiH za 379.000 i u Crnu Goru za 327.000 evra. Druga goveda, osim krava i bivola izvoz povećan sa 659.000 na 963.000 evra (+46,1 odsto). Izvoz u Crnu Goru vredeo je 713.000 evra, u Albaniju 243 a u Bosnu i Hercegovinu 6.000 evra. Žive kokoške sorte Gallus domesticus, težine 185 g: povećan izvoz sa 508.000 na 707.000 evra (+39,2 odsto). Pilići su plasirani u Crnu Goru (378.000 evra), S. Makedoniju (256.000) i BiH (68.000 evra), ističe dr Miroslav Zdravković, analitičar.

Autor ovih rdova navodi i da je izvoz živih životinja (osim sisara, gmizavaca, ptica, kukaca, riba, rakova, mekušaca i ostalih) povećan sa 28.000 na 41.000 evra. Ove životinje plasirane su u UK za 23.000 evra i u Mađarsku za 11.000.

·   Živi konji (osim čistokrvnih za priplod): povećan izvoz sa 19.000 na 32.000 evra (+68,4 odsto). Konji su otišli za 17.000 evra u Bugarsku, 3.000 u Hrvatsku i po 2.000 evra u Francusku i Nemačku. Živi sisari (osim primata, kitova, delfina i pliskavica, lanantina…): izvoz je smanjen sa 49.000 na 36.000 evra (-26,5 odsto). Opet sumnjive životinje koje su najviše naplaćene Englezima (16.000 evra), Australiji (4.000), i za po 1.000 evra SAD-u, Kuvajtu i Filipinima. Šta li je to, a nisu kitovi, nije nam poznato. On dodaje da je izvoz živih gmizavaca „npr zmije, kornjače, aligatori, kajmani, iguane, gavijali i gušteri“: smanjen sa 18.000 na 13.000 evra i ove sumnjive životinje su isključivo prodavane Englezima.U Srbiju su i dopremane žive životinje i to svinje za četiri miliona evra, goveda za 4,3 miliona, kokoške za 3,8 miliona, ostale životinje za 0,4 miliona i živi konji, magarci, mule i mazge za 143.000 evra, navodi analitičar Miroslav Zdravković.

Obnova prehrambenog suvereniteta!

Dakle, Rezultat primene te loše strategije je da je Srbija izgubila prehrambeni suverenitet i da mora da uvozi meso, mleko i ostale potrepštine! Obnova prehrambenog suvereniteta biće i ključni cilj nove Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije, koja će važiti od 2025. pa do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će bito predstavljen javnosti, a među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj. Kako je potvrdila autorka i posebna savetnica ministra poljoprivrede profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici dr Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najlabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa!

,,Radimo na obnavljanju prehmbesnog suvereniteta kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i  usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše poljoprivreda“, kaže Tatjana Brankov. Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata.

,,Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Iako budžet za 2025. godinu već postoji i ne može se menjati, realno je očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju za 15 odsto. Do kraja strateškog perioda, a to je 2034. godina cilj je da ona dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije“, ističe Brankov.

Poseban akcenat buduća strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje „zelenih stipendija“, i poboljšanje ishrane dece i omladine. Planirana je šema školskih užina koja će omogućiti plasman domaćih proizvoda, voća, povrća, mleka i mesa – direktno u škole.

,,Time moramo stamo da podižemo kvalitet ishrane, već i  da smanjujemo viškove hrane na tržištu. Organizovaćemo i edukativne radionice za decu, jer je primećeno da školska ishrana često sadrži  previše soli, trans masti i drugih štetnih sastojaka“, kaže Tatjana Brankov.

Zelene stipendije, kako objašnjava, namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača, koja studiraju veterinu, agronomiju,agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet na gazdinstvima.

Strategija takođe predviđa uspostavljanje institucije ombdusmana za hranu, koji bi se bavio zaštitom prava  potrošača i kontrolom tržišnih cena. ,,To je jedno od naših rešenja koje će biti ponuđeno javnosti na komentare. Vidimo da i druge zemlje regiona uvode modele kontrole cena. Srbija mora uvesti red u ovo pitanje“, poručuje Tatjana Brankov.

U Srbiji je 2023. godine, od ukupno 3,25 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, prema ta podacima RZS, navodnjavano samo 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara! To je povratak na navodnjavane površine od pre jedne decdenije. U 2022. godini bilo je navodnjavano 54.639 hektara!

·   U prošloj 2024. godini u Srbijije bilo navodnjavano samo 48.668 hektaa!

Najnoviji zvanični državni podaci ukazuju da se u Srbiji gubi bitka za vodu! To je 12,9 odsto manje navodnvjanih površina nego 2022. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS). Za navodnjavanje je u 2023. Godini utrošeno 29,1 odsto manje vode nego 2022. godine. Najviše vode se crpelo iz vodotokova (93,5 odsto), a preostale količine iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, navedeno je u RZS. Od ukupno navodnjavanih površina, najviše ih je navodnjavano orošavanjem (91 odsto), zatim kapanjem (8,7 odsto), dok se površinski navodnjavalo svega 0,3 odsto zemljišta. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte (93,4 odsto), a slede voćnjaci sa šest procenata i ostale poljoprivredne površine sa udelom od 0,6 odsto. U najnovijem izveštaju RZS je navedeno je da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćene kompanije i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, naveo je RZS. To znači da se gubi bitka za vodu, to je i bitka za hranu, bitka za sela i bitka za Srbiju! U svetu se prosečno navodnjava čak 17 odsto obradivih površina. Susedna Albanija već nekoliko decenija navodnjava oko 380.000 hektara svojih agrarnih površina. pa zato uvek ima pre drugih povrća i voća, a dobar deo dolazi i u Srbiju.

Evo i opadajućih rezultata u navodnjavanim površinama u Srbiji, iz godine u godinu. Navodnjavanje u 2022. godini: Nestao bivši blagi rast hektara pod sistemima za navodnjavanje! Tokom 2022. godine u Republici Srbiji bilo je navodnjavan 54.639 hektara poljoprivrednih površina, što je za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini, saopštio je tada Republički zavod za statistiku. Oranice i bašte tada su imale učešće (sa 93,4 odsto) i to je bio najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odsto). Za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno je bilo zahvaćeno 99.355 hilj. m3 vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Bitka za vodu!

Evo i podataka RZS o navodnjavanim površinama u 2021. godini. Sve je to bilo jako malo, ali ipak više nego u godini koju smo ispratili. Tokom 2021. godine u Republici Srbiji bilo je navodnjavano 52.236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno bilo zahvaćeno 92.574 hiljada m3 vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Štete od suša – za deceniju 10,5 milijardi evra!

 Zato što se njive ne navodnjavaju, štete su ogromne. Za jednu deceniju zbog suša u poljoprivredi Srbije izgubljeno je oko deset milijardi dolara. Zbog suša koje prete ovom regionu nauka mora da stvori nove sorte i hibride!

Jer, u narednih 100 godina 52 će biti sušne! A, ukoliko ne bude dovoljno vode i prirodnog đubriva, nekadašnja žitnica Evrope, Vojvodina, za tri decenije će postati pustinja, po prinosima. Jer, humus je već sad smanjen sa pet na oko 2,5 odsto;

Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje tri i po decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje, do pojave korone, kretao se oko 0,45 odsto. U Srbiji sirovine za hranu proizvode se na 3,25 miliona hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje se kreće oko pet milijardi dolara godišnje. Srbija, inače poseduje 4,1 miliona hektara poljoprivrednih površina dok je obradivo oko 3.257.100 hektara;

Izuzetak u proizvodnji je bila samo godina korone 2020. Tada je, navodno, vrednost agrarne proizvodnje bila čak 5,6 milijardi dolara i rast proizvodnje je bio 4,6 osto. Kasnije je ta stopa povećanja smanjena. Godinu dana kasnije, 2021. godine ostvarena proizvodnja je imala pad od pet odsto! Vrednost proizvodnje se standardno u prosečnim godinama kreće između četiri i pet milijardi evra;

Izvoz u 2020. godini iznosio je 4,6 milijardi dolara, a u 2021. godini to je bilo oko 4,9 milijardi dolara.

·   I pored pada proizvodnje u 2024. godini izvoza agara je bio oko 5,2 miliajrde eva. Uvoz je bio 3,9 milijardi evra. Agrar je i pored suša i pada proizvodnje bio u suficitu;

Stručnjaci ističu da je potrebno menjati strukturu proizvodnje, a posebno kada je reč o izvozu. Umesto izvoza sirovina za hranu nužno je da se pređe na prodaju, odnosno izvoz proizvoda iz viših faza prerade. To će onda i uvećati devizni priliv od izvoza. To znači da nam je potreban novi koncept agrarne poizvodnje, zasnovan na zadružnom sistemu, u koji će biti uključena i prerađivačka industrija.

·   Recept uspeha nalazi se u činjenici da se obrt kapitala od prizvodnje u agraru ubrza i da to bude bar 50 puta godišnje, a ne kao sad do sada – samo jedan! Stanje kakvo je sad, i šta nam predstoji do 2100. godine ukazuje na činjenice da će se u ovom veku voditi bitka za vodu! Ako budemo ovako radili, onda ćemo je sigurno izgubiti! U prošlom veku to je bila bitka za naftu.

Naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili su oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Poslednjih decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je od 1990. do 2021. godine u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina. One su od 2000. do 2025. godine poljoprivredi nanele štete od  oko deset milijardi evra. Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje. Istraživanja pokazuju da su od 100 godina uvek 52 sušne!

·   Kod nauke je da u budućnosti za takve uslove pripremi nove sorte i hibride.

Potreban novi koncept agrara

Sve ovo su rezultati loše agroekonomske politike donete 21. jula 2014. godine. U Strategiji razvoja poljoprvirede Srbije tada je napisana nerealna želja, a bila je da će agrar do 2025. godine imati godišnji rast od 9,1 ili u lošijoj godini 6,1 odsto

·   Tada je proizvođačiam hrane obećano da će teći med i mleko. Međutim, umesto obećanog godišnjeg rasta, on je za celu deceniju bio samo 1,7 odsto. Godišnji rast je bio tek 0,17 odsto! Dakle, to je bial ssstraegija gubitaka imanej proizvodnjue hrane!

Srbija je imala pad proizvodnje. Pa sad mora da uvozi deo potrebne hrane!

To nije transparentno u javnosti! Najveći uzroci su što su najviše žedne njive su da nema vode. To pokazuju i najnovija istraživanja i saopštenja Državne revizorske institucije. A, to je dokaz da se narodu ne saopštava istina! Posebno kada je reč o navodnjavanim površinama. Jer daju se samo obećanja o gradnji novih sistema, a njive su stalno suve. To rade sistemi, kako navode državni revizori!

Tu se nalaze i glavni uzroci pada proizvodnje hrane. Pored toga nema dovoljno ni prirodnog đubriva jer nema goveda u selima, prazne su staje za tov goveda i obori za tov svinja. Znači loša agroekonomska politika, po uništavanju stočnog fonda, je jača od klasične svinjske kuge i afričke kuge zajedno. To su sve posledice loše Strategije  razvoja agrara donete 2014. godine. Za taj loš i šetan dokument niko dosad nije odgovarao! Zašto, znaju vlasti u Srbiji koje vode zemlju! I za narod su tajna loši rezultati te strategije!

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM i MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine.

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara. U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, je dodelilo je, peto priznanje –  nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulan.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Gulan je između ostalog kaže:

I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on je naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine. Posle toga, kratko vrdeme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim ili sličnim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, posle u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan penzioner, analitičar i publicista…

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reprdoter kuće ,,Borba“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini. Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V.NOVOSTI iz  Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satim. Slučajno, metkom koji je došao sa strane boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali naneprijatelje. Milan Žegarac i Miroslav Jokić, borac iz Odžaka, nenajavljeni pretrčavali su Hercegovačku ulicu. Dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, pa su i njih dvojicu slučajno smrtno pogodili. Dakle, nije istina da su hrabro stradali od ustaškog meta, već su ih sluačjno pogodili meci koji su stigli sa srpske strane. Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije.A, pucnji su bikli usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo nakoga se puca. Jer, Žegarac i Jokić bili u maskirnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije.

Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili! Obazloženje je bilo da se i i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je tada predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvarki uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca. I to je istina o njegovoj pogiciji. Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Priče koje su se širile, pronosilki su oni koji njisu bikli samo. iSako je starao svoju priču. Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti. A,istina je smao jedna, od autora ovih raedov akoji je tog kobnog 7. oktobra, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije. I istina je samo jedna. Ni tada ona nije intersovala vlast. A, u javnosti su nogi pronosikli svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek psoel tri decenije čekanja, autor ovuih redovakoji je svedok tog nemilog dogaja uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koiji su se oglašavali jeidnjoi je ohn tada bio na licu mdesta, i ocu pokjnog Milana Žegaraca, uveče je predao njegove stvari.

Branislav Gulan je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar u listu ,,Borba“, krajem devedesetih godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade BORBE od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda. U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada matični list NIGRO ,,BORBE“. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Međutim, privatizacija je poništena. List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pomenuo je tadašnju smenu glavnog urednika ,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora 8. jula 1993. godine uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica! Posle njega na to mesto bio je postavljen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, posle samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar;

·   Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,Borbe“, njih oko 127, uhljeblje je našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji postoji…

·   Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik pet nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan.                       

(Nastaviće se)