Bez pardona
Bez pardona
Ibar presušio na dan Vučićeve izdaje
Ovu kolumnu pišem i srećan i tužan u isto vreme, znam da je čudno ali tako je. Srećan sam zbog drugih i tužan zbog naše situacije. Naime prošle nedelje posetio sam Rumuniju i ostao u šoku do dana današnjeg. Video sam čudo i video sam da može. Znam da ovo sada zvuči čudno ali video sam da zemlja koja se bori protiv kriminala i korupcije može da procveta i to bukvalno, tvrdi Ljubomir Stefanović, urednik YouTube kanala i portala Slavija info
Ljubomir Stefanović
Ali da krenem redom od svojih predrasuda neupućenosti i utiska o Rumuniji od pre skoro dvadeset godina kada sam bio prvi put tamo. Tada sad već davno bila je to jedna postkomunistička zemlja ogrezla u kriminal i korupciju od policije na ulici koja traži mito do toga da morate da čuvate stvari kada negde sednete na piće. Zgrade oronule, ljudi loše obučeni a po putevima često se možete desiti da pretičete zaprežna kola. Naravno autoputa tada nisu imali ni jedan jedini kilometar a i vozila po putevima najčešće su vredela nekoliko stotina evra. Nisam se dugo zdržao pa pišem samo ono što sam uspeo tada da vidim a i bilo je dosta davno ali opšti utisak mi je bio depresivan i želja samo kako da odem što dalje tj nisam imao nameru da se dugo zadržavam.
Danas je slika totalno drugačija danas je prvi utisak kada uđete u Rumuniju da su zgrade okrečene a gradovi i sela čisti, naravno autoputeva ima i kola su znatno bolja. Standard je veći nego kod nas a korupcije i kriminala bar ja kao turista nisam video uopšte. Ovde ne kažem da toga nema ali ja nisam stekao takav utisak. Ljudi žive solidno, gorivo plaćaju 160 i slovima stošezdeset dinara, putarine su na vinjete, a prodavnice su redom od trideset do četrdeset posto jeftinije od naših.
Nekako i ljudi više zrače optimizmom kada je sve oko njih čisto i sređeno. Ali veliko je pitanje kako su nas prestigli kako su došli na ovo što su danas. Mnogi će reći pa članovi su Evropske unije i NATO ali članstvo ne daje pare i neće članstvo da uredi zemlju nešto su ipak uradili. E pa jesu i to veliku stvar a to je da su se obračunali sa korumpiranim političarima i tajkunima koji su ih godinama pljačkali.
Presudnu ulogu u tome odigrala je Laura Kodruca Koveši rumunska tužiteljka iz jednog malog grada Sveti Đorđe uglavnom naseljenog Mađarima koja je uspela da vodi istrage i zatvori više stotina njihovih tajkuna i političara. Da bi to uspela dobila je podršku malog broja političara ali veliku podršku nezavinsnih medija i naravno građana spremnih na pobunu. Tako su danas došli u situaciju da kilometar autoputa plaćaju oko četiri miliona evra i da urade sedamdeset kilometara za dve godine, moram da naglasima da je po ravnom terenu.
Kod nas se cena kilometra autoputa ne yna i uglavnom je nekoliko puta veća a autoput ka Crnoj Gori gradimo brzinom od oko dva kilometra godišnje! E to je kriminal i korupcija em više plaćamo em nije urađeno. Autoput o kome pričam povezaće Temišvar i mesto Moravice uz granicu sa Srbijom u blizini grada Vršca dok mi sa druge nemamo ni kilometar autoputa u Banatu i to iako je Rumunija najveća ekonomska sila od svih zemalja sa kojima se graničimo.
Osim ovoga razlikujemo se i u mnogo drugih stvari i uglavno su oni u prednosti što teška srca priznajem jer se sećam perioda kada nije bilo ovako kod njih. Ali ključna je bila borba naroda i par hrabrih ljudi iz pravosuđa koji su uz podršku pravih medija to uspeli. Kod nas je za sada stanje očajno i ne zna se dal je gore stanje u narodu, medijima ili u pravosuđu. Sude čak i sudije sa nanogicama, u medijima je preostalo nas nekoliko koji smo nezavisni naravno i hapšeni i saslušavani, rad nam je maksimalno sabotiran. Posebno bi naveo slučaj Milovana Brkića i Dejana Petra Zlatanovića koje je ovaj režim držao mesecima u pritvoru iako su od početka svesni da nikakvo delo nisu počinili.
Naspram njih dvojice mojih skoro dvestotine sati pretresa i provera na graničnim prelazima deluju smešno. Ostali medijski radnici ne prolaze ovako ali njih i sve manji broj građana prati. Bitan momenat u ovom momentu za obe zemlje je rudarenje i dolazak multinacionalnih kompanija.
U martu ove godine Rumunija je dobila sudski spor koji je vodila sa kompanijom Gabrile Resources koja je želela da rudari na njihovoj teritoriji a tražila je od Rumunije odštetni zahtev u iznosu od šest milijardi i sedamstotina hiljada evra. Naravno ozbilja država bori se da sačuva vitalne nacionalne interese a i narod je bio protiv rudarenja. Tako da iako je ova kompanija dobila dozvolu za istraživanja još davne dvehiljadite godine od strane tadašnje Vlade Rumunije ništa više nije uspela da postigne.
Ovo pišem zbog situacije kod nas gde je Rio Tinto kao i druge kompanije pokušao da uđe na mla vrata sa dozvolama za istraživanje koje bi kada obave istraživanja nekako da prevedu narod žedne preko vode i da krenu krenu da kopaju. Rumuni su pokazali stav i ljubav prema svom okruženju a država koja je poprlično očišćena od korupcije pobedila je multinacionalnu kompaniju na sudu gde ih je zastupala advokatska kancelarija LALIVE sastavljena od rumunskih i švajcarskih advokata. Kod nas je narod velikom većinom protiv rudarenja, protiv raseljavanja, bolesti i svega što sa rudnikom dolazi. Ali država tj korumpirani pojedinci koji su na žalost građana Srbije na vlasti su itekako za. Koji je motiv ljudima koji veze nemaju sa rudarenjem da budu toliki lobisti istog ako nije korupcija. Čak se i Aleksandar Vučić potrudio da preseli kancelariju u Zapadnu Srbiju da nastavi da laže ljude kako će sve biti u redu. Voli on to da radi tako je radio u Glini tako je radio na Kosovu i Metohiji tako će sada u Loznici i okolini. Voli da upozna ljude pre nego što ih zadesi tragedija i preseljenje. Naši mediji uopšte ne govore o tome da je itekako moguće oterati ove kompanije bez dinara plaćanja odštete i svo vreme nas ubeđuju da će nas to skupo koštati. I hoće ali će skupo koštati samo one koji su uzeli mito od ovih kompanija. Nama običnim građanima samo će biti bolje. Ovde medijski žele da predstave da je dozvola za istraživanje isto što je i dozvola za rudarenje, a to bi bilo kao da nekome izdate stan ili prodate stan. Složićete se da uopšte nije isto.
Sada kada vidi da je odnos podrške rudarenju devet na prema jedan i da će mu ovo sasvim srušiti rejting Vučić pokušava spinovima da se izvuče pa je narodu bacio Micu Zavetnicu i Severinu. Za prvu je izašlo kako nema diplomu i kako se lažno predstavljala kao politikolog a pojedini gosti poput dr inž. Miroslava Parovića bili su na proslavi njene diplome da stvar bude još i luđa, dok su drugu ispitivali na graničnom prelazu službenici Bezbednosno informativne agencije.
Naravno nit je razlog što je Hrvatica jer je isto to i Ana Brnabić nit je razlog što je protiv litijuma, glavni razlog je što je protiv Vučića. Ali spinovi nisu prošli narod i dalje gleda kako da odbrani kućni prag i pravo na zdravu vodu, zemlji i vazduh. Naročito mu je problem što su za iskopavanje litijuma samo stariji od šezdeset godina po istraživanjima.
Vratimo se na slučaj iz Rumunije i pokažimo da možemo kao što su i oni uspeli da se izborimo sa korupcijom i kriminalom ali i multinacionalnim kompanijama. Oterajmo prvom prilikom sve zajedno jer to sve ide u paketu. Nemojmo dozvoliti da nas se pokolenja stide jer ovo ako se pozitivno ne reši dugoročno nećemo postojati kao narod. Osim ovoga desilo se još jedno čudo.
Na godišnjicu izdaje Aleksandra Vučića presušila je reka Ibar. Naime pre četiri godine Aleksandar Vučić je 4.četvrtog septembra u Beloj kući u prisustvu Donalda Trampa potpisao takozvani Vašingtonski sporazum gde se obavezao da će izdati mnogo toga ali ovde je posebno zanimljiv deo kada je izdao reku Ibar i veštačko jezero Gazivode. Sada se i priroda pobunila i to baš na taj reka Ibar jedna od vćih reka u Srbiji je presušila.
Ovo nikako ne može biti slučajno jer se ovo desilo po prvi put u istoriji i trebamo dobro obratiti pažnju na sve njegove poteze ali i odgovore prirode. Pa kao što nije prirodno da takva reka presuši nije prirodno ni da takav čovek bez sekunde radnog staža bude neko ko pametuje milionima građana na svaku temu. Prsušila je reka a uskoro će i on. Kula od karata lako se ruši samo ako se izvuče prava karta iz nje. Tako će biti i sa ovim režimom.
Dan nakon pada svi će se pravdati kako su pomagali opoziciju, kako nisu oni hteli da budu naprednjaci da ih je pritiskao ucenjivao i slično, ali biće kasno. Svesno ste bili deo zločinačkog poduhvata koji je upropastio naš narod i državu. Podržavali ste izdajnika i trovača naše dece. Moramo se ugledati na druge i nakon pada koji je sve bliže surovo se obračunati sa svima koji su se ogrešili o zakon.
Ovom prilikom poziam građane da nakon pada javno istupaju sa svim svojim saznanjima o svakom naprednjaku kako bi ovo mračno doba što pre završilo. Dosta je bilo tolerancije i apatije, moramo se dići i pobediti.