Mesecima (ranije i godinama) u nazda tinjalo je nezadovoljstvo naroda stanjem u zemlji pokrenuto padom nadstrešice u slučaju gde je bila velika korupcija koja se završila ubistvom šesnestoro naših sugrađana. Nevini ljudi su stradali a sve zbog lopovluka režima Aleksandra Vučića, kineskih kompanija i naravno neosuđene firme Starting koja je izvodila radove. Ono što se javno zna samo ne zna srpsko pravosuđe i mnoge od njih i dalje drže na slobodi ili samo na nanaogici. Javnost je zgrožena a Starting radi i dalje doduše otežano a i tužili su pojedine ljude zbog narušavanja ugleda firme, zaključuje kolumnoista Ljubomir Stefanović, urednik portala i youtube kalana Slavija info

Ljubomir Stefanović

Sa druge strane kažu da vlasnici stanova koje je ta firma gradila sada jako teško iste mogu da prodaju i po dvadeset posto nižim cenama od tržišne. Jedan od takvih primera je osoba iz mog okruženja koja se inače bavi nekretninama. Svakako nije dobro jer sad narod sumnja u sve gde se vidi to ime.

Osim bojkota kod nekretnina, narodno nezadovoljstvo odrazilo se i na promete kod Ćacija. Solidna kampanja na internetu u vidu bojkota Ćaci objekata koliko imam informacija urodila je plodom i građani izbegavaju objekte koju su označeni kao Ćaci i iz inata idu u one koji su uz studente.

Tako su se na udaru našli Skroz dobra pekara, Lili ,mnogobrojni restorani poput Bele reke koji su nudili besplatnu kafu za generalni štrajk pa čak i frizerski saloni.

Generalni štraj nije u potpunosti uspeo al je doveo do dobrog prebrojavanja i dobar deo stanovništva ne želi da finansira saučesnike režima. Polarizacija je sada društvena i velika, a mislim i da će ovoga puta dugo trajati i imati posledice. Najdrastičniji primeri su naravno na ulici gde sa jedne strane imate Ćacije i policiju odanu režimu Aleksandra Vučića, a sa druge strane studente, veterane, bajkere i naravno narod koji je organizovan u zborove građana koji sve više uzimaju učešća u političkom životu Srbije.

Organizacije na lokalu mnogo će doprineti demokratizaciji društva kroz učešće na naradnim izborima ali i vraćanju normalnosti. Kako bi se režim odbranio odlučio je da presvuče svoje saučesnike u normalne ljude koji su navodno protiv blokada za normalan život ali poprilično bezuspešno.

Kontrablokaderi su neuvreljivi a često ih je i sramota što su tu. Mnogi od njih su i naterani, ucenjeni a mnogi i nisu iz Srbije. Vučić je svakako uspešan u tome da od migranata napravi lojaliste, pa na slikama vidimo ljude poreklom iz Pakistana, Indije i ko zna odakle sve doksu ovi belji migranti najčešće iz Bosne.

Naravno, svi se deklarišu kao patriote ali patriote fasadnog tipa. Neće oni zameriti izdajju zemlje potpisivanjem međunarodnih sporazuma poput Briselskog ili Vašingtonskog ili prihvatanje Nemačko Francuskog plana ali hoće da zamere ako neko okreči zgradu na kojoj je bila iscrtana trobojka.

Odnos prema zastavi najbolje se vidi po broju bačenih zastava nakon svakog skupa te vrste. Naravno skupovi su medijski prihvaćeni ali ni to nije pomoglo da se narod takvim skupovima pridruži i sad i sam vrh režima shvata da bajke o sedam stotina hiljada članova postoje samo u glavi Aleksandra Vučića da je stanje na terenu deset puta gore po broju članova a po broju aktivista i dvadeset puta gore.

Sve ovo su razlozi da Vučić nikako ne želi da raspiše izbore i da se i dalje nada da će se neko čudo desiti i da će opstati. idealno bi bilo nešto iz sveta poput korone pre pet godina, nešto što bi bilo uvod u vanredno stanje ali za sad ništa od toga. Srbi se polako vraćaju sa godišnjih odmora a novopočena izreka je stvorena kad se Srbin sa odomra vrati.

Bliži se i početak školske godine a otpuštanjem nastavnika koji su u štrajku želi da zastraši zaposlene u prosveti pa ishod zastrašivanja videćemo za desetak dana dal će uopšte biti nove školske godine. Slično je i sa poljoprivrednicima koji su ove godine dobro oštećeni a najgore će biti ako senarodno nezadovoljstvo akumulira i tu je dovoljan samo jedan poziv studenta da se ponovi 15. marta ali ovoga puta ne baš civilizovano okupljanje nakon svih tortura koju su bile u međuvremenu. Pumpanje nije stalo i akcije poput paljenja cvećara, ukljanjanja bašti lokala i drugih pritisaka preko institucija i tamo zaposlenih ćacija ne daju ozbilje rezultate a još više navlače bes građana.

Najgore po režim biće ako se svo ovo nezadovoljstvo ispuni u septembru pa Srbija umesto da krene ona stane dok on ne ode.

I spoljni faktor koji je dugo bio ravnodušan prema zahtevima studenta (čak ih nisu ni primili u Strazburu) sada polako okreće leđa Vučićevom režimu. Sve češći su naslovi o dešavanjima u Srbiji koji poprilično negativno govore o Vučiću a izostanak zajedničkih konferencija nakon viđanja govori i njemu da na njega više ne računaju kao na budućnost.

Dodatni nemir unosi i pometnja u naprednjačkim redovima. Hapešenja Gorana Vesića, Tomislava Momirovića, napuštanje Srđana Kruževića, bekstvo zamenika gradonačelnika u Čačku i to preko krova ali i večito bolovanje gradonačelnika Miluna Todorovića govori dosta o stanju u stranci.

Svi koji mogu sada se sklanjaju jer pametniji već sada vide da brod tone. Ostaju lojalisti oni koji nemaju gde a ni sa kime da pričaju. Ostaće mu verni i potonuće sa njime. Ostaje još malo mrcvarenja, ali će izbora svakako biti pre redovnih a u razvlašćivanje pre za vreme i posle izbora za sada niko i ne sumnja. Ostaje da vidimo samo koliko će daleko ići u odbrani neodbranljivih stvari i čega će se sve dosetiti kako bi što više napakostili novim snagama koje dolaze.