U svojoj prvoj knjizi „The Bill Gates Problem: Reskoning with the Myth of the Good Billionaire“ („Problem Bil Gejts: Obračun sa mitom o dobrom milijarderu“, novinar iz Vašingtona, Tim Švab, objavio je rezultate svog višegodišnjeg istraživanja Gejtsovog uticaja na tehnološku industriju, javnu politiku, obrazovanje, globalni zdravstveni sistem, medije… Švab je opisao Gejtsovu brutalnost s kojom je uništavao prijatelje i neprijatelje, otimao kompanije i gradio monopolski položaj, a sve to skrivajući se iza imidža detinjastog filantropa. Iza sebe, na putu do statusa najbogatijeg čoveka na svetu, Gejts je ostavio bezbrojne žrtve.

Magazin Tabloid će objaviti nekoliko delova iz knjige Tima Švaba, koja je dobila pozitivne kritike i bila izabrana za „Editors’ Choice“ od strane The New York Times-a, dok je Publishers Weekly ocenio da Švabova kritika „pogađa suštinu“ kada detaljno opisuje kako su inicijative Fondacije Gejts često imale minimalne koristi uprkos milijardama potrošenih dolara.

Tim Švab

U korporativnom biznisu moderna je teorija o „brzom neuspehu“. Ta mantra je postala način života i u Fondaciji Bila i Melinde Gejts, koja privlače najbolje i najtalentovanije kadrove iz velikih farmaceutskih kompanija, konsultantskih agencija i MBA programa.

– Jedna od velikih prednosti i ličnih snaga Bila i Melinde, pa i jedan od glavnih razloga zašto sam veći deo svoje karijere posvetio njihovoj Fondaciji je njihova spremnost da promene mišljenje. Ovo je posebno značajno kada postoje ozbiljni dokazi koji nam govore o efikasnijim načinima da poboljšamo i spasemo živote kroz naš rad. Kada pravimo rizične opklade, neizbežno je da će neke propasti. Ali umesto da postanu konzervativniji, Bil i Melinda su procenili da je za neki projekat bolje da brzo propadne, pa da oni više nauče i poboljaju rad. Od rodne ravnopravnosti do osnovnog i srednjeg obrazovanja, do investicija u prilagođavanje klimatskim promenama i programa razvoja poljoprivrede, iznova i iznova su odobravali nove pristupe i napuštali stare, uvek na osnovu dokaza – rekao je izvršni direktor Mark Suzman u novogodišnjem saopštenju Fondacije za 2022. godinu.

Kultura brzog neuspeha je posebno rasprostranjena u svetu start-apova. Gejtsova Fondacija je dodelila više od dve milijarde dolara grantova privatnim kompanijama, a ima i investicioni fond od 2,5 milijardi dolara, koji koristi za ubrizgavanje novca u poslove koji ostvaruju profit. Deo tog novca je kroz donacije otišao farmaceutskim gigantima poput GSK-a (65 miliona dolara) i Merck-a (47 miliona dolara). Veći deo je otišao malim start-apovima, koji su nepoznati i neprimećeni u širim poslovnim krugovima.

Kada Gejtsovi partneri iz privatnog sektora propadnu, to ne znači da će Fondacija ostati praznih ruku. U ugovoru o saradnji, Fondacija od partnera zahteva da potpišu „ugovor o pristupu i upotrebi globalne, neeksluzivne, trajne, neopozive, potpuno plaćene licence bez autorskih prava za finansirane razvojne projekte i osnovnu intelektualnu svojinu“. To je zamršen legalistički način da se kaže da Fondacija može da licencira intelektualnu svojinu i tehnologiju propale kompanije, bilo koju vakcinu, lek ili drugi proizvod čiji razvoj je finansirala. U slučaju da firma bankrotira ili ako posluje van okvira ugovora o dodeli granta, Fondacija može da preuzme licence.

Gejtsova Fondacija tvrdi da su ovakvi ugovori o preuzimanju licenci osmišljeni da siromašnima u svetu omoguće pristup inovacijama koje spasavaju živote, da promovišu „javna dobra“ i da naprave „proizvode koji su bezbedni, efikasni i dostupni zajednicama u zemljama sa niskim i srednjim prihodima“. Takvi ugovori, takođe, nude i opravdanje američkom trezoru da daje poreske olakšice kompanijama koje učestvuju u takvom poslovnom modelu. Problem je što postoji previše primera sporazuma o pristupu koji se ne sprovode na način koji zapravo pomaže namenjenim korisnicima.

Fondacija je 2015. godine najavila investiciju od 55 miliona dolara u kapital kako bi podržala „razvoj CureVac-ove platformske tehnologije i izgradnju proizvodnog pogona u skladu sa standardima dobre proizvodne prakse (GMP)“. U narednim godinama, Gejts je dodelio još pet miliona dolara grantova nemačkoj firmi za rad na potencijalnim rešenjima zasnovanim na mRNK, uključujucìi „vakcinu sposobnu da pruži značajnu zaštitu od virusa gripa“. U jednom trenutku, Fondacija Gejts je postala drugi najvecìi akcionar i čak je imenovala članove upravnog odbora kompanije CureVac.

Istraživački tim CureVac-a je unapređivao razvoj svog projekta vakcine. U međuvremenu, sa dolaskom pandemije COVID-19 i nakon što je uložila desetine miliona dolara u proizvodni pogon farmaceutske kompanije i razvoj vakcine – Gejtsova Fondacija je bila dobro pozicionirana da iskoristi svoje sporazume o globalnom pristupu. Drugim rečima, sporazumi su trebalo da pomognu Fondaciji da osigura da siromašni u svetu imaju pristup vakcini CureVac-a. Međutim, dokumenti Komisije za hartije od vrednosti SAD otkrivaju da je Fondacija Gejts oslobodila CureVac ovih obaveza baš kada je nemačka kompanija postigla dogovor sa GSK-om za unapređenje svoje vakcine. Iz GSK-a tvrde da ovo preuzimanje nije povezano sa COVID-om 19. Međutim, zašto bi fondacija oslobodila korisnika bilo koje od njegovih dobrotvornih obaveza, bez obzira na okolnosti?

Medijski portal ImpactAlpha postavio je slična pitanja o finansijskom odnosu Fondacije sa drugim proizvođačima vakcina protiv COVID-a 19, u konkretnom slučaju – sa kompanijom Moderna (grant od 20 miliona dolara 2016. godine) i BioNTech (udeo od 55 miliona dolara 2019. godine). Ove kompanije su odlučile da usmere svoje vakcine protiv COVID-19 na najprofitabilnija tržišta, na štetu siromašnih zemalja.

– Kada je u pitanju osiguravanje da svi mogu da pristupe vakcinama protiv COVID-19 i spasu živote, čini se da globalni sporazumi o pristupu nisu prošli svoj najvecìi test u stvarnom svetu – napisao je ImpactAlpha.

Gejtsova Fondacija mesecima nije mogla ili nije htela da upotrebi ugovore o pristupu licencama kako bi pomogla u dogovorima sa dobavljačima vakcina i tako isporučila doze po pristupačnim cenama. Na taj način potkopavala efikasnost Covax-a, klub kupaca vakcina koji promovišu UN i podržava Gejts, a koji je nastojao da obezbedi doze za 91 zemlju sa niskim i srednjim prihodima koja ispunjava uslove za međunarodnu ili zvaničnu razvojnu pomocì. Bil Gejts, njegova fondacija i drugi su navodili dobrovoljne sporazume, kao deo svojih argumenata protiv odustajanja proizvođača vakcina od globalnih patenata za intelektualnu svojinu.

Slični propusti su se pojavili oko dijagnostike COVID-19.

Fondacija Gejts i drugi donatori su godinama ulagali velike sume novca u Cefeid, koji je instalirao svoje dijagnostičke uređaje širom Afrike. Tokom pandemije, ovi uređaji su bili praktično beskorisni jer je Cefeid isporučio kertridže koji se koriste u mašinama za dijagnostičke testove u bogatim zemljama. Lekari bez granica procenili su da bi Cefeid mogao da ostvari profit prodajom svojih testova za COVID-19 za samo 5 dolara po komadu. Cefeid je ovo negirao, ali je tokom pandemije kompanija pronašla kupce spremne da plate čak 50 dolara. Tokom godina, Cefeid je dobio više od 730 miliona dolara finansijske pomocìi od poreskih obveznika, Fondacije Gejts i drugih.

Gde je nestao globalni pristup za siromašne koji je Gejts obecìao?

Poslednji primer se tiče Merck-ove vakcine protiv rotavirusa. Kada je farmaceutska kompanija počela da prodaje svoj preparat RotaTeq, Fondacija Gejts je odmah pohvalila vakcinu: „Naše investicije su pomogle u razvoju, licenciranju i kontinuiranoj distribuciji.“ Stoga je Merck-ova vakcina trebalo da bude pokrivena sporazumima o globalnom pristupu koje je uspostavila Fondacija. Trebalo je.

Gavi, organizacija koju finansira Gejts, postigla je dogovor sa Merckom o isporuci njihove vakcine u Zapadnoj Africi. Međutim, kada je Merck video profitabilniju opciju – prodaju svojih doza u Kini po ceni deset puta višoj od one koju bi dobio od Gavija – kompanija je ostavila i Gejtsa i Gavi na cedilu.

Organizacija „Goats and Soda“ NPR-a (koju finansira Gejts) detaljno je opisala ovu epizodu. „Ovo su najobeshrabrujucìe vesti. One impliciraju da  deca, ranjiva na ovu užasnu bolest, ostaju bez ove vakcine koja spasava živote“, rekao je za NPR Set Berkli, izvršni direktor Gavija.

Navedeni primeri pokazuju da globalni sporazumi o pristupu koje promoviše Fondacija Gejts ne funkcionišu kako je zamišljeno. Oni ne garantuju pristup siromašnima u svetu i ne pružaju pouzdano javne koristi ili javno dostupna dobra. Ovo pokrecìe pitanja o dobrotvornoj prirodi milijardi dolara koje Gejts dodeljuje kompanijama koje ostvaruju profit, a takođe i o tome da li poreski obveznici treba da subvencionišu ovu operaciju.

Postavlja se i pitanje da li globalni sporazumi o pristupu služe Fondaciji da vrši mnogo jači uticaj na male farmaceutske kompanije, nego na velike korporacije poput Merck-a. Saradnja sa Gejtsovom Fondacijom, u suštini, predstavlja način za korporativno preuzimanje. To je još jedna poluga koju Fondacija može da povuče kako bi izvršila kontrolu ili u potpunosti preuzela posao, licence i tehnologiju.

– U osnovi, u zamenu za malu količinu novca, Gejtsova Fondacija može da kaže: „Dajte nam sve svoje poslovne programe i rezultate tajnih istraživanja“ – kaže jedan od bivših zaposlenika Fondacije, opisujući ove politike globalnog pristupa kao inherentno „ranjive na neprimereno ponašanje“ stvaranjem „perverznih podsticaja“ za Fondaciju da nanese štetu svojim poslovnim partnerima. Na primer, da ih primora na „brzi neuspeh“. Ako kompanija bankrotira, Gejtsova Fondacija može da interveniše i licencira tehnologiju, dodeljujući je drugoj firmi, koju smatra kompetentnijom.

Pojedini analitičari smatraju da se priroda takvih poslovnih mahinacija ne zasniva na zlobi, već na nemilosrdnom korporativnom okruženju u kome je iskovana Gejtsova kognitivna ploča, gde „kada dostignete određenu veličinu, ili kupite svoje konkurente ili ih zakopate“. Gejts je, u skladu s tim mentalitetom, stvorio svoju Fondaciju i u nju preneo način rada iz Majkrosofta.

Vlasnici malih start-ap firmi i naivni naučnici, koji su angažovani na projektima koje finansira Fondacija, nisu razumeli čega se odriču i šta gube potpisivanjem ugovora sa Gejtsom. Njihov stav je: „Prevariće nas, ali nije važno, to nam je najbolja šansa da dobijemo finansije za rad na projektima“.

Pošto Gejtsova Fondacija potpisuje hiljade različitih grantova u koje uključuje iste obaveze start-ap firmi, ona stiče prava na veliki broj licenci i prava na intelektualnu svojinu i tehnologije. Rohit Malpani, međunarodni medicinski konsultant i bivši član upravnog odbora inicijative Unitaid, u intervjuu je analizirao implikacije ambicija Fondacije za veliko licenciranje na stvarni svet: „Zamislite intelektualnu svojinu kao snop ogrevnog drveta. Niko ne poseduje sve grane. Ako u gomili ima deset grana, možda kompanija poseduje sedam, Nacionalni institut za zdravlje poseduje dve, a Fondacija Gejts poseduje jednu. A ta grana može biti neki patent ili ograničena licenca za korišcìenje tehnologije. Dakle, kroz sva ova ulaganja koja je Fondacija Gejts napravila tokom godina, stekla je mnogo različitih oblika intelektualne svojine. I sve to vlasništvo joj daje ne samo uvid u to kako industrija izgleda iz tehnološke perspektive, vecì i, što je još važnije, kako da vrši kontrolu i uticaj na tu intelektualnu svojinu.“

Malpani je povukao paralelu sa informacijom da je Bil Gejts postao najvecìi privatni vlasnik poljoprivrednog zemljišta u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema njegovim rečima, Gejts i njegova privatna Fondacija su možda tiho postali jedan od „najznačajnijih vlasnika intelektualne svojine vezane za terapije, dijagnostiku i vakcina u svetu danas. To im stavlja ogromnu odgovornost za uticaj na to kako se ove tehnologije razvijaju i evoluiraju. To znači da svaka suspenzija prava intelektualne svojine (kao što je ona koja je široko odobrena za vakcine protiv COVID-19 tokom pandemije) utiče na njihov lični portfolio. A takođe utiče i na njihovu sposobnost da kontrolišu kako se ova intelektualna svojina razvija i distribuira širom sveta.“

U mnogim aspektima, ovo direktno odražava kakve su bile strategije Majkrosofta. Kompanija je bila zasnovana na akumulaciji intelektualne svojine. Dakle, na neki način, nije iznenađujucìe što je Gejts usvojio isti pristup – u teoriji, u filantropske svrhe – ali u krajnjoj liniji, radi se o posedovanju određenog nivoa kontrole i uticaja. To znači da cìe intelektualna svojina igrati veoma istaknutu ulogu u načinu upravljanja zdravljem planete.

Popularni podkast „This American Life“, 2011. godine, emitovao je izvanredan izveštaj o „patentnim trolovima“ – ljudima koji zarađuju novac tužecìi kompanije zbog kršenja njihovih patenata. To su često apsurdne tužbe, zasnovane na najmaštovitijim tvrdnjama. Ali ovi trolovi znaju da je kompanijama bolje da reše sporove isplatom nego da idu na sud. „Danas, verovatno mnogi, možda vecìina investitora i inovatora iz Silicijumske doline veruju da patentni sistem radi upravo suprotno od onoga što bi trebalo da radi“, primetio je voditelj Ajra Glas. „To ne podstiče inovacije, vecì ih guši. Jer su tužbe za patente u porastu. Kontrole patenata su sve češcìe. Ove tužbe su sada toliko česte da je teško pronacìi start-ap u Silicijumskoj dolini koji nije tužen. Ovo guši inovacije, otežava napredak preduzecìa, šteti našoj međunarodnoj konkurentnosti… I sve nas košta više kada kupujemo stvari koje ove kompanije prodaju.“

Iako Gejts nije pomenut u emisiji „This American Life, čini se da cela ova priča ukazuje na kompaniju, Intellectual Ventures, kojom upravlja jedan od najstarijih pomocìnika Bila Gejtsa, Natan Mirvold. Nakon što je napustio Majkrosoft 1999. godine, Mirvold je pokrenuo poslovnu inicijativu koja, njegovim rečima, „ulaže u pronalaske“. Mirvold kaže: „Mislim da je skoro svako ko brani svoja prava na patent nazvan patentnim trolom.“

Ova verzija priče – narativ o pronalasku – bila je dobro prihvacìena nekoliko godina ranije u časopisu Njujorker. U njoj je pisac Malkolm Gladvel opisao „Intelektualne poduhvate“ kao neku vrstu fonda mozgova, kompaniju u kojoj su se veliki umovi međusobno podsticali ka novim visinama. Gladvel prepričava kako je jedna neformalna večera na kojoj je učestvovalo osam velikih mislilaca „Intelektualnih poduhvata“ rezultirala sa trideset šest različitih ideja za patentirajucìi pronalazak. Iako je Gladvel izgledao nesvestan toga, njegov profil „Intelektualnih poduhvata“ u suštini je opisao debatni klub dečaka gde su pokretali gomilu sjajnih ideja… I malo šta drugo. Gladvel je zamišljao „Intelektualne poduhvate“ u narednoj deceniji kao veliku revolucionarnu i inovativnu  silu koja cìe pokretati društveni napredak. Pomalo kao, na primer, Aleksandar Grejam Bel, koji je promenio svet svojim telefonom. „Intelektualni poduhvati“ trenutno tvrde da su pokrenuli više od petnaest kompanija, ali čudno je da njihova veb stranica navodi samo jedanaest, od kojih nijedna ne deluje posebno važno, bilo humanitarno ili ekonomski.

Izgleda da vecìina njih ima finansijsku podršku Bila Gejtsa, uključujucìi TerraPower, entitet fokusiran na nuklearnu energiju koji još uvek nije izgradio reaktor niti proizveo bilo kakvu energiju. Izgleda da Bil Gejts takođe poseduje udeo u IV-u. Prema podnesku Komisije za hartije od vrednosti iz 2006. godine, Bil Gejts i Majkrosoft su zajedno uložili više od 50 miliona dolara u Fond za nauku o pronalascima, koji je promovisao IV. A Gejts, izgleda, nije bio samo pasivni investitor. Takođe je redovno posecìivao IV, bilo da bi dao svoju intelektualnu težinu sesijama brejnstorminga ili da bi se isključio iz politički korektnih zahteva profesionalne filantropije.

Tom Polson, pisac koji je jednom izveštavao o Gejtsu za Seattle Post-Intelligencer, a kasnije sarađivao na kuvaru sa Natanom Mirvoldom, kaže da se secìa da je povremeno viđao Gejtsa u kancelarijama IV-a, obično dok ne bi nestao na jednom od tih sastanaka. „Do tada je bilo jasno da je Gejts bio sit ograničenja koja je nametao rad u njegovoj Fondaciji. Znate, stvar sa javnim imidžom, tipično ponašanje koje se očekuje od filantropa. Ovo je bio sigurnosni ventil“, rekao je Polson. „Gejts je stvarao ovu zasebnu firmu kako ne bi morao da upravlja poslovima sa Melindom ili Fondacijom.“

Između 2009. i 2020. godine, Gejts i Mirvold su navedeni kao ko-izumitelji desetina patenata i patentnih prijava. Među njima, jedna za visokotehnološku fudbalsku kacigu dizajniranu da poboljša bezbednost igrača štitecìi ih od potresa mozga. Drugi zvuče prilično zastrašujucìe, poput izuma sposobnog da „otkrije i klasifikuje ljude koji posmatraju osobu“. Zalažucìi se za proizvodnju i sticanje patenata, IV se predstavlja kao entuzijastičan pokretač izuma. Takođe se opisuje kao zaštita malih pronalazača od mocìnih korporacija koje žele da ukradu njihove ideje. Ali kada je This American Life zatražio primere iz stvarnog života kako IV zastupa sitne preduzetnike, kompanija nije mogla da pruži verodostojne primere.

Novinari su naišli na uznemirujucìi portret ovog destruktivnog novog poslovnog modela, jer je porast patentnih parnica oslobodio rastucìu armiju trolova koji izazivaju sve i svakoga. Kada je jedna grupa tvrdila da ima patent za podkasting, komičar i voditelj podkasta Mark Maron je izašao u javnost, nazivajucìi pokušaj „prevarom“ u zamenu za novac. IV je tako postao javno lice ove brzo rastucìe invazivne vrste, patentnog trola.

Novinar Aleks Blumberg objašnjava u toj emisiji: „Jednostavno rečeno, Intellectual Ventures ide u kompanije i kaže: ‘Hej, da li želite da se zaštitite od tužbi? Imamo tone patenata. Napravite dogovor sa nama. Ne samo da cìe naši patenti pokrivati sve što radite u svom poslu, vecì niko se necìe usuditi da vas tuži.'“ Jedan investitor iz Silicijumske doline uporedio je ovaj model sa „ucenom u stilu mafije, gde neko uđe na ulazna vrata vaše zgrade i kaže: ‘Bilo bi šteta da ovo mesto izgori. Ja veoma dobro poznajem komšiluk i mogu da se pobrinem da se to ne dogodi.’ A oni kažu: ‘Hajde, plati.'“

Nakon ove istrage koju je sproveo široko gledani i izuzetno popularni podkast, svaka racionalna osoba bi dvaput razmislila pre nego što bi se udružila sa IV-om. Ali ne i sa Bilom Gejtsom. Pored bilo kakvog ličnog interesa koji je možda imao u kompaniji, milijarder je takođe želeo da njegova fondacija posluje sa IV-om. Rezultat je bio novi IV-ov projekat pod nazivom Global Good Fund. U stvari, sama fondacija je 2010. pokrenula Global Good, godinu dana pre emitovanja emisije „Ovaj američki život“.

„Finansiran od strane Bila Gejtsa i fokusiran na zajedničku viziju sa Natanom Mirvoldom, Global Good izmišlja revolucionarnu tehnologiju usmerenu na rešavanje nekih od najhitnijih problema čovečanstva“, objavljeno je na sajtu Gejtsove Fondacije.

U svojim poreskim prijavama, Fondacija opisuje Global Good kao „kontrolisanu filijalu“. Od 2020. godine, Fondacija prijavljuje transfere novca – ponekad opisane kao „kapitalni doprinosi u obliku gotovine ili intelektualne svojine“ – od preko 500 miliona dolara Fondu Global Good.

Natan Mirvold je u ranim intervjuima pričao da je projekat bio profitni poduhvat, iako nije očekivao da cìe ostvariti profit. Stoga, na papiru, izgleda da Fondacija Gejts kontroliše profitnu filijalu, koja je jedan od najozloglašenijih trolova patenata na svetu.

Kako je jedan kritičar rekao medijima početkom 2010-ih, ko god da vodi Global Good „imacìe teškocìa da učini dovoljno dobrih dela da nadoknadi svu ogromnu štetu koju je prouzrokovao njihov šef. Osim, naravno, ako ne odluče da zatvore kompaniju i reformišu patentni sistem“.

Mirvold je odgovorio ukazujucìi na svoju novu humanitarnu misiju i pitajucìi svoje kritičare koliko su „Božjeg posla“ uradili: „Koliko je veliki vaš istraživački projekat malarije? Koliko truda ulažete u polio? Jedva čekam da saznam.“ Dok su kompanije poput Fejsbuka stvarale „alate ili igračke za bogate ljude“, tvrdio je Mirvold, partnerstvo Global Good Fonda – kao dela IV-a – sa Gejtsovom Fondacijom je „rešavao probleme  siromašnih ljudi u Africi“.

Od svojih mutnih početaka i sa tako nejasnim ciljevima, projekat je zatvoren deceniju kasnije sa malo dokaza da je išta postigao. Zahvaljujucìi finansiranju od 500 miliona dolara od strane Fondacije Gejts, Global Good je postao jedan od najbolje finansiranih projekata svih vremena.

Gde je novac otišao?

Global Good je očigledno služio drugoj svrsi: kao spremište za patente i intelektualnu svojinu Gejtsove Fondacije.

(U sledećem broju: Trovači iz Monsanta i Majkrosofta