U svojoj prvoj knjizi „The Bill Gates Problem: Reskoning with the Myth of the Good Billionaire“ („Problem Bil Gejts: Obračun sa mitom o dobrom milijarderu“, novinar iz Vašingtona, Tim Švab, objavio je rezultate svog višegodišnjeg istraživanja Gejtsovog uticaja na tehnološku industriju, javnu politiku, obrazovanje, globalni zdravstveni sistem, medije… Švab je opisao Gejtsovu brutalnost s kojom je uništavao prijatelje i neprijatelje, otimao kompanije i gradio monopolski položaj, a sve to skrivajući se iza imidža detinjastog filantropa. Iza sebe, na putu do statusa najbogatijeg čoveka na svetu, Gejts je ostavio bezbrojne žrtve.

Magazin Tabloid će objaviti nekoliko delova iz knjige Tima Švaba, koja je dobila pozitivne kritike i bila izabrana za „Editors’ Choice“ od strane The New York Times-a, dok je Publishers Weekly ocenio da Švabova kritika „pogađa suštinu“ kada detaljno opisuje kako su inicijative Fondacije Gejts često imale minimalne koristi uprkos milijardama potrošenih dolara.

Tim Švab

Ako bismo morali da izaberemo kompaniju koja je izazvala najviše štete, Monsanto bi, možda, bio ispred Majkrosofta. Da je Bil Gejts usmerio svoj rad u poljoprivredu, a ne u visoku tehnologiju, njegova kompanija bi u mnogo čemu ličila na giganta u proizvodnji semena i agrohemije iz Sent Lusia, koja je 2018. godine prodata Bajeru.

Monsantova teško stečena kontroverzna reputacija delimično je povezana sa monopolskom moći, koja joj omogućava dominantan položaj u američkom i evropskom prehrambenom sistemu, pa čak i sa pokušajima da kontroliše genetski kod svih živih bića. U poslednje dve decenije značajan procenat kukuruza i soje, uzgajanih u Sjedinjenim Američkim Državama, sadrži genetska svojstva čiji vlasnik je Monsanto. Najpoznatiji GMO proizvod je Raundap Redi herbicid, kojim poljoprivrednici mogu neselektivno prskati polja kako bi eliminisali korov, a da to ne šteti poljoprivrednim kulturama koje su genetski modifikovane. Ovo je velika korist za poljoprivrednike, koji štede na radnoj snazi, jer ne moraju da plaćaju ručno čupanje korova ili da selektivno prskaju štetne biljke. Međutim, sve veća upotreba agrohemikalija izazvala je zabrinutost za životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Zbog toga većina zemalja, među kojima su i mnoge evropske, ne uzgaja GMO. U potrazi za tržištem, Monsanto se opredelio za Afriku. U tome je dobio podršku Bila Gejtsa i njegove Fondacije.

Kao i u drugim oblastima u kojima Gejts radi, Fondacija je postala značajan promoter poljoprivredne industrije, koja promoviše GMO agendu.

– Trenutno se najveća površina nedovoljno iskorišćenog obradivog zemljišta nalazi u Africi. Ovde postoji poslovna dilema: možete da izaberete da uđete u taj posao sada, ali morate da znate da nećete od toga zaraditi mnogo novca. Ali, možete sada da postavite temelje za 10 ili 15 godina, što će vam se isplatiti – rekao je Mark Edž, izvršni direktor Monsanta, 2016. godine, najavljujući sporazum o saradnji te kompanije sa Fondacijom Bila i Melinde Gejts.

Sa svoje strane, Bil Gejts se oslonio na humanitarne argumente: „U redu je da ljudi u bogatim zemljama sa produktivnim farmama odbace upotrebu GMO. Ali ne bi trebalo da im se dozvoli da svoje stavove nameću Africi.“ Naravno, milijarder nije video problem u tome što on svima nameće svoje stavove. Uprkos skepticizmu mnogih stručnjaka u proceni koristi koje ova tehnologija može doneti malim poljoprivrednicima u podsaharskoj Africi, na koje su usmerene aktivnosti Fondacije, samoproglašeni tehnolog Gejts je nametnuo GMO kao svoju pravu religiju.

U intervjuu za medijski portal The Verge, 2015. godine, na pitanje da li siromašne nacije imaju neophodne regulatorne kapacitete da osiguraju bezbedno testiranje i uzgoj GMO, Bil Gejts nije ni trepnuo: „Možemo finansirati njihovu obuku, kako bi imali naučnike koji će popuniti njihove komisije za bezbednost. Možemo osigurati da se naprave dobre naučne studije. Možemo podsticati kompanije koje proizvode ovo divno seme za bogate zemlje kako bi bilo dostupno i siromašnim državama po boljoj ceni. To je fenomenalno funkcionisalo prilikom nabavke lekova. Možemo osigurati da se to desi i sa usevima. Ali, na kraju krajeva, Afrikanci sami odlučuju koje su vakcine, koji su lekovi i koje seme dobro za njih. To je njihova zemlja.“

Izvanreno je Gejtsovo objašnjenje kako njegova Fondacija namerava da kontroliše ceo proces odobravanja upotrebe GMO, a odgovornost za konačnu odluku prebacuje na Afrikance. On obučava afričke naučnike, koji se regulisati upotrebu GMO, priprema naučne studije, čak interveniše na zapadnim tržištima kako bi osigurao dostupnost GMO… U tome nema preterivanja, Gejts je postao jedan od najmoćnijih faktora u afričkoj poljoprivredi. Takav status mu je, zahvaljujući donacijama Fondacije, omogućio dalekosežan uticaj na političke procese u Africi.

Gejts je uložio 6,5 milijardi dolara u razne poljoprivredne projekte. On je glavni donator nekoliko najistaknutijih organizacija, koje posluju na kontinentu i izgledaju kao da su zaista afričke. Čak se i reč „Afrika“ nalazi u svim nazivima tih povezanih organizacija, koje finansira Gejts: „Savez za zelenu revoluciju u Africi“, „Afrička fondacija za poljoprivrednu tehnologiju“ i sl. Kao i Monsantove front-grupe, ove Gejtsove organizacije promovišu agendu svog sponzora, a istovremeno tvrde da su nezavisne i da donose odluke na naučnoj osnovi, u interesu afričkih poljoprivrednika.

Gejtsova ambicija da uvede GMO je samo jedna stavka dnevnog reda u širem naporu da se industrijalizuje afrička poljoprivreda kako bi farme ostvarivale veće prinose kroz veću upotrebu tzv. inputa: novog semena, hemikalija, đubriva i navodnjavanja. Taj projekat je magnat preduzeo u tesnoj saradnji sa multinacionalnim kompanijama, koje plasiraju ove inpute, sa firmama koje su Afriku videle kao neiskorišćeno tržište.

Međutim, Gejtsove akcije nisu postigle revoluciju koju je obećala njegova Fondacija. Uprkos decenijama kontinuiranog političkog pritiska različitih interesa, samo jedna afrička zemlja uzgaja značajne količine genetski modifikovane hrane – Južnoafrička Republika. Nismo videli značajno smanjenje gladi ili povećanje useva i prihoda poljoprivrednika, koje je Gejts obećao svojim poljoprivrednim programom. Ovi neuspesi, međutim ne znače da aktivnosti Gejtsove Fondacije nemaju uticaja.

– U mnogim aspektima, Fondacija je bila veoma uspešna, jer je uspela da proda narativ da je afričko seme slabo. Afričko zemljište nije plodno. Afričko znanje je arhaično. Da bi se proizvelo više hrane, potrebne su hibridne sorte semena, mnogo hemikalija i komercijalni sistem poljoprivrede, koja je deo neoliberalne ideologije – rekao je Milion Belej, direktor Saveza za prehrambeni suverenitet Afrike, čiji je najveći donator Bil Gejts.

Premise rada Gejtsove Fondacije se zasnivaju na proceni da afričkim nacijama nedostaje znanje, kapacitet i alati za upravljanje sopstvenim prehrambenim sistemima i da su im potrebni stručnjaci sa severa i zapada da im pomognu. U tom cilju, Fondacija sarađuje sa političarima kako bi promenila zakone afričkih zemalja u kojima posluje. Kao libistička agencija, Fondacija postavlja svoje tehničke stručnjake u vladine agencije, pa čak i pomaže u stvaranju i finansiranju potpuno novih entiteta, kao što je Agencija za poljoprivrednu transformaciju (ATA) u Etiopiji. Ta agencija je dobila više od 27 miliona dolara od Fondacije, pa i direktora Halida Bambu, koji je stigao iz Sijetla, gde je radio za Bila Gejtsa. Posle Bambe, stiglo je još nekoliko Gejtsovih saradnika, naučnika i ekonomista.

Još jedan primer: Savez za zelenu revoluciju u Africi (AGRA), koju finansira Gejts, radio je na 68 različitih reformskih projekata – od trgovinske strategije do zakona o semenu, pesticida i regulacije tržišta đubriva u Burkina Faso, Etiopiji, Gani, Nigeriji, Tanzaniji, Ruandi i Istočnoafričkoj carinskoj zajednici. Na sajtu te organizacije se navodi: „Kombinacija političkih i promotivnih pristupa AGRA smanjuje uobičajeni vremenski okvir potreban za sprovođenje reformi poljoprivredne politike i završetak administrativnog i zakonodavnog procesa. To ima za cilj jačanje efikasnosti i funkcionalnosti mehanizama koji regulišu seme, đubriva i tržišta.“

Prema rečima Džove Rok, antopologa sa Univerziteta u Kembridžu, Gejtsov uticaj je od presudne važnosti: „Ako bi Gejts nestao preko noći, posledice bi bile ogromne za sve institucije – državne, zdravstvene i obrazovne. To ne bi značilo samo zatvaranje svih reformskih programa, to bi značilo i prekid naučnog razvoja.“ Ovaj nivo zavisnosti, kao i stil Gejtsovog upravljanja odozgo nadole, pokazao se kontroverznim među poljoprivrednicima kojima je on „pomagao“.

Posledice takvog načina rada opisane su u tekstu naučnog časopisa Scientific American 2021. godine, pod naslovom „Bil Gejts bi trebalo da prestane da govori Afrikancima kakva im je poljoprivreda potrebna“. Autorka teksta Bridžit Mugambe je jedna od lidera Saveza za prehrambeni suverenitet Afrike, koji predstavlja 200 miliona poljoprivrednika, stočara, ribara i starosedelaca širom kontinenta.

– Pozdravljamo investicije u poljoprivredu na našem kontinentu, ali želimo da one poštuju demokratske procedure i da odgovaraju ljudima koji žive od poljoprivrede, a da ne budu silom nametnute od strane malog broja multinacionalnih kompanija, koje imaju političku i finansijsku moć. Opisujući kako bi genetski modifikovano seme i druge tehnologije rešile glad u afričkim zemljama, Bil Gejts je tvrdio da je to „suverena odluka“ Afrikanaca, da niko ne donosi odluke umesto njih. Ali ogromni resursi Fondacije Gejts izvršili su nesrazmeran uticaj na afričke naučnike i kreatore politike, što je rezultiralo time da su prehrambeni sistemi naših zemalja sve više komercijalno vođeni i korporativno kontrolisani. Humanitarni rad Fondacije Gejts u poljoprivredi ima sve karakteristike kolonijalne moći, koja teži modernizaciji afričkih nacija, dok istovremeno promoviše kolonijalne interese. Na primer, Fondacija vrši pritisak na poljoprivrednike da kupuju genetski modifikovano seme, đubriva, hemikalije i druge tehnolije od multinacionalnih korporacija sa sedištem van našeg kontinenta. Kada uzmete u obzir da je naša poljoprivreda zaostala, a zatim da je jedino dostupno rešenje tehnološko, onda je jasno da cilj nije razvoj, nego da nas se veže za hirove te tehnologije.“

Korisnici donacija Fondacije javno su pozvali Bila Gejtsa da prestane da im pomaže. U pismu iz 2021. godine, koje je potpisalo više od 200 organizacija i pojedinaca, poziva se Gejts da ukine finansijku podršku za AGRA, njegov vodeći projekat u Africi.

– Od početka programa AGRA, 2006. godine, broj neuhranjenih ljudi u 13 zemalja u kojima radi ta organizacija, povećao se za 30 odsto. Misija AGRA je nesumnjivo propala, nije uspela da poveća produktivnost i prihode, ni da smanji stopu gladi. U stvari, potkopala je šire inicijative za podršku afričkim poljoprivrednicima.“

Više od 150 organizacija pozvalo je Ujedinjene nacije da reaguje. Tvrdile su da će prisustvo AGRA „doprineti porastu još jednog foruma koji promoviše interese agrobiznisa na štetu poljoprivrednika i naše planete. Sa 820 miliona ljudi koji gladuju i sa povećanom klimatskom krizom, potrebna je odlučna globalna akcija.“

Stotine verskih grupa i njihovi vođa takođe su poslali otvoreno pismo Bilu Gejtsu, tražeći od njega da sasluša afričke poljoprivrednike, umesto da im nameće svoju viziju: „Iako se zahvaljujemo Fondaciji Bila i Melinde Gejts na njihovoj posvećenosti prevazilaženju nesigurnosti u snabdevanju hranom i priznajemo humanitarnu i infrastrukturnu pomoć koja se pruža vladama na našem kontinentu, pišemo sa velikom zabrinutošću da podrška Fondacije Gejts širenju intenzivne poljoprivrede industrijskih razmera samo pogoršava humanitarnu krizu.“

Ubrzo nakon toga, Fondacija Gejts je u medijima objavila da planira da izdvoji dodatnih 200 miliona dolara za finansiranje AGRA. To je dokaz da Gejtsa niko neće odvratiti od podrške sistemu koji je usmeren na sticanje kratkoročnog profita.

Fondacija veruje da zna šta je najbolje za afričke poljoprivrednike, zato sklanja s puta sve kritičare. Marijam Majet iz Afričkog centra za biološku bezbednost kaže: „Gejts daje novac za istraživanja, za izradu zakona, za projekte, za distributere poljoprivrednih proizvoda. To je samo još jedan vid neokolonijalizma, prerušenog u otmene reči o osnaživanju i razvoju. Ali taj kolonijalni pristup ne služi Afrikancima i Africi.“ Majet smatra da je Gejts uspeo da stekne veliki uticaj zahvaljujući nesposobnim afričkim vladama, koje nisu bile odgovorne prema svom narodu. „Gejtsova fondacija je iskoristila slabe demokratske institucije u našim državama. Nijedna druga budućnost nije mogla proizaći iz Gejtsove agende, iz onoga što je finansirao i onoga što je blokrao, kao što su druge moguće reforme i tranzicije, koje bi dovele do manje socijalne isključenosti, nejednakosti i siromaštva“, kaže Majet.

Alijansi za zelenu revoluciju u Africi (AGRA), Gejts je nametnuo saradnju sa kompanijama kao što su Bayer (Monsanto), Syngenta, Corteva Agriscience, John Deere, Nestle, pa čak i Microsoft, koji istražuje „upotrebu veštačke inteligencije u digitalnoj transformaciji“ te organizacije. Gejtsova i Rokfelerova fondacija osmislile su i pokrenule AGRA. Veliku većinu njenog budžeta pokriva Gejts, koji joj je donirao više od 675 miliona dolara. Na Gejtsov zahtev 2020. godine je izvršena evaluacija, koja je konstatovala: „AGRA, kao strogo afrička agencija, ima veći legitimitet u pristup lokalnim vladama nego drugi razvojni partneri. AGRA ima privilegovan status, kakav donatori nisu u mogućnosti da postignu.“ Gejts je sa tom premisom pokrenuo AGRA 2006. godine. Plan je bio da se udvostruče prinosi i prihodi poljoprivrednika i smanje problemi u ishrani za 50 odsto do 2020. godine. Iako je Gejtsova Fondacija bila ubedljivo najveći donator, oko dve trećine budžeta, poreski obveznici su takođe doprineli radu AGRA značajnim iznosima. Vlada SAD je dala 90 miliona dolara, dok su britanski, švedski, holandski, nemački, norveški, kanadski, danski i luksemburški poreski obveznici dali desetine miliona dolara. Rokfelerova fondacija je donirala 166 miliona dolara. Razne afričke vlade su takođe sklopile partnerstva sa AGRA. Prema jednoj studiji, afričke zemlje godišnje izdvajaju milijardu dolara za subvencionisanje inputa kao što su sintetička đubriva i hibridno seme, upravo onih kojima AGRA daje prioritet.  

Posle serije kritika u stručnoj javnosti i medijima, Gejtsova Fondacija je 2021. priznala: „AGRA nije ispunila svoj primarni cilj povećanja prihoda i obezbeđivanju proizvodnje hrane za devet miliona malih poljoprivrednika“. U istom saopštenju, Fondacija je istakla i nekoliko uspeha AGRA, kao što su „ubrzavanje političkih reformi“ i „veće podsticaje učešća privatnog sektora“. Međutim, kritičari su nastavili da ističu činjenicu da su akcije AGRA nudile veće koristi bogatijim afričkim  poljoprivrednicima i stranim kompanijama.

Debata o AGRA otvorila je pitanja da li Zapad može da nešto učini za afričke poljoprivrednike, a da ne bude optužen za kolonijalizam i da li se može poreći postojanje ozbiljnog problema gladi u mnogim delovima Afrike? Naravno, poljoprivreda može i treba da se poboljša u mnogim delovima afričkog kontinenta. Međutim, nije na Bilu Gejtsu da odlučuje kako će to da se uradi.

Treba napomenuti da jeBil Gejts postao najveći zemljoposednik u Sjedinjenim Američkim Državama. On je snažan primer kako je američka poljoprivreda postala rezervat „rentijera sa belim okovratnicima“, a ne vlasništvo porodičnih gazdinstva koja rade dan za danom. Na primer, ogromna površina obradivog zemljišta koje Gejts poseduje u Nebraski namenjena je uzgoju kukuruza i soje. Vlasnici često ulažu velike sume novca u skupo GMO seme, agrohemikalije i đubrivo kako bi proizveli ogromne količine monokulturnog žita, od kojih je najveći deo namenjen u industrijske svrhe, pre svega za proizvodnju etanola, kukuruznog sirupa ili za ishranu intenzivno uzgajanih životinja. Ovo je sistem sa visokim prinosom, ali podrazumeva isto tako visoke troškove poreskih obveznika, koji subvencionišu značajan deo toga. Štaviše, poljoprivreda je jedan od glavnih uzroka povećanja emisije ugljenika, a sintetička đubriva (napravljena od fosilnih goriva) ugrožavaju životnu sredinu.

Taj model se pokazao izuzetno krhkim. Nedostaje mu ono što je potrebno prehrambenim sistemima: otpornost. Zaista, i pandemija Covida 19 i ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine izazvali su značajne poremećaje na tržištima inputa. Afrički poljoprivrednici, koji su sledili smernice koje su predložili Gejts i AGRA – sve veću upotrebu veštačkog đubriva – iznenada su se suočili sa vrtoglavi visokim cenama, a proizvođači đubriva su optuženi za profiterstvo.

Osim lovačko-sakupljačkih društava, koja su tragala za divljači i voćem, većina hrane je genetski modifikovana ljudskom intervencijom. Poljoprivrednici su, tokom hiljada godina, čuvali najproduktivnije ili najukusnije useve i ponovo ih sadili, polako im poboljšavajući genetski fond. Ali ovo je veoma drugačiji proces uzgoja od genetskih modifikacija na kojima rade Gejts i Monsanto, kao što je, na primer, laboratorijski prenos genetskih struktura sa jedne na drugu vrstu, često nesrodnu.

Da bi GMO tehnologija bila uspešna u siromašnim državama, potrebno je da lokalni naučnici proizvedu novo seme, prema potrebama lokalnih poljoprivrednika i dobro prateći struktuiran javni proces, bez pritiska stranih filantropa ili multinacionalnih kompanija. Nametanjem svojih rešenja, Bil Gejts nije ostvario proklamovane ciljeve. Godinama je obećavao da će rešiti mnoge probleme sa hranom, ispraviti nutritivne nedostatke i povećati prinose. Godinama je njegova Fondacija ulagala novac u groblje neuspelih ispitivanja GMO useva za koje se smatralo da su potrebni Afrikancima. Jedan od prvih poduhvata Fondacije u ovoj oblasti bila je kampanja vredna 21 milion dolara, pokrenuta početkom 2000-ih, koja je uključivala finansiranje organizacije pod nazivom Africa Harvest Biotech Foundation International, koju je predvodila Florens Vambugu, bivša radnica Monsanta. Ta organizacija, sa sedištem u Vašingtonu, nastojala je da stvori novu sortu sirka sa većim nutritivnim sadržajem. Ta žitarica je osnovna poljoprivredna kultura u Nigeriji, Etiopiji, Sudanu i Nigeru. Gejts je prestao da finansira taj projekat 2017. godine. Nakon decenije ulaganja u drugi projekat, koji je imao za cilj da stvori nutritivno obogaćenu genetski modifikovanu bananu, kojom bi se rešio problem nedostatka vitamina A, potencijalnog uzroka slepila, Gejts je morao da odustane i od njega. Propao je i pokušaj stvaranja GMO sorte slatkog krompira, kao i „zlatnog pirinča“.

Ipak, Bil Gejts nije odustao od pokušaja. U intervjuu za Volstrit Žurnal, koji je objavljen pod naslovom „GMO će okončati glad u Africi“, Gejts je izjavio: „Mnogo je koristi od GMO tehnologije. Ona smanjuje količinu potrebnih pesticida, povećava produktivnost, može pomoći u borbi protiv neuhranjenosti kroz obogaćivanje vitaminima… U slučaju Afrike, mislim da će to napraviti ogromnu razliku, posebno imajući u vidu probleme koje donose klimatske promene.“

„Ogromne koristi“, koje je Gejts obećao afričkim poljoprivrednicima, nikada nisu stigle, ali on ostaje čvrsto posvećen svom visokotehnološkom programu. Njegova Fondacija radi u oblasti GMO dve decenije. Pored svih izjava, marketinga i obećanja, kakvi su rezultati.

Svake jeseni, Fondacija Bila i Melinde Gejts objavljuje ambiciozan izveštaj, koji navodno nudi široku studiju ljudskog napretka. Gejts se u izveštaju za 2022. godinu fokusirao na poljoprivredu. U tom dokumentu, mogul je promovisao „magično seme“ na kome njegova organizacija radi i naglasio je potrebu za drugim inovacijama, kao što je upotreba veštačke inteligencije, koja bi trebalo da stvori „viziju zasnovanu na podacima o tome kako bi farme trebalo da izgledaju u budućnosti“. Širenjem svojih inicijativa vezanih za poljoprivredu, gde već ima uporište, Gejts pokušava da se nametne kao spasilac, koji ima rešenje za sve probleme, od neuhranjenosti i gladi, obrazovanja i zdravstva, pa do javne uprave i pravnih regulativa.

(U sledećem broju: Gospodar virusa i ljudi)