U svojoj prvoj knjizi „The Bill Gates Problem: Reskoning with the Myth of the Good Billionaire“ („Problem Bil Gejts: Obračun sa mitom o dobrom milijarderu“), novinar iz Vašingtona, Tim Švab, objavio je rezultate svog višegodišnjeg istraživanja Gejtsovog uticaja na tehnološku industriju, javnu politiku, obrazovanje, globalni zdravstveni sistem, medije… Švab je opisao Gejtsovu brutalnost s kojom je uništavao prijatelje i neprijatelje, otimao kompanije i gradio monopolski položaj, a sve to skrivajući se iza imidža detinjastog filantropa. Iza sebe, na putu do statusa najbogatijeg čoveka na svetu, Gejts je ostavio bezbrojne žrtve.

Magazin Tabloid će objaviti nekoliko delova iz knjige Tima Švaba, koja je dobila pozitivne kritike i bila izabrana za „Editors’ Choice“ od strane The New York Times-a, dok je Publishers Weekly ocenio da Švabova kritika „pogađa suštinu“ kada detaljno opisuje kako su inicijative Fondacije Gejts često imale minimalne koristi uprkos milijardama potrošenih dolara.

Tim Švab

Nekoliko godine pre nego što je reč Kovid urezana u svest ljudi, istraživači sa oksfordskog Instituta Džener razvijali su nov način za pravljenje fakcina, koji su testirali na ranijim sojevima korona virusa.

U prvim vestima o Kovidu 19 naglašavala se obećavajuća mogućnost da će istraživači iz Oksforda, a ne neke velike farmaceutske kompanije, napraviti vakcinu, koja će sprečiti širenje pandemije. Međutim, stručnjaci iz oksfordse laboratorije su priznali da imaju problem sa nedostatkom poverenja. Adrijan Hil, direktor Instituta, rekao je: „Sve vreme smo se borili da percepcijom donatora, koji su bili uvereni da nećemo uspeti da napravimo vakcinu“.

Tek posle nekoliko meseci pre nego što je objavljena informacija o ulozi Bila Gejtsa u oksfordskom Institutu. Otkriveno je da je Gejtsova Fondacija širila veze sa konkurentskim farmaceutskim kompanijama, istovremeno gradeći čvršće pozicije u unutar Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kojoj je obećala da će obezbediti vakcine siromašnim zemljama. Tako je Gejts stekao lidersku poziciju i veliki uticaj na raspodelu milijardi dolara poreskih obveznika, koji je uložen u projekte predstavljene kao „odgovor na pandemiju“.

Na primer, skoro 90% od 32 milijarde dolara (do decembra 2022. godine) kroz programe javno-privatnog partnerstva tzv. Koalicije za inovacije i prevencije epidemija (SERI) došlo je iz državnih budžeta, SERI je potvrdio da Gejtsova Fondacija učestvuje u četiri interna odbora koji nadgledaju kako se troši taj novac. I u javnosti i iza kulisa, milijarder se pojavljivao kao jedan od najuticajnijih igrača tokom pandemije, a mediji su ga dočekali raširenih ruku, videći ga kao moćnog konkurenta predsedniku SAD-a Donaldu Trampu, koji je pokušao da umanji predstavu o opasnosti novog korona virusa.

– Znamo kako da sarađujemo sa vladama, znamo kako da sarađujemo sa farmaceutskim kompanijama, imamo ovu radnu strukturu veoma dobro osmišljenu. Sada nam je potrebno, barem u smislu iskustva i odnosa, da nam se dozvoli da igramo ulogu koja je zaista važna – rekao je Gejts 2020. godine.

Ni Svetska zdravstvena organizacija ni bogate države nisu bile spremne za Kovid 19, tvrdio je Gejts, uveravajući javnost da probleme sa pandemijom neće rešiti vlade. To je moralo biti urađeno kroz javno-privatno partnerstvo, i to tako da on bude na čelu stola.

– U stalnoj smo komunikaciji sa SZO, ali veliki deo posla na zaustavljanju pandemije ima veze sa inovacijama u dijagnostici, terapiji i vakcinama, što zapravo nije odgovornost SZO – izjavio je Gejts.

Tačno je da SZO nije imala ni znanje ni kapacitet da upravlja pandemijom, a njen autoritet je bio narušen usponom Fondacije Bila i Melinde Gejts. Bil Gejts je imao mnogo više novca od SZO, što mu je omogućilo da preuzme ključne funkcije SZO-a. Štaviše, njegova organizacija sa sedištem u Sijetlu je postala drugi najveći donator SZO-a, čime je stekla uticaj da određuje na čemu će SZO da radi, a na čemu ne.

Prema pisanju Njujork tajmsa, SZO je želela da „preuzme vodeću ulogu u pregovorima o vakcinama, ali su Gejtsova Fondacija i međunarodne neprofitne organizacije bile zabrinute da proizvođači lekova neće sarađivati. Stoga su usmerili ulogu SZO na uređenje regulatornih procedura i savetovanje zemalja o distribuciji vakcina.“ Teško je reći da Bil Gejt poštuje SZO. Prema toj organizaciji se odnosio kao prema nužnom zlu. U javnom nastupu, tokom pandemije, usputno je rekao: „Ako nisi dobar stručnjak, možeš da radiš u SZO“. Na kraju krajeva, finansiranje te međunarodne organizacije mu je omogućilo da kupi njen blagoslov (ili njeno ćutanje), da dobije legitimitet i da, u velikoj meri, kontroliše njen rad. Zbog svega ovoga, kada je stigla pandemija Kovida 19, mogućnost pristupa vakcinama u siromašnim zemljama nije bila u rukama vladaili međunarodne organizacije poput SZO. O svemu je odlučivao Bil Gejts.

– Imao je dovoljno novca i dovoljno prisustva u zdravstvenom sektoru i to mu je omogućilo da bude prvi i najuticajniji kreator strategije odbrane od Kovida 19. Tokom epidemije, kad se pojavio vakuum u liderstvu, Bil Gejts je brzo reagovao. Stvarao je utisak da zna šta radi, što mu je pomoglo da stekne veliku moć – kaže Džejms Lav, direktor nevladine organizacije Knowledge Ecology International.

Naravno, ono što Lav opisuje nije liderstvo. To je puč. I, kao i obično, Fondacija je učvrstila svoju moć podižući zidove kako bi sprečila druge da smisleno učestvuju u odlučivanju, pa čak i u pristupu inoformacijama o onome što se dešava.

Kejt Elder, savetnica za strategiju vakcinacije u organizaciji Lekari bez granica, ističe da bi trebalo da postoji odgovornost i transparentnost. Kad neko, poput Gejtsa, ima ogromnu moć da utiče na sve, morao bi da objasni šta radi. Morao bi da pokaže ugovore, pogotovo jer on svoj novac koristi da utiče na politike koje uključuju novac svih građana.

– Iz Fondacije Bila Gejtsa izlazi sve manje i manje informacija. Na većinu naših pitanja ne odgovaraju. Svom tehničkom osoblju ne dozvoljavaju da razgovaraju s nama o pitanjima njihove strategije protiv Kovida 19 i kako određuju prioritete u postupanju – rekla je Elder.

Dok su zdravstveni stučnjaci izražavali zabrinutost zbog uticaja Fondacije i njenih bliskih veza sa „Big Farmom“, mediji su Gejtsa predstavljali kao heroja, lidera sa vizijom i velikodušnog filantropa. Citiran je Gejtsov govor o pandemijama iz 2015. godine, koji su mediji predstavili kao dokaz da je on predvideo epidemiju korona virusa. Ali, kada je epidemija postala stvarnost, većina medija nije imala pameti i hraborsti da postavi očigledno pitanje: da li je prikladno da milijarder koga nije izabrala javnost ima toliki uticaj u ozbiljnoj globalnoj krizi javnog zdravlja?

Dakle, kako su se prve nedelje vanredne zdravstvene situcije produžile na mesece, Bil Gejts je dostigao apsolutni zenit svoje filantropske karijere. Usred neviđene globalne krize, postao je jedan od najtraženijih lidera. Još od dana kada je bio „čudo od deteta“ u Microsoftu, pa sve do suđenja zbog njegovog monopoloskog položaja, nije privlačio toliku pažnju. Kult heroja se toliko naduvao da je milijarder, možda opijen svojim obnovljenim uticajem, odstupio od scenarije više nego što je bilo prikladno. Tokom intervjua u emisiji „The Daily Show“ tvrdio je da njegova Fondacija obezbeđuje finansiranje izgradnje proizvodnih pogona za sedam različitih vakcina, koje će biti dostupne čim ih vladina regulatorna tela odobre. Wall Street Journal i druge novine brzo su prenele tu njegovu izjavu, stvarajući utisak kako je milijarder zasukao rukave i počeo da obavlja svoju dužnost u spasavanju sveta. Tek kasnije, Fondacija je objasnila da nije investirala ni u kakve fabrike i proizvodne pogone.

Gejts je takođe neobično otvoreno govorio o svom uticaju na tržište. Na jednoj konferenciji za medije opisao je kako je njegova Fondacija vršila pritisak na Univerzitet u Oksfordu da promeni svoj poslovni model u vreme razvoja vakcine protiv Kovida 19: „Otišli smo u Oksford i rekli: ‘Radite izvanredan posao, ali morate da sarađujete sa nekim.’ Dali smo im spisak ljudi sa kojima treba da razgovaraju.“

Oksford je na kraju sklopio partnerstvo sa Astra Zenekom. To je dovelo do potpunog preokreta poslovne strategije Univerziteta. Oksford je u početku objavio da će svoju vakcinu učiniti dostupnom siromašnim ljudima i državama. Umesto da patent proda velikim farmaceutskim kompanijama, otvorenom licencom će omogućiti svakom proizvođaču u svetu da pristupi tehnologiji i da, uz adekvatno finansiranje, pokrene proizvodnju vakcina. Za mnoge, ovaj poslovni model izgledao je kao jedina nada u borbi protiv pandemije Kovida 19, jer bi veliki broj fabrika mogle da proizvode vakcine u ogromnim količinama. Adrijan Hil, sa Oksfordskog univerziteta, na početku krize je rekao: „Lično, mislim da, u vremenu pandemije, ne bi trebalo da postoje ekskluzivne licence“. Hilova kratka izjava je naglasila ključnu tačko, koja je mogla da konačan ishod pandemije okrene na jednu ili drugu stranu.

S obzirom na situaciju u kojoj je svakom čoveku bilo potrebno više doza nove vakcine, tržište je moglo da krene jednim od dva puta: da postane jedan od najmoćnijih i najprofitabilnijih monopola ikada zamišljenih, ili da, naprotiv, omogući jeftinu proizvodnju i pravednu distribuciju i prodaju. Zagovornici ovog drugog modela, iznosili su nepobitan argument: vakcine protiv Kovida nastale su tokom istraživanja koja su finansirana iz budžeta javnih agencija, od poreskih obveznika. Zar javnost, koja je obezbedila novac za stvaranje vkacina, ne bi trebalo da ima pravo glasa o tome kako će se one distribuirati? Zar treba dozvoliti farmaceutskim kompanijama, koje kupuju licence i patente, da ceo svet drže kao taoca? Milioni ljudi umiru svakog dana.

Kada je Oksford, nakon sastanka sa Gejtsom, dodelio Astra Zeneki ekskluzivnu licencu, uništio je jednu od glavnih nada u borbi protiv pandemije.

– U suštini, to je značilo da koncentracija moći i uticaja na odluke, u potpunosti ostaje u rukama korporacija. Farmaceutske kompanije odlučuju u kom obimu, u kojoj količini će proizvoditi vakcine i kome će ih prvo prodavati – rekla je Kejt Elder.

Sa svoje strane, Gejtsova Fondacija je, kao i uvek, tvrdila da je „Big Farma“ pouzdan partner. Melinda Frenč Gejts je rekla: „Mislim da će farmaceutske kompanije ispuniti svoja obećanja, zaista to mislim. Ceo svet gleda.“ Poverenje, koje je Fondacija prezentovala, proisticalo je iz činjenice da je ona kontrolisala ceo sistem.  

Institucija iz Sijetla se oslanjala na Oksford jer je tom univerzitetu dala donacije vredne stotine miliona dolara, uključujući direktno i dugoročno finansiranje Instituta Džener, zaduženog za razvoj oksfordskog rešenja. Oksford je takođe dobio novac od Koalicije za inovacije i prevenciju epidemije (SERI), koju je osnovao i finansirao Gejts.

U martu 2020. godine, SERI je objavio da podržava razvoj oksfordske vakcine relativno skromnom donacijom. Ali, nakon što je Gejts izvešio pritisak na Univerzitet da se udruži sa multinacionalnom kompanijom, i kada su Oksford i Astra Zeneka, u aprilu, objavili sporazum o saradnji, SERI je odmah stigao sa obećanjem da će donirati još 384 miliona dolara. U junu, SERI i GAVI, druga Gejtsova organizacija, donirali su Astra Zeneki 750 miliona dolara „kako bi podržali proizvodnju, kupovinu i distribuciju 300 miliona doza vakcine“. Magnat je objasnio da su on i njegova Fondacija ostali duboko uključeni u razvoj leka: „Svake nedelje razgovaramo sa Astra Zenekom o tome šta se dešava u Indiji, šta u Kini…

Naša Fondacija ima ogromno iskustvo sa vakcinama i čvrste odnose sa proizvođačima, tako da smo mobilisali naše osoblje da napravimo plan za što više fabrika u Aziji i po nekoliko fabrika u Americi i Evropi. Znamo koje vakcine možemo da proizvodimo u većem obimu. Sarađujemo sa farmaceutskim kompanijama koje su pristale da nam ustupe svoje fabrike za proizvodnju tih vakcina. Odziv je veoma dobar, bez presedana – rekao je Bil Gejts.

Tokom pandemije Kovida 19, Gejts se stalno predstavljao kao posrednik između „kompanija za vakcine iz bogatih država sa fabrikama iz zemalja u razvoju, koje su specijalizovane za proizvodnju velikih količina bezbednih, visokokvalitetnih i pristupačnih doza“. Gejts je rekao: „Teško da bi ste našli nešto neobičnije od ovoga. Zamislite da je Ford ponudio jednu od svojih fabrika Hondi da napravi ‘akord’. S obzirom na obim problema i hitnu potrebu da se on reši, farmaceutske kompanije shvataju prednosti zajedničkog rada.“ Po njegovom mišljenju, rešenje za pristup vakcinama nije bilo ukidanje monopola na patentna prave ili ekskluzivne licence, niti pronalaženje jeftine vakcine. Rešenje je bilo da se monopolskim tržištima zavrne ruka kako bi proizvode plasirala najsiromašnijim državama.

Milijarder je imao drskosti i arogancije da tvrdi da njegova Fondacija ima iskustvo, kapacitet, mrežu kontakata i pregovaračke veštine neophodne za upravljanje tržištem, da ima odgovor na pademiju, koji će zaštititi siromašne narode.

Gejtsova Fondacija se, u vezi sa drugim izvorima finansiranja, uglavnom fokusirala na Indijski institut za serum – privatnu kompaniju i najvećeg svetskog proizvođača vakcina. Prema sporazumu sa Gejtsom, taj Institut je postao filijala kompanija Astra Zeneka i Novavaks, kojima je njegova Fondacija donirala 300 miliona dolara.

– Naša Fondacija je preuzela deo finansijskog rizika, tako da, ako Astra Zeneka ne dobije odobrenje za vakcinu, Institut za serum neće morati sam da snosi sve gubitke – izjavio je Bil Gejts.

Izgleda da je ukupan iznos, koji je obećan Indijskom institutu, bio ekvivalentan sumi koju je kompanija uložila u projekat. Na neki način, ovo je Gejtsa i Institut učinilo ravnopravnim partnerima: najmoćniji igrač na planeti u pogledu zdravstvene zaštite udružio se sa najvećim proizvođačem vakcina. To je model koji je Fondacija uvek primenjivala: dobrotvorne akcije koje donose profit. I, svi imaju korist!

Međutim, Gejtsov plan je odmah posustao. Indijski institut za serume izazvao je široke kritike u januaru 2021. godine, nakon što je sklopio sporazum sa vladom Južnoafričke Republike, prema kome bi vakcinu Oksford-Astra Zeneka naplaćivao 250% skuplje od cene po kojoj je prodavana evropskim vladama. Pošto je Gejts oduvek promovisao svoj globalni pristup – tj, da sve proizvode učini dostupnim ljudma u siromašnim zemljama – kako je bilo moguće da se ovaj ogromni dobrotvorni poduhvat, podržan velikim subvencijama, pretvori u poslovni model, koji je siromašnima naplaćivao više nego bogatima? U to vreme, južnoafrička vlada je saopština: „Kompanija nam je objasnilla da zemlje sa visokim prihodima imaju nižu cenu jer su investirale u istraživanje i razvoj vakcine, otuda i popust„.

Pored toga, Institut za serume je imao stalne probleme sa isporukom obećanih doza. U njegovim objektima je izbio veliki požar u kome je poginulo pet ljudi. Iako je kompanija u početku tvrdila da to nije uticalo na proizvodnju doza, kasnije je morala da prizna da je to izazvalo značajno kašnjenje. Štaviše, Institut je platio stotine miliona dolara agenciji za finansijske usluge, a tvrdio je da mu je potrebna veća državna pomoć za proizvodnju vakcina.

Kada je talas masovnih infekcija Kovidom 19 zahvatio Indiju, vlada je potpuno zabranila izvoz, čime je rezervisala sve doze proizvedene u Institutu za serum samo za svoje državljane. Ovo je privremeno zaustavilo Gejtsov veliki plan da vakciniše siromašne u Africi. Strajv Masijiva, specijalni izaslanik Afričke unije, rekao je da je upozorio Gejtsa da „ne stavlja sva jaja u jednu korpu“. Iako ga Gejts nije poslušao, Masijiva je kasnije dobio mesto u upravnom odboru Fondacije.

Vakcina Oksforda i Astra Zeneke suočilo se i sa drugim tržišnim preprekama. Iako se u početku ta vakcina činila pogodnom za siromašne zemlje jer nije zahtevala skladišenje na temperaturama ispod nule – neka mesta nemaju pouzdan pristup električnoj energiji za rad zamrzivača – njena niža efikasnost je loše uticala na tržište. Midiji su izveštavali o tome, pa su siromašne zemlje počele da izbegavaju vakcinaciju Astra Zenekom jer su, zbog kratkog roka trajanja, mnoge doze istekle pre nego što su mogle da budu upotrebljene. U jednom trenutku, Indijski institut je zaustavio proizvodnju vakcine zbog neiskorišćenih zaliha. Takođe, vredi napomenuti da je tokom razvoja vakcine Astra Zeneka napravljeno toliko grešaka da je američka Agencija za lekove i hranu zabranila njenu upotrebu u SAD, uprkos tome što su američki poreski obveznici uložili više od milijardu dolara u taj projekat. Međutim, Oksford tvrdi da je njegova vakcina, stvorena u saradnji sa Astra Zenekom, spasila više života neko konkurentske vakcine. Ali, koliko je još ljudi moglo biti spaseno? Afričkim nacijama, koje čine petinu svetske populacije, a kojima je vakcina bila potrebna, primile su manje od tri posto ukupnog broja vakcina protiv Kovida 19 distribuiranih 2021. godine, uključujući sve proizvođače.

Gejtsova druga velika opklada u trci za vakcinama, Novavaks, suočila se sa još ozbiljnijim problemima u borbi da svoj prototip dovede do cilja. Već od početka pandemije, stručnjaci su dovodili u pitanje solventnost kompanije, koja nikada ranije nije plasirala na tržište nijednu vakcinu. Vlada SAD im je dodelila 1,6 milijardi dolara za razvoj vakcine, a SERI, koji je finansirao Gejts, dodatnih 400 miliona dolara. Uprkos takvoj finansijskoj podršci, vakcina Novavaks nije dobila regulatorno odobrenje do jula 2022. godine.   

Iako je Gejts izgradio finansijske odnose sa velikim brojem farmaceutskih kompanija, preko direktnih grantova ili nadgledanjem velikih donacija SERI-ja, njegovi najveći ulozi bili su usmereni na Astra Zeneku, Novavaks i Indijski institut za serum. Pored ambicioznog rada, koji je filantropska organizacija obavila sa proizvođačima vakcina tokom pandemije, Gejts je prvo promovisao, a kasnije preuzeo kontrolu nad labavo organizovanom strukturom Svetske zdravstvene organizacije pod nazivom Kovaks, čiji je cilj bila nabavka doza za siromašne u svetu. Ideja je bila da bogate države naprave zajednički fond, koji bi kupovao vakcine za siromašne zemlje. Desetak zaposlenih u Gejtsovoj Fondaciji bilo je angažovano u raznim odborima i radnim grupama Kovaksa. Kovaks je opisan kao „operacija, do kraja u stilu Gejtsa, osmišljena je tako da njome upravljaju ljudi iz njegove organizacije“.

– Kada je Fondacija Gejts objavila da ne učestvuje u radu Kovaksa, možete samo da se smejete, da ne biste plakali – kaže Kejt Elder, koja smatra da nije ispravno što su Gejts, njegova Fondacija, GAVI i SERI rukovodili Svetskom zdravstvenom organizacijom. Umesto toga, umesto privatnih Gejtsovih organizacija, SZO-om trebalo je da upravljaju vladine ili međunarodne institucije. Kao privatna inicijativa, Kovaks je nastojao da izgradi bilo kakav legitimitet na globlanoj sceni, ali pratile su ga ozbiljne kritike u vezi sa izostankom transparentnosti i odgovornosti.

– Vrše pritisak na nas, traže da plaćamo po visokim cenama. Ne možemo da biramo koju vakcinu želimo da koristimo. To mora biti ona koju nam oni nametnu. Kažu nam: ‘Ne možete da birate, ali morate da platite’ – rekao je Huan Karlos Zevalos, tadašnji ministar zdravlja Ekvadora.

Na Kovaks je negativno uticala i dinamika međunarodnih tržišta. Bogate države su počele da sklapaju pojedinačne dogovore sa farmaceutskim kompanijama kako bi obezbedile vakcine za svoje građane. Ovaj pristup „svako za sebe“, iako sebičan, nije bio iznenađujući. Bilo je jasno da će lideri svih zemalja u razvoju učiniti sve što mogu da zaštite svoje birače. Ono što je bilo više nego iznenađujuće, pa čak i zapanjujuće, jeste činjenica da to nisu predvideli Gejt i njegovi partneri. Kako su bogate zemlje naručivale dovoljne količine da imunizuju svoje građane više puta, mediji su sve žešće kritikovali gomilanje vakcina, koje nisu ravnomerno podeljene između imućnih i siromašnih, pobednika i gubitnika. Ova stvarnost je nazvana „vakcinalni aparthejd“.

(U sledećem broju: Milijarder sa đavolskim rogovima)