Milovan Brkić

Raspamećena svinja, srpski tiranin, prošle nedelje je pretio pobunjenim građanima ubistvima, čišćenjem Srbije od “terorizma“…Napuniće zatvore, poručivao nam je. Po ceo dan je pred kamerama televizija sa nacionalnom frekvencijom koje se finansiraju iz kase Telekoma i PTT-a, obećavao da će nam omogućiti da pojefitini mleko, da možemo da preživimo u ova teška vremena.

“Posle ponoći, oko pola dva i ujutru  oko pola sedam, čujem se sa direktorom policije Draganom Vasiljevićem i on me obaveštava o stanju javnog reda i mira“, havli se picousti.

Ovaj pristojan čovek, otac troje dece, uprljan je od protuve, koji nema nikakva ovlašćenja da sa njim razgovara. Direktor podnosi izveštaj ministru unutrašnjih poslova, ili, eventaulno, predsedniku Vlde Srbije. Na tim mestima su nesrećni ljudi, koji umiru od straha, od tiranije Aleksandra Vučića.

Srbija se probudila. Srbi su ustanički narod. Podsećam – ubili su kneza Mihaila 1868.Proterali su njegovog oca 1838, knjaza Miloša. Kralja Milana Obrenovića, koji je nasledio kneza Mihajila, pokušali su da ubiju 22 puta, pa je abdicirao, ali su potom ubili 1903. godine njegovog sina Aleksandra Obrenovića. Kralja Aleksandra Karađorđevića ubiili su u Marseju, ali Bugari.

Pad komunizma dočekali smo nespremni. Rasturili su nam državu, raskomadali je. Milioni ljudi se pobegli u inostranstvo, ili u druge republike.

Onda su došli oni. I mi smo opet pali.

Slobodan Milošević je želeo da nas  komunizira na svoj način. Nije imao ni druga, ni saveznika. Zaratio je  sa celim svetom, izolovao nas je. Pozvao nas je da budemo Srbi. Ali gladni Srbi.Ubila nas je inflacija, javeća u istoriji.

Tukao nas je režim Slobodana Miloševića. Njegovi panduri su nam lomili kosti, zatvarali nas..

Milioni građana su protestvovali. On je za centre moći bio njihov – jak čovek na Balkanu. Kada je ispunio sve njihove ciljeve, onda je od njega bilo dosta. Našom pobunom smakli smo Milošević. Sa dva prsta začepili smo nos i glasakli smo za DOŠ. Sloboda se nasmešila.

Tog 6. okobra 2.000., rano ujutru, po svedočenju Bogolja Karićča, on je, sav uplaćen, otišao u prostorije Demokratske stranke u Beogradu. Tražio je prijem kod Zorana Đinđića. Nisu ga izmarširali. Čekao je pola sata, a onda je, svedočio je javno Bogoljub, iz kancelarije izašao Đinđić sa Milutinom Mrkonjićem, koji je bio brži. Bogoljub je znao daje spasen, da od promena nema ništa. Ivica Dačić je bio ispred Britanske ambasade, da se ponudi za saradnju.

Preveslali su nas žedne preko vode. Đinđić je doveo dečurliju, Gorana Vesića, Branka Radujka, Čedomira Jovanovića… Oni su mu i došli glave. Posle dve godine od ustoličenja, Đinđić je shvatio  da Srbija nije predviđena za demokratiju, već za dranje. A njega su odrali su ga uz pomoć njegovih. Čede, Bebe, kuma Krmivoja…

Smutljivi Boris Tadić je živeo na ugledu svoga oca, uz pomoć dečurlije. On je doveo Đilasa i uveo ga u biznis.

Nijedan narod nije tako tučen kao Srbi.I za veme Borisa.

Doveli su radikale-naprednjake da nas dokusure.Postavili su najgoreg. Aleksandra Vučića. Jer već smo se bili navikli da služimo gospodare. Da klimamo, klanjamo, da nas ponižavaju..

Živinče, poput Vučića, krenuo je da nas surovo pljačka. Da završi predaju Kosova, da rasturi Srbe u Bosni i u Crnoj Gpori. Da nam reciklira istoriju, veru kluturu. Pretvorio je Srbiju u narko zemlju. Njegov kartel je posato među najopasnijim u svetu. Zadužio nas je za preko 100 milijardi evra. Zavadio nas sa celim svetom.

Kralj Čarls, koji je po veri pravoslavac, sažalio se na nas. Kao što je pomagao manastir Hilandar, na Svetoj Gori, pogledao je prema Srbiji.

Pobuna studenta, na svim državnim univerzitetima, pobudna advokata, dela tužilaca i sudija, poslužila je da se uspavana mladost i intelektualci u Evropi prenu. Naši studenti koji su peške obišli Evropu, postali su idoli u Nemačkoj, Fracuskoj, Šaniji, Italiji…

I ako smo postali genetska služnčand, toga više nema. Mladost je ustala, pokazala želju za novim životom. Svi vide da nam se menja genetski kod.

Čak ni Kremlj nije mogao da više upozorava na “obojenu revoluciju“. Kakva revolucija, reč je o pobuni protiv najvećih mafijaša, narko dilera, trgovaca oružjem…

Pad zločinačkog režima je u završetku. Poslednji su pokušaji da Vučićeve sluge, koji se predstavlaju kao opozicija, zajedno sa njim završe na smetlištu i zatvoru. Propao im je i poslednji pokušaj da za Vučića preveslaju pobunjeni narod. Kada bi se to desilo, onda bi Srbija zauvek nestala. Pogledajte lica tih skotova – Zdravka Ponoša, Aleksića, Pavla Grbovića, Dobrice Veselinovića …

Ne smemo oprostiti nikome.Vučićev kartel i deo njegove opozicije su puni novca. Kada se pobuna završi, oni će krenuti da kupuju poslanike, tužioce sudije… U filmu Emira Kusturice stari Rom kaže – svaki problem možeš da rešiš za pare. Ako to nije dovoljno, onda ga reši uz mnogo para.

Naučili smo za Gavrilove principe. Bez opraštanja.