Mada se još od početka studentskih protesta krajem 2024. godine znalo da teši psihički bolesnik i srpski diktator  Aleksandar Vučić neće izdržati da makar jedna TV stanica u Srbiji u direktnom prenosu beleži zločinačke akcije njegove falange na ulicama Beograda i svih drugih gradova, opština naselja i sela po Srbiji, nije se tako skoro očekivao njegov napad na TV N1, posebno ne sa samog vrha medijske korporacije kojoj ona pripada. A, upravo to je Vučić izveo sa njenim vlasnikom po ceni od 1,5 milijardu evra (iz državnog budžeta). Da li je „državni  neprijatelj“ br. 1, Dragan Šolak, godinama samo „podizao i cenu“ svoje imperije i kako je Srbija još jednom bila žrtva jedne mega-prevare…

Luka Mitrović

Dana 19. Avgusta 2025. godine, nepoznato lice, bez najave, pojavilo se na vratima sedišta televizije N1 Srbija u Novom Beogradu, u ulici Omladinskih brigada 86 P., gde se takođe nalazi i sedište Privrednog društva Adria News (Junajted grupe koja je i vlasnik pomenute televizije).

Nepoznato lice predstavilo se kao „novi direktor N1“. Nastala je rasprava, pa onda je obezbeđenje pozvalo policiju. Nakon kratkog uvida u činjenično stanje, ispostavilo se da je reč o čoveku koji se zove Vladica Tintor, te da je to lice upisano nekoliko dana ranije upisano u Agenciji za privredne registre kao direktor United Group Srbija umesto dosadašnje direktorke Bojane Mijailović, te da nema razloga za intervenciju.

Kako je dotični Tintor „uveden u posed“, kako je sve počelo a kako će završiti?

Da bi to bilo jasnije, treba reći da je na samom početku 2025. godine, milijarder Dragan Šolak koga srpska i regionalna javnost znaju najbolje po stalnim napadima Aleksandra Vučića i prozivanju da je „tajkun“ te da ima „tajkunske medije“ (na stranu kako je uopšte postao milijarder i kako je postao Vučićev „klasni neprijatelj“), prodao je najveći deo svoje medijske imovine već 10. februara (SBB, vodećeg operatera kablovske televizije, širokopojasnog interneta i fiksnih telefonskih usluga u Srbiji, te njima pripadajuće Eon TV, Total TV, Net TV), te sva druga prava uključujući čak i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu kompaniji Telekom Srbija a.d. Beograd.

Već tada je režim Aleksandra Vučića pobednički saopštio da je uskoro „gotovo i sa N1″, što se zaista i dogodilo ulaskom pomenutog Tintora u ovu kompaniju sa jasnim dokazima da je upisan u APR.u kao novi direktor Junajted grupe. Trenutne procene govore da će do kraja oktobra meseca televizija N1 sasvim promeniti „lični opis“ a da će zaposleni biti otpušteni. Jedna od prvih reakcija režima Aleksandra Vučića stigla je iz stranke Aleksandra Vulina u kojoj se između ostalog kaže: „…Šta sad hoćete, Šolak vas je prodao!“

Istina, Dragan Šolak je ovom „akvizicijom“ postao bogatiji za 1,5 (milijardu i po) evra, čime se praktično povukao iz poslova u Srbiji. A, ko je njemu platio tih 1,5 miliardi evra? Naravno, građani Srbije, preko Telekoma i drugih budžetskih firmi Republike Srbije. Ukratko, građani Srbije su izgubili jedinu televiziju preko koje su moglo da čuju i vode razmere divljaštva, diktature, nasilja i pljačke AV režima, i još su sve to platili iz svojih džepova.

Znajući šta se dešava, Televizija N1 je još 11. jula uputila zvanično pismo svim relevantnim institucijama Evropske unije i međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom novinara i slobode medija, u kojem je ukazala na „dramatičnu eskalaciju pretnji i državne kampanje zastrašivanja usmerene protiv novinara i redakcije N1 u Srbiji“. Vrlo slabe, tek pojedinačne reakcije, došle su tada iz ovih organizacija. Šta će se dalje dešavati tokom „preoblikovanja“ ove televizije (kao što je urađeno sa B92), tek će se videti.

A, pomenuti anonimus, Vladica Tintor (rođen 27. oktobra 1980. godine u Splitu, a diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i doktorirao 2009. godine), čovek sa ozbiljnim akademskim referencama (u Parizu završio takozvani Executive MBA program 2007. godine, a na Ekonomskom fakultetu u Beogradu stekao je zvanje magistra nauka poslovnog upravljanja, kako piše u njegovoj biografiji), svakako postaje „nova zvezda“ Vučićeve mafije, ili, kako stvari izgledaju, „zvezda padalica“ jer će zajedno sa njim platiti cenu 13 godina duge pljačke I ponižavanja Srbije.

Tintor u užim krugovima tog režima nije bio nepoznat: u takozvanoj Regulatornoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) bio je zaposlen od osnivanja agencije, a bio je i pomoćnik direktora.

Pre deset godina, u oktobru 2015. izabran je i za direktora RATEL-a i na toj funkciji bio je sve do septembra 2020. Navodno, bio je je odgovoran „za donošenje podzakonskih akata, odlučivanje o pravima i obavezama operatora i korisnika, kao i za saradnju sa različitim organima i organizacijama nadležnim za radiodifuziju, poštanski saobraćaj, zaštitu konkurencije, zaštitu potrošača i zaštitu podataka o ličnosti“.

Po prirodi posla sarađivao je sa regulatornim i stručnim telima država članica EU i drugih država kako bi se usaglasila praksa primene propisa i podstakao razvoj prekograničnih elektronskih komunikacionih mreža i usluga. U Vučićevom „Štabu“ istakao se tako što je za njegovog mandata RATEL postigao godišnji promet skoro dve milijarde evra te vodio sprovođenje postupka javne aukcije za 4G mobilne licence, što je u džepove AV režima donelo oko 100 miliona evra.

Zanimljivo, ali isti taj Tintor, davao je izjave u retkim prilikama uperene protiv 5G mreže, a razlozi za to su bili finansijske prirode, jer se Vučićeva mafija nikako nije snalazila u ideji kako da se „ugradi“ i opljačka i takav jedan projekat.

U samom vrhu SNS sekte hvalili su ga svojevremeno da je zaslužan za izgradnju nacionalnog sistema za praćenje RF (radiofrekvencijskog) spektra, „smanjenje roming tarifa na tržištu mobilne telefonije u regionu zapadnog Balkana i omogućavanje prenosivosti fiksnih i mobilnih brojeva“. Ispostaviće se da je u pitanju još jedna bezočna laž, jer svako ko je imao prilike da prelazi granicu zna da je cena roming tarife ista ako ne i veća.

Koliko je daleko dogurao daleko pomenuti Tintor, govori i podatak da je od januara 2018. do januara 2019. bio je član Upravnog odbora Zajednice evropskih regulatora za elektronske komunikacije (BEREC). A, bio je i ekspert-konsultant za kompaniju Eurecna i Nemačku organizaciju za međunarodnu saradnju (GIZ), gde je, nevodno, „pružao podršku implementaciji regulative zaštite konkurencije u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori“. Imao je i status naučnog istraživača na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Od septembra 2020. do aprila 2023. bio je direktor u norveškoj kompaniji „Novo Nordisk“, a od januara 2022. do aprila 2023. član Upravnog odbora „Nordic Business Alliance“. Na toj funkciji je vodio organizaciju i učestvovao u projektima iz oblasti IT/inovacija, životne sredine/cirkularne ekonomije i obrazovanja. Te radio kao direktor sektora za pristup tržištu u kompaniji „Novo Nordisk Pharma“ d.o.o, gde je uvodio nove terapijske proizvode za lečenje dijabetisa i analizirao komercijalni potencijal tržišta gojaznosti.

Tintor je bio direktor Nacionalnog CERT-a Republike Srbije, gde je „formirao ovu organizaciju kao krovnu za informacionu bezbednost u zemlji“. Od oktobra 2023. godine radio je kao menadžer za razvoj tržišta u kompaniji Axians Serbia, gde je koordinirao timove iz više zemalja na projektima iz oblasti veštačke inteligencije, IoT-a, IPTV i OTT servisa, servisa informacione bezbednosti, telekomunikacione infrastrukture i data centara. Da bi bilo jasnije o čemu se radi, Axians je brend francuske kompanije VINCI (Vansi) Energies, dakle, onaj Vansi koji danas upravlja Aerodromom  „Nikola Tesla“.

Da sprdnja bude kompletna, sve ovo je počelo da je Junajted Grupa prodala SBB i Sportklub u Srbiji i dala otkaz predsedniku Savetodavnog odbora kompanije Draganu Šolaku, koji je ujedno i osnivač kompanije i manjinski vlasnik. Otkaz je istovremeno dobila i Viktorija Boklag, dotadašnja generalna direktorka. Veliki broj menadžera Junajted grupe pobunio se zbog toga što se „Šolak prodao režimu“, uz javna pisma i ostavke, međusobne tužbe kompanije i njenog manjinskog vlasnika i osnivača i negativne tekstove u svetskim medijima.

I još nešto važno: uprkos svim neverovatnim „akademiskim preporukama“ koje do skora anonimni Tintor ima, za radno mesto na kome se iznenada našao, po zakonu je potrebno da ima profesionalno iskustvo u upravljanju ovakvim sistemom od  minimum 8 godina radnog iskustva, pri čemu je poželjno da najmanje 3 do 5 godina bude na menadžerskoj poziciji. Prosečno iskustvo polaznika je oko 15 godina, što ukazuje na to da su ciljna grupa iskusni profesionalci koji su već u seniorskim menadžerskim ulogama. A, Tintor sve ovo ima samo u slučaju da mu se u staž računa i staž iz osnovne škole….Izvor MT, visokoobrazovani inženjer informacionih tehnologija rekao je da u tehnologiji dominiraju dva tipa ljudi: oni koji razumeju ono čime ne upravljaju i oni koji upravljaju onim što ne razumeju. Tintor je prema njegovom mišljenju ovo drugo.

Konačno, treba postaviti još jedno pitanje: kako neko može da radi u sferi elektronike,  korporativne administracije pa čak i farmacije i da bude ekstra uspešan u svetu informatike, to zanju čelni ljudi stab Junajted Medije čije je sedište u Holandiji. Recimo jednostavnije: znaju Vučić i Šolak.

Najozbiljnije pitanje zvuči prilično amaterski: šta će ovakav „svestrani genije“ na mestu direktora jedne televizije? Zar mu nije mesto u nekom naučnom insitutu i sličnim ustanovama? I kako objasniti ovoliku promenu radnih mesta i raznolikost poslova? Možda sve ovo zna ono društvo iz beogradskog naselja Banjica, u zgradi BIA-e? A, možda ni oni, nego njihov „Veliki brat“ u sedištu Službe jedne velike sile?