Ko ne prati pomenutu stranicu nije mogao tu vest da sazna.  Divno, ali malo ko veruje u tu sns-ovsku istinu. Naime, nadležni bi morali da objave i sledeće: 1. Analizu dve nezavisne laboratorije i da se rezultati obe javno objave 2. Da znamo sve parametre ispravnosti, a ne samo neke. Moramo da vidimo da li su svi štetni parametri u granicama normale, a posebno oni koji su do sada bili problem:trihalometani (uključujuči i bromodihlormetan), zatim arsen, bor, mangan i aluminijum. 3. Rezultati moraju da budu javni sa svih mernih mesta.

Milica Gardinovački

Uzorak koji je dobar sa jednog mesta ne znači da je voda ispravna u celom gradu. Rezultati moraju da budu iz više tačaka u mreži, posebno u krajevima grada gde je kvalitet vode bio najnestabilniji. Od toga nema ništa. Sve to liči na loš režimski marketing. PUFovci poručuju javno Salapuri doktoru kinezoterapije, a gradonačelniku koji je objavio ovu nakaradu od vesti da će ako dokažu da je laž doći kod njega u kabinet i izvršiti građansko hapđenje….pa, navijamo….za istinu.

Retko ko veruje pomenutom doktoru jer u proseku govori istinu koliko i predsednik države, ali on očigledno veruje svojim lažima jer ih plasira do iznemoglosti i o svim mogućim temama. Pravdaju se time da je pokrajinski sekretarijat za zdravstvo poslao režimskom portalu, budžetskom portalu ZR klik na fejsbuku obaveštenje o ukidanju zabrane. To nekako dođe kao da je inspektor obaveštenje selotejpom ili rajsneglama zakačio o banderu ili drvo ili na nekoj oglasnoj tabli za umrlice.

Kakva država takvo i obaveštenje, a Salapuri se izgleda dopao loš vic samozvanog lokalnog SNS analitičara Rajka Kapelana koji je istu izjavu o vodi dao pre mesec dana, ali je demantovan istinom. Sada Salaputa isti vic u svojoj verziji gura građanima pod nos sa fejsbuka dok se gradska uprava ničim nije oglasila. Svakojake budale i maštovite sociopate plasiraju vesti iz nesvesti, bace kost narodu da se glođe, a oni skidaju kajmak gde stignu i gde vide da mogu, a apetiti su im nezajažljivi. Zakleti demokrata Gabor Lodi i žena mu Gabika postali su Ćaci. U tu čast ona je potpisala obaveštenje da je voda u gradu ispravna. Uskoro će se pokazati i koja je nagrada bila za taj potpis, ali je svakako neverovatno velika bruka da lekar u godini odlaska u penziju kao Lodi postaje SNS sluga. Voli valjda da ga pod stare dane povlače po blatu i njime ispiraju usta. Građani očekuju da se zakaže vanredna sednica skupštine grada i tamo predoči sva validna dokumentacija o ispravnosti vode, a to će , čini mi se, biti kad na vrbi rodi grožđe- po inerciji svih dosadašnjih laži vlasnika vlasti, vlasnika laži.

     Gradonačelnik je nezajažljiv kada je u prilici da poradi na svojoj biografiji na ma čiju štetu. Povodom dečije nedelje koja se obeležavala od 6. do 12. oktobra deca iz vrtića BAMBI ( sa vaspitaćicama Petrom Vukov i Ljiljanom Stefanović) odvedena su na noge i slikanje kod gradonačelnika u kabinet. Po zakonu deca se ni na sportskim takmičenjima i priredbama ne smeju da slikaju bez pismenog odobrenja roditelja, posebno ne za medije. Ovo ne važi za Salapuru koji je decu iskoristio za samopromociju i plasiranje laži o brizi za decu i činjenju za dobrobit najmađih. Izuzetno pogan postupak, ali od koga je i nije iznanađujući.

     Vlast kao vlast skoncentrisana je na organizovanje besmislenih marševa podrške nepomeniku. Uzurpiraju doblaćeni sendvičaari glavnu ulicu na sat ili dva, pobacaju đubre, ostatke hrane i pića, zapišaju grad koji i inače nema ni jedan javni klozet i uzmu dnevnice pa odu autobusima u neke Nedođije iz kojih su pristigli i izigravali zrenjanince. A prave zrenjanince sada komunalna policije može i zvanično da umlaćuje jer su odlukom na poslednjem zasedanju skupštine grada izglasana većinom odbornika SNS koalicije nova ovlašćenja ovog kruga zaštite predsednika i njegove sekte. Naime, dobili su status službenih lica i uživaju krovično-pravnu zaštitu. Po novim ovlašćenjima službenici komunalne policije mogu da obavljaju poslove bez službenih uniformi sa oznakama, a po pisanom nalogu načelnika komunalne policije. Mogu da koriste sredstva prinude po ličnoj odluci. Komunalna policija sada ima sledeća ovlašćenja: upozorenje i usmeno naređenje,pregled identiteta, dovođenje, privođenje i zaustavljanje kao i pregled lica, predmeta i vozila, audio i video snimanje, upotreba sredstava prinude, prikupljanje raznih obaveštenja i razna druga ovlašćenja u skladu sa zakonom. Treba da znamo da sredstva prinude podrazumevaju fizičku silu, vezivanje, biber sprej sa iritantnim dejstvom i službenu palicu. Takođe mogu da izdaju prekršajni nalog u iznosu od 5.000 do 100.000 dinara. Kakva je razlika onda između redovne policije koja je poslušnik režima  i komunalne policije? Kada će da izglasaju u skupštini grada da i kontrolori parking službe smeju da upotrebe silu po ličnom nahođenju? Postali smo primer klasične policijske države u kojoj svaki policajac ima pravo da umlaćuje, razbija glave i vilice, vezuje za radijator i iziskuje priznanje nečeg samo njemu znanog. Policija može da umlati komšiju koga mrzi, ženu koja mu je odbila udvaranje ili nekoga čija mu se garderoba, bicikl ili frizura ne dopada…sve to pod ovlašćenjima za koja niko ne može da dokaže da su nasilna, nepotrebna, osvetnička, rušilačka, kakva god. Baci sumnju i pusti je da raste…Niko nikome ne veruje, posebno ne policiji i komunalcima. Zapravo interesuje ljude da li oni podležu nekim lekarskim pregledima, uslovima, mogućnostima ili je dovoljno da je neko ogorčen, nasilan i da ima bivolji vrat pa da kao zaštitnik režima bude pušten među ljude da zavodi red uz dozvolu lične procene kod upotrene nasilja? Dokle će da nas mlate i gaze braća iz Republike Srpske i sa Kosova? Oni kanda nemaju svojih problema pa prave haos po komšiluku…dobro plaćen haos.

     I dok čekamo da se istaknuti član SNS  Aleksandar Bursić (uništio je firmu DES u Novom Sadu po istoj matrici) isplati 70 radnika firme STIL u Zrenjaninu koji su svi do jednog osobe sa invaliditetom, a koji mesecima nisu dobili i dinar od plata on, direktor STILA (poslodavac je država) im sa tih neisplaćenih plata skida novac zbog neostvarenih normi. Norme inače radnici sa invaliditetom po zakonu nemaju. Pravda je svuda oko nas, Pravda nas tuče, razbija glave i vilice, zatvara i kažnjava na sve načine- čak i one koji nisu po zakonu. Ipak je ovo zemlja demoNkratije i tu samo dobar juriš pomaže. Od juriša nema ništa osim juriša na akcijska sniženja i pune kontejnere.

     NO, koga briga za zakon? Ko misli da se kopa samo u Jadru ili da samo Rio Tinto kopa? Kopaju se bagerima rovovi, nasipaju slojevi, razvlaće sadržaji deponije. Još 2022. je grad potpisao ugovor o javno-privatnom partnerstvu za sanaciju deponije i izgradnju sanitarne kasete sa firmom Eko Maber inženjering iz Pančeva i to na iznos od 36.000.000 EVRA. Ipak to nije nikakav pametni potez.Više je tragedija i bezobrazluk.Naime, po zakonu svaki projekat koji može da ima uticaj na životnu sredinu mora da ima proceduru odlučivanja koja je jasno definisana. Bez toga nema nikakvih radova, tendera, dogovora, ugovora, a najmanje radova.

U Zrenjaninu je sve obrnuto (namešteno?). Prvo je raspisan tender,zaključen ugovor i zatim započeti radovi.  Nakon dve godine je započeta analiza uticaja na životnu sredinu. Procena uticaja nakon potpisanog ugovora je čist hoštapleraj kojim se zakonu zamazuju oči. Ta procena je jednostavno namenjena da i se utvrdilo da li takav projekat sme da se desi, a ne da se procena našteluje po već potpisanom ugovoru nakon nameštenog tendera. Važno je da se  zna da se i otpad(đubre) iz opštine Žitište odlaže na deponiji u Zrenjaninu. Pomoćnica Salapure doktora Sime – Stojanka Vučković (Cica?) je objasnila da grad želi potpunu sanaciju i remedijaciju deponije iako niko ne zna koju tehnologiju će da koristi privatni partner. Javnost o ovome nije bila obaveštena i ne zna šta za građane sve ovo znači. Na kraju- Zrenjanin i nakon ovog posla neće imati svoju sanitarnu deponiju nego će se problem odlaganja svih vrsta otpada rešavati u okviru regionalnog centra.

 Da li to znači da bi grad mogao da postane đubrište za ceo region? Što da ne….samo to fali gradu posle svih deponija koje već postoje počev od gumare Linglong do pohranjivanja medicinskog otpada iz EU. U slučaju Eko Mabera postoji još i to da se privatni partner obavezao ugovorom da iz deponije izdvaja vrste goriva koje se proivode preradom otpada-komunalnog i industrijskog) koji nije za reciklažu. To gorivo se koristi kao alternativno gorivo u cementarama, elektranama i industriji.

Do danas nije proivedena ni mrva od goriva pa je tako umesto da otpad postane resurs postao debeli trošak. Ukupna vrednost ugovora premašuje 70.000.000 evra za period od 2023. do 2048. Postoje i aneksi ugovora koji nisu prošli javnu raspravu i tehničku validnost, a nisu ni dobili ocenu stručnih tela, a i obaveze iz ugovora se ne ispunjavaju.

Građani plaćaju račune koji stižu, a niko nije nikada pitao ko kopa i za koje pare, po čijem nalogu se kopa i ko stoji iza nameštenih tendera i gledanja kroz prste za neispunjene ugovorne obaveze i nedostatak procene uticaja na životnu sredinu. (Ukupna površina predviđena ovim projektom je 235.847 kvadratnih metara.) To se, istina, uglavnom zna, ali niko nije zvanično odgovoran i niko ne snosi posledice. Ista družina skida kajmak gde god može i maksimalno koliko može.

Da li smemo da pomislimo da će ti isti stvorovi (ljudi nisu) da sa vlasti odu zbog neke mlake verbalne pretnje i onog: no, no….to se ne sme!? Da li je moguće da su građani toliko indiferentni kada je život i opstanak u pitanju? Pokret za preokret je tužio grad zbog izdavanja dozvole, tačnije za davanje saglasnosti za rad Eko Maberu bez studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

Tačnije na studiju koja ne sadrži uslove za zaštitu prirode nadležnog zavoda jer je time prekršen zakon o zaštiti prirode, zakon o proceni uticaja na životnu sredinu i zakon o upravnom postupku. Takve i slične tužbe su podnosili i kada je bio u pitanju LINGLONG, ali-očekivano, ništa se nije postiglo tako da ta tužba verovatno i ne donosi neko rešenje, a još manje pravdu.

Kako god, ali trenutno nikog nema osim đubreta na deponiji…Nigde nema ni jedne radne mašine Eko Mabera i ni jednog radnika. A pare? Ko još pita bilo koga za dobijen novac za posao koji nije ni započeo…Hoštapleraj se razmahao, a narod ni glasa ne pušta. Narod?

I dok traje raspinjanje istine o vodi JKP Pijace i parkinzi se bacaju na novu investiciju- plaćaju SMS sistem za naplatu parkiranja 2.340.000 dinara. i to od preduzeća EPSEE MS iz Beograda. To preduzeće će na lagano da naplati uslugu povezanu sa softverom (tačnije za održavanje informacionog sistema za plaćanje parkiranja putem SMS -a i kontrolu plaćanja. Obavljen je pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva koristeći mogućnost zaštite ekskluzivnih prava i prava intelektualne svojine. Ne zna se još da li je to domišljatost novopostavljenog vd direktora ili je to uobičajena muljačina koju ovo JKP koristi godinama.

Članovi komisije za ovu nabavku su bili: Dragan Teodorović, Darko Dankulov, Dejan Večanski, Đorđe Velimirov, Josif Bobek i kruna komisije nekadašnji zaštitnik građana u Zrenjaninu, Bogoljub Simić, kome je u sudskom sporu dokazana lažna diploma i zbog koje je i morao da napusti mesto ombudsmana i, gle, odmah dobije radno mesto  za koje  je ista ta nevažeća diploma neophodna za obavljanje posla. Lopovi i prevaranti i privatni novosadski ( nazovi fakulteti) masovno koriste JP za postavljanje raznoraznih nesveta na značajne funkcije. Obzirom da je Simić proveren kao režimski podoban nije ni čudo da se odmah pojavljuje sumnja u zakonski ispravnu odluku ove komisije. Voli narod mutikaše  i žderače budžetskih para, režimlije od ugovora na procenat i pregovarače za plavi koverat.

Mrak je u celoj Srbiji. Najviše je mrak u glavama ljudi. Po logici: Nemoj da mi diraš moj mikro svet, a ostalo i nije moj problem. Sve dok  mu lekar sa kupljenom diplomom ne osakati nekog člana porodice ili ili prijatelja, dok mu stranački kadar ne otruje dete i veliki problem ne zakuca na njegova  vrata. Ugasite sva svetla jer Srbija spava velikom većinom. Na izdisaju je i to je jedina istina. Ipak gvozdena reč i lepa vrata otvara. Ovo je zlatno doba zla. I tako, pijem kafu i suze mi cure u šolju. Da li je trpeljivost dobra ili loša osobina?

Plina izgleda neće biti, a to znači da će 9/10 domaćinstava ostati bez grejanja i bez alternative. Struja poskupljuje, a za kubik drva za ogrev treba da de da skoro pa pola minimalca. Svetla budućnost nas čeka obzirom na cene mesa, povrća i mleka. Poharaće Banat glad jer gume iz Linglonga se ne jedu, a ni ne prodaju ih banaćani nego kinezi  zbog kojih sve više zrenjaninci postaju manjina.

Dok zrenjaninci shvate da lokalni list Zrenjanin nije gradsko glasilo i da glavni i odgovorni urednik, Dalibor Bubnjević, nije lojalan građanima i gradu nego isključivo svom gazdi i poslodavcu, a odmah nakon toga i gradskoj režimskoj vlasti -na vanrednoj sednici Skupštine akcionara NIP „Zrenjanin“ AD doneta je odluka o prinudnom otkupu 785 akcija (približno 8,4 odsto kapitala) od 56 malih akcionara (živih i preminulih) pomenutog akcionarskog društva.

Kako zajedno poseduju ostalih 8.889 akcija (više od 91%) Luki Stuparu i njegovoj sestri Uni Stupar Jokić to je omogućeno važećim srpskim propisima. Jedino je neizvesno koliko će malim akcionarima biti plaćeno po prinudno otkupljenoj akciji medijske kuće sa 73 godina tradicije. Donoseći odluku o tome,a shodno Zakonu o privrednim društvima, Stupari su obavezni da istovremeno obelodane pomenuti iznos. Ponudu Luke Stupara da mu prodaju akcije za 1.049 dinara po komadu, letos su prihvatila samo dva mala akcionara, a ostalih 56 je smatralo da je taj iznos uvredljiv.

Tim pre što od 2012. godine NIP „Zrenjanin“ nikako da naplati svoje potraživanje od većinskih vlasnika. Reč je o novcu koji je njima, odnosno njihovoj firmi pozajmljen da bi izmirili dug državi na ime privatizacije lista Zrenjanin od 2007. godine. Trenutno taj dug Stupara novinskoj kući iznosi osam miliona dinara, a pre par godina bio je četiri miliona dinara veći. Celo to dešavanje prolazi bez reakcije ma koga u gradu. Otimačina i brisanje duga je i dokaz da je list Zrenjanin sredstvo za plasiranje laži koje idu isključivo u korist ostajanja u vlasti i otimačine svega što se u gradu moće oteti i prisvojiti.

   U Zrenjaninu se ćuti o prodaji deset hektara gradskog zemljišta firmi Petra i Zore Matijević koji su ZABORAVILI DA NAPRAVE HLADNjAČU I ZAPOSLE NAJMANjE 200 RADNIKA…Hladnjaču kapaciteta 15.000 tona (najveća u regionu) i najmanje 200 radnika, obećali su Zrenjanincima 2018. godine Željko Radanović, direktor firme „MPZ-agrar“ i tadašnji gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, prilikom prodaje deset hektara gradske zemlje pomenutom preduzeću u vlasništvu Petra i Zore Matijević. Kako se čulo na sednici Gradskog veća koja je prethodila ovoj transakciji, kao i slučaju drugih kupaca gradskog zemljišta na lokaciji „Severozapad Elemir “ i moćnom „MPZ -agraru“ valjda je sledovao popust koji je lokalna samouprava odobravala na ime „izgradnje poslovno-proizvodnih objekata“…

Od najavljenog ulaganje Matijevića (približno 20 miliona evra), na pašnjaku odmah iza dvorišta „kompanije „Gece“ u pravcu Elemira, još nema ničeg. Za razliku od čelnika i vlasnika firme „MPZ agrar“, koji na srpsko kapitalistički način za svoje pare mogu da govore i obećavaju šta hoće, nakon više pet godina čekanja i ćutanja o poslu sklopljenom 19. marta 2018. godine morao bi da se oglasi ondašnji gradonačelnik koji je sada predsednik gradske Skupštine, Čedo Janjić.

 To je, na žalost, nemoguće jer kada bi Janjić morao da objašnjava zašto toliko njegovih i naprednjačkih obećanja nije ostvareno trebalo bi mu mnogo više godina odborničkog mandata. Zato mu i nije preostalo ništa drugo nego da ćuti i pojavljuje se na lojalističim manifestacijama nazvanim „građani protiv blokada “ i u piceriji nekada poznatoj kao Galija, a sada imenom nebitnoj, ali komšije iste govore vlasničkoj. Tačnije- dva brata lopovskog zanata Janjić i Kravarišić.

 Da Matijevićima, kada ulažu svoje pare, ne treba puno verovati kada govore o poslovnim planovima, potvrda je priča Zorana Matijevića, nakon kupovine „Radijatora“. On je, naime, avgusta 2021. izjavio da će u pomenutoj fabrici organizovati proizvodnju traktorskih prikolica i kombajna za branje višnje. Prošlo je od tada četiri godine, nove gazde „Radijatora“ srušile su livnicu, rasprodali mašine i svo gvožđe zatečeno u dvorištu, a od obećanog pokretanja proizvodnje nema ništa. Najvažnijej e da su od prodatih mašina i gvožđa zatečenog u „Radijadoru“ prodajom dobro zaradili tako da je i otplata same firme zapravo prodaja radi kupovine iste.

Taj manevar je odradila Ružica Đinđić kada je kupila zrenjaninsku šećeranu. Više para je dobila prodajom mašina (kao sekundarne sirovine) nego što je trebala da plati samu šećeranu.

Idu dani lagano kroz Banat. Vetrova još nema, ali se oseća neko meškoljenje mešu narodom. Umoran od raznih protesta, podrški i blokada počinje narod da veruje da će ova napaćena zemlja ipak da sačeka kraj mandata nepomenika i krenuti od kamenog doba u novu obnovu države ili da će blokaderi i Ćacad sledeću podršku Srbiji, Kosovu i ko zna kome zajedno da organizuju. Konfujija je naš izbor. Lov u mutnom i politika kao način bogaćenja i sticanja statusa naše opredelenje. Oktobar, onaj- 5. oktobar je davno prošlo vreme a nama je preostao samo aorist i htedoh!.