SAD su izvele uspešan udar velikog obima na Venecuelu, predsednik Nikolas Maduro je sa svojom suprugom zarobljen i odveden iz zemlje, saopštio je američki predsednik Donald Tramp, pošto je 3. januara u Karakasu odjeknulo najmanje sedam eksplozija, posle kojih su grad nadleteli helikopteri u niskom letu. Venecuelanska vlada ne zna gde se nalaze Maduro i njegova supruga, izjavila je potpredsednica Vlade Delsi Rodrigez.

Incidenti dolaze samo dan nakon što je Venecuela saopštila da je otvorena za pregovore o sporazumu sa Sjedinjenim Državama o borbi protiv trgovine drogom.

Američke snage još od septembra izvode udare na plovila za koja tvrde da dolaze iz Venecuele i da prevoze narkotike. O ovoj operaciji koja je uzdrmala svet, piše glavni urednik Magazina Tabloid Milovan Brkić sa saradnicima iz redakcije

Milovan Brkić

SAD su izvele uspešan udar velikog obima na Venecuelu, predsednik Nikolas Maduro je sa svojom suprugom zarobljen i odveden iz zemlje, saopštio je američki predsednik Donald Tramp, pošto je 3. januara u Karakasu odjeknulo najmanje sedam eksplozija, posle kojih su grad nadleteli helikopteri u niskom letu. Venecuelanska vlada ne zna gde se nalaze Maduro i njegova supruga, izjavila je potpredsednica Vlade Delsi Rodrigez.

Incidenti dolaze samo dan nakon što je Venecuela saopštila da je otvorena za pregovore o sporazumu sa Sjedinjenim Državama o borbi protiv trgovine drogom.

Američke snage još od septembra izvode udare na plovila za koja tvrde da dolaze iz Venecuele i da prevoze narkotike.

Donald Tramp je najavio obračun sa političarima u Kolumbiji, Kubi i Meksiku koji sarađuju sa narko klanovima.

Rusija i Kina su optužile Sjedinjene Države za kršenje međunarodnog prava. I Evropska unija je objavila saopštenje sa takvim stavovima, koje nije hteo da potpiše samo Viktor Orban.

Evropska unija je istakla očekivanje da „SAD neće intervenisati u Grenlandu“. Osim Kraljevine Danske, u čijem sastavu se nalazi Grenland, to saopštenje je potpisalo samo pet članica EU (Francuska, Nemačka, Italija, Poljska i Španija) i Velika Britanija.

Članice Evropske unije, velike sile Kina  i Rusija, Velika Britanija i Savet bezbednosti osudili su hapšenje gospodina Madura i njegove supruge.

Reagovao je sa istim stavom osude i gradonačelnik Njujorka, veći broj američkih kongresmena i senatora. Osudili su akciju američke vojske kao nezakonitu i neustavnu.

Predsednik Tramp je na sva usta hvalio akciju američke vojske, njenu snagu, briljantnost u izvršenju naređenja, ocenjujući da su Sjedinjene države najjača sila na planeti. Sa velikim podsmehom prema ruskom naoružanju govorio je ministar odbrane Pit Hegset.

Američki sekretar za spoljne poslove Marko Rubio je zvanično saopštio da administracija nije obavestila američki Kongres o ovoj akciji, jer nije reč o ratnom sukobu, već o akciji primene zakona prema optuženim licima. Dosta suzdržan je na sednici Saveta bezbednosti bio i američki ambasador, koji je poricao vojnu intervenciju, u kojoj je poginulo više od 100 Kubanaca i građana Venecuele.

Hapšenje predsednika Venecuele Nikolasa Madura i vojna akcija Sjedinjenih Američkih Država izazvali su oštre reakcije i kritike u američkom Kongresu, gde su brojni senatori, demokrate i pojedini republikanci doveli u pitanje zakonitost i posledice poteza administracije predsednika Donalda Trampa.

Član Odbora za unutrašnju bezbednost i državne poslove američkog Senata demokrata Endi Kim ocenio je da hvatanje Madura šalje „užasan i uznemirujući signal drugim moćnim liderima širom sveta da je ciljanje šefa države prihvatljiva politika američke vlade“. Prema rečima senatora iz američke savezne države Nju Džersi, takav presedan može imati dugoročne i nepredvidive posledice po međunarodne odnose i globalnu stabilnost, prenosi NBC News. Kim je optužio Trampovu administraciju i da je zaobišla ustavom propisanu proceduru za ulazak u oružani sukob. On je naveo da je administracija svesna da se većina Amerikanaca protivi riziku da se zemlja uvuče u još jedan rat, zbog čega, kako je rekao, nije ni tražila odobrenje Kongresa. Kim je dodatno kritikovao američkog ministra odbrane Pita Higseta i državnog sekretara SAD Marka Rubija, podsećajući da su oni senatorima tokom zatvorenog brifinga pre nekoliko nedelja tvrdili da američke akcije protiv navodnih narko-kartela i brodova u Karipskom moru „nisu imale za cilj promenu režima“ u Venecueli.

Jedan od zagovornika prava Kongresa da odobrava ratne operacije, demokratski senator Tim Kejn iz Virdžinije, uputio je oštro saopštenje u kojem je osudio Trampove postupke i pozvao zakonodavce da razmotre njegovu rezoluciju. Tom rezolucijom bi se zabranila upotreba američkih oružanih snaga u ili protiv Venecuele bez izričitog odobrenja Kongresa. Kejn je upozorio da se postavlja pitanje gde se ovakva politika zaustavlja navodeći niz mogućih budućih scenarija, od slanja trupa u druge regione sveta do upotrebe vojske u unutrašnjim pitanjima, i istakao da Tramp, kako je rekao, ne vidi potrebu da traži zakonsko ovlašćenje pre nego što izloži pripadnike vojske riziku. Nedugo nakon početka američkih udara u Venecueli, demokratski senator iz Arizone Ruben Galjego objavio je na društvenoj mreži X da je reč o „nezakonitom ratu“. Galjego, veteran američkih marinaca koji je služio u Iraku, ocenio je da je to „drugi neopravdani rat u njegovom životu“. Skepticizam je izrazio i republikanski senator Majk Li iz Jute, koji je naveo da očekuje objašnjenje o tome u ustavnom smislu.

Lelek najvećeg broja država ni danas ne prestaje.

Čekalo se pojavljivanje bračnog para Maduro pred federalnim sudom u Bruklinu, u kojem sude najokorlejim zločinicima.

U prvom pojavljivanju na sudu u Njujorku, Maduro je odbacio optužnicu koja ga tereti za narko trafiking, ali pristao je na saradnju sa američkim tužilaštvom, sudom i državnim agencijama. Saslušanje Madura je bilo toliko osetljivo da su iz sudnice udaljeni i federalni agenti, kako bi se sprečilo curenje informacija. Ipak, određeni izvori su istakli da je Maduro, odgovarajući na optužbe za zaveru u prodaji droge, „umešao aktuelne predsednike tri evropske zemlje„, za koje je rekao da su povezani sa „trgovinom droge i međunarodnim ilegalnim operacijama“. Isti izvori navode da je Maduro rekao da će sudu otkriti imena, bankovne račune i datume tajnih sastanaka, koji su održavani u nekoliko zemalja Evrope i Latinske Amerike“.

I dok brane, na sva usta, iz “principijelnih razloga“ doskorašnjeg predsednika Venecule i njegovu suprugu, “branioci“ imaju šta i da čuju, od samog Madura.

Hapšenje i procesuiranje Nicolása Madura pred američkim sudovima ne predstavlja iznenadni moralni zaokret Američke (Trumpove) administracije, niti simboličan čin političkog pritiska. To je tehnička odluka. Hladna. Proračunata. I usmerena na razgradnju sistema.

Američka administracija ne vodi ovakve procese da bi kaznila pojedinca.

Ona ih vodi da bi razotkrila mreže.

U tom smislu, Madurov slučaj nije kraj jedne priče, već početak mnogo šire istrage o tome kako su pojedini režimi pretvorili državu u servis međunarodnog kriminala, a diplomatiju u paravan za tokove novca i narkotika, kazao je to za „Slobodnu Bosnu“ Boban Bogdanović, politički analitičar i srbijanski disident.

Optužbe koje se danas razmatraju u New Yorku ne govore samo o količinama droge, već o modelu vlasti: kako se politička moć koristi za obezbeđivanje logistike, zaštite i kontinuiteta kriminalnih ruta.

U takvim modelima, pitanje nikada nije da li će se istraga širiti, već kuda će dovesti.

Jedan od pravaca tog širenja neminovno vodi ka Zapadnom Balkanu, centru Beograda ka Andrićevom vencu.

Režim Aleksandra Vučića godinama je održavao bliske političke odnose sa Karakasom u trenutku kada su zapadne demokratije Madura već smatrale međunarodno kompromitovanim akterom.

Srbija je slala zvanične izaslanike, razmenjivala poruke prijateljstva i demonstrirala političku bliskost koja je prevazilazila uobičajene diplomatske gestove.

U međunarodnoj politici, takvi potezi retko su ideološki – oni su gotovo uvek funkcionalni.

Zapadni Balkan je, u međuvremenu, postao stabilno čvorište u evropskoj distribuciji narkotika.

To nije teorija zavere, već konstanta u bezbednosnim analizama.

Organizovani kriminal ne opstaje bez političke tolerancije, institucionalne zaštite i kontrolisanog ambijenta.

Klanovi ne upravljaju državama – ali države, kada to odgovara vrhu vlasti, mogu upravljati klanovima.

U tom kontekstu, najava učešća Venecuele na Expo 2027 u Beogradu deluje manje kao kulturno-diplomatska saradnja, a više kao deo šireg političko-finansijskog okvira.

Mega-projekti sa nejasnim tokovima kapitala i snažnom političkom patronažom tradicionalno su pogodni za prikrivanje porekla novca i učvršćivanje paralelnih struktura moći.

To nije balkanska anomalija – to je globalni obrazac.

Američke institucije takve obrasce prepoznaju.

I deluju preventivno.

Zato odluka Džareda Kušnera da odustane od visokoprofilne investicije u centru Beograda ne deluje kao puka poslovna procena.

Kapital blizak američkoj administraciji ne ulazi u projekte koji mogu postati predmet budućih istraga. Povlačenje u takvim situacijama ne prati objašnjenje – ono je samo signal.

Hapšenje Madura, dakle, nije latinoamerička epizoda. To je početak procesa koji ima potencijal da razotkrije međunarodne rute, politička pokroviteljstva i sisteme zaštite koji su omogućavali da narkotici iz Južne Amerike preko Srbije završavaju na tržištima Evrope.

Kada se takvi procesi razvijaju, geografija ne pruža zaštitu – naprotiv, ona često postaje dokaz.

Ako se proces protiv Nikolasa Madura bude odvijao do svoje logične završnice, tada optuženička klupa neće ostati latinoamerička tema.

Procena je,  na osnovu informacija,  tok tog postupka neminovno će otvoriti Balkan i dovesti u fokus Aleksandra Vučića, Zvonka Veselinovića, Milana Radoičića i Sali El Murdu (škaljarski klan)- ne kao marginalne figure, već kao deo sistema bez kojeg međunarodne rute narkotika ne bi mogle da funkcionišu.

U takvim procesima istorija ne pita ko je poricao, već ko je omogućavao.

Aleksandar Vučić je odobrio, logistički podržao, štitio i omogućavao distribuciju kontigenata narkotika ka Evropi.

Na sreću, njihovo partnerstvo je zauvek završeno.

Honduras je 2024. izručio Sjedinjenim Američkim Državama svog bivšeg predsednika Huana Orlanda Ernandeza. Federalni sud u Bruklinu, 26. juna 2024. osudio ga je na 45 godina zatvora i osam miliona dolara zbog šverca kokaina. Predsednik Donald Tramp je 1. decembra 2025. (mesec dana pre hapšenja Madrura) pomilovao Ernandeza. Pojedini američki analitičari očekuju da se takav scenario ponovi i u slučaju Nikolasa Madura – da bude osuđen, pa pomilovan.

Aleks Džons, autor uticajnog podkasta, u kome je nedavno objavljeno da je Ričard Grenel snimljen tokom seksa sa maloletnim dečakom u Beogradu, tvrdi da je Maduro pristao na američku ponudu da „razotkrije prevare na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine, u koje su umešani Klintonovi, Bajden, Obama i drugi“.

Vučić je kontakte sa Madurom održavao i preko Ričarda Grenela, što je isticano i u američkim medijima.Madurovoj inaguraciji, posle spornih izbora 2024, prisustvovala je Ana Brnabić, kao jedina političarka iz Evrope!

Nikola Selaković se 2022. godine sastao sa Nikolasom Madurom u Karakasu. Tada je dogovoreno otvaranje ambasade Srbije u Venecueli i povećanje trgovinske saradnje. Srbija je od 2023. počela da, navodno, uvozi velike količine kafe iz Venecuele. Kao i za sve ostale kontingente robe iz Venecuele, američke službe proveravaju i da li je uz kafu u Srbiju stizao kokain.

Sadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić bio je ambasador Srbije u Vašingtonu i sa te pozicije bio je nadležan i za Venecuelu, Kolumbiji, Boliviju. Honduras. Ugovarao je tovare kokaina, isplatu, a sve uz punu zaštitu Džordža Soroša i Duboke države.

Optužba protiv Vučića je slična Madurovoj. Učestvovao je u lažiranju američkih izbora, preko centra za brojanje glasova u Beogradu. Svedok pod zaštitom Saša Vujisić, bivši kapetan Vojnoobaveštajne službe Srbije iz prve ruke je svedočio da su braća Vučić bili glavni narko dileri, a on je imao, zajedno sa drugim službenicim iz vojske i BIA, obavezu da osigurava plantažu Jovanjica. To je potvrdio i Aleksandar Tošić, radnik BIA, koji je 25. decembra 2025. godine, na suđenju Predragu Koluviji i njegovoj organizovanoj kriminalnoj grupi rekao da je „po zadatku“ obezbeđivao Jovanjicu i da je „o svemu obaveštavao nadređene„. Aleksnadr Vučić je pretio i sudijama i policajcima koji su ga “započel“ raskrinkavati i hapšenjem njegovih ljudi. Više njih je ubijeno, kao nezgodni svedoci.

Svedok Slaviša Kokeza opisao je detaljno, kao visoki funkcioner SNS i blizak Vučićev saradnik kako je Vučić, po uzoru na lainoameričke kartele likvidirao nekoliko stotina ljudi, koji su osporavali njegove narko poslove.

Vučićev kartel je jači od najjačih kartela na svetu, osim onog kojim je rukovodio Žorš Soroš.

Administracija Sjedinjenih Država i njena Obaveštajna zajednica je svesna snage i zlodela Vučićevog kartela. Samo u Trst je izbeglo 4.000 onih koji su kupili kuće, vile, stanove, imovinu, vozni park i izneli keš. Reč je, dakle, o imovini vrednoj preko 10 milijardi dolara!

U Srbiji deluje još stotinu narko dilerskih grupa koje se osamostaljuju.

Zato je posebnim zakonom o odbrani usvojen i deo zakona o Zapadnom Balkanu, koji je potvrdio Kongres i odbor za Spoljnotrgovinske odnose Senata. Čim ga odbori Senat, i potpiše predsednik, Sjedinjene Države će na crni spisak osoba iz Srbije, u jednom danu, staviti najmanje 350 ljudi, koji su u gornjoj strukturi vlasti (poslanici, ministri, visoki službenici vojske i policije, sudije i tužioci), kojima će biti zaplenjena imovina i biće lišeni mogućnosti učešća u daljoj korupciji i održavanju postojeće vlasti.

Do marta meseca, do drugog pojavljivanja Madura pred sudom u Bruklinu, njemu može da se pridruži srpski tiranin, koji preti da ima snimke koji će mnoge odvesti u zatvor.

Madura su podržali svi oni, koji su sada protiv Vučića. Evropski komesari i Savet Evrope usvojili su rezoluciju kojom se osuđuje vladavina Vučićevog režima. Ko će onda da ga podrži?

Kina je uložila u Venecuelu najmanje 60 milijardi dolara. Ulaganje je bilo zvanično i lgitimno. O tome moraju da razmišlaju i u Vašingtonu.

Bivši američki sekretar za spoljne poslove Henri Kisindžer, koji je 2023. umro u 101. godini života, rekao je da je geostrategija, misleći na svetske geostrategije, ono o čemu su se dogovorile velike sile!

Da li postoji nova geostrategija, koja, po rečima ministra odbrane SAD-a Hegseta, omogućava ovoj državi da vlada zapadnom hemisferom?

Objavljujemo tekst iz Washington Report-a. pa prosudite sami.

A. 1

Tekst iz Washington Reporter-a.

Rusija je pojačala zaštitu naftnog tankera Marinera (ranije Bella-1) raspoređivanjem podmornice i pomorskih jedinica u Severni Atlantik, dok američka Obalska straža nastavlja poteru za njim, koja traje 17 dana.

Brod se sada nalazi blizu Islanda i Velike Britanije, pod nadzorom NATO-a, što povećava rizik od direktne konfrontacije između SAD i Rusije na moru.

Trenutna situacija – Brod: Originalno Bella-1, tanker pod zastavom Paname, sankcionisan zbog prevoza venecuelanske nafte. Brod se stavio pod rusku zastavu usred putovanja, oslikao rusku zastavu na trupu i preimenovao u Marineru.

– Lokacija: Od 6. januara 2026, tanker je praćen blizu irske obale, na severoistoku prema Islandu i Velikoj Britaniji. Avioni za nadzor NATO-a iz SAD, Velike Britanije, Francuske i Irske prate njegove pokrete.

– Potera: Američka Obalska straža pokušala je da se popne na brod 20. decembra 2025, ali je odbijena. Od tada ga progoni preko Atlantika više od dve nedelje.

– Ruski odgovor: Moskva je zvanično zahtevala od Vašingtona da obustavi poteru i sada je rasporedila pomorske jedinice – uključujući podmornice u Severni Atlantik da zaštiti tanker.

Pravni i diplomatski aspekti

– Stav SAD: Vašington i dalje klasifikuje tanker kao bez državljanstva, tvrdeći da nije nosio važeću zastavu kada je Obalska straža prvi put pokušala presretanje.

– Ruski zahtev: Registracijom broda u Ruskom pomorskom registru i određivanjem Sočija kao matične luke, Moskva tvrdi da brod ima suverenu zaštitu.

– Diplomatska beleška: Rusija je 2. januara podnela zvaničan protest Državnom departmanu SAD, zahtevajući kraj potere.

Strategijske implikacije

– Za NATO: Blizina tankera GIUK procepu (Grenland-Island-Velika Britanija) stavlja ga u ključno usko grlo za transatlantski pomorski saobraćaj. Nadzor NATO-a ukazuje na zabrinutost zbog eskalacije. – Za Rusiju: Raspoređivanje podmornica signalizuje spremnost na direktnu konfrontaciju sa snagama SAD, podižući uloge izvan trgovine naftom Venecuele.

– Za SAD: Predsednik Trampova je proglasio „totalnu blokadu“ venecuelanske nafte. Ta odluka se sada testira. Neuspeh u zapleni Marinera mogao bi potkopati kredibilitet SAD, dok bi uspešna zaplena rizikovala direktan sukob sa ruskim snagama.

– Za globalna naftna tržišta: Tanker je navodno prazan, ali njegova simbolička vrednost je visoka. Ruski širi napor da poveća „tamnu flotu“ brodova pod svojom zaštitom mogao bi zaštititi desetine tankera od zaplene.

Mogući scenariji

– Scenario 1 – SAD se popne na tanker: Pokazao bi snagu sprovođenja, ali rizikuje konfrontaciju sa ruskim pomorskim eskortama.

– Scenario 2 – Rusija uspešno zaštiti brod: To bi ohrabrilo moskovsku strategiju povećavanja flote sankcionisanih tankera, potkopavajući kredibilitet američke blokade.

– Scenario 3 – Prolongirani zastoj blizu voda NATO-a: Povećava rizik od greške u proceni, posebno sa podmornicama koje operišu blizu američkih i britanskih pomorskih snaga.

– Scenario 4 – Diplomatsko rešenje: Malo verovatno u kratkom roku, ali bi moglo uključivati pregovore o statusu tankera i sprovođenju sankcija.

Zaključak: Potera za Marinerom se pomerila iz operacije sprovođenja sankcija u geopolitičku tačku varnice. Sa Rusijom koja raspoređuje pomorske resurse blizu voda NATO-a, incident rizikuje da postane prva direktna pomorska konfrontacija između snaga SAD i Rusije u Atlantiku.

Epilog: Američki specijalci su 7. januara zaplenili brod Marinera. Članovi posade nisu pružili otpor, niti je ruska vojna podmornica pokušala da zaštiti tanker. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova zahtevalo je od američkih vlasti da poštuje ljudska prava zarobljenih mornara i da im omogući da se bezbedno vrate u Rusiju. Dvojicu ruskih mornara sa tog broda, amerikanci su, bez suđenja, vratili Rusima.

A. 2

Ako te stave na “zub“, nema spasa

Kolumbijski predsjednik Gustavo Petro u srijedu je oštro reagovao na izjave američkog predsjednika Donald Trump, koji je tvrdio da Kolumbija vodi „tvornice kokaina“ i da bi Petro mogao biti „sljedeći“ na meti SAD-a nakon obračuna s venezuelskim predsjednikom Nicolás Maduro. Trump je u više navrata Petra nazvao „dilerom ilegalne droge“, tvrdeći da Kolumbija direktno šalje kokain u Sjedinjene Američke Države.

U odgovoru objavljenom na platformi X, Petro je Trumpa nazvao „čovjekom koji je vrlo loše informiran o Kolumbiji“, ističući da izjave američkog predsjednika odražavaju „nepoštovanje prema demokratski izabranom predsjedniku i zemlji kojom upravlja“.

„Kolumbija zna najviše o krijumčarenju kokaina“, poručio je Petro, naglašavajući da ga Trumpovi savjetnici obmanjuju.

Petro odbacuje optužbe i iznosi podatke

Petro je odbacio tvrdnje da Kolumbija podbacuje u kontroli narkotika i naveo da je njegova administracija sprovela više od 1.446 kopnenih operacija protiv kriminalnih grupa, kao i 13 ciljanih bombardovanja vođa mafije. Većina tih operacija, kako je rekao, provedena je uz podršku američkih obavještajnih službi, prenosi TRT World.

Dodao je da su se glavne rute krijumčarenja kokaina pomjerile s Kariba prema Pacifiku i Amazoniji, te pozvao na bolju saradnju SAD-a i Kolumbije u nadzoru mora i sigurnosti luka. Govoreći o američko-venezuelanskim odnosima, Petro je podsjetio da je Kolumbija s bivšim američkim predsjednikom Joe Biden dvije godine radila na planu mirne tranzicije u Venezueli i održavanja slobodnih izbora, piše Dnevno.hr. <https://www.dnevno.hr/vijesti/amerikanci-vec-imaju-dvije-nove-drzave-na-nisanu-na-njihovom-mjestu-bio-bih-jako-zabrinut-3173082/

Glosa

Dragan J. Vučićević tvrdi da će „srpska vojska u roku od 20 sekundi oboriti 12 američkih helikoptera, ako iz NATO baze u Tuzli krenu da uhapse Vučića“.

Glosa

Marija Korina Mačado je Nobelovu nagradu, koju je dobila prošle godine, posvetila Donaldu Trampu. Ipak, posle hapšenja Madura, Tramp je rekao da ona ne može da preuzme vlast u Venecueli jer nema podršku naroda. „Ona je imala podršku glupog Bajdena, a ne naroda Venecuele“, rekao je Tramp.

Glosa

Kejli Miler, bivša Trampova portparolka i supruga savetnika za nacionalnu bezbednost Stivena Milera, na društvenim mrežama je objavila mapu Grenlanda prekrivenu američkom zastavom i napisom: „Uskoro“.