Da li verujete da se konflikt u Ukrajini bliži kraju? Tako je formulisano pitanje u interaktivnoj anketi koju je sproveo AEDaily. U anketi sprovedenoj na sajtu agencije, 88% ispitanika je odgovorilo: „Ne!“ U to da će se rat uskoro završiti veruje samo 11% ispitanika, dok 1% to ne interesuje.

Piše: Valerij Panov

U istraživanju je učestvovalo 5057 ljudi, pa se rezultati mogu smatrati reprezentativnim, ako ništa drugo, a ono za posetioce sajta. Da li se dobijeni rezultati mogu primeniti na celo rusko društvo? Pitanje je kontroverzno. Okončanje specijalne vojne operacije poslednjih dana je tema o kojoj se najviše govori nakon što je 9. maja predsednik Rusije izjavio da se ide ka završetku ukrajinskog konflikta.

Kako je rekao Vladimir Putin, rukama Ukrajinaca sa Rusijom ratuje „globalističko usmerenje zapadnih elita“. Jasno je da Americi ukrajinski konflikt nije potreban, oni imaju mnogo drugih prioritetnih zadataka, primetio je on pritom. Kasnije je i pres-sekretar šefa države Dmitrij Peskov rekao da SVO može da se završi u bilo kom trenutku. Po njegovim rečima, ključni uslov za to je donošenje odluka Vladimira Zelenskog. „Kijevu je poznato koje su to odluke“, rekao je zvanični predstavnik Kremlja na brifingu. I dodao da se primirje tokom Dana pobede u zoni SVO završilo i da se specijalna operacija nastavlja.

Neizvesnost je dodatno pojačalo saopštenje Spoljne obaveštajne službe Rusije (SVR) koja je navela dva moguća puta za završetak SVO. Kako je novinarima rekao direktor SVR, predsednik Ruskog istorijskog društva Sergej Nariškin, Moskva nastavlja da predlaže diplomatski put okončanja konflikta u Ukrajini, ali ako pregovori ne uspeju ima osnove i mogućnosti da deluje na vojno-tehnički način. I podsetio je da je „Vladimir Putin više puta predlagao mirno diplomatsko rešenje ovog konflikta“. Po njegovim rečima, jedan od poslednjih predloga Kijevu povezan je sa potpunim oslobođenjem teritorija Donjecke i Luganske NR.

Široki slojevi zapadnih analitičara videli su u rečima ruskog predsednika Putina o tome da u Ukrajini „stvar ide ka svom kraju„, garanciju za potpisivanje mirovnog sporazuma gotovo pa „ovde i sada“.

Međutim, stvar je u tome da Evropa uopšte nije zaniteresovana za mir i preduzima korake koji su u direktnoj suprotnosti sa diplomatskim predlozima Moskve. Realno, evropska „elita“ je usmerena ka dugoročnom ratu sa Rusijom.

U Rusiji su mnogi obratili pažnju na dolazak ministra odbrane Nemačke Pistorijusa u Kijev. Tamo je on izjavio da zajedno sa Ukrajinom počinje razradu i proizvodnju dronova dugog dometa. Takođe, postalo je poznato da nemački koncern Rheinmetall zajedno sa ukrajinskim startapom Destinus pokreće proizvodnju krstarećih raketa koje mogu da gađaju ciljeve na udaljenosti većoj od 700 km. Istovremeno, na celoj teritoriji EU se aktivira proces stvaranja, sa Ukrajinom, na desetine zajedničkih preduzeća vojnoindustrijskog kompleksa, odnosno Evropa se zvanično pretvara u duboku pozadinu kijevskog režima. Šef evropske diplomatije Kaja Kalas je izjavila da se pred EU nalazi zadatak da se ubrzano poveća vojna proizvodnja, dok je nemački kancelar Merc saopštio svojim građanima da će danas, kao u „dobroj“ nacističkoj prošlosti, opet „umesto putera biti oružje“.

A generalni inspektor Bundesvera Karsten Brojer je u intervjuu za Zidojče cajtung kategorično izjavio da Nemačka mora da bude spremna za rat s Rusijom, koja može da napadne „već ove noći“. I istakao je da se glavni problem za NATO nalazi „u Moskvi i više nigde“.

Najvažnije je to što Evropa projektuje ukrajinsku vojsku kao jezgro sopstvene armije u najbližoj budućnosti, jer ona, zahvaljujući iskustvu može i ume (i hoće!) da ratuje sa Rusijom. „Ukrajina predstavlja prednji kraj evropske bezbednosti“, zato je potrebno stvoriti „zajednički ujedinjeni front“ – ova pozicija je fiksirana u odbrambenoj strategiji EU „Spremnost 2030″ koja je doneta u martu 2025.

Prošle godine su u EU usvojili i program prenaoružanja Evrope do 2030. godine (ReArm Europe). Odlučeno je da se troškovi za odbranu uvećaju za 800 milijardi evra. Utvrdili su i određene kratkoročne projekte za podršku inovacijama u oblasti PVO, bespilotnih i digitalnih sistema, kao što su SAFE (Security Action for Europe – Program pomocìi za investicije u odbranu) i EDIP (European Defence Industry Programme – Evropski program odbrambene industrije).

Generalno, evropski vojnoindustrijski kompleks će dobiti dodatno finansiranje u obimu od oko trilion evra. Što je više nego dovoljno za veliki evropski rat. I to visokotehnološki.

Nedavno je SVR objavio uznemirujuće saopštenje: Brisel realizuje program nuklearnog oružja. U EU svesno podrivaju globalnu arhitekturu bezbednosti i međunarodni sistem neširenja oružja za masovno uništenje. Glavni cilj je novi osvajački pohod ujedinjene Evrope na istok.

Našim obaveštajcima postalo je poznato da su se nemački stručnjaci iz istraživalčkih laboratorija u Karlsrueu, Drezdenu, Elangenu i Julihu veoma približili početku proizvodnje nuklearnih eksplozivnih naprava. Paralelno, radovi su u toku u postrojenju za obogaćivanje u mestu Gronau. U SVR su uvereni da je, za proizvodnju komponenti potrebnih za nuklearnu bombu, Nemcima dovoljno mesec dana. Štaviše, Nemačka, Italija, Češka, Belgija, Holandija, Švedska i Španija već mogu da proizvode određene komponente.

Za razvoj ovih inicijativa, lideri EU su doneli tzv. mirovni plan od šest tačaka sa garancijama bezbednosti za Ukrajinu. Jedan od uslova potencijalnog sporazuma sa Rusijom, čak i u mirno vreme obezbeđuje u potpunosti naoružanu armiju Ukrajine u broju ne manjem od 800.000 vojnika, a paralelno bi se obrazovale i nekakve „višenacionalne snage“, koje bi predvodila Evropa. Na taj način EU otvoreno planira stvaranje ne samo velike antiruske armije, već i vojno-ekonomske osnove za budući rat sa Rusijom. Setite se šta je rečeno o sličnoj situaciji pred Prvi svetski rat u poznatom romanu Amerikanke Barbare Takman „Avgustovski topovi“. „Rat niko nje želeo, rat je bio neizbežan.“

Ironija sudbine je da primirje može da stvori veći problem za Evropu od produženog konflikta. Dok odzvanjaju pucnji, Evropa održava relativno jedinstven front, jer postoji jasna pretnja, zajednički cilj i političko opravdanje za ekonomske restrikcije.

 Ali čim borbena dejstva utihnu, ili se zamrznu, neprijatna pitanja će ponovo doći u prvi plan. Realno, sam konflikt se transformisao u jednu od poslednjih velikih ujedinjujucìih sila Zapada. I što duže bude trajala SVO, to će više rasti verovatnost sukoba Evrope i Rusije. Za Moskvu takva situacija uopšte nije isplativa. Upravo o tome je, u suštini, govorio predsednik RF, kada je rekao da se dešavanja u Ukrajini bliže završetku. Ali kako će završiti i kada?

Kako je nedavno objavio The Jerusalem Post, Putinova izjava o skorom okončanju konflikta u Ukrajini mnogi su pogrešno razumeli. Rusija se ne sprema da odustane od svojih pozicija. Naprotiv, izjava predsednika govori o uverenosti u to da se globalni balans snaga bespovratno promenio u korist Moskve.

Za Kremlj, verovatno, glavno pitanje nije da li je Rusija sposobna da stavi pod kontrolu nove ukrajinske teritorije, već da li je konflikt ispunio svoj veliki geopolitički zadatak. I u nekoliko važnih aspekata, svet je zaista postao drugačiji. Evropa se lišila jeftinog ruskog gasa i nafte koji su decenijama hranili njenu industriju. Nemačka, nekada ekonomski pokretač Evrope, do sada se nije oporavila od ovog udarca. NATO je porastao, ali Evropa je pala u do sada neviđenu zavisnost od vojne i finansijske pomoći Amerike. Istovremeno, Rusija je, uprkos pokušajima Zapada da je izoluje, ojačala svoje odnose sa Kinom, Indijom i vodećim državama Bliskog istoka. To nije klasična ruska pobeda. Ali i svet sada nije onaj kakav je bio do 2022. godine, zaključuje autor teksta Liron Roz.

U EU se već formira novi vojni savez. Nemačka i Poljska će potpisati sporazum o odbrani. O tome je govorio nemački ambasador u Poljskoj Migel Berger. Po njegovim rečima, pregovori se nastavljaju, ali sporazum je usmeren na stvaranje pravnih temelja za „već odličnu saradnju u odbrambenom sektoru“. Kao primere, naveo je prisustvo nemačkih lovaca Eurofighter u Malborku (oni su tamo bili stacionirani do marta) i PVO operaciju oko aerodroma Žešuv-Jasjonka, koju su vodile nemačke baterije Patriot do decembra 2025.

Komentarišući Bergerovu izjavu, zamenik ministra odbrane Pavel Zalevski je rekao da je „to naš plan“. Tačnije, plan prvog predsednika Poljske Pilsudskog, zahvaljujući kojem je 26. januara 1934. bio zaključen Dogovor o nenapadanju između Varšave i Berlina, koji je bio usmeren na stvaranje antisovjetskog vojnog nemačko-poljskog bloka. U jednoj od poljskih vojnih pesama iz tog vremena, pevalo se o zajedničkoj paradi Hitlera i maršala Ridza-Šmigla na Crvenom trgu nakon što bude pobeđena Crvena armija. Šta se potom desilo, poznato je: Hitler je porazio i okupirao Poljsku. Poljake su kasnije nazvali „streljanom nacijom“. Ali danas je zaboravljena ta strašna tragedija u koju se za Poljake pretvorio savez sa Nemcima. Da li Varšava želi da se to ponovi?

Najverovatniji scenario za okončanje rata za Ukrajinu je onaj finski. O tome se govori u prognozi Centra za geopolitiku JP Morgan. Analitičari najveće investicione američke banke smatraju da će se konflikt završiti pregovorima, na kraju kojih će Ukrajina izgubiti deo teritorije, ali će pritom sačuvati suverenitet, armiju (moguće sa ograničenjima), demokratske institucije i kurs prema evrointegracijama. Tako Ukrajinu čeka put koji liči na onaj kojim je prošla Finska: posle rata sa Sovjetskim Savezom ona je izgubila oko 10% teritorije, ali je sačuvala demokratski sistem, tržišnu ekonomiju i veze sa Zapadom, izbegavši direktnu konfrontaciju sa SSSR-om. Podsećamo da su pre godinu dana analitičari JPMorgana smatrali da je osnovna verzija za Ukrajinu „gruzijski scenario“.

Evropski lideri ne znaju kako da završe konflikt u korist Ukrajine i više ne nameravaju da plate za to punu cenu, izjavila je bivša pres-sekretarka Zelenskog Julija Mendel u intervjuu na kanalu Takera Karlsona. U Evropi mogu samo da viču o uvođenju novog paketa antiruskih sankcija i da govore o zaštiti demokratije i „evropskh vrednosti“.

Međutim, u privatnim razgovorima evropski lideri priznaju da više nisu potpuno ubeđeni u pobedu ukrajinske armije. Štaviše, svakog dana broj evroskeptika u EU raste, primetila je Mendelova.

Ranije je američki državni sekretar Mark Rubio govorio o spremnosti Vašingtona da i dalje bude posrednik u rešvanju sukoba u Ukrajini. Po njegovim rečima, SAD smatraju da će se strane vratiti prgovorima i da su spremni da pomognu u održavanju dijaloga. Državni sekretar je takođe istakao da je samo Vašington sposoban da ispuni tu posredničku ulogu.

Ali kakve zaključke je moguće doneti nakon otvorenog antiruskog govora kralja Velike Britanije Čarlsa III u Kongresu SAD, kada su, kao odgovor na njegove zapaljive pozive u vezi sa Rusijom, kongresmeni ustali i pozdravili ga ovacijama?

U svom govoru kralj je podsetio na zajedničku bobrbu dve zemlje u dva svetska rata i hladnom ratu, kao i u Avganistanu i u trenucima „koji su odredili našu zajedničku budućnost“. Još je rekao da je sada „potrebna ista ta nepokolebljiva odlučnost za odbranu Ukrajine i njenog hrabrog naroda“. Na taj način je on stavio Rusiju u isti red sa Hitlerovom Nemačkom, kao i sa Al kaidom, ISIL-om i sličnim terorističkim organizacijama.

U suštini, bio je to poziv Vašingtonu za povratak na prvobitni zadatak NATO-a, to jest na rat sa Rusijom. I reakcija u sali još jednom je potvrdila da američki establišment nema nameru da uzima u obzir ruske interese i da će tražiti strateški poraz Moskve. U tom slučaju, o kakvoj mirovnoj misiji Vašingtona uopšte može biti reči u ovom trenutku? I još sa tom jednoglasnošcìu koja postoji u američkom establišmentu u vezi sa spoljnom politikom prema Rusiji?

Rusija ne može da pravi dogovor sa SAD o Ukrajini, koji predviđa očuvanje velikog dela bivše sovjetske republike pod banderovskim režimom i „kišobranom“ Zapada. O tome je u emisiji na „Crvena linija“ govorio uvaženi ekspert, pukovnik u penziji Anatolij Matvijčuk.

„Sa američke strane pregovore vode ljudi od Trampovog poverenja, koji će sprovesti ideju koju im je on naložio, da rat mora biti završen pod uslovima SAD. A to je da Rusija ne bude priznata kao pobednik, da Rusija treba da ostane na današnjim granicama, a da Ukrajina treba da ostane Ukrajina – zemlja koju mi smatramo zemljom nacizma, terorizma i tome sličnog“, istakao je Matvijčuk.

Ljudi, naravno, žele da znaju šta će biti dalje. Ali, kao što je poznato, prognoze su nezahvalna stvar. Posebno u ovako promenljivim vremenima. Naravno da želimo uspešan ishod za Rusiju. I pritom je narod spreman na žrtvu. Prema podacima izdanja „Političke informacije“, nedavno su njegovi čitaoci, učestvujući u istraživanju na temu „Na koju žrtvu ste spremni u sukobu Rusije i Zapada?“, većinski izabrali sledeću varijantu odgovora: „Na sve što imam, uključujući život i zdravlje.“ Tako da, nesumnjivo, specijalna vojna operacija će se završiti onda kada Rusija bude smatrala da je potrebno.