Ubistvo u restoranu „27“ pokrenulo je seriju obračuna među kriminalnim klanovima iz naprednjačkog kartela. Dejan Stojanović Keka sprovodi odmazdu za ubistvo Baje Nešovića. Luka Bojović disciplinuje šabačkog Sandokana Milana Ostojića. Zvonko Veselinović kažnjava ministra Darka Glišića. Propao je i pokušaj pomirenja Ljubiše Buhe Čumeta sa bivšim načelnikom u BIA Ivanom Todorovom. Aleksandar Vučić ne može da otkrije koji centar moći, preko Miloša Medenice, razotkriva zločine njegovih saradnika. Uzalud Više javno tužilaštvo, Vuk Cvijić i Milan Dumanović spasavaju Veselina Milića, a sve s namerom da i Vučića aboliraju od odgovornosti. Uzroke i posledice aktuelnog mafijaškog kanibalizma analizira zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada Vučićev blizak saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Američke rakete su pogodile iransku kasarnu u lučkom gradu Bandar Abas. Iranci su se revanširali napadom na američku bazu „Ali Al Salem“ u Kuvajtu. Izraelski vojnici i pripadnici Hezbolaha vode žestoke borbe kod libanskog grada Bint Džbejla. Ukrajinski dronovi pogađaju ciljeve duboko u unutrašnjosti Rusije, u Tulin, Kazanju, Volgogradu… Dva ruska „Orešnika“ pogodila su mete u Kijevu.

I u Beogradu bukti rat između suprotstavljenih klanova, koji su do juče korektno sarađivali u okviru kartela koji predvodi Aleksandar Vučić.

Za razliku od svetskih vojnih žarišta, ovde se umesto balističkih raketa koriste „Molotovljevi kokteli“ i slične eksplozivne naprave. Ipak, naprednjački mafijaški kanibalizam je brutalniji. Policajci i kriminalci, združenim snagama, ubijaju konkurente, tela betoniraju u burad, koju zakopavaju po seoskim atarima. Za osvetu, protivnički klan u jednom danu spali šest splavova, restorana i vinoteku u centru Beograda, i rani jednog od viđenijih „lojalista“. Dok su splavovi goreli, preko Instagrama je upućena poruka Vučiću: „Žvalava pijanduro, vrati leš!“

Vučić je razumeo upozorenje, ekspresno je pronađeno bure sa zemnim ostacima Aleksandra Nešovića Baje, pripadnika novobeogradskog klana Dejana Stojanovića Keke. Ostaci Veselina Milića i Saše Vukovića, osumnjičenih za to ubistvo, smešteni su u pritvorsku jedinicu Centralnog zatvora u Beogradu.

Unutar kartela odavno tinjaju sukobi, i to na svim nivoima. Nesposoban da preboli i prevaziđe traume od pre dvadesetak godina, Ljubiša Buha Čume je nekoliko puta pokušao da se obračuna sa Zlatiborom Lončarom. Za kaznu, bivši vođa surčinskog klana proveo je neko vreme u zatvoru, ali ni tamo se nije rehabilitovao.

Uz posredovanje Vučićevog kuma Petra Panića, organizovan je sastanak Čumeta i Ivana Todorova, bivšeg pomoćnika direktora Bezbednosno informativne agencije, tada na funkciji ambasadora u Budimpešti. Iako su pristali na pregovore o primirju, Čume i Todorov, čim su se videli u jednom selu pored Opova, skočili su jedan na drugog. Panić je pretpostavio da može doči do toga, pa je pravovremeno reagovao i sprečio zakrvljene protivnike da upotrebe oružje.

Ni Zvonko Veselinović nije koristio oružje kad je disciplinovao drugog Vučićevog kuma. Skriven iza Vučićevog autoriteta, ministar za javne nabavke je odbio Veselinovićev zahtev da mu se hitno plate radovi, koje je njegova firma izvršila na gradilištu EXPO. Ne shvatajući s kim ima posla, ministar se šefu kosovskog klana obratio sa neprimerenom dozom cinizma. Sa dva šamara sveden je na realnu meru, na nulu dostojanstva i uticaja. Nekoliko dana kasnije, ministar se šlogirao u studiju Pinka.

Milan Ostojić Sandokan, vođa šabačkog naprednjačkog klana, prošao je nešto bolje od ministra. Otkad je izašao sa desetogodišnje robije, na kojoj je bio zbog naručivanja ubistva, Sandokan se uključio u Vučićev kartel. Uveren da mu ta pozicija daje pravo da radi što god hoće, nedavno je odlučio da reketira pogrešnog čoveka. U šta se upustio, shvatio je tek kad ga je pozvao Luka Bojović. Dva minuta telefonskog razgovora sa Bojovićem bila su dovoljna da Sandokan podvije rep.

Na teži i mnogo sramniji način, to je uradio i naprednjački reketaš Đorđe Kerkez. Dva meseca je reketirao jednog mladića iz Lazarevca. Kad je prekardašio, otac i deda tog momka uhvatili su Kerkeza i njegovog ortaka, pa su ih naterali da jedan drugome rade felacio. Snimak gej zabave postao je viralan na društvenim mrežama.

Ipak, na društvenim mrežama su mnogo više pažnje privukli snimci koje deli odbegli crnogorski kriminalac Miloš Medenica, koji je u januaru osuđen na deset godina zatvora. Iz skrovišta, Medenica je 14. maja objavio informacije o ubistvu Baje Nešovića u restoranu „27“. Od tada, on svakodnevno na Istagramu i Tviteru iznosi detalje o tom zločinu, kao i o Vučićevoj ulozi.

Vučić pretpostavlja da se Medenica skriva u Beogradu, ali ne može ni da nasluti ko mu dostavlja kompromitujuće informacije. U vrhu MUP-a i BIA vodi se intenzivna potraga za „izdajnikom“, koji je prekršio naprednjačku omertu i sprečio Vučićevu nameru da, kao nekada Cvijanovu smrt, i ovo ubistvo sakrije od javnosti.

Ko god da, preko Medenice, razotkriva Vučićeve kriminalne kombinacije, sigurno to ne radi neki usamljeni pravednik ili osvetnik. I Vučiću je jasno da akcijom, koja za cilj ima kompletnu demontažu njegovog zločinačkog sistema, rukovodi neki ozbiljan centar moći. Izbor Medenice za medijuma, kao i tajminga za pokretanje akcije, ukazuje na to da je došlo vreme za svođenje računa.

U nedostatku boljih rešenja, Vučić pokušava na tri načina da kontroliše štetu. Prvi pokušaj manipulacije vodi preko Višeg javnog tužilaštva. Osim spornih kvalifikacija krivičnih dela, koja se stavljaju na teret jedanaestoro osumnjičenih za saučesništvo u ubistvu Baje Nešovića, tužilaštvo u saopšenjima objavljuje falsifikovane citate iz zapisnika o saslušanju svedoka, a sve u interesu zaštite Veselina Milića. Prilikom ponovljenog uviđaja, koji je izvršen šest dana posle ubistva, u restoranu je pronađen treći metak, a prvobitno se tvrdilo da su ispaljena samo dva. Još nije urađena analiza snimaka sa bezbednosnih kamera u restoranu i u drugim objektima u Istarskoj ulici, pa i širem području Senjaka, kako bi se utvrdilo ko je kada došao i otišao sa mesta zločina.

Na konfuznu tužilačku istragu, Vučić je nakalemio medijske spekulacije, i to preko „blokaderskih platformi“ i njihovih novinara i analitičara. Za tu vrstu usluga zadužen je Vuk Cvijić, novinar nedeljnika Radar. Koliko god bile kontradiktorne, Cvijićeve informacije „iz pouzdanih izvora“ pripremaju uslove za aboliranje Milića. To se najjasnije vidi iz priče o tome kako su Marko Kričak, šef UKP-a, i petorica njegovih saradnika, u policiji fizički zlostavljali uhapšenog konobara i vlasnika restorana „27“. Tukli su iz po telu i tabanima kako bi iznudili promenu iskaza, u kome se oni tvrdili da je Milić otišao iz restorana pre nego što se dogodilo ubistvo Nešovića.

Nije prvi put da Cvijić, maskiran u „profesionalnog i objektivnog“ novinara čini ovakvu vrstu usluge Vučića. To je uradio i 15. marta 2021. godine, kad je Magazin Tabloid objavio dokaz da je Vladimir Cvijan mrtav od 6. januara 2018. Milan Ćulibrk i Vuk Cvijić tada su tvrdili da su odavno znali da je Cvijan mrtav, ali da to nisu objavili jer je u pitanju samoubistvo, a NIN, u kome su oni tada radili, „ne objavljuje vesti o nečijem samoubistvu“.

Naravno, lagali su. NIN je objavljivao tekstove i o samoubistvima svojih autora, kao što je bio Nebojša Đukelić, koji je za istoriju tog nedeljnika neuporedivo značajniji od Ćulibrka i Cvijića.

Osim toga, dvojica „profesionalnih novinara“ pomenuli su da je Cvijan ostavio oproštajno pismo, koje dokazuje da je sam, svojom voljom, skočio u Dunav. Vučiću se svidela ta laž, pa je najavio da će objaviti to oproštajno pismo, koje ne postoji.

Kako tada, Cvijić i sada tera vodu na Vučićevu vodenicu. Nije jedini. Sa istom vrstom lažnog opozicionarstva, o ubistvu u restoranu „27“ i Veselinu Miliću na svim podkastima i na televizijama N1, Nova S i KTV Zrenjanin gorljivo nastupa penzionisani policajac Milan Dumanović. On je i ranije žestoko kritikovao Milića. Međutim, kad je dobio tužbu, Dumanović mu se javno izvinjavao, ističući da „poštuje Veselina Milića“ i da je „u kritici koristio neproverene tvrdnje“ za koje je „naknadnom proverom utvrdio da nisu tačne“.

Dumanović je još značajniji posao za naprednjački kartel obavio kad je tvrdio da „Andrej Vučić nema veze sa Jovanjicom„. Pošto Blackberry telefon Predraga Koluvije do danas nije otvoren, nije utvrđeno s kim je kontaktirao, ostaje neobjašnjeno kako Dumanović zna da Andrej Vučić nije bio u kontaktu s vlasnikom plantaže marihuane.

Kojom istražnom metodom je došao do takvih saznanja? Možda lizanjem? Ne zna se ni šta je lizao. Uglavnom, Dumanović sada iznosi gomilu informacija o ubistvu u „27“, a nije isključeno da se i zbog njih, ako to režimu zatreba, opet izvinjava.

Osim tužilaštva i podobnih novinara i analitičara, Vučić aktuelnu krizu pokušava da amortizuje novom serijom kukanja nad samim sobom i njegovom porodicom. Zahteve studenata i opozicionara da se utvrdi istina o ubistvu Baje Nešovića, Vučić predstavlja kao „još jedan poziv na linč“ njega i njegove dece.

– Blokaderi su mene, a naročito mog sina Danila povezivali sa kriminalcima. Tako su mu crtali metu na čelo – rekao je Vučić dok je pokušavao da dokaže da nema nikakve veze sa Milićem.

Danila Vučića sa kriminalcima nisu povezivali „blokaderi“, nego njegov otac Aleksandar Vučić. Da bi sprečio navijače Partizana da mu na stadionu skandiraju da je peder, Vučić je formirao grupu „Janičari“, kojom je komandovao bivši Zvezdin navijač Aleksandar Stanković, zvani Sale Mutavi. Posle njegovog ubistva, komandno mesto je nasledio Aleksandar Vidojević, zvani Aca Rošavi, koji je bio uticajniji od Veljka Belivuka i Marka Miljkovića. Vidojević je predvodio napad u klub „Komitet“ u Beton hali. Za to nije kažnjen, sudski postupak je otišao u zastarevanje. U istrazi protiv Belivuka, udovica Zdravka Radojevića je opisala kako je Vidojević predvodio napad na grupu nepodobnih Partizanovih navijača, kad su njenom mužu polomljene ruke i noge, a kasnije je i ubijen.

Vidojević se na javnim mestima, pa i na mitinzima SNS-a, pojaviljavao u društvu Danila Vučića. U istoj ekipi nalazio se i Vladimir Grek. Za razliku od Vidojevića, Tužilaštvo za organizovani kriminal je optužnicom protiv Belivukovog klana obuhvatilo i Greka. U optužnici br. 65/21 navodi se da je Grek učestvovao u prodaji narkotika, silovanju jednog muškarca i prikrivanju tragova ubistva. Ipak, Grek je pušten da se brani sa slobode, odnosno iz društva Danila Vučića.

U istoj optužnici nalazi se i Boris Karapandžić, još jedan Belivukov kriminalac, koji se druži za sinom vođe naprednjačkog kartela. Karapandžić je pažnju javnosti privukao još 2018. godine, kada se nalazio u pratnji Danila Vučića na putovanjima po Rusiji, dok je tamo trajalo Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Aleksandar Vučić je sve kriminalne gangove okupio u svoj kartel. Zloupotrebom uticaja na izvršnu vlast, policiju i pravosuđe, svima je pružao zaštitu. Ipak, povremeno je neki od klanova padao pod pritiskom stranih službi. Naposletku, bilo je samo pitanje trenutka kada će doći do otvorenog sukoba među njima. Ubistvo Aleksandra Nešovića pokrenulo je lančanu reakciju, koja će pre ili kasnije stići do Vučića.

Otkad je naprednjački kartel na vlasti, uhapšeno je više od tri hiljade građana, koji su optuživani za navodno ugrožavanje sigurnosti Vučića i članova njegove porodice. Hapšeni su, zatvarani i često osuđivani ljudi koji su, u ogorčenju i beznađu, psovali i vređali Vučića, a on i tužilaštvo su to prikazivali kao pozive na ubistvo.

Vučić je sprovodio teror nad stanovništvom kako bi strahom sprečio svaku kritiku. Međutim, i on je znao da mu prava opasnost preti od kriminalaca iz njegovog okruženja. Slobodan Milošević i Zoran Đinđić su pali, svaki na svoj način, kad su im se kriminalci otrgli kontroli. Kao što se vidi, sada ni Vučić ne može da obuzda klanove, čiji sukob urušava ceo naprednjački kartel.

Udario ološ na ološa, a to će s vlasti oboriti i najgoreg među njima, njihovog vođu Vučića.