Moj bratanac Ivan Brkić usmrćen je dana 29. septembra prošle godine u Obrenovcu, u neposrednoj blizini stana u kojem je stanovao. Došao je u Obrenovac da poseti majku. Sutradan je trebalo da se vrati u Belgiju, jer sa ocem radi na izgradnji najveće rafinerije na svetu, na složenim poslovima očitavanja varova. Izašao je da isprati druga, nije se vratio. Ujutru su njegovu majku obavestili da je uveče odveden u Dom zdravlja u Obrenovcu, a ujutru u Urgentni centar u Beogradu, na odeljenje reanimacije.

Milovan Brkić

Ivan se našao na odeljenju reanimacije Urgentnog centra. Potom na odeljenju kardiologije. Ivanovoj majci i ocu (koji je došao iz Belgije) rečeno je da je Ivan u komi. Nekoliko dana kasnije saopštili su im da je u Ivanovoj krvi nađen kokain, pregledom urina i krvi na VMA.

Advokat Stevan Damjanović je podneo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, protiv nepoznatih izvršilaca, koji su u Obrenovcu napali Ivana i teško povredili.

Pisao sam ministru policije Ivici Dačiću da naloži policiji da sprovede istragu. Odgovorio mi je direktor policije da je konsultovano Osnovno javno tužilaštvo u Obrenovcu, koje se nije saglasilo da se preduzimaju bilo kakve radnje!

A “lečenje” Ivanovo na Urgentnom centru je bilo skandalozno. Njime je rukovodio prof. dr Nebojša Antonijević specijalista kardiologije, čovek zadužen za ubistva, po nalogu ministra Zlatibora Lončara.

I Ivan je, navodno, ne dolazeći svesti, umro 18. oktobra 2025. godine, nakon 28 dana na odeljenju kardiologije. Prebačen je u mrtvačnicu, a od roditelja je zahtevano da odmah preuzmu telo.

Dežurna tužiteljka Milena Božović prihvatila je molbu roditelja i naložila je obdukciju leša. Predmet je odmah oduzet od nje i dodeljen tužiteljki Nataši Pavlici.

Kako je moguće da je Ivan bio 28 dana u komi, kada iz otpusne liste proizilazi da su svi pregledi magnetnom rezonancom i skenerom pokazali da na mozgu nema nikakvih promena!

Kada sam preko Youtube kanala pozvao građane Obrenovca da mi pomognu, javili su se građani koji su videlu kako automobilu prilaze trojica muškaraca, otvaraju vrata, u kolima je bio Ivan, i potom odmah beže. Neki su taj događaj i snimali. Tužiteljku Natašu Pavlicu to nije zanimalo!

Obdukcija je izvršena na Institutu za sudsku medicinu 21. oktobra. Telo su obdukovali prof. dr Tatjana Atanasijević, dr Dragan Ječmenica, dr Vladimir Živković, biohemicar Aleksandar Rešić i pomoćni obducent Peđa Milovanović.

Nakon obdukcije, istog dana, direktor Urgentnog centra KCS prof. dr Marko Ercegovac saopštio je da je podneo neopozivu ostavku i istog dana napustio Urgentni i otišao u Podgoricu. Istog dana smenjen je i načelnik Prijemnog odeljenja Urgentnog centra, jer je tako naredila direktorka Kliničkog centra Srbije profesorka dr Jelena Drulović, koja je, po nalogu ministra  Zlatibora Lončara, rukovodila mučenjem Ivana, dok je bio na lečenju.

Nalaz obdukcije nije nam uručivan. Nakon mog obraćanja javnosti, dobio sam odgovor, putem e-maila, da će mi strana služba, sa čije adrese je poruka upućena, pomoći u rasvetljavanju zločina. Na drugoj poruci je navedeno i ime Andreja Vučića i njegovog pajtosa Aleksandra Simića iz Sremčice, koji organizuju ovakva smaknuća.

Tužiteljka Nataša Pavlica je odbila da primi krvavu majicu koja je porodici Ivanovoj vraćena iz Urgentnog centra, nakon njegove smrti. Skoro sa gađenjem je rekla da je to ne zanima.

Svi napori da dobijemo obdukcioni nalaz ostali su bezuspešni.

I konačno, nalaz je stigao 29. aprila ove godine. Više od šest meseci je trebalo da ga dostave.

Obdukcija je izvršena 21. oktobra, a toksikološke analize 18. decembra prošle godine. Više od četiri meseca je trebalo da Institut dostavi nalaz tužilaštvu!

Zaključak obudecenata glasi:

Na osnovu obdukcionog nalaza, hemijsko toksikološke analize, mikroskopskog pregleda organa i dostavljene medicinske dokumentacije, smrt je nasilna i nastupila je zbog unošenja droge-kokaina u organizam i nastalih komplikacija.

Pozvao sam obducenta dr Dragana Ječmenicu na njegov mobilni telefon 064-1207514. On je i sudski vestak, na spisku je veštaka. Na pitanje kako je moguće da četiri meseca zadržavaju obdukcioni nalaz, on se nasmejao, rekavši da im je takva praksa. Ako smo nezadovoljni nalazom, možemo da tražimo mišljenje obducenata iz Moskve, aludirajući na činjenicu da je Ivanova majka državljanka Rusije.

Obducentski tim je predvodila prof. dr Tatjana Atanasijević, profesorka na Medicinskom fakultetu. Ona je iskusan patolog, rođena je 1963. godine i prikrila je nekoliko stotina ubistava. Obducent Vladimir Živković (mob. 064 1295740) je treći član ove družine.

Oni su držali nalaz obdukcije, jer se uzeti uzorci sa obdukcije čuvaju samo godinu dana. Sigurni su da će dotle da nastupi zastarelost.

Obratio sam se sudskim veštacima za sudsku medicinu. Petoro je pristalo da pročitaju izveštaj i otpusnu listu o Ivanovom lečenju. Trojica su mi priznala da je otpusna lista optužnica protiv lekara Urgentnog centra i onih koji su im nalagali šta da preduzimaju. Dvoje obducenata se još konsultuju sa kolegama iz inostranstva, a jedan i sa literaturom.

Vučićeva mafija ubila je za vreme njegove tiranije nekoliko hiljada ljudi. Na čelu te ubilačke mašinerije je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, nekadašnji pripadnik zemunskog klana, u javnosti poznat kao Doktor smrti.

O rezultatima istrage obavestiću i domaću i inostranu javnost.

A. 1

A od Đorđa obećanja

Direktor Instituta za sudsku medicinu je prof. dr Đorđe Alempijević (mob. telefon 063 8150818). Ko je čovek koji rukovodi Institutom na kojem se pokrivaju nasilne smrti?

Profesor Đorđe Alempijević, doktor sudske medicine i član podkomiteta Ujedinjenih nacija za sprečavanje torture, ističe da bi “kada bi se sudska medicina više koristila, mnogi slučajevi bili bi lakše dokazivi”. Govoreći o alarmantnom porastu policijske brutalnosti i torture, Alempijević objašnjava da se premlaćivanja i povrede na telima žrtava jasno vide i mogu profesionalno dokumentovati. Uprkos tome, nadležni često ne reaguju, a nereagovanje pojačava osećaj nesigurnosti kod građana. Alempijević, koji je deset godina bio i član Evropskog komiteta za prevenciju torture, naglašava da Srbija godinama dobija preporuke od međunarodnih tela zbog ponižavajućeg postupanja. On kritikuje praksu pravdanja torture, čak i smrtonosnih ishoda, navodnom “bezbednošću saobraćaja”, što je, kako kaže, “apsolutno nedopustivo”. Profesor naglašava da sudska medicina ima ključnu ulogu u dokumentovanju povreda i da bi njeno aktivnije korišćenje, ne samo u slučajevima torture već i nasilja u porodici ili nad starima, značajno doprinelo efikasnijem vođenju sudskih postupaka. Građani moraju da urade tri ključne stvari kako bi se zaštitili i borili protiv policijskog nasilja.

Đorđe Alempijević je profesor sudske medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Postdiplomsko obrazovanje je, pored Univerziteta u Beogradu, sticao na Univerzitetu Monaš u Melburnu (Australija). Polja njegovog interesovanja su ljudska prava i slobode, kao i promovisanje uloge sudske medicine u istragama interpersonalnog nasilja. Član je Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja, a njegova međunarodna aktivnost uključuje predavanja i projekte iz sudske medicine i prevencije mučenja. U Školi javnog zdravlja je rukovodilac izbornog predmeta na master programu.

Dr Đorđe Alempijević, redovni profesor na Katedri sudske medicine, izabran je za člana Potkomiteta Ujedinjenih nacija za prevenciju torture, na predlog Republike Srbije.

Impresivna biografija, a na njegovom Institutu četiri meseca skrivaju nalaz obdukcije.

Na Instututu sudske medicine insajderi Magazina Tabloid tvrde da je gospodina Alempijevića zvala direktorka Klinickog centra Srbije prof. dr Jelena Drulović, insistirajuću da se nalaz prilagodi okolnostima i zadrži potrebno vreme, dok se ne zatru tragovi.

Uputili smo pismo gospodinu Alempijeviću, očekujući odgovore, kojih još nema.