Napred nazad nema gde, čuveni su stihovi pesme Ace Lukasa, pevača koji uveseljava stariju publiku na mitinzima Srpske napredne stranke. Odličan je izbor pesme za opis današnje situacije kod Aleksandra Vučića. Nema napredka, a ne može ni da se povuče. Prvo nas je obrukao kad je pokušao da ode kod predsednika Donalda Trampa, nepozvan naravno, a onda je pokušao da ode kod predsednika Putina, gde je i uspeo na protokolarni Dan pobede, zaključuje kolumnista Magazina Tabloid Ljubomir Stefanović, urednik YouTube kanala i portala Slavija info.

Ljubomir Stefanović

Dan pobede je značajan datum svakako, ali ovoga puta ne i za Aleksandra Vučića. Od dočeka kog skoro nije ni bilo, do sedenja u poslednjem redu, a nekada je išao pored predsednika Ruske Federacije Vladimira Vladimiroviča Putina. Ovde je bitno i da se shvati da on podršku u Sjedinjenim Američkim Državama ali ni u Ruskoj federaciji više nema, ostaju mu samo kupljeni prijatelji unutar Evropske unije koji gledaju kako da se izmaknu da njegov pad ne povuče i njih niz vodu, kada se otvori tema kako su se sprijateljili i koju su korist imali od takvog prijateljstva.

Dodatno se pogoršalo sve kada je udarna vest u skoro svim medijima u Rusiji bila ta da Aleksandar Vučić naoružava Ukrajinu, što je čak i Sputnjik Srbija morao da prenese. Podsetio bi čitaoceda sam o tome govorio pre dve godine i dva meseca na Happy tv kada sam imao uključenje u emisiju Aktuelnosti što je izazvalo buru u javnosti jer jedine dodirne tačkesa ratom u Ukrajini Srbija ima preko glasanja u Ujedinjenim nacijama, slanjem namenske opreme i odlaskom dobrovoljaca na Rusku stranu u tom ratu. Dan nakon što sam to izjavio krenuli su demanti od Aleksandra Vučića koji je tada izokola rekao da lupetam u vanrednoj emisiji kod Milomira Marića do Siniše Malog na Radio televiziji Srbije.

Demantima su umirili javnost donekle, ali je Marija Zaharova dan kasnije postavila isto pitanje na konferenciji u MID-u. Ruski mediji su sporadično tada pisali i pričali oovoj temi zbog jakog lobija koje je Vučić tamo formirao ali i zbog stava ambasadora Rusije Aleksandra Bocan Harčenka koji održava odlične odnose sa Aleksandrom Vučićem.

Sada se zvanična politika tamo menja a to će i ljude promeniti. Ovo je veliki šamar na koji su oni dugo čekali a lupili su ga sada kada je najslabiji. Da stvar bude još i gora dana nakon te vesti desila se eksplozija u fabrici namenske opreme Krušik u Valjevu. Pad ukrajinskog aviona u Grčkoj sa našom namenskom opremom je zaboravljen ali česte eksplozije u Lučanima, Bubanj potoku ali i u Češkoj i Bugarskoj nisu.

Obzirom na intezitet deluju samo kao opomena, mada može biti i slučajnost. Iskustvo mi govori da se treba držati rečenice da je slučajnost planirana organizovana i finasirana aktivnost i da je treba ozbiljno shvatiti. Naročito će biti problem ako krene afera sa dronovima iz Srbije i medijima koji su povezani. Tu će ljudima biti jasno i zbog čega je režim očajnički braio direktorku jedne beogradske gimanazije.

 Spin koji je režim pokušao da je u Srbiji obojena revolucija nije prošao, a sada se odnosi dodatno zaoštravaju. Dal su zaoštreni kako bi se nešto ispregovaralo ili su shvatili da mu je kraj pa su čekali pogodan trenutak zavisiće od daljih njegovih poteza, ali jedno je sigurno da tamo nakon ovoga azil neće imati. Azil je dat Asadu, porodici Milošević i drugima, ali za njega tamo mesta nema.

Za to vreme u Srbiji vri od protesta i pobuna naroda. Danas kada ovo pišem maturanti su prošli kroz Ćacilend i javno vređali Aleksandra Vučića.

Stiče se utisak da osim plaćenih batinaša i socijalno ugrožene populacije koja dolazi na mitinge on ničiju podršku više nema. Medijskim spinovima gledaće kako sve ovo da suzbije ali kraj se primakao i vraćanje na staro je nemoguće. Studenti su izgubili godinu, upisa novih za sada nema kao ni mesta u domovima. Nažalost vidimo da su pritisnuti egzistencijom verovatno i ucenama raznim neki profesori popustili ali za sada postoji jedinstvo, prvo zahtevi onda nastavak školske godine.

Osim ovoga studenti su ponudili opciju novih izbora ali po prvi put za trinest godina Aleksandar Vučić je taj koji izbore ne želi i svaljuje da nije nadležan i da će institucije odlučiti kada će izbora biti. Siguran sam da na dnevnom nivou gleda rejtinge i da mu je jasno da uz pomoć svih krađa i marifetluka od bugarskih vozova, do dovoženja glasača iz drugih država, preko standardnih ucena ne može da sačuva većinu u Narodnoj skupštini.

Tu mu donekle može pomoći lažna opozicija ali i tu se postavlja pitanje da i oni takvi ne postanu prava opozicija u datom trenutku. Problem mu pravi i loše ekonomsko stanje u zemlji, zaduženost i sve manja kupovna moć. Medijska manipulacija ne može da ubedi ljude da im je frižider pun a narod više gleda u frižider nego u tv. Broj protivnika se povećava dok se broj pristalica zadnjih godinu dana osipa. Pokušaće da sa rezultatima izbora u Zaječaru i Kosjeriću demorališe narod ali posle svega teško da će mu to uspeti iako su mnogo uložili u pobedu. Čak i da pobede kada se vidi količina sredstava i broj ljudi angažovanih iz cele Srbije za jednu opštinu i jedan grada biće jasno da je pobeda Pirova. U odbranu je uključio i deo Srpske Pravoslavne crkve, tj one koje je mogao ali ni tu sreće nema. Vladika knezmihajlovački nema uticaja koliki bi on želeo. Definitvno je ranjen, nije još gotov, al se dinsta.