Na Bežanijskom groblju su 6. marta sahranjeni zemni ostaci Saše Popovića, harmonikaša, estradnog delatnika, vlasnika, a potom direktora produkcije “Grand“. Dok u Srbiji vri, kao u košnici, a pobunjeni građani traže odlazak vlasti koja im je uništila sadašnjost i budućnost, opljačkala do gole kože, Velika propaganda laži je, kao nacionalnu tragediju, opisivala smrt, pripremu za sahranu i sahranu pomenutog harmonikaša. Upokojeni je otišao iz života u 71. godini

M. Brkić

Dok su prezreni, obespravljeni i opljačakni građani krenuli u pobunu, da sahtrane vreme i protagoniste koji su im uništili živote, ta gospoda je sahranjivala svog miljenika. Pobrojani su njegovi satovi, kuće, stanovi, opisan je bolnčki apartman u Parizu, koliko je to sve koštalo. Dotle su  utučene miljenice ovog režima, Jelena Karleša, Svetlana Ražnatović zvana Ceca. I oni koje je Popović promovisao, ako im se svidelo njihovo dupe, usne…

U koloni ožaložćenih pojavili u se podpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih dela, Ivica Dačić u pratnji mlađe starlete, koja se pribijala uz njega, ministar odbrane Bratsilav Gašić, ministar (ne)kulture Nikola Selaković…Valjda prva dvojica, kao predstavnici ministarstava sile, da spreče groblje od građana, da ministar nekulture Selaković pokaže ko nam je bio idol, koji je promovisao kulturne modele.

I ranije su u Srbiji bile poštovane kafanske pevačice. I Bog stori kafansku pevačicu, kazuje pesma. Ali nisu se po ceo dan skidale sa te-ve ekarana.

Otužno je bilo celodnevno pominjanje njegovih zasluga za srpsku kulturu, za promociju gologuzih pevačica koje nisu znale note, već su mrdale nogama i dupetom, ispunjavajući sve njegove prohteve.

Podvođene su u njegovoj produkciji i stecištu zla zvanom – TV Pink.

Dolaskom na vlast Srpske napredne stranke, počela je promocija prostakluka, primitivizma. Došlo je vreme lažnih diploma, nestručnih ljudi, neznalica i vreme surove pljačke.

Na Novom groblju, u aleji velikana (zaslužnih građana) sahramnjeni su Šaban Šaulić, Džej Ramadanovski…. Nacija je bila u suzama. Saučeće porodicama umrlih izjavio je srpski tiranin Aleksandar Vučić, ministri, njegovi stranački lideri.

Džej Ramadanovski je, Bog da mu dušu prosti, bio čovek iz naroda, raja, što bi rekli Srbi iz Bosne. Bio je šibicar, pevao je balade, kockao se. Istina je, nikom nije naudio. I sahranjen je u Aleji velikana, uz najviše počasti, kao državljanin Austrije i njen penzioner.

I Šaban Šaulić je, pre njega, sahranjen u aleji zaslužnih građana. Ni on ne zaslužuje da ga po lošem pominjem. I on je uveseljavao narod, Bio je pevač, zabavljač. Ima takvih u svim državama. I kafanski pevači zaslužuju poštovanje. Njegov  sin je odmah poslat kao konzul u Švajcarsku. Nekada su u Srbiji za konzle upućivali Branislava Nušića, Jovana Dučića, Milana Rakića, Ivu Andrića, Miloša Crnjanskog… Danas Šabanovog vanbračnog sina!

 I porodici upokojenog Saše Popovića Vučić je izjavio saučeće. I on bi bio sahranjen u aleji velikana, ali on to, za života nije želeo, već je sebi obezbedio grobnicu na  “narodnom“, Bežanijskom groblju.

Ima simobolike u pokopu zemnih ostataka muzikanta Saše Povića. Dok građani ovih dana, u svakom mestu, u svakom zaseoku, selu, varoši, naselju i gradovima protestvuju protiv režima i kartela Aleksandra Vučića, želeći da saharne to vreme zla i beznađa, na Bežanisjkoj kosi su njegovi ključni ministri sahranjvali čoveka koji je zabavljao i zaglupljivao  građane, živeći raspusno i u bahanalijama, kao i ministri koji ga ispratiše na večni počinak.Nobelovac Sol Belou napisao je roman – Ne propusti dan, koji opisuje sahranu i suze, na kojoj se svi mogu da isplaču do mile volje, a da svi veruju da ne plače zbog svoje sudbine, već zbog pokojnikovog odlaska.

A u kojem smo to mi vrmeneu, koje želimo da sahranimo? Najbolje o tome svedoče Disovi stihovi u pesmi Naši dani.

Razvilo se crno vreme opadanja,

Nabujao šljam i razvrat i poroci,

Podig’o se truli zadah propadanja,

Umrli su svi heroji i proroci.

Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,

Na visoko podigli se sutereni,

Svi podmukli, svi prokleti i svi mali

Postali su danas naši suvereni.

Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,

Ismejane sve vrline i poštenje,

Poniženi svi grobovi i životi,

Uprljano i opelo i krštenje.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

Zakovana petvekovna zvona bune,

Pobegao duh jedinstva i bog rata;

Obesismo sve praznike i tribune,

Gojimo se od grehova i od blata.

Zakovana petvekovna zvona bune.

Od pandura stvorili smo velikaše,

Dostojanstva podeliše idioti,

Lopovi nam izrađuju bogataše

Mračne duše nazvaše se patrioti.

Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočismo na izbore,

Svoju hrabrost na podvale i obede,

Budućnosti zatrovasmo sve izvore,

A poraze proglasismo za pobede.

Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova

Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;

Od nesrećne braće naše, od robova,

Zatvorismo svoje oči i džepove.

Mesto svetle istorije i grobova

Ostala nam još prašina na hartiji

K’o jedina uspomena na džinove;

Sad svu slavu pronađosmo u partiji,

Pir poruge dohvatio sve sinove.

Ostala nam još prašina na hartiji.

Pod sramotom živi naše pokolenje,

He čuju se ni protesti ni jauci;

Pod sramotom živi naše javno mnenje,

Naraštaji, koji sišu k’o pauci.

Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomrčina pritisnula naše dane,

He vidi se jadna naša zemlja huda;

Al’ kad požar poduhvati na sve strane,

Kuda ćemo od svetlosti i od suda!

Pomrčina pritisnula naše dane.