Na pomolu je smena Vučićevog kartela. Od preko 20.000 onih koji su za vreme njegove tiranije, kao njegovi saučesnici i sledbenici okrivavili i uprljali ruke, mnogi od njih pokušaće da parama otkupe sebi slobodu i status da nas ponovo jašu. Moramo se osloboditi i Kurte i Murte…

Milovan Brkić

Pre sedam dana pozvao me je kolega koji vodi prilično posećen You Tube kanal. Ponekad je i mene zvao da gostujem. I dalje će, potvrdio mi je. Saopštio mi je da ga je zvao Ljubomir Stefanović, vlasnik kanala Slavija info i (vrlo lošeg) portala pod istim imenom. Ljutio se na njega što gostujem u njegovim emisijama.

“Dogovorili smo se“ – besneo je Stefanović – “da Brkića izolujemo, da nigde ne može da se oglasi, da ga marginalizujemo i uništimo.“ Dodao je da zbog toga prekida i sa njim svaku komunikaciju.

Nisam bio iznenađen.

Upoznao sam gospodina Stefanovića kada je počinjao da se bavi You Tube novinarstvom. Pre toga je bio kurir u Glasu javnosti, zloglasnog vlasnika Raje Rodića, koji za 30 godina nijednom zaposlenom u listovima Glas javnosti, a potom i dnevniku Kurir, nije platio ni jedan dan radnog staža, uključujući i glavne urednike, od kojih su neki bili i njegovi bliski rođaci. Kada je Raju na poslu rukovođenja zamenio sin Aleksandar i kćerka Natalija, zaposleni nisu imali više problema, sve dok Rodić ponovo nije pokrenuo elektronsko izdanje Glasa javnosti.

Gostovao sam na You Tube kanalu Slavija info, a gostovanja su imala i po 200 hiljada pregleda! Kada je opet ušao u poslovni dil sa Rodićem, Stefanovič je proredio moje pozivanje, što me nije iznenadilo, niti povredilo. Počeo sam da objavljujem njegove kolumne u Magazinu Tabloid. I da ih plaćam.

Jedno vreme je Ljubomir bio u neprilici, jer je, po nalogu Aleksandra Vulina stavljen na crnu listu. Kada bi izlazio izvan Beograda, policajci su njega i njegovog desetogodišnjeg sina satima držali “isključene iz saobraćaja“.

Pre otprilike tri meseca, Ljubomir mi je, u poverenju predložio da organizujemo novi medijski sistem: on, Srbin info i Magazin Tabloid. Rekao je da ćemo imati obezbeđena sredstva, da će sa nama u timu biti i prof. dr Milo Lompar.

Bio sam zaprepaščen Ljubinim predlogom. I postiđen. Pogledao sam intervjue prof. Lompara i bio vrlo iznenađen. U Magazinu Tabloid, ako na pretraživaču Google ukucate Milo Lompar, Magazin Tabloid, moći ćete da pročitate sve njegove intervjue, polemike koje je vodio sa oponentima, a feljtonizirali smo i njegove knjige. Razgovore je sa njim vodio Predrag Popović.

Raspitao sam se kod obaveštenih ljudi. Ljubomir već godinama naplačuje intervjue na svom kanalu, po 500 evra. To su mi saopštavali ljudi koji nisu imali novca da to plate. Za ove viđenije plaćala je BIA, novac je izdvajao jedan od načelnika Bojan Dimić. Zato je BIA i finansijski bankrotirala.

Ljubomir je napredovao. Kupili su mu lokal od 90 hiljada, opremu. Pravili su mu i alibi. On je po svim kanalima pisao kako ga proganja BIA. Namestili su mu da dva sata provede u pritvoru, koji je odmah ukinut i Ljuba je dobio oreol značajnog disidenta. U njegovoj kafani je čest gost Dijana Hrkalović i mnogi drugi SNS kadrovi.

Sa takvom količinom novca Stefanović se penje lestvicama da preuzme dužnost direktora RTS-a, a računa da će gospodin Lompar postati značajan čovek.

Prestao sam da objavljujem Ljubine tekstove, a napisao sam i pismo prof. Lomparu, izražavajući zabrinutost zbog reči Stefanovića. Nije mi odgovorio, makar zbog građanske pristojnosti. A Magazin Tabloid mu je ostavljao prostor kada drugi niko nije hteo. Voleo bih da nisam u pravu, da ga je Ljuba i njegova prateća služba nije udarila novčanikom po glavi,

Uz Ljubomira je čvrsto stajao general Miroslav Talijan, general, komadant 72 padobranske brigade. Štitio je Ljubomira da ne ide na demonstracije, a jednom mu se omaklo da je bio žestok govornik, bez foliranja.

Raja Rodić, kome sam pre tri decenije pomogao da se vrati u zemlju, iz koje je pobegao radi izbegavanja služenja zatvorske kazne, ume da rasprodaje ljude. On je u vrlo bliskim odnosima za Zlatiborom Lončarem.

Zlatibor je čovek koji u trećem mandatu drma srpskim zdravstvom. Odgovoran je za smrt stotinu ljudi. Bio je član “zemunskog klana“, od koga je dobio i stan. Likvidirao je u bolnicama, a radio je tada u Urgentnom centru, one koji su smetali klanu Dušana Spasojevića, a kasnije Aleksandra Vušića.

Lončareva supruga Vesna Lončar je advokat. Zastupa Tomislava Nikolića. Zlatibor je likvidirao u bolnici inspektora Dejana Jovića, koji je vodio slučaj ubijene pevačice Jelene Marjanović, čiju smrt je narušio njen ljubavnik Tomislav Nikolić.

Kada je ukinuta presuda sudije Jelene Škulić, koja  je osudila Zorana Marjanovića na 40 godina zatvora, zbog navodnog ubistva svoje supruge, javnost se uznemirila jer svi znaju da je presuda lažna. Da bi je sudija Škulić donela, Lončar je predhodno morao da likvidira u bolnici prof. dr. Zorana Stankovića, generala, bivšeg načelnika VMA i ministra zdravlja, jer je on, kao veštak  na sudu svedočio da Zoran nije mogao da ubije svoju suprugu. Mrtva usta ne govore, pa je nakon toga sudija Škulić donela presudu, koju je ukinuo Apelacioni sud u Beogradu, a ona odmah unapređena, sa samo godinu staža u Višem sudu u Beogradu, za sudiju Apelacionog suda u Beogradu.

Dr Lončara zovu Doktor smrti. Mnogo dokaza je pruženo o njegovim zlodelima, ali Vučić nije smeo da ga skloni. Kada je pao helikopter koji je prevozio novorođenu bebu iz Novog Pazara za VMA, jer je bilo strašno nevreme, a nakon sletanja na heliodrom VMA, Lončar je tražio da sleti na Surčin, jer je hteo da uzme bebu u naručje i pred televizijskim kamerama pokaže svoju navodnu humanost. Helikopter je pao i svi putnici su izgubili život.

„Nije kriv Lončlar, kriv je pijani Meho„, poručio je besno Vučić građanima. Taj isti Meho je pre toga prevozio helikopterom Vučića da iz snežnog smeta u jednom vojvođanskom selu on uzme bebu u naručje, koja je u automobilu morala da čeka celu noć, da Aleksandar dođe po nju.

Ministar odbrane Bratislav Gašić požalio se 17. novembar 2015. javno, da mu je ministar zdravlja Zlatibor Lončar namestio aferu „helikopter“ i presudno uticao da se 13. marta podigne vojna letelica kako bi se prevezla bolesna beba iz Raške u Beograd, saznaje Kurir! „U užasnoj nesreći helikopter se srušio u Surčinu, sedam osoba je poginulo, a prvi čovek Vojske sada, kako saznajemo od nekoliko odlično obaveštenih izvora, priča da mu je krivo što se iz cele tragične priče Lončar izvukao i sav teret krivice svalio na njega! Strašno je to što se Lončar sada izvlači iz cele priče, neće ni da komentariše tragediju i ne dozvoljava da se na bilo koji način dovede u vezu s tom nesrećom, a on mi je to i namestio.

On je tražio prvo od policije, a posle i od nas da angažujemo helikopter, a trebalo je da bude i na aerodromu!“Odredište za smrtonosni let helikoptera odredio je general Predrag Bandić, tadašnji načelnik Odeljenja za operacije Komande RV i PVO Vojske Srbije. U disciplinskom postupku, zbog slanja sedam ljudi u smrt, kažnjen je sa dvogodišnjom zabranom napredovanja u službi. Da bi manje privlačio pažnju ogorčene javnosti, Vučić ga je poslao u Brisel, na funkciju vojnog predstavnika Srbije pri NATO i EU. Bandić nikada nije otkrio ko mu je naredio da helikopter preusmeri ka Surčinu. Za ćutanje, nagrađen je mesto pomoćnika ministra odbrane. Tako su se Bandić i Gašić vratili na mesto zločina, u vrh Vojske Srbije.

„Odgovoran sam što smo hteli da pomognemo bebi staroj pet dana“, odgovorio je, skoro nezaintreresovano Lončar. Vučič je zabranio istragu pogibije sedmoro ljudi. Ovakvi zločini ne zastarevaju.

U vreme korone, Lončar je maestralo ubijao ljude. Iz batajničke bolnice slao ih je u Selters, pa opet vraćao da ih dokrajče.

Ovaj opaki zločinac čeka optužnicu Evropskog javnog tužilaštva zbog pomoći Vučiću da iz evropskih fondova opljačka nekoliko milijardi evra, koje su bile namenjene za kupovinu vakcina, respiratora, lekova, a koje je Vučić platio parama iz budžeta, a donacije podelio sa Lončarom.

Očekuje se da obojica odgovaraju uskoro u akciji koju evropske i američke institucije pokreću protiv Vučića.

 Pre dva meseca Lončar je, uz pomoć svoje ubilačke mašinerije, ubio mog bratanca Ivana Brkića. Opširno sam opisao događaj, ali Lončar zabranjuje direktoru Instituta za sudsku medicinu da dostavi obdukcioni nalaz Višem javnom tužilaštvu, na taj način štiteći i Aleksandra Vulina.

I dok ubice, pljačkaši, razbojnici i narko kartel Aleksandra Vučića sprema odbranu, umesto Kurte se pojavljuju Murte koje žele da preuzmu vlast i da izoluju mene i one koji su uložili život da Srbija postane demokratska i pravna država.

Dana 10. decembra dobio sam pismo na redakcijski e mail, u kome se navodi:

 „Gospodine Milovane Brkiću, Amnesty International Vam šalje set informativnih dokumenata koji bi mogli biti vredan doprinos naporima u borbi protiv organizovanog kriminala u Republici Srbiji.

Nakon pažljivog razmatranja, posebno smo Vas označili kao primaoca ovih informacija, s obzirom na Vašu dugogodišnju, doslednu i hrabru posvećenost odbrani istine, pravde i osnovnih ljudskih prava.

Želimo da izrazimo našu zahvalnost za Vaš rad i pažljivo pratimo Vaše aktivnosti.

Želimo Vam puno uspeha u Vašim budućim inicijativama za jačanje pravne sigurnosti i transparentnosti.

S poštovanjem,

Amnesty International France.“

U tekstu Predraga Popovića – Vest za nesvest, možete pročitati dokaze koji su nam poslati. Moj rad i saradnika Magazina Tabloid cene i poštuju u Evrodžastu, Evropolu, u istražnim organima i institucijama koje nastoje da se obračunaju sa jednom od najvećih bandi na planeti.

Otuda, pokušaj izolacije koju planiraju Ljubomir Stefanović, agenti Vojne obaveštajne agencije, Lončar i njegova kamarila, ostaće bez rezultata. Sa scene moraju otići i Kurte i Murte.

A. 1

 Stefan je još živ, a dokle ne znamo

Novinar iz Bele Crkve Stefan Cvetković nas je iz bolnice (inače je ponovo u zatvoru) zamolio da delimo ovu njegovu poruku:

„Posle bezmalo godinu i po dana, blago je reći pravnog silovanja mene i meni bliskih ljudi, posle godinu dana i dva meseca provedenih u pritvoru u Centralnom zatvoru, po presudi koju je ukinuo Apelacioni sud u Beogradu i naložio moje hitno puštanje na slobodu, na kojoj sam proveo desetak dana, jer su brže bolje požurili da me osude na još 9 meseci po nekoj drugoj izmišljenoj prijavi, koja je samo jedna od 15-ak tužbi i prijava koje su u nekoliko dana protiv mene podneli lokalni funkcioneri i poslušnici SNS kartela, a sve po nalogu SNS generala Branka Malovića.

Osim što hoće da me ućutkaju, da ne pričam i ne pišem o njihovom kriminalu, ove SLAP tužbe imaju za cilj da me iscrpe na svaki mogući način i da moj primer posluži drugim novinarima kako će proći ako i pomisle da pišu bilo šta o kriminalu SNS kartela na čelu sa braćom Vučić. Neću da spominjem sitne stvari kao što je trajno oduzimanje mojih lap topova i lap topa moje majke, oduzimanje tri automobila na nekoliko meseci, od kojih je jedan automobil moje majke koja je onkološki bolesnik, kamere koje su u kontinuitetu sve do dan danas uperene u kuću moje majke, a sa kuće komšije Krička, opet po nalogu SNS kartela, praćenje mene i meni bliskih ljudi, pretrese kuća…

I još mali milion stvari i pritisaka koje sam doživeo i preživeo u ovih godinu i po dana. Sve ovo, hteo ne hteo, uticalo je na mene i pre nekoliko dana sam u pančevačkom zatvoru preživeo INFARKT, nakon kog sam prebačen u Beograd na intervenciju, pa je ipak iz NEKOG RAZLOGA odlučeno da me vrate u pančevačku bolnicu, gde trenutno VEZAN ZA KREVET ČEKAM da mi se ugradi BAJPAS.

Nažalost, živimo u zemlji gde se neki ljudi posle infarkta vezuju za krevet, a opet neki drugi ljudi koji se razboljevaju po potrebi, naručuju pice iz bolničkog pritvora i na sudjenje idu bez lisica. I sve ovo se više i ne krije. E baš zato moraju pasti! Ili mi ili oni.

Smrt fašizmu, sloboda narodu. Zato PUMPAJ do pobede!

P. S. Ovo poslednje govorim sebi i svom srcu poslednjih nekoliko dana. Vidimo se ako preživim, ako ne preživim ili se nešto loše dogodi meni bliskim ljudima, odgovoran je SNS kartel na čelu sa braćom Vučić i njihovim jahačima apokalipse Sinišom, Zlatiborom, Brankom, Batom…..

A.2

Kako srušti TV Bastilju?

„GENERALNI DIREKTOR RTS, ZAPOSLENI, ČLANOVI UPRAVNOG ODBORA, ODGOVORNI RUKOVODIOCI I UREDNICI DUŽNI SU DA BRANE NEZAVISNOST RTS OD BILO KAKVE VRSTE PRITISAKA I ZAPOSLENIMA PRUŽE SVAKU MOGUĆU ZAŠTITU U PROFESIONALNOM OBAVLJANJU DELATNOSTI“.Milim i na novinara Ivana Plavđšića

Čuj da „brane nezavistost od bilo kakve vrste pritisaka“, čovek nema snage da se nasmeje na ovu rečenicu. Brane nezavisnost kao što pijani otac, nasilnik, brani nevinost svog deteta dok nudi maloletnu ćerku za kafanski dug oronulom kafedžiji.

U međuvremenu zbog hiljade negativnih komentara i pretnji, novimnar Ivan Plavšić se odučio na dobrovoljni „kućni pritvor“ I komunikacjiu sveo na svega nekoliko osoba iz bližeg okruženja. Da li je izrekao „teške reči“? Jeste. Da je preterao? Po mom mišljenju nije. Oslobodio je sav bes I nezadovoljstvo koje mu se skuplja godinama. Prokleti već proklete članove apokaliptičnog kulta… ipak nije nikakav greh. Greh je ćutati o nepravdi!!!

 Zašto sam ovo počeo pričom o međunarodnom danu osoba sa invaliditetom, jednostavno da vam pokažem šta ostale OSI mogu da očekuju od ovog režima ako su na nekome ko je OSI, a trebalo bi da ima I neku zaštitu javnosti I kolega, mogu da prekrše sve zakone I konvencije o zaštiti osoba sa invaliditetom šta može da očekuje neko ko živi daleko od glavnog grada I nije javni radnik. Verovato sledeći korak je smanjenje broja OSI po principima eugenike (koja polako ponovo isplivava ne samo kod nas već I po svetu).

(Tekst nastao izmedu 3. decembra (Međunaradnog dana OSI) I 10. decembra ( međunarodnog dana ljudskih prava)

Radan Radanović