Pravilo velikih sila podrazumeva da svoje sluge slave kad pobeđuju, a „ne poznaju“ kad budu poraženi. Mada ih je ozbiljno zadužio, tokom 14 godina pseće lojalnosti, srpski diktator u odlasku Aleksandar Vučić, neće imati čak ni advokatsku pomoć iz Brisela ili Vašingtona kad sedne na optuženičku klupu. Barem tri tužilaštva (američko, evropsko i ono u Srbiji), moglo bi odmah da privede građanina A.V. na saslušanje i odredi mu pritvor do suđenja. Ali, „film“ o ovom neverovatnom tiraninu ne bi bio kompletan bez odluke pomenutih velesila o načinu kakjo će ga „ispratiti“. Neki detalji o tome, govore da za njim sigurno niko u anglo američkoj i evroatčlanskoj zajednici neće plakati. A, Moskva ga je već „prežalila“.

M. Živanović

Evropska unija neće ni na kakav način komunicirati sa Vučićevom vladom u odlasku, niti će priznati izbore u Srbiji bude li ih i ovaj put pokrao. Ukratko, ovo je „karikirani“ rezime sastanka članova Evropske komisije „of record“, dakle, sa sastanka zatvrenog za javnost održanog zadnjih dana septembra tekuće godine, čiji je sadržaj ubrzo saznao uži krug ljudi iz predsedništva Evropskog parlamenta.

Loše vesti za odlazeću kriminalnu koaliciju SNS-SPS je i vest o tome šta će biti sa energentima uoči sezone jesen-zima-proleće 2026-27.

Naime, hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF), pred kraj leta 2026., (29. avgusta), objavila je da je dobila novu licencu američke Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC), koja joj omogućava nastavak transport nafte ka Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 30. oktobra. Zašto samo do 30. oktobra 2026., postaje jasnije ako se zna da poslednjih dana tog meseca sve biti jasno što se tiče izornih rezultata u Srbiji.

Naime, vlada SAD vuče „kratkoročne“ poteze u vezi izdavanje licenca za nastavak transporta nafte za pančevačku rafineriju. Time je dosadašnja vlast samu sebe stavila u zamku američkih sankcija nad ruskim delom vlasništva u NIS. Je li moglo na drugi način? Svakako jeste, ali je srpski diktator hteo da bude „Istok na Zapadu, i Zapad na Istoku“, uveren da je novi rimski imperator i „da mu se sve može“.

Poslednje informacije iz američke OFC govore da bi nove vlasti u Srbiji mogle trenutno, nakon dobijenih izbora, da se izjasne povodom ove svojevrsne blokade i obezbede sebi trajnu licencu za transport nafte (ostrvo Krk-Pančevo, rafijerija) i time reši dugoročno snabdevanje privrede i građana energentima. Sudbina svake Srbije na sredini Balkana i raskršću svetova je takva: da bude na stalnoj vetrometini, sve dok jednom ne odredi svoj civilizacijski pravac, uz kompromise i ozbiljnu diplomatiju.

Barem jedno kajanje zbog toga će biti neizbežno, ali, ako bude izabran razumni, racionalni put, ako se izračuna stvarna korist za buduće generacije, izbor neće biti težak.

Prvih oktobarskih dana 2026., ponovo je aktiviran Predlog zakona o Srbiji, koji su sačinili senatori iz obe velike američke stranke, predat je Senatu Kongresa SAD na razmatranje a usmeren je, pored ostalog, na podršku vladavini prava i nezavisno delovanje institucija. Predlog su zajedno podnijeli republikanski senator Čak Grasli i demokratski senator Ričard Blumental

. Na internet stranici Senata se vidi da je predlog predat u proceduru. Sam tekst još nije objavljen. Da bi neki zakon bio usvojen u Kongresu, potrebno je da prethodno prođe oba doma, Senat i Predstavnički dom. Potom mora da ga potpiše predsednik SAD Donald Tramp. Taj proces bi mogao brzo da započne, ali neće biti završen pre izbornoih rezultata nakon 25. oktobra.

Krajem avgusta ove 2026., taj Predlog zakona o Srbiji, Predstavničkom domu Kongresa podneli su kongresmeni, republikanac Džo (Joe) Wilson, koji se poslednjih meseci isticao žestokim kritikama diktature AV u Srbiji i kritikovanjem celokupne vlasti Srbije i kongresmen Bil Kiting iz Demokratske stranke koji je ovo podržao. „…Zahvalan sam senakorima Grasliju i Blumentalu zbog toga što su podneli predlog zakona ‘Srbija’ u Senatu. režim (Aleksandra) Vučića se grčevito bori da ostane na vlasti. Izbori u Srbiji moraju biti slobodni i pošteni“, napisao je Wilson tim povodom poruku javnosti.

U predlogu koji su podneli Wilson i Kiting, SAD bi trebalo da uvedu finansijske i vizne sankcije štetnim akterima koji doprinose destabilizaciji Zapadnog Balkana, kao i osobama koje ugrožavaju mir, bezbednost, stabilnost ili teritorijalni integritet bilo koje oblasti ili države u regionu. Predlaže se da SAD zamrznu strateški dijalog sa Srbijom ako u tim razgovorima ne budu adresirana pitanja slobodnih i poštenih izbora, kao i veza Beograda, sa Pekingom i Moskvom. Ako Stejt department to ne uradi, Kongres koji je nadležan za državnu kasu, uskratiće mu finansiranje. Ta pretnja Stejt Departmentu se još nije čula u ovom veku.

Pomenuti Predlog zakona o Srbiji, u slučaju krađe predstojećih izbora aktiviraće sankcije i zabrane izdavanja viza pojedincima koji potkopavaju demokratske procese, mir, stabilnost i teritorijalni integritet na Zapadnom Balkanu (navodi iz teksta Predloga zakona o Srbiji).

I dok vlada SAD očigledno ispraća Aleksandra Vučića u istoriju, američko pravosuđe se sprema da ga isprati u zatvor.  Za to vreme, bivša jugoslovenska republika Slovenija uz pomoć „prve dame“ SAD, Melanije Tramp, približila se predsedniku ove još uvek velesile.

Naime, predsednik SAD i slovenačkiki premijer Janez Janša održali su neformalan susret u vreme 81. zasedanja Generalne Skupštine UN u New Yorku, dok je njegova supruga Urška Bačovnik-Janša sudelovala u inicijativi Melanije Trump o zajedničkoj budućnosti pod nazivom: „Fostering the Future Together“.

Dok su mediji bili fokusirani na protokol, ključne stvari događale su se iza zatvorenih vrata. Janša je direktno napao dvostruke standarde i nefunkcionalnost Ujedinjenih nacija, otvoreno se stavljajućoi na stranu suverenističke politike Donalda Trumpa. Sastanak je potvrdio i službeni poziv bračnom paru Tramp za posetu Sloveniji, koji je prihvaćen.

Ova informacija brzo je stigla i do usamljenog srpskog diktatora Aleksandra Vučića…Uz sve manipulacije koje je tokom poslednjeg boravka u Njujorku, „sa Slovencima“ našao na kratko u društvu sa američkim predsednikom, to mu nije uspelo. Mada mu je Janez Janša ostao „dužan“, jer je AV pomogao njegovu kampanju (preko gradnonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića), kako bi postao premijer i srušio socijal-demokratsku vladu, ovaj višestruko kompromitovani slovenački političar odbio je da „prenese poruku“ Donaldu Trampu (nije prihvatio njegovu molbu da unese koverat sa pismom koje je napisao i odštampao na memorandumu Predsedništva Srbije i preda ga Trampu). 

 Zanimljiv je i detalj službenog fotografisanja: službe bezbednosti Bele kuće sa ovog susreta izabrale su samo jednu fotografiju uz oštre pravne pretnje o zabrani bilo kakvih manipulacija ili korištenja u političke svrhe, jer se sve dešavalo „van službenog dela“ protokola. Pravilo je uvedeno nakon što je uočeno da se političke ličnosti i razni „emisari“ iz Srbije, Crne Gore i BiH, fotografišu „na prepad“ sa senatorima i kongresmenima SAD, pa kasnije to prikazuju kao „prisno prijateljstvo“ i „čvrste političke veze“.

 Kap je prelila čašu kad je i Alaksandar Vučić, pod lažnim identitetom pokušao da uđe na Konvenciju Republikanske stranke i izazvao poznati diplomatski i politički skandal. Uglavnom, u danima kad odlazi poslednji tiranin u Evropi, treba se setiti da su mu „zlu sudbinu“ mnogo pre ovakvog epiloga predvidela tri američka političara:  Bob Menendez (SAD, bivši senator i predsednik Odbora za spoljnu politiku koj je bio je među američkim političarima najoštriji prema Vučiću), te Kris Marfi (Chris Murphy) i Džim Riš (Jim Rish), takođe senatori.

 Sva trojica su ga lično upozoravali da „izaziva sudbinu i provocira veće od sebe“. Nije ih shvatio za ozbiljno. Sad će da skupo plaća cenu sopstvene arogancije i narcističkog karaktera.