Potpuno van sebe, poslednji mesece na vlasti Aleksandar Vučić provodi u pokušaju da sebe predstavi večnim i svemogućim, dok mu zaoravo „gori pod nogama“. Prvi put se desilo da je jedan skup evropskih državnika odbio da ga vidi u svojim redovima, ali je zato na velikoj svetskoj sceni, povodom proslave 80 godina od pobede u Drugom svetskoim ratu, među predsednicima najvećih imperija današnjice, bio „van protokola“, ali prisutan, tačno onako kako mu i pripada: negde daleko, iza svih, izolovan, bez društva i sagovornika. On je ono što jeste: pojava-prizor osobe koja ima kompleks nevoljenog deteta. Zato Srbija treba da ga smesti tamo gde treba.

Luka Mitrović

U svom štampanom izdanju, britanski dnevnik Gardijan u svom vikend dodatku (prvi vikend u septembru 2025), na sedmoj strani u rubrici „Pisma čitalaca“, objavio je „reagovanja“ srpskog diktatora Aleksandra Vučića, u kome on navodno polemiše sa člankom koji je ova novina objavila 25. avgusta, a u kome između ostalog piše da „demonstranti u Srbiji zaslužuju više podrške i solidarnosti od Evropske unije nego što dobijaju“,  te osporava svoju lošu ulogu u politici Zapadnog Balkana, koju autor u istom članku nedeljnog izdanja Gardijana opisuje kao „malignu“.

Dalje, u nastavku Gardijanovog teksta piše da je „autoritarni odgovor na proteste – koji su se proširili na male gradove – doprineo padu poverenja javnosti u lidera, koji je koristio moć države da služi sopstvenim političkim interesima“. Na kraju, autor ovog dnevnika poentira rečenicom: „Srbiji su potrebni slobodni i pošteni izbori i preokret autoritarnog režima iz protekle decenije“.

Ovo je očigledno potpuno izbezumilo i razbesnelo inače lako zapaljivog tiranina, pa je odgovorio pismom upućenom redakciji Gardijana, u kome piše da je Srbija „duboko orijentisana ka Evropi“. Dodao je, takođe, da je u proteklih devet meseci održano čak 23.000 neovlašćena okupljanja (nije naveo čiji su podaci u pitanju). U nastavku tog „reagovanja“ diktator javno u uglednom britanskom listu izvrće istinu i napada srpske student i građane: „Većina njih je bila mala, ponekad samo nekoliko desetina ljudi, ali su poremetili svakodnevni život, zatvorili vladu i nedavno postali nasilni. Više od 170 policajaca je povređeno. Uprkos tome, policijske akcije su ostale ograničene, suzdržane i fokusirane samo na one koji su oštetili imovinu ili napali policajce“…

Pismo srpskog diktatora, Gardijan je objavio primereno sadržaju i adresi sa koje je ono došlo, nedeljnom dodatku (na sedmoj strani tog dodatka) u rubrici „Pisma čitalaca“…Neke od tema u toj rubrici su problemi u muzičkoj industriji, muzičkim pravcima, zatim, tu su dnevni izveštaji iz sela i prirode (rubrika“Country diary“), i tek poneki razgovor sa penzionerima (poslednji takav objavljen bio je sa Nikom Klegom (Nick Clegg), penzionisanim britanskim političarom i nekadašnjim predsednikom partije Liberalnih demokrata…

Tako se, na volšeban način, nastavljaču mračne diktature iz devedesetih, kao crna ironija, pojavila asocijacija na legendarnu rubriku beogradske „Politike“, koja se u vreme Slobodana Miloševića, zvala „Odjeci i reagovanja“ i bila je ismevana, jer su u njoj ocvali političari, članovi vladajuće stranke, naivni građani, penzioneri i opljačkane štediše piramidalnih banaka, ispisivali svoje nevolje. Tako reći, „javno reagovali“.

Ovom prilikom, piše srpski diktator i očajava. Zato ga je Gardijan pravilno shvatio i smestio gde pripada. Ali, mogućnost da sva sledeća „regovanja“ piše iz ustanove zatvorenog tipa, svakim danom postaje sve veća. Jer, ni ono što kolokvijalno zovu „kolektivni Zapad“ više ne može da tolerize ovako opasnog ludaka, jer već dugo pravi štetu, ali i zadatke koje je imao, nije obavio kako treba (uvukao je Kineze „na velika vrata“ u Srbiju i napravio nekoliko poteza koji su razljutili američkog šerifa).

Naime, pre tačno godinu dana, u septembru 2024. godine, predesnik SAD, Donald Tramp, stavio je tačku na saradnju sa režimom balkanskog diktatora, a razlog je bio više od provokacije.

Tih dana, ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da će srpske institucije sarađivati sa pravosuđem SAD ukoliko dođe do istrage o poslovanju kompanije Trampovog zeta Džareda Kušnera, koja je planirala investiciju u kompleks bivšeg Generalštaba u Beogradu.

Srbija je u maju te godine potpisala ugovor sa kompanijom „Afinitet“ Džereda Kušnera o „revitalizaciji“ kompleksa Generalštaba bivše Jugoslovenske narodne armije u centru Beograda, čiji su delovi uništeni tokom višemesečnog bombardovanja NATO-a 1999. godine.

Prema ugovoru, koji ni do danas nije objavljen, režim AV je zemljište ovog kompleksa planirao da izda na 99 godina, a na prostoru ruševina planirana je i izgradnja dve visoke zgrade sa apartmanima i hotelima. Obnovi kompleksa, izgrađenog u periodu od 1955. do 1965. godine, koji je zbog svoje arhitektonske vrednosti zaštićen kao kulturno dobro, protive se sve stručne institucije i organizacije, kao i srpska opozicija i građanski pokreti. Vučić je radio „po svome“ I obećao Trampu i njegovom zetu to zamljište za izgardnju grandioznog hotelskog kompleksa.

A, onda je, kao „iz vedra neba“, nesrećni Marko Đurić dao jedan intervjuu za Glas Amerike u kome je tvrdio da, u vreme kada je bio ambasador Srbije u Vašingtonu, da nije imao nikakvih saznanja o istrazi koju je sproveo Odbor za finansije Senata američkog Kongresa o poslovanju kompanije zeta Donalda Trampa, ali da je „Srbija spremna da sarađuje“ ukoliko bude potrebno da se Džerad Kušner goni. Trampova reakcija bila je brza. Nastupilo je „zahlađenje“ sa Vučićevim režimom, koje traje do današnjih dana.

U slično vreme, 28. septembra 2024., srpski diktator se „obratio“ Generalnoj skupštini UN (ispred više od poluprazne sale, koju su masovno napustili većina delagata, kad su čuli ko treba da govori). Pričao je  Vučić svoju omiljenu priču o nepravdi nanetoj Srbiji zbog Kosova, a onda teškim rečima napao „kolektivni Zapad“, optužio ga još jednom za „bombardovanje 1999. godine“, ne navodeći razloge koji su doveli do toga, i začinio ga tako što je krivicu za raspad SSSR-a i Jugoslavije svalio na „zapadne obaveštajne službe“. Između ostalog, rekao je: „nadmoć Zapada dovela je do kraja istorije i potpunog ovladavanja zapadnim idejama u svim delovima društvenog života. Takav nedostatak ravnoteže srušio je i SSSR i Jugoslaviju“. Bio je to kraj svake dalje „ljubavi“ sa novom američkom administracijom i Donaldom Trampom.

Na nedavnom velikom skupu povodom obeležavanja 80 godina od pobede fašizma u Drugim svetskom ratu, Aleksandar Vučić nije bio predviđen u većem delu protokola, pa se našao kao „prisutni građanin“ na periferiji svih događaja. Ipak, imao je svojih neformalnih pet minuta sa Vladimirom Putinom, u jednom uglu hodnika, za malim stolom sa dve stolice. Odmah potom se „obratio“ svojim pratećim televizijama, i po navici počeo da laže: „Moram da kažem svim ruskim kompanijama koje žele da učestvuju u infrastrukturnim projektima u Srbiji – oni su dobrodošli, uključujući Ruske železnice, Rosatom, naravno, i mnoge druge…Odnosi dve zemlje dodatno se intenziviraju, posebno u oblasti energetike i transporta“. A, kao ključnu „vest“ kazao je da će „Rusi grade nuklearne elektrane u Srbiji“. Navodno je rusko državnu preduzeće Rosatom već ponudilo projekte nuklearnih elektrana, te da je saradnja Srbije i Rusije u oblasti nuklearne energije već najavljena u više navrata tokom 2025. godine.

Na neki način je to potvrdila i Marija Deurić, direktorka predstavništva državne korporacije Rosatom u Srbiji,  na Forumu o energetskoj tranziciji Zapadnog Balkana u Beogradu 14. Maja 2025, gde je govorila da je Rosatom „verovatno spreman da Srbiji ponudi čitav spektar rešenja – od nuklearnih elektrana male snage na bazi reaktora RITM-200, do velikih agregata generacije 3+“.

„Naše tehnologije su već dokazale svoju pouzdanost i efikasnost kako u Rusiji, tako i na međunarodnim projektima“, napisala je Deurić nsa zvaničnom Telegram nalogu Rosatoma, te da će „izgradnja nove nuklearne elektrane u Srbiji stvoriti dugoročne uslove za društveno-ekonomski prosperitet zemlje i značajno ojačati njenu energetsku nezavisnost“. Čak je i direktor Rosatoma Aleksej Lihačev izjavio je da Vučićeva poseta Moskvi 9. maja označila „početak nove faze saradnje između Rusije i Srbije u oblasti razvoja nuklearne infrastrukture,“ što je prenela tada i ruska novinska agencija Interfaks.

 A, sve je počelo kad je Vučićev režim samovoljno, bez javne rasprave i parlamenta, u novembru 2024. godine, ukinuo višedecenijski moratorijum na korišćenje nuklearne energije. Već 2025. godine formirana je nekakva stručna komisije za procenu izvodljivosti izgradnje nuklearne elektrane. Zvanično, planovi uključuju analizu potencijalnih partnera, uključujući Rusiju i Francusku i Kinu.

Šta će od toga zaista biti, otvoreno je pitanje, ali ono što se za sada zna, nikako nije dobro za budućnost Srbije, jer su sva do sada potpisana međunarodna akta o energetskoj strategiji Srbije, suprotna ovome. Nekakve mini-nuklearne elektrane pominjao je bivši direktor EPS-a, Milorad Grčić, na šta su stručni ljudi u Srbiji reagovali sa zgražanjem, jer „kako će Vučićev režim sa atomskoim centralama kad ne zna da vodi Termoelektranu u Obrenovcu“.

Kako god bilo, sve gore rečeno „probudilo“ je evro-američke vojno-obaveštajne službe, diplomatiju i glavne multinacionalne energetske korporacije na Zapadu. Ruska nuklearka u Srbiji, bila bi ravna problemu nuklearne strategije Irana. Prema izvorima MT iz stare diplomatske škole u Beču, Aleksandar Vučić je sebi ovakvim korakom potpisao presudu. Proces njegove demontaže, počeo je u novembru prošle godine, nepuna dva meseca nakon njegovog drskog „obraćanja“ u palati Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Da je došao na kraj svog puta, govori i činjenica da je njegova „prijava“ za gostovanje na nedavno održanom Bledskom strateškom forumu u Sloveniji, ekspresno odbijena. Očekivao je da se nakon kratkih susreta sa „čeličnim prijateljem“ iz Kine i ruskim predsednikom, pojavi pred evropskim predsednicima i premijerima kao „superiorni lider“. A, tamo se razgovaralo proširenju Evropske unije i situaciji na Balkanu. Kad je odbijen da prisustvuje Bledskom strateškom forumu, počeo je da laže kako uopšte nije hteo ni da ide (mada pisani zahtev postoji)  AV je po svom starom  običaju pričao kako „nije imao dilemu“ i da „ne želi da se bavi glupostima“, pa još dodao i ovo:

 „Nisam išao na Bled, Macut (Đuro) je bio pozvan. Mudro i sa pravom nije otišao. Pozvali su blokadere na Bled, neka Evropa razgovara sa njima„…

A, Đuro Macut je, kako saznaje odlično obavešteni izvor MT, pokušao da se povuče i podnese ostavku, pa ga je u kasnim noćnim satima pozvao onaj koji ga je i smestio na funkciju predsednika vlade. Dao je Đuro dinar da uđe, ali bi dao i milion dinara da izađe. Očito pogođen što nije mogao da ode na Bled, diktator je naredio svom potčinjenom, da nikako ne ide tamo.

Očajan, ostalo mu je još samo to da širi mržnju i podele u Srbiji i izvozi zlu krv i provocira nove animozitete u zemlje regiona, što mu odlično ide u BiH i Crnoj Gori,  svakodnevno urinirajući na Član 111 Ustava Republike Srbije koji glasi: „Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije“.

A, sve čini suprotno tome. Poslao je policiju da prebija i maloletnike iz srednjih škola. Jedna od njih, Maša Samardžić, jedna od najboljih učenica Pete beogradske gimnazije, u jednoj vrlo gledanoj TV stanici, u „udarnoim terminu“, na pitanje novinara-provokatora, kako gleda na to što ih „predsednik smatra nedoraslim“, odgovorila je jednostavno, ali mudro: „Ako smo maloletni, nismo slaboumni, vidimo šta se dešava i gde nas ova vlast vodi…“

A. !

Evropa je izgubila Srbiju

(Tekst je objavljen prošle nedelje u nemačkom listu Cajt (Die Zeit)

Na protestima u Srbiji retko gde se vijore evropske zastave. Za to su sami Evropljani krivi. Predugo su podržavali autoritarnog vladara Aleksandra Vučića.

Mesecima su demonstracije ostajale mirne, ali poslednjih nedelja sve češće dolazi do nasilnih scena. Policajci koji tuku, razuzdani huligani-napadači, desetine hapšenja, otkazi za nastavnike koji protestuju – sve to prati medijski propagandni aparat koji demonstrante predstavlja kao neprijatelje zemlje, kao lenštinine i narkomane. Više je nego jasno da predsednik Aleksandar Vučić računa na represiju kako bi se održao na vlasti.“

 Zašto Evropa i dalje prećutno dopušta Vučiću može se objasniti bližim pogledom na ekonomske interese. Srbija je važna lokacija za takozvani nearshoring, odnosno premeštanje proizvodnje evropske robe u obližnje susedne države. Prednosti: jeftina radna snaga, kratki putevi, malo propisa. Oko 80.000 ljudi u Srbiji radi za nemačke kompanije.

 Pored ekonomskih aspekata, postoji i bezbednosni. Francuska je 2024. godine prodala Srbiji borbene avione Rafale u vrednosti od 2,7 milijardi evra. Predsednik Francuske, Emanuel Makron, nazvao je ovu prodaju ‘istorijskim i važnim’ dogovorom. Hvalio je ‘stratešku hrabrost’ Srbije i ‘pravu demonstraciju evropskog duha’.

 Ovu pohvalu treba posmatrati u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu. Srbija oduvek gaji dobre odnose sa Rusijom. Iako Srbija isporučuje municiju Ukrajini, nije jasno koliko i šta tačno. Međutim, ne učestvuje u sankcijama EU protiv Rusije. Kao kandidat za članstvo, Srbija bi ipak morala da deli spoljnopolitičke stavove EU.

 Na kraju, Srbija poseduje najveće rezerve litijuma u Evropi. Litijum je potreban za proizvodnju baterija. Rezerve, smeštene u slikovitom Jadar dolu, prema procenama rudarske kompanije Rio Tinto, dovoljne su za četrdeset godina proizvodnje, pri godišnjoj proizvodnji od milion električnih vozila.

Protiv eksploatacije ovih nalazišta već su 2021. godine izbili prvi protesti. Desetine hiljada građana Srbije blokiralo je puteve i autoputeve. Demonstranti strahuju da bi rudnik mogao ozbiljno da naškodi životnoj sredini i ljudima. Protivnici projekta se takođe plaše da će samo korumpirana elita profitirati od rudnika. Nakon protesta širom zemlje, vlada je 2023. povukla licencu koja je već bila dodeljena za eksploataciju litijuma.

 Ali onda je Vučić iznenada promenio mišljenje. Vrhovni ustavni sud Srbije proglasio je povlačenje licence neustavnim. Toliko o podeli vlasti u Srbiji. Nakon odluke Ustavnog suda, Srbija je sa EU potpisala izjavu o namerama. U decembru 2024. tadašnji nemački kancelar Olaf Šolc otputovao je u Beograd da o tome lično razgovara sa Vučićem.

 S obzirom na ovu politiku EU prema Srbiji, ne treba da čudi što se na masovnim demonstracijama ne vide evropske zastave. Prema anketi Eurobarometra iz proleća 2025. godine, samo 25 odsto Srba i Srpkinja se oseća povezano sa EU. Samo 33 odsto bi na referendumu glasalo za pristupanje EU.