Zrepok je skraćenica za zrenjaninski poslovni krug, Klepok je debilna ideja seoskog dona i njegovih pratilaca u zlodelima. Naime Čedo Janjić, gradonačelnik u dva saziva i trenutni predsednik skupštine grada je zamislio da se takav poslovni krug osnuje u selu Klek nadomak gradu u kome se on bahati.

Milica Gardinovački

U Kleku živi, stvara kapital, organizuje svoju mafijaško-tajkunsku družinu i eto, stiglo je i do nekakvog poslovnog kruga. Sada to nazovi udruženje planira da za Vidovdan organizuje bal. Ako može ZREPOK Svetosavski bal, onda mogu klečani Vidovdanski. Lokalna kamarila SNS je angažovana da napravi paralelne organizacije sa građanskim i studentskim listama u svakom gradu i svakom mestu u kome imaju uticaj i pomoću marginalnih likova pripremaju novu listu za sledeće izbore.

Licemera i poltrona vlasti na pretek tako da je deo plana već počeo da se ostvaruje. Portal VOLIM ZRENjANIN je odradio intervju sa kapitalistom Budom Jovanovićem o promeni imena grada. Stara i tema i sagovornik. Zapravo dosadna i dosadan. Samo uzburka na kratko zagrižene sa obe strane…i za i za protiv i skrene dnevne goruće teme. Taj isti Jovanović već godinama u nazad baca u oči zrenjanincima ovu nebulozu i izgleda sa se perverzno zadovoljava verbalnim ratom između građana, a u međuvremenu ima više firmi, fabrika, lanaca trgovina i graditelj je stambenih zgrada na najatraktivnijim lokacijama u gradu, ali i u drugim gradovima.

Može li se to bez posrške režima? JOK! A veliki prijatelj aflatoksičnog bivšeg ministra i prvog uništitelja Zrenjanina. Lokalna kampanja je počela na primitivan i nizak način. Aca Blanuša, vlasnik pomenutog portala se kroz komentare na fejsbuku posvađao sa neistomišljenicima i branio Jovanovića do poslednjeg atoma.

Podrazumevajuće jer je taj Blanuša od ranije poznat kao dvorski režimski fotograf više gradonačelnika u Zrenjaninu. Zaposlio ga Janjić, a preuzeo Salapura…Dobio je domaći zadatak da za apanažu od 500.000 mesečno prati lokalna dešavanja i oblikuje vesti. DA- OBLIKUJE! Do juče nezaposlena, supruga mu za platu od preko 120.000 radi u (režimskom) centru za socijalni rad. Radi Blanuša pod instrukcijama na marginalizaciji opozicionih političkih stranaka i na uništavanju studentskog pokreta.

U isto vreme on glorifikuje periferne likove koji po zborovima zabavljaju nebulozama građane…Zorica Čordašić, recimo i Julijana Mrkonja Marić. Ova druga je nakon izbacivanja iz stranke MI -glas naroda je postala samostalna odbornica u skupštini grada  i to sve dok joj SNS nije pomogao da sakupi potpise i registruje Vojvođanski pokret koji u sebi ima više četničke nego banatske ideologije (valjda zato što je ona rodom iz Valjeva pa provlači kroz multinacionalni Banat i Dražine sledbenike).

Kad je već pomenuta Julijana….Nakon sednice skupštine grada na kojoj je protivzakonito izglasana astronomska cena vode ujedinjena( a žalosna ) opozicija je počela da sakuplja potpise odbornika sa idejom da se zakaže vanredna sednica grada i poništi odluka o ceni vode. E, tu nastupa Julijana. Apsolutno Simin igrač, ona je opstruisala peticiju nepotpisivanjem. Julija i dva odbornika Nestorovićeve sekte su nepotpisivanjem peticije ostavili na snazi odluku o povežanju cene vode za više od 300%.

Treba da se naglasi da su lažni opozicionari i saradnici sa režimom Julijana Marić, Jelena Samardžijević i Borislav Gađanski. Nepotpisivanjem su se priključili satelitima vladajućeg režima : SPS. SVM, PUPS, SRS, stranci A. Vulina, Zavetnicima i Rasimovim sledbenicima. Po nekim anketama više od 86% građana ne veruje u ispravnost vode za piće iako Simo i satrapi tvrde da je ispravna.

Da li je činjenica da pretškolska ustanova potroši 4.000.000 za flaširanu vodu za pola godine  dovoljna da shvatimo da je Salapura notorni lokalni Minhauzen koji se okuražio do besmisla? A za odbornike iz gradske skupštine kruže zaista neverovatne priče. Eto, Miroslav Markuš,odbornik iz Belog Blata u skupštini u Zrenjaninu je priveden zbog sumnje na umešanost u ubistvo Miše Kovača iz tog sela, ali se nigde nije pojavila ni jedna vest o njemu od hapšenja. Ne zna se ni gde je, ni zašto je (zvanično) uhapšen, a ni šta se dešava sa tim slučajem. Očigledno je zaštićen kao retka životinjska vrsta. Zatim Budimir Budimir. Njegova porodica je vlasnik preduzeće KRANER.

Direktor je njegov otac, Radomir, ali kroz svu ostalu papirologiju firme se samo Budimirovo ime provlači.Budimir je do skoro radio u JKP Vodovod i kanalizacija, a onda je avanzovao i postao direktor u opštini Sečanj u JKP Sečanj. Do pre par godina je  taj isti Buda žarko želeo da ga neko primeti na sastancima u Mesnoj zajednici kojoj pripada po adresi na kojoj živi, a onda se kao istaknuti praziluk pojavljuje kao izvođač radova kranom na tenderima na kojima je jedini ponuđivač ili je odabran na „majke mi“ bez objava i tendera. Ni posao terenskog komercijaliste u Koka koli nije mogao da zadrži, ali može da bude direktor javnog preduzeća u opštini van Zrenjanina.

Baš je obradovao tamošnje….poznat je on sečanjcima…Delio je na skorašnjim izborima sendviče i plaćao glasove, obilato. Da li je izigravao batinaša ne zna se jer deluje izuzetno smotano i smušeno i  nikoga ne bi iznenadilo da je dominirao samo sendvičima. Ovim direktorskim mestom je zbog odborničke (ne)aktivnosti u sukobu interesa, ali …..ma, koga briga za to?

Dok se otimaju za direktorska mesta tako neuki, ograničeni i nesposobni ima i onih koji nisu kupili diplome, ali su u svojoj lojalnosti vlasnicima vlasti, a u JP u kojima rade prevazišli sva očekivanja i samih vlastodržaca. U jednom od takvih firmi, istina malih, ali izuzetno značajnih za grad, postoji izvršni direktor (ženski rod, jednina) koji je do skoro bio pitan za svakojake dozvole vezane za rad sa investitorima i izgradnjom koječega.

Imao(la) je i sopstveni projekat koji nikada nije zaživeo jer je pored partnera iz iste firme(građevinski inženjer je u pitanju) napravljen kardinalan propust i, eto, stoji nesuđeni parking u centru grada da građane podseća ko sme da greši bez obzira na finansijski krah. Treba zaista da se ima stomak i da ponašanje u firmi bude toliko  dodvorničko da tu osobu dovede u  samoponižavajuži položaj da postaje i posmatračima i učesnicima otužno. Proćiće i ova pošast. Obelodaniće se ta jadna poslušnička stvorenja koja posle dolazećih promena neće imati kome ni da se jave na ulici, a ne da zavode teror u firmama u kojima reprezentuju režim u svakom smislu.

Zrenjaninska bolnica i dalje nema prilaz urgentnom centru.. Najvljeni su radovi na tom prilazu krajem decemra 2024. godine, a to privremeno traje više od godinu dana i nije na vidiku završetak. Nema prilaza urgentnom centru, ali zato bolnica na pedijatriji ima lekar iz (recimo) Palestine koji ne govori srpski i tu je skoro godinu dana.

Sestre koje barataju engleskim jezikom odbijaju da mu budu prevodioci u komunikaciji sa roditeljima dece iz razloga stručnosti, a dotični očigledno nema nameru da se baci na učenje jezika. Uzalud nas nepomenik ubeđuje da verujemo više njemu nego rođenim očima. „Za našu decu“ u Zrenjaninu ne važi.

Pre više od 10 godina na sednici grada je izglasana rekonstrukcija pijace u Nušićevoj ulici. Tada je bilo planirano nekih 26 miliona za zamenu tezgi i za nadsrešnicu…Napravljena je ograda, doteran nekakav krov iznad tezgi, uloženo mnogo više od planiranog, ali se ne vidi u šta. Tezge nisu prebačene na starež pijacu u okviru velike zelene pijace nego su ostale gde su i bile jer su pare za nove tezge nestale netragom. Sada ta ista starež pijaca liči na deponiju. Zapravo ne liči nego jeste deponija. I ne samo deponija nego i fekalno mesto.

Opasuje ceo prostor pijace i nikome nije jasno gde su završili planovi za ovu više nego posećenu i popularnu pijacu među zrenjanincima. Prodaja se vrši sa improvizovanih tezgi od kamper stočića, kartonskih kutija i sa rasprostrtih tkanina po zemlji. Sa prvom kišom sve pliva u blatu jer iako je najavljeno asvaltiranje nije se ostvarilo. Tu i tamo je bačen sitan kamen koji nije smanjio ni količine blata i bara, a ni naoko nije pokazao da je bacanje istog bilo korisno. Tezge su zaboravljene, a nedostaje samo crni prišt i šuga pa se izgledom vraća u osamnaesti vek. Dokle? pa do smene ove vlasti sigurno. Treba nahraniti alava usta svih zaposlenih u JP Pijace i parkinzi gde ima zaposlenih vidljivih i imaginarnih, ali su i jedni i drugi na platnom spisku. Oni samo ubiru pijačarinu i naplatu parkinga bez svog ulaganja i novac ne ulažu ni u šta….Sposobni- nema šta!

Poljoprivrednici Banata su oklevali sa blokadama. Kada su konačno i krenuli to je bilo samo u zrenjaninskom ataru. Niko ih ne krivi. Ovde vlada mišljenje da dok se ne blokira ulaz zgrade vlade u Beogradu sve ostalo je kao ono : UZALUD STE KREČILI. I čini se da je tako

Između Fabrike guma „Linglong“ i Ečke, na levoj obali Begeja, radnici i mehanizacija beogradske firme „Nukleus“ iskopavaju velike količine zemlje, ali nema table, objašnjenja zbog čega to rade i zašto zemlju premeštaju nadomak obližnjih seoskih kuća. Na licu mesta uočljive su dve „zastave“, belo – zelena i belo-plava, ispisane kineskim pismom, a na engleskom piše samo „CHINA COMMUNICATIONS CONSTRUCTIONS“ . Isto ime i logo mogu se videti i na građevinskoj tabli nadomak ulaza 2 u kinesku mega fabriku automobilskih guma, a prošlog leta bili su i na „bilbordu“ ispred kampa stranih radnika u dvorištu i hali „Penfarma“, pre decenije i po sagrađene da bi se u njoj pakovali lekovi.

U Ečki pretpostavljaju da je počelo uređivanje terena za gradnju stambenog naselja za radnike „Linglonga“ koju je pre dve godine najavilo poslovodstvo ove fabrike. Ima i onih koji misle da se otvara nalazište peska kako bi trasa auto puta Beograd Zrenjanin Novi Sad počela da probija, gradi i na levoj strani Begeja jer su sa desne, a kroz Mužljanski rit i aradački atar , graditelji stigli nadomak leve obale Tise. Pošto je reč o istoj firmi („Nukleusu“) i istoj mehanizaciji (ogromnim narandžastim „volvoima“ i „katerpilarima) ovo drugo je svakako izglednije.

Dok se ispred gradilišta ne postavi građevinska tabla, a i bez nje, već u proleće biće sve jasnije. Možda će se i neko od gradskih čelnika da usudi da sugrađanima kaže šta se to (g)radi na teritoriji Zrenjanina, a sa desne strane magistralnog puta ka Beogradu, ispred sela Ečka… Možda….poznati kao hrabriše verovatno će da ostave mašti građana na slobodu do očiglednog.

Izgradnji odvodnog kolektora u Pančevačkoj još se ne vidi kraj – najavljeno da će zabrana saobraćaja u ovoj ulici trajati do sredine decembra, pa do sredine februara, a evo, već smo u martu, a motorna vozila ovde još ne mogu da prođu, osim krišom pešačko – biciklističkom stazom…U ZRENjANINU PREDVIDLjIVE SAMO NEPREDVIĐENE OKOLNOSTI. U poduhvatu vrednom milijardu i po dinara, sa ko zna koliko odgovornih projektanata, postoje „nepredviđene okolnosti i povećana tehnička složenost“.Sve sposobni….sve tigrovi.

Radovi na izgradnji odvodnog kolektora, u Pančevačkoj ulici (od kućnog broja 72 do 78) nisu završeni do sredine decembra prošle godine, kako je to najavljeno dva meseca ranije. Ljudstvu i mehanizaciji „Eko gradnje“, zato je „odobreno“ da zbog „nepredviđenih okolnosti i povećane tehničke složenosti“ Pančevačku ulicu drže zatvorenu za saobraćaj još dva meseca, dakle do sredine februara 2026. I februar je završen….ko zna šta će još da se desi i koliko će obustava radova da traje. Pored kratera po gradskim ulicama ova totalna obustava i nije nešto što nije bilo za očekivanje.

I ponovo se vraćamo na sednicu skupštine grada. Sredinom marta bi trebala da se održi sednica skupštine grada u Zrenjaninu. Trebalo bi da građani u što većem broju prisustvuju istoj obzirom da je to dozvoljeno i izvodljivo pa da kao građani vidimo šta se dešava sa vodom za piće, sa dve milijarde za otpadne vode, za 5o miliona za bacanje hemije u vodovodne cevi, sa 2 milijarde bačene na Skadar na Bojani koji se zove stadion u Karađorđevom parku i sa 20 miliona spremnih za izgradnju uništenog motela u Šumici (za koga?)

A gradska medijska kuća sa više od sedam decenija tradicije još jednom promenila formu organizovanja.

Izdavač ovdašnjeg lokalnog lista „Zrenjanin“ postalo je društvo ograničene odgovornosti, a ne akcionarsko društvo – kao u prethodnih 18 godina. Promena pravne forme usledila je po odluci od 8. januara, kada su kao jedini akcionari, Luka Stupar (46) i Una Stupar Jokić (41), odlučili da izmene način organizovanja medijske kuće u kojoj im je većinsko vlasništvo ostalo 2022. godine, po smrti oca Dušana Stupara(74).

 Krajem 2007. pomenuti doktor političkih nauka, poznatiji kao bivši načelnik SDB Beograda, sa grupom poslovnih ortaka na aukciji u Novom Sadu pazario je nešto više od 70 kapitala tada najuglednije medijske kuće u ovom delu Banata. U postupku privatizacije na srpsko tajkunski način, do smrti 2022. Dušan Stupar je stekao više od 90 odsto kapitala NIP „Zrenjanin“ AD što su njegova deca naslednici iskoristili da u skladu sa zakonom oktobra 2025. godine od malih akcionara prinudno otkupe nešto više od osam posto kapitala, po ceni za akciju koju su prethodno prihvatila tek dvojica od pedesetak malih akcionara.

 Kako je objavila Agencija za privredne registre, Dalibor Bubnjević(45) i dalje će kao direktor stajati na čelu ove medijske kuće, dok su penzioneri Mira Radulov (67) i Milan Bjelogrlić (74), zajedno sa novinarkom Biljanom Mandić (64) ostali bez funkcija izvršnih direktora. Ulogu člana Nadzornog odbora više nema ni doktor ekonomije Dejan Molnar (46), a o svemu će se pitati, kako je i do sada bilo, samo gazde – Luka Stupar i Una Stupar Jokić. Krajem 2007. godine konzorcijum fizičkih lica na čelu sa Dušanom Stuparom prihvatio je da 70 odsto društvenog kapitala NIJP „Zrenjanin“ plati 54 miliona dinara (više od 700.000 evra). Sada kada njegova ćerka i sin poseduju 100 kapitala DOO NIP „Zrenjanin“ on navodno vredi tek nešto više od 40.000 evra, odnosno 4,8 miliona dinara (novčani 3,48 miliona i nenovčani – 1,36 miliona dinara).

Građanska svest treba da se probudi i ustane protiv krvopija i imbecila koji vode ovaj napaćeni i poharani grad kao da je sve njihova prćija….da neko vikne : JURIIIIIŠ!