Sve mora da bude zabranjeno i uvek neke zabrane i pretnje. Posle laži o ispravnosti vode za piće Salapura je pokušao da opere svoju laž zabranom korišćenja aparata za vodu zaposlenima u gradskoj upravi. Zaposleni te aparate finansiraju svojim parama, a Salapura je zabranio i dovoz vode u balonima i upotrebu aparata.

Milica Gardinovački

Narod mora da poveruje da je voda za piće ispravna pa je to još jedan potez lažova i prevaranta gradonačelnika. Toliko je mizeran da je snimio za tik tok klip u kome škrguće zubima i srče vodu iz čaše ponavljajući kao vergl: ZDRAVA I ZRENjANINSKA, a iza njega stoji polupopijena flaša ROSE. Jadan je i konfuzan, ali u borbi za karijeru postao je alav i percepcija mu slabi (da li je ima uopšte ili mu neko natura svoje ideje?).

Nije pomenuo da je voda nejednakog kvaliteta u različitim krajevima grada i da je nakon analiza data zabrana korišćenja za piće u tim delovima grada. Koliko traju te zabrane? Ko donosi odluke o zabranama?

 Da li su samo u tim delovima date zabrane ili ima još krajeva grada u kojima voda i zvanično nije ispravna za piće, ali gde građani o tome nisu obavešteni? Laž na laž- dokle? Koliko neko treba da bude pokvaren i koristoljubiv da sebi dozvoli ovakvo iživljavanje nad građanima? Eto, Simo može i to bez trunke zadrške, bez skrupula. Ako ova vlast potraje Salapuru čeka svetla budućnost jer je toliko puta radio u korist stranke i vrhovnog vođe, a na apsolutnu štetu celog grada da je zaslužio u nekom novom sazivu ove vlada bar neko ministarsko mesto.

Resor nije bitan…on se u sve razume….kao ONA Marica jer- ipak je on doktor kinezoterapije, a to nije mala stvar…nikako nije! Valjda zato što je tako mudar i snalažljiv ima Simo i bezrezervnu podrški Dalibora Bubnjevića , urednika lista Zrenjanin koji je i  direktor istoimene novinske kuće, a Simo to samo treba da primeti. Bubnjević je među najrevnosnijim obožavaocima sadržaja sa Fejsbuk stranice Sime Salapure kao gradonačelnika .

U smislu podržavanja njegovog lika, reči i dela Bubnjeviću su konkurencija pomoćnice gradonačelnika Snežana Vučurević i Cica Radojčić Vučković te pomoćnik Rajko Kapelan. U isticanju da im se sviđa to što ovaj doktor nauka nastave fizičkog vaspitanja iz Sremske Kamenice čini i govori kao prvi čovek grada, revnosni su još i Jelena Travar Miljević, Darko Bađok i odbornici SNS u Skupštini grada.

Uglavnom periferni ljudi, ali primetni u stranci. Podršku Simo mora da uoči, za nju treba da zna, zar ne?… Poznavaocima novinarske profesije jasno je da glavni i odgovorni urednik lokalnog lista itekako treba da pazi na rad najvažnijeg gradskog funkcionera.

U tome ništa nije problematično. Pitanje je da li tako često i tako „glasno“ treba da mu „javi“ kako mu se njegov rad, reči i fotografije „sviđaju“. Kao dobitniku ovogodišnje nagrade UNS-a za komentar („uvodnike“ u kojima se, čuj, „ne libi da izrazi sopstveno mišljenje“) takvo i toliko udvorištvo i poltronstvo jednostavno mu ne priliči. Jadno je i to što nekoliko šturih rečenica nedovršenog značenja dotični naziva kolumnom ili uvodnikom.

Osim ako ne želi da izdejstvuje godišnju Nagradu grada za nekog od svojih kandidata kao što mu je tu uspelo 2014. kada je u pitanju dr Dejan Molnar. Neka se i ovo zna: Priznanje UNS-a „Bogdan Tirnanić“ Dalibor Bubnjević dobio je na predlog biznis ortaka, pomenutog dr Molnara, suosnivača Udruženja građana „Banat-info“, člana Nadzornog odbora NIP „Zrenjanin“ AD, dugogodišnjeg saradnika, školskog druga i navodno kuma. Njih dvojica su verovatno i jedini članovi UNS-a iz redakcije lista „Zrenjanin“.

Uz preminulu koleginicu Branku Jajić su bili jedini kada je redakcija imala mnogo više zaposlenih. Za razliku od nje koja je to činila iz sopstvenog dšepa, članarinu u UNS-u Bubnjeviću i Molnaru plaćala je redakcija. Zbog „politike“ tog udruženja, ali i ne malog iznosa koji je morao da se izdvoji za godišnju članarinu. Ostale novinare „Zrenjanina“ članstvo u UNS-u onda nije interesovalo. Još manje će ubuduće. Osim ako im, kao Bubnjeviću i Molnaru, redakcija ne plati članarinu.

A zabrane se ne odnose na poslušnike i prazilukove. Eto, početkom godine ističe zabrana rada kafilerije koju je ista dobila pre pet godina na pet godina. Sada se smrada ponovo oseća pa nikome nije jasno da li se to kafilerija ilegališe i da li neko odgovoran kontroliše objekte pod zabranom?

 Zatrovanim vazduhom i vodom za piće pridružuje se smrad iz kafilerije koja je godinama bila predmet rasprava građana i nadležnih inspekcija.Da li to znači da treba ponovo da krene borba građana i sistema koji ovako nešto ne promećuje i toleriše?

 Zrenjanin je svesno zapostavljen od vlasnika vlasti i situacija vremenom postaje sve teža i ozbiljnija. Borba je zapravo već krenula.Ne zna se da li iz straha ili bahatosti, ali vlasnici vlasti se već neko vreme obračunavaju sa narodom…sa neistomišljenicima…Prvo su legitimisali, proveravali i kažnjavali ljude zbog pisanja na mrežama ili zbog odlaska na proteste koji su bili protiv režima SNS, onda su počeli da dele otkaze, zatim da otvoreno prete da bi sada prešli na batine.

Nekadašnji mali crv, lik bez nekog ličnog stava, bespametan zamalo….neprimetan, poplašen i apsolutno nepoznat prvo je postao samozvani švaler, a sada i tabadžija. U SPS kafani je sa još dvojicom istih takvih režimskih paćenika , a zbog rečenice upućene interno za drugim stolom: zar uvek moramo da završimo u Ćacilendu? napali su bračni par.

Izuzetno je bilo teško da trojica mazgova gurnu ženu kroz stakleni izlog, a čoveku polome nos i ruku i propisno ga poplave. Junačine su zatim pobegle kroz park (Karađorđev) jer su se oglasile policijske sirene. …Smešno jer im policija ionako ne bi ništa rekla…možda bi popili piće u istoj kafani. Trio SNS… hrabriše su: Radovanac Dragomir – direktor JP Stambena agencija, Branislav Radosavljević- preduzetnik i Goran Novaković (taksi udruženje MAKSI).

Javnost o ovome nije obaveštena, ali obzirom da Zrenjanin nije velegrad sve se vrlo brzo obelodanilo. Pre nekoliko nedelja je uhapšen odbornik Miroslav Markuš koji je bio zaštićen od policije skoro 6 meseci jer je baš toliko prošlo od neobjašnjene smrti momka  (Miše Kovača) iz Belog Blata (odakle je i Markuš), a odbornik je u startu bio potencijalni krivac. Nigde nije objavljeno ništa o hapšenju iako nema nikog ko o tome u gradu ne zna. Udara se o zid ćutanja, a oni su sve agresivniji i kuražniji. Neće bagra da se vrati na pozicije pre dolaska SNS na vlast, a da ne pominjemo mogućnost procesuiranja i neke vaspitne ustanove na duže vreme. Ko zna šta građane očekuje i čemu mogu da se nadaju od nekultivisanih, a prestravljenih zbog mogućeg gubitka privilegija…

Simo obilazi sela i prodaje pamet pričajući klasičnu skoro vek staru laž: podizaćemo škole i bolnice, biće beneficija za poljoprivrednike, nova radna mesta stižu kao pečurke posle kiše i to zajedno sa letećim taksi vozilima, nikada većim penzijama i povoljnim kreditima. Lud bio onaj ko mu veruje! Hvališe se ugovorom o finansiranju projekta izgradnje atmosverske kanalizacije u Mošorinskoj ulici u gradu u vrednosti od 92.457.871, 20 dinara….( gde nađoše tih 20 para?), a onda brzo prelazi na izgradnju novih industrijskih zona i svega što prati kompletno opremanje tih zona- najviše  sa azijskim tržištem.

 Zanosi se nekakvim turizmom ( misli valjda na kineze iz Linglonga i azijske investitore). Toliko nebuloza da je neverovatno da iko može i da ga sluša, a ne da mu veruje. Lokalni Minhauzen na vrhuncu svoje slave i svoje pohlepe. A dok još traje njegova vladavina on ne sme da zapostavi sebe kao promotera kiča i gluposti pa je zato na trgu ispred gradske uprave postavljen panoramski točak, vašarske kućice, metalna jelka sa crvenom lentom i autobus sa čvarcima, slaninom i kobasicama.

 Istina, točak od postavljanja nije pušten u rad jer nije bilo zaiteresovanih. Šteta jer je panorama sa najvišlje tačke točka idealna: vidi se muški toalet u vodotornju i Simin prozor od kabineta. Panorama za pamćenje. Kakav vidik takva i panorama ….A o točku treba da se kaže da je postavljen na pravi SNS način: Potpuno je plaćen javnim novce i to unapred, a trg je dat  bez javnog poziva i firmi koja je u blokadi i formalno je nesposobna za redovno poslovanje, a i nema nikakvu nadoknadu prema gradu. 

Ta firma naplaćuje građanima ulaznice, a ništa nije uložila i ne snosi nikakav rizik. Nigde nema jasne kontrole za tehničku ispravnost točka kao što nema ni dokaza o osiguranju i odgovornosti. Sima o točku ne govori, ali rado posećuje novorođene bebe u porodilištu…možda im ode i na babinje…zbog slikanja- znate ono: ZA NAŠU DECU! Točak je stajao na trgu danima i niko nije ni pokušao da kupi kartu za vožnju, a onda je nestala biletarnica, a koji dan zatim i Simina (Simova) izjava da točak ima određene nedostatke na konstrukciji točka  i da je doneta odluka o  njegovom uklanjanju.

Neposredno pre ove odluke se desio požar u Švajcarskoj sa skoro pedeset umrlih i više od 100 nastradalih ljudi. Valjda je to Simu (Sima) podstaklo da razmisli (ili mu je neko rekao- više verovatno) o bezbednosti, ispravnosti i odgovornosti. Ipak je na kraju morao sam sebi da pljune u lice odvratnom izjavom: Šteta, jer točak neće moći dodatno da uveliča prezničnu atmosveru u gradu“…..eh, šta ti je plitak potok!

Uostalom- zašto mora grad da ima kućice za prodaju kičeraja i kineske plastike? Zašto nekakva sela na trgu, neki debilno panoramski točkovi i ringišpili? Jednostavnije i lepši bi bio trg uličnih svirača i možda malo kuvanog vina. Narodu treba radost, osmesi, zagrljaji…

 Istakao se Simo i na novogodišnjem koktelu naprednjaka neviđenim nebuloznim govorom gde izjavljuje da je 2025 godina neverovatnih uspeha, velikih rezultata i izazova. Tvrdi da su u toku godine realizovali projekte neslućenih razmera i ulagali u infrastrukturu, kulturu, privredu, zdravstvo,…Rekao je da je 2026. godina izbora i da u kampanju ulaze sigurni i odlučni. Stekao se utisak da je sve to odradio SNS iako je ostalo nejasno šta je zapravo odrađeno jer osim fijaska sa vodom i vazduhom i industrijskom zonom ostalo i nije postojalo.

I dok se podsećamo raznih neverovatnih uspeha i akcija gradske vlasti u Zrenjaninu treba da napomenemo kako ta ista vlast rukovodioce javnih preduzeća drži na uzdi. Naime, Umesto zvanično izabranih direktora JP  u većini istih su vršioci dužnosti. Nisu direktori, a nije da nisu. Imaju te neke privilegije rukovodilaca , ali niti rukovode, niti odlučuju…Samo figuriraju, samo koriste vozila  i gorivo na fatove, ručavaju i skidaju kajmak po dogovoru sa gradskim odborom stranke. Vršioci dužnosti u preduzećima su:

1. Mirjana Basta– istorijski arhiv

2. Sanja Petrović– Turistička organizacija grada

3. Jasna Jovanov– Rezervati prirode

4: Danijel Šebez – Sportski objekti

5. Uroš Pavlov – Narodno pozorište

6. Goran Fijat– JP za urbanizam

7.Aleksandar Martinov– JP Pijace i parkinzi

8. Dragomir Radovanac– JP Stambena agencija…(onaj što bije građane u kafanama)

9. Maja Milanov Deak- Apoteke…..(Apoteka Zrenjanin postoji samo na papiru i ima samo jednog zaposlenog…tu maju Milanov Deak koja je vd)

 Ne postoje konkursi za izbor direktora već vršioce bira i smenjuje skupština grada. Iako zakon dozvoljava da na tom mestu kao vršioci dužnosti ostanu najduže godinu dana većina njih je na tim mestima godinama. Jasno je i zbog čega: Direktore moraju da smenjuju po određenoj proceduri, a vršioce dužnosti dok se trepne. Vršioci dužnosti zavise od onih koji ih postavljaju,a izuzetno su korisni vlasti zbog ispunjavanja želja vlasnika vlasti radi održavanja ličnog položaja.

Ružan i podanički status koji prihvataju radi lične koristi. Od navedenih vršilaca dužnosti izdvaja se jedino mladi vd direktor pozorišta za koga kažu merodavni da je kooperativan, razuman i potkovan znanjem neophodnim za taj posao bar kada je umetnički deo u pitanju. Kada je već pomenuta kultura  treba da se zna da je grad u noći dočeka bio više nego ratna zona.

Zakoni i najave hapšnje, naplata kazni i upozorenja nisu postojala. Satima je ulicama odzvanjalo od eksplozija…ne simboličnih ni sporadičnih, ne! To su bile eksplozije kao ratne detonacije…jake i snažne i bez pauza. Nije jasno da li je to deo pravoslavnih običaja ili iživljavanje.

Da li će ovaj idiotizam imati reprizu tokom svih januarskih praznika bez obzira na autistične, na tek rođene bebe, na osobe sa psihičkim ili senzornim smetnjama ili na one na bolničkom lečenju? Da se ne pominju psi, mačke i ptice koji su tokom tih udara bili prestravljeni. Da li je neko odgovoran za ovakvo divljanje ili je i Simo sa pajtašima iz kraja bacao petarde iz inata?

Možda nije na odmet da se pomenu neki petokolonaši u gradskoj skupštini. Kako vreme prolazi i status neprikoslovene SNS se topi tako režimci postaju bahatiji, besprizorniji i alaviji, a prazilukovi se nekako otkrivaju jer su i njihove uloge u dvostrukoj igri sve zahtevnije. Eto, Julijana Marić na primer.

Zapravo- Julijana Mrkonja Marić, šefica odborničke grupe MI -SNAGA NARODA. E, pa dotična je neverovatna kada je grad Zrenjanin u pitanju. Poreklom iz Perleza, sela na putu za Beograd, možda Zrenjanin i ne oseća kao zrenjaninka. Više se bavi južnom Srbijom (Kragujevac, Vranje, Kruševac, Niš, Valjevo,…) Piše za Novu monarhističku misao i istorijom se i iz tih uglova bavi (Pavle Đurišić recimo)

. Kao poverenik odbora Nestorovićeve stranke razrešena je dužnosti, obaveštenje o tome je poslato skupštini grada, ali ona se i dalje pradstavlja kao poverenik. Navodno je osnovala neko udruženje „Voja Tankosić“ jer Nestorović nema više odbor u Zrenjaninu.  Sklona veličanju četništva koje zaista nema nikakve korene u Vojvodini pa je cela tema apsurdna. Muž joj je valjevac je je možda povukla zato na tu stranu. Prisutna je na sastancima SNS,a upućeni kažu da je vaskrsla iz Valjeva uoči izbora i da je neviđenom brzinom sakupila potpise.

To je neverovatno obzirom da je Nestorović neomiljen u Zrenjaninu. Kasnije je prošla priča da je preko Sime Đakovića, nekadašnjeg radikala i prijatelja zamenika gradonačelnika Saše Santovca ( Đakovića koji se nekako obreo kod Nestorovića u stranci na kratko)  preuzela potpise SNS i tako ušla kao odbornik u gradsku skupštinu. Izgleda da  je nametnuta sa nekom patriotskom pričom, a servilna je vlastima. Oprobala se  u POKSu, bila je član odbora za informisanje gradskog odbora DSS ali i Srpske Vojvodine. Raspoložena za saradnju sa gradomačelnikom i bulumentom odbornika SNS muti opozicione vode u gradu.

 Obzirom da je Zoran Sandić najavio njen dolazak sve se povezuje: Sandić (predsednik GO DSS ), Milenko Jovanov (SNS), a sad i Julijana.  Trio za posao iza zatvorenih vrata. Ume ona da nagrdi opoziciju kao da nije deo nje…ili zaista nije? Videće se uskoro. Ko je ono pominjao preletače?

 Za kraj valja da se pomene da je firma VOJVODINAPUT DOO iz Zrenjanina čiji je vlasnik Maja Buha kupila dvorac Dunđerskih i to za tričavih 325.000 evra. Svaka ozbiljnija kuća u Novom Sadu ( pa i u predgrađu) toliko košta.

 Dvorac Sokolac je bio deo imanja porodice Dunđerski u Novom Bečeju . Maja je (izgleda) deo porodice Ljubiše Buhe Čumeta  koji je bio zaštićeni svedok na suđenju za ubistvo Đinđića i vođa surčinskog klana. Maja je vlasnik dve firme u Srbiji i jedne u Švajcarskoj, a od prošle godine dobijala je poslove od države.

 Dvorac je od kraja 19. veka bio rezidencijalni objekat veleposedničkog kompleksa koji je nakon Drugog rata nacionalizovan da bi kasnije menjao vlasnike. Država je imala pravo preče kupovine, ali Maja je ponudila više para.

Formalni kupac je zrenjaninski VOJVODINAPUT čiji je vlasnik preduzeće za izgradnju puteva iz Surčina ( po APRu). Vlasnik tog preduzeća je firma Janus Colsulting iz Švajcarske , a stvarni vlasnik je Maja Buha. Majina firma VOJVODINAPUT je na tenderu koji je raspisala gradska uprava Zrenjanin zajedno sa firmom iz Valjeva ( PZP Valjevo) dobila posao nabavke peska za razastiranje vredan oko 2.000.000 dinara. Ostalo je nedorečeno da li je korišćen pesak sa zrenjaninske peskare čiji je vlasnik Aleksandar Farkaš, konzul  Srbije u Budimpešti ….Svi su uvezani pa je logično da u ovoj SNS zavrzlami pronađemo i doktora kinezoterapije Simu Salapuru…

     I dok sneg sakriva tragove neljudi koji se igraju topovskim udarima i petardama kao da smo Palestina grad nema ko da očisti od snega i zaštiti od leda i poledice. Nije odrađen tender za zimsku službu jer- ko još očekuje u januaru sneg? Prilaz urgentnom centru nije ni započet, a (opet) Simo je obećao da će do sada sve da bude gotovo….ipak smo mi zemlja ekonomskog tigra iako imamo češće dane žalosti nego državne i verske praznike.

Lagano januar klizi i polako se svi navikavaju na nove cene prvo vode i komunalnih usluga, a onda i svega ostalog. Nakon toga se svi vraćaju polemikama koliko vrhovni Minhauzen sati provodi na raznim TV stanicama, koliko laži u minuti izgovori i šta studenti planiraju. Još jedna besmislena godina nam predstoji, a što bi Đekna rekla: A ko zna i dokle će.

P.S.

Simi i Desincerici (načelniku Zr.policije) bi trbalo bacati petarde i topovske udare do Sv.Save svako veče od 20 do 05 h. pod prozor spavaće i dečije sobe.Možda bi shvatili šta su mogli da spreče, a bolela ih ušesa…ovako se živi u ratnoj zoni od 30.12. i ko zna dokle…

Za tu nasilnu gomilu koja baca sve to postoji samo nekoliko želja koje nisu za obelodanjivanje..