Dvanest godina vlasti u Srbiji je bio magičan broj godina za prethodna dva režima. Dvanest godina vladao je Slobodan Milošević, dvanest godina vladale su demokrate u raznim oblicima a tu je i dvanesta godina vladavine Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. Deluje da je ovo magičan broj jer izgleda da je došlo vreme da se razilaziomo i sa njima, zaključuje kolumnista Ljubomir Stefanović, urednik portala i yutyub kanala Slavija info

Ljubomir Stefanović

Mnogima danas to deluje nerealno, ali je to tako. A nerealno im je bilo i dok je vladao Slobodan Milošević, a mnogima nije bilo realno ni da će pasti demokrate i Boris Tadić ali se sve to dogodilo a većina je poverovala tek kad je do smene došlo, kad su se druga lica zamenila na tv ekranima.

Zašto mislim da je kraj i koje su pukotine naznake da nema povratka. Za početak inflacija koju je nemoguće izračunati i očaj režima koji ubeđuje građane da je dinar stabila.

Režim se trudi da ubedi ljude da je dinar stabila i u svakom od tih pokušaja obraćaju se sa rečima da je stabilan u odnosu na evro. I ovo je za divno čudo tačno, dinar nikad nije manje menjao kurs nego za vreme Srpske napredne stranke ali samo u odnosu na evro. U odnosu na robu jeste i to poprilično. Pokušajte da se setite šta ste sve mogli da kupite za hiljadu dinara 2012 godine a šta za istu novčanicu možete danas i biće svakome više nego jasno koliko je dinar stabilan.

Osim ove mantre ponavljaju i mantru da su plate nikad veće i to je poprilično tačno ako na osnovu stabilnog dinara prepračunamo u stabilan evro ali ako uzememo da vidimo šta smo mogli sa tri stotine evra da kupimo 2021. godine a šta možemo danas sa osam stotina evra možemo i tu videti jednu obmanu koja nam se plasira. Da u odnosu na evro imamo nikad veće plate ali u odnosu na robu imamo nikad manje. Ovo su samo pokazatelji kuda zaista idemo i kako će se ovo završiti.

Građani sve češće kače slike naše robe iz inostranstva koja je tamo daleko jeftinija nego kod nas što apsolutno nikakve logike nema, ali je tako i to traje godinama. O ovome nas naši mediji nikad ne obaveštavaju ali era društvenih mreža je čudo i sve veći broj tehnički pismenijih građana se danas tu informiše. To je režim dovelo i do drugog problema a to je zatvorenost medija.

Po Orevelu novinarstvo je kad objavljujete ono što drugi ne smeju a sve ostalo je propaganda. Danas se novinarstvo svelo na nekoliko časopisa par televizija i portala ali i par youtube kanala. Kako bi narod odvukli od činjenica i suštine režim se potrudio da ga besomučno obasipa nepotrebnim dezinformacijama pa i otvorenim lažima koje se plasiraju sa najjačih medija u zemlji.

Kako bi se tome suprotstavili pojedinci su osnivali male medije tj. preko društvenih mreža su informisali svoje pratioce o dešavanjima a što je režim bio luđi u lažima to je i broj pratioca altenativnog informisanja rastao. Problem je nastao kad je služba, ali i Srpska napredna stranka, shvatila da ih upravo ti mediji najviše ugrožavaju i tada su preduzeli mere. Naime preko bezbednosno informativne agenicije mnoge su zastrašili da se bave sporednim temama, od priča iz drugih država do svetskih zavera li da nikako ne kritikuju režima a naročito ne pojedince imenom i prezimenom a pogotovu ne njega Aleksandra Vučića.

Neke su ubedili da u stvari rade pravu patriotsku stvar i da će biti nagrađeni mnogi od njih i jesu nekim sitnim povlasticama ili parama, a najveći broj su kupili preko biznismena ili koordinatora Srpske napredne stranke. Tako da je ovu godinu van tog kruga ostalo samo par pojedinaca ali i građani koji sve više kapiraju kako ovaj šablon funkcioniše i kako ih lagano zavode od bitnih u nebitne teme tj one teme koje nemaju nikakvog dodira sa njima.

Problem građana u drugim državama dok je kod nas sve u najboljem redu, svetske zavere koje služe da parališu ljude da pričaju o tome a da suštini ne rade ništa i slično. Ovde je dobar primer i pogrešan kružni tok ili plavi autobusi o kojima će građani raspravljati dok režim ruši jedan od mostova u Beogradu kako ne bi buka smetala stanarima Beograda na vodi koji treba da se usele u nove zgrade bez zvučne izolacije. Spinovanje i otvorene laži nakon dvanest godina i zahvaljujući alternativnim medijima izgubili su na svakoj težini i režim je odlučio da poslednje mohikance u ovom slučaju ugasi.

Tako su mesece u pritvoru prošle godine proveli Milovan Brkić i Dejan Petar Zlatanović dok je sudbina moje malenkosti ostavljena za kasnije, jer su verovatno gledali naspram uticaja. E sada je došao i red na mene ali za sada se relativno uspešno odupirem pritiscima koji nisu mali.

Nije mala stvar kad od predsednika preko tajne službe do svih inspekcija svi navale na jedan youtube kanal, ali je velika stvar kad se taj kanal opire. A meni je ovo i pokazatelj očaja i podsećanje da su se slično ponašali i prethodni režimi pred svoj kraj.

Najveća represija je posledjih par meseci vlasti. Još jedan pokazatelj u odnosu na režim Mila Đukanovića su padovi droge širom sveta gde se često hapse ljudi sa ovih prostora. Naime nedavno je u Španiji zaplenjeno 13 tona kokaina a uhvaćeni dileru su bili i iz naše zemlje. Zanimljivo je to da ovde o tome nema vesti a svi dobro znamo ko kontroliše medije.

Ovo je slično i par meseci pred pad Đukanovića kada su strane službe često bile uspešne u zaplenama i tako su nagrizale balkanski kartel. Posle toga dolazilo je do osipanja i u Crnoj Gori nezgodan svedok i odmetnik u tom slučaju bio je Duško Knežević a ovde kod nas potencijal da to bude ima Bratislav Gašić. Već duže se spekuliše da je on Brut iz kolumne Vladimira Đukanovića. A nezvanično ima ozbiljan potencijal da odcepi dobar deo Srpske napredne stranke to se pokušalo davno sa Nebojšom Stefanovićem ali Gašić po svemu sudeći ima daleko veće šanse da uspe a pritom se dok je bio na vlasti nije zamerio ni blizu ni oponentima ali i narodu kao Aleksandar Vučić.

 Za sada sukob samo tinja ali dal će se rasplamsati videćemo u narednom periodu. Osim ovoga veliki problem za režim je i to što su sve posledice loše vladavine došle na naplatu. Tako da se polako sve više vide afere ali i bahato ponašanje istaknutih naprednjaka i njihovih porodica, vidi se nemaština po broju prosjaka po Beogradu koji se neverovatnom brzinom uvećava ali i sav lažni sjaj elite u isto vreme. Ali i još jedne stvari koja je izuzetno opasna za režim a to je narod kome su se prosto sve priče smučile. Oni pišu i pričaju u svojim medijima sve i svašta ali prosto narod to masovno ignoriše i apsolutno više im ništa ne veruje.

To je velika opasnost jer može doći da osvešćivanja istog. A ako se sovesti videće da je Vučić izdao Kosovo i Metohiju, da lošije žive nego za vreme žutih, da su žuti kod njega glavni, da sprema kopanje litijuma koje će zagaditi našu zemlju, da više ljudi umire nego što se rađa, da živimo najkraće i da je opšta pomama za bežanjem iz zemlje.

Sva njegova sreća zašto i dalje vlada je u tome što nema adekvatnu opoziciju a i ovu ovakvu i dalje atomizira. Ali više ni to neće biti dovoljno. Građani sve više kapiraju kako se ljudi prodaju i sve više je istančan osećaj za prevare a mnogi od nas se i trude da raskrinkaju sistem. Tako da ni ovo neće biti dovoljno za naredne izbore.

Na sve to dolazi i još jedna stvar a to je Socijalistička partija Srbije. Partija bez koje se ne može a koja sve više najavljuje razdvajanje od Srpske napredne strane a bez njih SNS neće biti vlast a znajući ideologiju u koju veruju neće postojati ni kao opozicija. Sve ovo vidi i Aleksandar Vučić a na sve to on vrlo dobro vidi i signale iz inostrastva koji mu nisu više naklonjeni i koji su spremni da ga puste niz vodu.

Nemju potrebe da se mešaju vide da će pasti samo neće ništa uraditi da ga zaštite. Polako ali sigurno stiču se uslovi za predaju vlasti a represivnim metodama sami naprednjaci će ovaj proces samo ubrzati. Sistem se glomazan i raspada se polako, polako ali sigurno.