Organizovana kriminalna grupa hara ministarstvom pravde, Upravom za izvršenje krivičnih sankcija i srpskim zatvorima. U ministarstvu pravde i upravi za izvršenje krivičnih sankcija caruju kriminal i prostitucija. Neki funkcioneri naplaćuju u novcu, drugi u naturi, a neki od njih i u jednom i u drugom. Svi su povezani zajedničkim kriminalnim interesima i ucenama kontrolišu jedni druge. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast kriminal je legalizovan, smrt i ubistva u zatvorima su svakodnevna pojava. Proklete avlije su u rukama Vučićevog kartela … Tužilaštva i sudovi su servis za pokrivanje zlodela Vučićevog kartela. U poslednje vreme čekamo da ih odnesu američki apači, da im se sudi tamo gde su sudije nepristrasne…

Vladimir Molotok

Američki književnik i filozof Vili Durante u knjizi “Ognjište mudrosti“ konstatuje da je “poslednji stupanj demokratije vladavina razbojnika“.

Srbija se nalazi u takvom stanju.

Srpski tiranin Aleksandar Vučić se nedavno požalio na delovanje nekolicine tužilaca i sudija koji samostalno odlučuju, pozivajući se na zakone.  Njih je veoma malo, ali smetaju njemu i njegovom kartelu. Uzmemirava ih ta činjenica. Pa kaže:

 – Problem je u tome što moramo da poštujemo Ustav, stalnost sudijske funkcije, što moramo da poštujemo samostalnost tužilaštva i sve odstalo. Za to prihvatam deo krivice na sebe...“

Po Frojdovoj teoriji omaški, Vučić za činjenicu da nekolicina sudija i tužilaca pokušava da deli pravdu po zakonu, a ne po volji njegovog kartela, optužuje sebe, jer nije bio dovoljno budan, pa je dozovolio da se prilikom izbora provuče neka “usijana glava“ kojoj je stalo do primene zakona, a ne interesa kartela na vlasti.

Zato je srpski tiranin odmah naredio Urošu Smrdiću, poslaniku koji je se naduo od pljačke, da smisli zakone i da oteraju tužioce koji ih optuuju, ili imaju nameru  da ih izvedu na optuženičku klupu.

Burno su reagovali iz Brisela i drugih centara moći, zatevajući da se srpska vlast urazumi. Kasno. Zakoni su usvojeni, tužioci su zamenjeni. Više nema zima. Sve do jeseni, kada se očekuje da će za njih biti nadležni drugi tužioci, iz drugih država.

Venecijanska komisija je naložila da se zakoni ponište, ali ministar pravde za to ne mari. Mišljenje venecijanske komisije za njega je neobavezujuće. Važno je samo šta Vučić i kartel kaže.Tako mora biti!

Ipak, Vučić prihvata pritisak jačeg, te  nastoji da ispuni, makar delimično njihoe zahteve.

Nakon posete podsekretara za javnu diplomatiju Sjedinjenih Država  Sare Ferguson, koja je isporučila Vučiću spisak zateva, među kojima je bila i “vladavina prava i zakon“, sudija za predhodni postupak Višeg suda u Beogradu Sonja Kustudić je 12 maja bila zakazala ponovno saslušanje begunca od pravde, dr Anosa Ahmetua,  koga Sjedinjene Države traže zbog teških krivičnih prestupa kojima je za nekoliko stoiotna oštetio mameričke dravstvene fonove.

Njegovim hapšenjem trebalo je da počne obračun sa mafijom Duboke države, koja je odgovorna za smrt miliona ljudi za vreme pandemije Korona virusom.

Optuženi je našao pravo mesto gde da se skloni. Bila je to Srbija. U novembru prošle godine on je uhapšen (greškom) po poternici i stavljen u ekstradicioni pritvor.Sudije Višeg suda u Beogradu su mu pritvor brzo zamenile “kućnim pritvorom“, dajući mu stan u “Beogradu na vodi“ da čeka rasplet dogašaja. Mogao je da koristi internet da se šeta…. Da ugovara begstvo na sigrunije mesto. I to sve pred očima mnogobrojnih agenata DEA, FBI-a i CIA koji nadziru delovanje Vučićevog kartela.

Sudija za predhoni postupak Sonja Kustudić odložila je saslušanje begunca za sedam dana, da se upozna sa novim dokazima kojima tužilaštvo ukazuje na mogućnost bekstva. Sudija je smatrala da je sedam dana dovoljno da begunac, inače pun para kao amečki brod,  posluša Andersenov savet da je u bekstvu spas. I da kao i mnogi drgi koji su u Beogradu tražili predah od besktva *- pobegne!

Direktor FBI otvoreno je kritikovao Srbiju: “Osumnjičeni koje smo tražili od Beograda su završili u Kini umesto u SAD“.

Direktor FBI-ja Kaš Patel našao se na udaru pitanja američkih senatora tokom saslušanja u Senatu SAD..

Tokom rasprave sa senatorom Krisom Kunsom, Patel je tvrdio da je tokom boravka u Italiji organizovana operacija koja je dovela do izručenja kineskog sajber operativca Sju Zeveija (Xu Zewei) Sjedinjenim Državama. U isto vreme, kao negativan primer međunarodne saradnje naveo je Srbiju, tvrdeći da su slični osumnjičeni ranije završavali u Kini umesto u SAD.

„Dok smo bili tamo uspeli smo da dogovorimo da ta osoba bude izručena Americi umesto da bude vraćena u Kinu, kao što se često dešavalo na mestima poput Srbije“, rekao je Patel tokom saslušanja.

Nestanak uhapšenog Kineza i Britanca

Podsetimo se slučaja kineskog državljanina Cuija Guanghaija i britanskog državljanina Džona Milera, koji su uhapšeni u Srbiji po zahtevu SAD, ali su potom pobegli iz kućnog pritvora u Beogradu.

Viši sud u Beogradu potvrdio je u septembru 2025. da su njih dvojica skinuli elektronske nanogice i nestali, nakon čega je raspisana poternica.

Američko Ministarstvo pravde tada je saopštilo da se Cui i Miler sumnjiče za organizovanje kampanje zastrašivanja američkog državljanina koji je kritikovao kineskog predsednika Si Đinpinga.

Kinez i Britanac imali su mobilni i internet dok su bili u kućnom pritvoru u Beogradu – iz kog su na kraju pobegli. Sudu u Beogradu bilo je potrebno 11 dana da raspiše poternicu za dvojicom stranaca koji su pobegli iz kućnog pritvora!

Ružna i tužna slika stanja u srpskom pravosuđu svakodnevno se pojavljuje u izveštajima Evropske komisije, Stejt Departmenta, Bundestaga, Europola, Evrodžasta, u kojima se ističe skoro svaka moguća opstrukcije pravde u Srbiji.

A 14. maja u Beogradu je, nakon dvodnevnog zatišja, uhapšen i načelnik Policijske uprave Bograd jer jeprisustvovaou retoranu Andrja Vučića ubistvu jednog čovek iz kriminogene sredine, koga je ubio d rugi čovek iste fele. Oba su bili mMiličevi prijatelji, a njegovi telohranitelji su leš odvezli i bacili pored autoputa.

Oko braće Vučić nadvilo se crno vreme propadanja.

Broj ubistava u Srbiji je veći nego u narko latinomaeričkim država. Ubistva podstiče policija, a nasilje pravda, svakodnevno, Aleksandar Vučić

Po nalogu tužioca uhapšen je nasilnik koji je kod Pravnog fakulteta u Beograd, probijajući skup građana koji su protestvovali kod Pravnog fakulteta, udario čoveka od preko 90 gidna i bacio ga nekoliko metara, a zatim pokušao da pobegne. Bekstvo mu je omogućila policija, sprečavajući građane da se sa ovim nasilnikom obračunaju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarisao je incidente i hapšenja ispred Pravnog fakulteta, objašnjavajući da mu je žao momka koji je priveden jer je samo pokušavao da prođe, a ne da izazove sukobe. Vučić je istakao da taj mladić nije mogao da prođe od ljudi koji su blokirali ulicu.

Ovi događaji odvili su se tokom protesta i blokada u Beogradu, a predsednik je u svojim obraćanjima iznosio detalje o postupanju nadležnih organa i učesnicima protesta, osuđujući proteste protiv njega, jer nisu odobreni, a državne organe je kriikovaošto su priveli momka kojije  džipom pokšao da “raskrči put“, ubije “blokadera“ i pobegne.

Nasilniku je, nakon Vučićeve podrške, ukinut pritvor. Za život povređenog starca još se bore u Urgentnom centru!Upućeni tvrde da je on umro, čeka se da još malo “poživi“, zbog kvalifikacije krivičnog dela – umesto ubistva, ugrožavanje siguirnposi-sa težom povredom.Srpski tiranin je potpuno izolovan. Ne sme da izlazi iz zemlje, plaši se poternica.

U Srbiji je, za sada, siguran, je je promenio sve tužioce koji su imali kurađi da nalođe njegovoi privođenje,saslušanje i pokrenu postupak. Ne samo njega, već i njegovoh karttela. A vrbaju ga tužioci iz Rima, Pariza, Beča, Brisela i Vašingtona…

Veliki strah kod Vučićevog kartela izaziva najava mađrskog premijera Petera Mađara da će narednih nedelja otvoriti postupak utvrđivanja pljačke predhonog premijeara Viktora Orbana, njegov zeta, kćerke i oca. Osim oca, ostali Orbanovi su već pobegli u Sjedinjene Države. Mađarska veruje da će ih Vašingtpon isporučiti, da im se sudi, jer je Mađarska demokratska država.

Vučićev strah je je preveliki. U najavi premijera Mađara navode se špekulativni poslovi na kojima je Vuiktor, u saradnji sa Vučićčem, zgrnuo desetine miliona evra i dolara.Gradeći sa kinezima pruge i puteve, najlošijeg kvaliteta, za velike novce. Odlučnost gospodina Mađara uterje Vučiću strah u kosti. Čeka ga za nekoliko nedelja poziv za na saslušanje i poternica, zbog koje, definitivno, neće moći izaći iz Srbije. Osim ako ga ne odvedu, a i ta mogućnost npostoji u slučaju suđenja za nameštanje i lažiranje američkih izbora, za podmićivaanje i koruptivne poslove u ovoj državi.

Lako bi tiranin sa srpskim tužiocima i sudijama, ali kako odgovoriti  na zahteve i ultimatume koji se upućuju Srbiji da poštuje zakone, evrospke norme i konvencije. Da ne bije građane, studente, da koristi policiju kao bič kojim će uterivati poslušnost građana njegovoj despotiji. Šizofrena Ane Brnabić, Đuuro Macut (Šio nam ga Djura). Marko Đurić, Siniša Mali, Nenad Vujić su sitna riba, pljuvkavica, koji mogu bilo šta svetu da poruče i opravdau svog vođu kartela.

I srpski sudovi su u bankrotu! stotine pritvoenih građana nemaju novca za odbranu, pa im sud mora da angažuje branioca po sluđbenoj dužnosti, koje plaćaju iz budđeta.Slična je situacija i sa jvanim tuđžilaštvima.

One koji budu osobođeni, ministartsvoi pravde bi moralo da isplati zbog vremena provedenog u pritvoru, zbog povreda i batina koji su dobili. Budžet je prazan, a režim se tudi da nikom ne plati naknadu. Ministartsvo pravde je dužno u roku od tri meseca da odgovori na zahtev za naknadu štete zbog neosnovanog progona, ali ono, skoro da nikog ne obaveštava o svojoj odluci. Tek nakon toga nesrećnici mogu da tuže državu sudu. Njihovom sudijama. Veliki broj onih koji su mesece i godine nevini provodili u zatavoru, uglvnom živi ne dočekaju da ih država obešteti. To je veiliki podsticaj za Vučićev kartel da hapsi, pritvara, proganja, tuče. Bez odgovornosti.

A. 1

Što je luđi, to je poštovaniji

Viši sud u Beogradu je steciste ološa koji ima zvanje sudije. Među njima je i Dragan Martinović, koga je Visoki savet sudstva 11. jula 2024. godine izabrao sa sudiju ovog suda. On se predhono dokazivao u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. On je poznat po razbojničkom ponašanju. Za sudiju je izabran jer je njegova sestra Milica Martinović prvo izabrana za sudiju Okružnog suda u Beogradu, kao snaga tadašnjeg ministra pravde Zorana Stojkovića. Za njenog brata, osim nje, pomogli su i klan Čogurić. U vreme njegovog izora za sudiju Višeg suda pomogla je zamenica predsednika Višeg suda Bojana Čogurić, jer je Dragan đak njenog zvaničnog supuga, koji je advokat.

Sestra Milica Stojković je otišla u Aprelacioni sud u Beogradu, te je ostavila mesto bratu Draganu.(Istine radi, treba navesti da je Milica pristojna žena i da nije korumpirana).

Kao sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Dragan martinović se dokazivao nasiljem. Sakrivao je podnese advokata, njihova obaveštenja o nemogućnosti da prisustvuju suđenju i uništavao izveštaje lekare, apretio okrivljenima da moraju da se brane bez advokata, jer će im održivati pritvor.

Zabranjivao je advokatima uvid u spisie, falsifikovao zapisnike sa ročišta, otvoreno navijao za one za koje je smatrao da su pod zaštitom režima.

Tako je, postupajući po tužbui Nikole Sandulovića protiv glavnog urednika Magazina Tabloid Milovana Brkića, kažnjavao advokata, opominjao okrivljenog da mora da sedi u stavu mirno, šenio je pred pomenutim Nikolom. Onda je doneo odluku da od Ministarstva pravde Sjedinjenih Država zatraži izveštaj o nekom snimku, jer Sandulović nije mao dokaze za tužbu. Tri puta su mu iz Ministarstva pravde Srbije vraćali predmet da zahtev sroči na zakonit način i prevede na engleski jezik. Ipak, Martinović je na svaki mesec dan a zakazivao nove pretrese, izlagao Brkića i njegovog advokata poniženjima i troškovima. Nakonj dve godine, Ministarstvoi pravdeb Sjedinjenih Država je obavestilo sud da neće potupiti po zamolnici, jer nema razloga, zbog verbalnog delikta ne pruža pomoć.

I sud je morao da donese rešenje o obustavi postupka. Troškove Milovanu Brkić sud je odredio u visini od 468.000 dinara. Neće ih platit sudija Martinović, već će morati da ih isplati sud.

Kao sudija Višeg suda u Beogradu, Martinovićeva suđenja su veoma krtka. Po pola sata. On se “upoznaje sa srđinom dokaza’, zaključuje pretres i posle deset minuta sledi presuda. Nju pišu stručni saradnici, jer kao nabildovani razbojnik on se šeta hodnicima.

Kada stranke traže njegovo izuzeće, navodeći razloge, on odbacuje zahteve, jer su “sračunati na odugovalčenje postupka“. O njegovom izuzću ne odlučuje predsednik suda, već on sam.

Što pre spodobe poput Martinovića napuste sudove, lakše će moći da se ostvaruje pravda.

A.2

Magazin Tabloid je pozvan

ZLOĆUDAN DAN ZA LESKOVAČKO PRAVOSUĐE

Zloćudovo malo mesto u gradu Leskovcu, koje ima nešto više od 200 stanovnika. Poznato je po drvnoj industriji, jer ima više strugara koja obrađuju drvnu građu. I po tome bi ostala poznata, da u tom mestu ne živi ozloglašeni sudija Osnovnog suda u Leskovcu Novica Dimitrijević. Nekada ti nadimak govori više od samog imena, a Novici Dimitrijeviću je rođenjem u Zloćudovu odredilo dalju sudbinu.

R. M.

Iako je sudijska funkcija nespojiva sa nekim drugim funkcijama, to za Novicu Dimitrijevića ne važi. On može sve, može istovremeno da bude i predsednik fudbalskog kluba Zloćudovo i da bude glavni sudija krivične materije u Osnovnom sudu u Leskovcu.

Novica Dimitrijević rođen 1965 godine u Zloćudovu. Završava srednju ekonomsku školu u Leskovcu 1984 godine, pošto nije uspeo da upiše željenu srednju školu. Nakon toga diplomira na pravnom fakultetu u Nišu 26.12.1992. godine, nakon više od osam godina studiranja. On je na svokoj godini studiranja proveo po dve u proseku, zbog čega su ga jedno vreme na studijama zvali i dugoprugaš. Iako je studirao preko osam godina, to ga ne sprečava da na suđenjima govori okrivljenima kako on najbolje zna pravo i da svi treba da ga se plaše. U svojim internim komunikacijama sa kolegama, stavlja im do znanja da je strah i trepet za Osnovni sud u Leskovcu.

 Sudija tadašnjeg opštinskog sudija u Leskovcu postao je dana 23.11.1999. godine, nakon Nato agresije protiv Savezne Republike Jugoslavije. Naš bivši premijer pokojni Zoran Đinđić je rekao tada ja sam bio za to da se sve sudije petog oktobra otpuste sa sudijske funkcije i zaista da je tako bilo sudija Novica Dimitrijević bi bio otpušten već petog oktobra 2000 godine. Međutim sudija Novica Dimitrijević, zvani Ćelča preživeo je peti oktobar i opstao na sudijskoj funkciji, iako je tadašnja vlast imala drugačije namere. Da su se obećanja tadašnje vlasti obistinile, mi sada ne bismo imali o čemu da pišemo.

Neposredno pre imenovanja na sudijsku funkciju popularni Ćelča je imao sasvim drugu ulogu. Naime 24 marta 1999 godine počelo je Nato bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije i bombardovanje koje je trajalo skoro tri meseca. Novica Dimitrijević se tada našao u vojnoj opremi, poverena mu je dužnost da zaštiti tadašnju državu od Nato agresije i zaštiti sve ljude koje su živeli tada na toj teritoriji. On je to primio nevoljno, gnušajući se toga, dok su naši sunarodnici ginuli i branili otadzbinu, Novica Dimitrijević je propagirao sasvim nešto drugo. Nije kod njega bilo nikakvog borbenog duha, već je on govorio saborcima što smo mi ovde, mi treba da napustimo položaje i da se više ne borima. Govorio bi imza šta se borima, ovaj rat moramo napustiti što pre. Dok su se njegove kolege saborci borili da zaštite živote građana tadašnje države, on je pozivao na dezerterstvo i na odbijanje naređenja u vojci.

Leskovački osnovni sud je steciste zlih sudija, koji u svoje mengele hvataju nemočne grašane i dave ih kao zmija đabu. Pored pomenutog Novice Dimitrijevića, tu je i Goran Simić, njegov sktoniša.

Marjan Jovanović na slobodi, Novica Dimitrijević u neverici i pred penzijom.

Nakon pisanja Magazaina Tabloid o nasilju koje nad grašanima vrši ovaj dvojac, leskovački Viši sud ukinuo je pritor Marjanu Jovanoviću, koga je Novica želeo da smesti u duševnu bolnicu, ali su svi vestaci  odbioli da daju takav nala, pa ga je sudija Goran Savić po nalogu sudije Dimitrijevića osudio u predmetu K-361/25  na kaznu zatvora od dve godine i produžio pritvor do njegovog upućivanja na izdržavanje kazne zatvora. Nadao se takvom odlukom da je zadovoljio svog šefa Novicu Dimitrijevića i da će držati Marjana Jovanovića do smrti u zatvora.

Njihova namera nije bila zatvor, već duševna bolnica, u prenesom značenju ludnica, međutim kada od toga nije bilo ništa, zadovoljili su se i zatvorom za Marjana. Svi su bili srećni što su strpali Marjana Jovanovića da trune u pritvoru. Neprijatno iznenađenje za njih je bila odluka Višeg suda u Leskovcu da preinači takvu odluku i da donese odluku da se po tom predmetu u nastavku suđenja brani sa slobode. Marjan Jovanović je za sada preživeo golgotu Leskovačkog pravosuđa.

Novica Dimitrijević se nalazi pred penzijom, ove godine puni 62 godinu života i ostalo mu je još najviše tri godine do penzije, kada će građani moći da odahnu.

Ali, svi  oni koji vrše nasilje u leskovačkom pravosušu su na svojim funkcijama. Njih samo penzija ili smrt sa tiih položaja može smaknuti!