Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko nedavno je bio u radnoj poseti Rusiji. Pošto je u poseti bio krajem decembra, prirodno je da su se tokom njegovog susreta sa predsednikom RF Vladimirom Putinom sumirali glavni događaji 2025. godine i skicirale perspektive. Prirodno je što se, pre svega, razgovaralo o saradnji u kontekstu specijalne vojne operacije koju vodi Rusija, ali koja se u značajnoj meri tiče i Belorusije kao članice Savezne države.

Piše: Maksim Stoletov

Ministarstva odbrane Ruske Federacije i Republike Belorusije tesno sarađuju, bezbednost Savezne države je u sigurnim rukama. O tome  je, tokom „Direktne linije“ govorio ruski predsednik Putin. Po njegovim rečima, Moskva i Minsk rešavaju pitanja bezbednosti i bilateralno i u okviru Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ruska skraćencia ODKB).

Kao što je poznato, nešto ranije je beloruski lider Lukašenko, tokom zasedanja Svebeloruske narodne skupštine rekao da je u ovu državu stigao i preuzeo borbenu dužnost raketni kompleks Orešnik. Po njegovim rečima, broj ruskih Orešnika koji će biti razmešteni u Belorusiji neće biti veći od deset: deluje da je to mali broj. „Ali deset je maksimum“, rekao je on. Njegova izjava je u Evropi izazvala pometnju koja se graničila sa strahom.

Prva se javila Poljska. Izdanje Interia, u članku pod zastrašujućim naslovom „Orešnik koji je preuzeo borbenu dužnost u Belorusiji usmeren je ka EU“, zaprepastilo je javnost strašnom senzacijom: „Razmeštanje sistema Orešnik znači eskalaciju pretnji za evropske NATO zemlje“, rekao je ekspert uvaženog Instituta za proučavanje rata (ISW). NATO „golubovi mira“ su takođe objavili: „Lukašenko je opravdao odluku o razmeštanju ruskih raketa eskalacijom od strane Zapada, rekavši da će pregovori povodom tog oružja prestati ako dođe do deeskalacije. Nuklearne vežbe Rusije i Belorusije, održane u septembru 2025, imitirale su primenu tog oružja u Evropi.“

I šta je čudno u vezi sa pozicijom Lukašenka? Tim pre NATO ima razloga da se plaši. Domet Orešnika prekriva celu Evropu, a njemu ne može da se suprotstavi nijedan PVO sistem NATO-a. Borbeno punjenje Orešnika može biti obično, ali i sa nuklearnim punjenjem. Snaga njegovog udara je 900 kilotona u ekvivalentu TNT-a. To je kao 45 Hirošima. Maksimalna brzina jedinstvene ruske rakete je 2,5 do 3 km u sekundi.

Prilikom lansiranja rakete, na primer sa poligona Kapustin Jar (Astrahanska oblast), gde je i vršeno demonstraciono eksperimentalno borbeno lansiranje po ciljevima u Dnjepropetrovsku, Orešnik će pogoditi najbliži sistem protivraketne odbrane NATO-a u poljskom gradu Redzikovo za 11 minuta, avio-bazu Ramštajn u Nemačkoj sa avionima-nosačima američkog nuklearnog oružja za 15 minuta, glavni štab NATO-a u Briselu za 17 minuta. A ako se lansira iz Belorusije, potrebno je mnogo manje vremena da projektili unište te ciljeve. Zapadu će verovatno trebati još dugo vremena da ovlada sličnim tehnologijama. Imaju zbog čega da se zabrinu u prestonicama i štabovima Alijanse. Uz to, iz Moskve su za njih stigle ne mnogo optimistične vesti.

Belorusija i Rusija dosledno sprovode sve sporazume i sada daju primer integracije drugim zemljama na celom postsovjetskom prostoru. Tako su sumirali saradnju u 2025. godini predsednici Belorusije i Rusije, Lukašenko i Putin u Sankt-Peterburgu, tokom zasedanja Vrhovnog Evroazijskog ekonomskog saveta.

Vlade Rusije i Belorusije tesno sarađuju, istakao je Vladimir Putin tokom bilateralnog sastanka sa beloruskim kolegom. „Vlade dobro rade“, složio se Lukašenko i dodao da se realizuje sve što je dogovoreno: od vojno-tehničke, vojne, odbrambene saradnje do ekonomije.

Jedna od ključnih Lukašenkovih izjava ticala se obezbeđivanja vojne bezbednosti. Prema njegovim ocenama, Belorusija i Rusija realizuju kompleks mera za strateško odvraćanje. Reč je o razmeštanju na beloruskoj teritoriji ruskih Regionalnih trupa. „U slučaju zaoštravanja konflikta, u registrovane oružane snage spada nekoliko desetina hiljada ljudi na zapadu Rusije, koji bi se odmah pridružili vojnoj borbi kao drugi ešalon. Prvi ešalon ide iz Belorusije. Dalje, nas podržava RF“, rekao je on. Prema rečima Aleksandra Lukašenka, sada je pred ovim zemljama zadatak da takva preduzecìa dovedu do punog kapaciteta i maksimalno iskoriste materijale i komponente saveznog tržišta.

Državni sekretar Savezne države Sergej Glazjev je rekao: „Sve što je rekao predsednik Belorusije direktno se odnosi na Saveznu državu.“ Na zasedanju zajedničkog kolegijuma Ministarstva industrije Belorusije i Ministarstva industrije i trgovine Rusije, koji su održali u Moskvi ministri Andrej Kuznjecov i Anton Alihanov, posebna pažnja je posvećena pitanjima realizacije jedinstvene industrijske politike, što predstavlja važan korak ka stvaranju jedinstvenog industrijskog prostora.

Tokom „Direktne linije“ Vladimir Putin je govorio da agresivna retorika Zapada brine i najbliže saveznike Rusije. Tako, kada je beloruska novinarka Viktorija Senkevič pitala Putina kakva će biti reakcija Rusije na pretnje na zapadnim granicama Savezne države, on je odgovorio da se pitanja bezbedosti sada rešavaju bilateralno i u okvirima ODKB-a (Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti). Takođe je primetio da je beloruski predsednik Lukašenko govorio i o razmeštanju ruskog taktičkog oružja, nuklearnog taktičkog oružja, na teritoriji Belorusije.

„Mi redvno imamo vojne vežbe, formirana je grupa vojske. Naša ministarstva odbrane veoma testno sarađuju. Bezbednost Savezne države nalazi se u sigurnim ruakama naših vojnika i biće, nesumnjivo, obezbeđena“, uverio je ruski predsednik.

Beloruski i ruski specijalisti sprovode zajednički eksperimentalno-konstruktorski rad na stvaranju potpuno novih vidova naoružanja, rekao je predsednik Državnog vojno-inudstrijskog komiteta Belorusije Dmitrij Pantus. Po njegovim rečima, komitet je uspostavio poslovni, praktično orijentisan dijalog s Federalnom službom za vojno-tehničku saradnju, kao i sa vodećim ruskim preduzećima odbrambeno-industrijskog kompleksa. Pantus je istakao da se danas primećuje formiranje jedinstvenog odbrambeno-industrijskog prostora u okviru Savezne države. Pritom je rekao da saradnja sa ruskom stranom ima bilateralni karakter, koji se zasniva na međusobnoj razmeni tehnologija.

Po njegovim rečima, saradnja RF i Belorusije u oblasti razrade i proizvodnje oružja, koja je „od početka bila na solidnim temeljima, u poslednjih nekoliko godina dobila je novi zamah“. I precizirao je: „Režim izolacije koji pokušavaju da uvedu prema našim zemljama bio je najmoćniji podsticaj za produbljivanje zajedničkog rada.“ Tokom realizacije programa zamene uvoza u Belorusiji je urađen posao koji je omogućio da se zameni uvoz delova, komponenti i radova u vrednosti od 147 miliona dolara. Na taj način zapadni distributeri su ostali bez velikog dela profita, a nama nije postalo gore.

Pantus je takođe primetio da Ruska Federacija, prilikom ispunjavanja državnog naloga za odbranu „ne može bez beloruskih komponenti“. Načini međusobne saradnje su najrazličitiji, sve do zajedničkog eksperimentalno-konsturktorskog rada i stvaranja fundamentalno novih vidova oružja. Osnovni napori ruskog i beloruskog industrijsko-odbrmabenog kompleksa fokusirani su na visokotehnološku vojnu proizvodnju. To su bespilotne letelice, oprema za elektronsko ratovanje, veštačka inteligencija, sredstva sajberzaštite, visokoprecizni raketni sistemi.

„Kaldimo se na visokoprecizno oružje“, rekao je Dmitrij Pantus, „na automatizovane sisteme upravljanja, na obaveštajnu opremu, kao i onu za vezu i navigaciju. Posebnu pažnju poklanjamo razvoju veštačke inteligencije i njene integracije u naše sisteme.“

Pritom se obavezno uzima u obzir iskustvo iz specijalne vojne operacije, primetio je Pantus. „Široka primena bespilotnih letelica omogućava da se na mnogim borbenim pravcima sačuvaju životi vojnicima, da se izvrše obaveštajni zadaci, zadaci označavanja ciljeva i njihovog uništavanja. Druga strana ovog procesa je borba protiv bespilotnih letelica“, rekao je Dmitrij Pantus. I kao primer perspektivnih razrada beloruskog industrijsko-odbrambenog kompleksa nazanačio protivvazdušni raketni sistem Buk-MB2K s prvom beloruskom protivvazdušnom vođenom raketom 9M318 (čiji je domet povećan na 70 km).

Među druge novitete spada i bespilotna letelica Askalon. To je mala krstareća raketa dometa do 300 km, koja može da ponese bojevu glavu težine od 10 do 100 kg, i može da napada u „roju“. Stvoreni su i dronovi Džulijeta, koji mogu vertikalno da uzleću, da nose oružje težine do 50 kg i da ostanu u vazduhu do 10 sati. Tu je i bespilotna letelica helikopterskog tipa SKY-TRUCK, namenjena za isporuku robe težine do 500 kg na rastojanju do 360 km. U Belorusiji je razrađen i laserski kompleks Šafran za borbu protiv dronova, koji je već pokazao svoju efikasnost.

Stučnjaci primećuju da bliska saradnja u sferi vojno-odbrambenog kompeksa ne omogućava samo optimizovanje proizvodnih procesa, već i stvaranje novih radnih mesta, što je posebno aktuelno u uslovima globalnih ekonomskih izazova.

I još o temi rusko-beloruske saradnje. Robna razmena Rusije i Belorusije za poslednjih pet godina porasla je gotovo dva puta i premašila 50 milijardi dolara, saopštio je Ministar industrije i trgovine RF Anton Alihanov. Sa beloruskim ministrom industrije Andrejem Kuznjecovom u Moskvi je održano zasedanje zajedničkog kolegijuma, gde su se razmatrala pitanja razvoja industrijske i trgovinsko-ekonomske saradnje dve zemlje. Obe strane su istakle strateški karakter bilateralnih odnosa, konstatujucìi dinamiku međusobne trgovine.

Aleksandar Lukašenko takođe je istakao da integracija Belorusije i Rusije daje ton i saradnji na evroazijskom prostoru generalno.

„U uslovima ogromnog spoljašnjeg pritiska na naše zemlje, Savez ne samo da je sačuvao, već je i povećao svoj značaj u jačanju ekonomskog potencijala država-učesnica“, istakao je beloruski predsednik. Naravno, i vojno-tehničkog potencijala.

Istovremeno, vlada RF je odobrila ministarstvu vojske da raskine ugovore o vojnoj saradnji sa nizom evropskih zemalja. Otkazuju se ugovori sklopljeni u periodu od 1992. do 2002. godine sa Bugarskom, Nemačkom, Poljskom, Rumunijom, Norveškom, Danskom, Češkom, Belgijom, Hrvatskom i Holandijom, kao i memorandum o međusobnom razumevanju sa Velikom Britanijom iz 1997. godine. Ranije je prekinuta vojno-tehnička saradnja sa Nemačkom, a početkom decembra 2025. slični dogovori sa Kanadom, Francuskom i Portugalom. Ovi sporazumi i inače vecì dugo ne funkcionišu, ali je važno da je sada prekidanje saradnje sa neprijateljskim zemljama zvanično objavljeno. Proces razdvajanja se nastavlja. I to više nisu ozloglašene „crvene linije“, već linije razgraničenja.

Podsećamo da je u deklaraciji koja je doneta na NATO samitu u Vašingtonu primećeno da produbljivanje političke i vojne integracije Rusije i Belorusije, između ostalog i razmeštanje naprednog ruskog vojnog potencijala i vojnog sastava, ima negativne posledice na regionalnu stabilnost i odbranu NATO-a.

Šta ste očekivali kada ste planirali svoj sledeći pohod „na Istok“ i to ponovo – preko Belorus