Stanovnici grenlandske prestonice Nuka razmatraju mogućnost evakuacije u vezi s rastućom napetosti oko statusa ostrva. Kako prenose danski mediji, neki građani razmišljaju o odlasku u Dansku. Razlog za brigu je uporno interesovanje SAD za Grenland. Predsednik SAD ima nameru da kupi ostrvo i očekuje da se ugovor završi, izjavio je njegov specijalni izaslanik za Grenland Džef Lendri.

Piše: Maksim Stoletov

Pritom, govoreći o strateškom značaju ostrva za SAD, Tramp nije garantovao da neće primeniti silu za preuzimanje ove danske autonomne teritorije i doveo je u pitanje prioritet NATO nad dogovorom. Osim toga, on razmišlja o uvođenju novih carina protiv zemalja koje ne podržavaju poziciju Vašingtona. Američki predsednik zasnovao je svoje pretenzije prema ostrvu na strateškim interesima, rekavši da je Grenland potreban SAD za jačanje nacionalne bezbednosti. Tokom jednog od svojih govora, Tramp je u svom maniru nazvao sebe „kraljem carina“.

U Kremlju su izjavili da pažljivo prate eskalaciju situacije oko Grenlanda. Pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov je ono što se dešava nazvao kontradiktornim i istakao je stav Moskve – da Grenland pripada Danskoj.

„Mi, kao i ceo svet, pratimo situaciju u vezi sa Grenlandom. Konstatujemo da je situacija prilično kontradiktorna. Polazimo od toga da je Grenland teritorija Kraljevine Danske„, rekao je Peskov. On je takođe primetio da su u Moskvi svesni kategoričnog odbijanja Grenlanda u vezi sa prodajom ostrva i o izjavama iz Vašingtona o mogućnosti njenog „netržišnog“ preuzimanja. Peskov je opisao situaciju kao neverovatnu sa stanovišta međunarodnog prava i podsetio na omalovažavajuće Trampove izjave u vezi sa pravnim normama.

Nedavno je u Vašingtonu organizovan sastanak ministara spoljnih poslova Danske i Grenlanda – Larsa Rasmusena i Vivijan Mocfelt sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom. Na njemu su razmatrani zahtevi SAD za preuzimanje ostrva. Donald Tramp je pred ovaj sastanak objavio post, napisavši da je „neprihvatljiv“ bilo koji rezultat osim prelaska Grenlanda pod direktnu kontrolu SAD.

Tramp tvrdi da je Grenland kritično važan za njegov projekat sistema PVO i PRO (protivvazdušne i protivraketnke odbrane) „Zlatna kupola“, da bi isključio izvršenje „agresivnih planova“ Kine i Rusije na Arktiku. Vašington nudi Danskoj ogromnu finansijsku kompenzaciju (pominje se suma od 100 milijardi dolara) i doživotnu rentu, nazivajući to „ugovorom veka u sferi nepokretnosti“. Inače, Tramp je spreman za aneksiju Grenlanda.

Ministri Danske i Grenlanda su na pregovorima rekli da je ostrvo autonomna teritorija i da pitanje o promeni suvereniteta ne podleže pregovaranju, ali su opisali stav SAD kao krajnje oštar i lišen saosećanja prema stavovima saveznika – Trampova administracija je odbila da isključi mogućnost uzimanja ostrva na silu, ako Danska ne pristane na dogovor.

 Rasmusen je rekao da Danska nije uspela da odgovori SAD od preuzimanja ostrva. „Nismo uspeli da promenimo stavove SAD. Očigledno je da predsednik (Tramp) želi da preuzme Grenland“, izjavio je nakon susreta sa američkim predstavnicima. Bez obzira na to, očigledno forme radi, pregovarači su se dogovorili o formiranju „radne grupe visokog ranga“ za „proučavanje načina da se zadovolje interesi bezbednosti SAD bez narušavanje teritorijalne celovitosti Danske“. Odmah posle susreta, Tramp je izjavio novinarima: „Ne znate šta se spreman da uradim“, održavajući neizvesnost prema mogućim nasilnim koracima.

Braneći zaštitu prava na suverenitet, nekoliko evropskih zemalja, između ostalih Nemačka, Francuska, Švedska, čak i Estonija, hitno su poslale vojnike na Grenland i to navodno namerno van okvira NATO struktura.

Jasno je da neveliki evropski kontingent, koji je po broju malo više od pešadijskog voda, nije ta sila koja će zaustaviti SAD. Ali zadatak je drugi. Situacija oko Grenlanda je i provera evropske lojalnosti prema SAD. Pretećom retorikom Tramp namerno zamagljuje granice prihvatljivog, i na taj način prisiljavajući saveznike da reaguju na određeni način. Analitičari francuskog Instituta za međunarodne odnose (IFRI) ističu da čak i razmatranje mogućnosti za aneksiju savezničke teritorije, ruši norme koje je Evropa decenijama smatrala temeljima bezbednosti. Zapadni mediji i analitički centri sve češće se slažu da čak i ako ne bude realizovan nasilni scenario u vezi sa Grenlandom, sama logika pritiska SAD na saveznike već je isprobana.

Generalni sekretar NATO Mark Rute, koji očigledno pokušava da smiri situaciju, rekao je: „Moramo da radimo zajedno da bi Arktik bio bezbedan“, i dodao da se već vode razgovori o praktičnim koracima koji omogućavaju saveznicima da pojačaju bezbednost u regionu. Nedavno, kada su na Grenland počeli da stižu vojnici iz Danske i drugih NATO saveznika, navodno zbog održavanja vojnih vežbi pod nazivom

Operacija „Arktička izdržljivost“, predstavnik ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova je to nazvala još jednom provokacijom zapadnih zemalja u regionu i upozorila na „ozbiljne posledice“.

„Važno je razumeti da bilo kakavi pokušaji ignorisanja interesa Rusije na Arktiku, posebno u sferi bezbednosti, neće ostati bez odgovora i imaće dalekosežne posledice. Naša zemlja će i dalje čvrsto držati svoje pozicije u regionu u cilju obezbeđivanja njegovog održivog društveno-ekonomskog razvoja, očuvanja prirodne sredine, kulturnog nasleđa i tradicionalnog načina života autohtonih naroda.

Nastavićemo kurs jačanja nacionalnog suvereniteta u zoni Arktika, pre svega sopstvenih odbrambenih mogućnosti i infrastrukture Severnog morskog puta“, izjavila je ona. I primetila da se Rusija „slaže sa stavom Kine o neprihvatljivosti pozivanja“ na neku rusku i kinesku aktivnost u vezi sa Grenlandom i na Arktiku „kao povod za sadašnje zaoštravanje“.

Kina je jedna od strana aktivno zainteresovanih za razvoj severnih morskih puteva, jer zahvaljujući tome dobija alternativni i isplativ put za isporuku svoje robe Evropi. Zato je Severni morski put uključila u svoju strategiju „Jedan pojas, jedan put“. Istrajnost američkog lidera u vezi sa Grenlandom vezana je s njegovom namerom da „ne dopusti da Rusija ili Kina osvoje ostrvo“, jer ove dve zemlje jačaju svoje prisustvo u Arktiku zahvaljujući saradnji.

Grenland zauzima ključni položaj u regionu Arktika. Njegovo pretvaranje u „nepotopljivi nosač aviona“ SAD, uz razmeštanje sistema protivraketne odbrane „Zlatna kupola“ i hipersoničnog oružja, može radikalno da promeni ravnotežu snaga. Ostvarivanjem poptune kontrole nad Grenlandom, SAD dobijaju mogućnost da efikasnije blokiraju izlazak ruske flote u Antlantik (preko farsko-islandske granice) i kontrolišu zapadni deo Severnog morskog puta.

S druge strane, aneksija Grenlanda bila bi udar na zapadnu alijansu bez presedana, što otkriva Rusiji prozor mogućnosti za smanjenje sankcionog i vojnog pritiska.

Paradoksalno, ali Evropa, suprotstavljajući se namerama SAD, objektivno deluje u interesu Rusije i Kine. Neslaganje u NATO je ozbiljan strateški dobitak za Rusiju, kako kada je reč o ukrajinskom konfliktu, tako i o Evropi generalno.

Ako bi SAD zvanično anektirale teritoriju jedne zapadne države, onda bi bilo kakve pretenzije Zapada prema Rusiji povodom Krima ili novih regiona, izgubile svaku moralnu i pravnu snagu. Moskva će moći da iskoristi princip „vi radite isto to“, kao apsolutni argument na međunarodnoj sceni. Rusija će imati koristi od haosa unutar Zapada, mada će u dugoročnoj perspektivi dolazak moćne američke vojne infrastrukture direktno na severne granice Rusije postati kritična pretnja za bezbednost Severnog morskog puta.

Radi se o tome da SAD na Grenlandu već imaju svemirsku bazu „Pitufik“ (ranije avio-baza Tule). Ona je opremljena širokopojasnim radarima koji ulaze u sistem upozoravanja na raketni napad. Na taj način, neophodna infrastruktura za jačanje PVO/PRO u regionu već postoji. Štaviše, sporazum iz 1951. godine i dodatni sporazumi iz 2024, daju Amerikancima pravo na izgradnju vojnih baza i razmeštanje dodatnih snaga.

Realni cilj je uspostavljanje kontrole na Severnim morskim putem. Grenland zauzima ključnu poziciju koja mu omogucìava da prati segment Severnog morskog puta od Nove zemlje (ruski arhipelag u Arktičkom okeanu) do Murmanska, uključujući rute isporuka ruskog tečnog gasa.

SAD su započele modernizaciju svoje vojne baze, u smislu izjava Donalda Trampa o potrebi kontrole nad ostrvom. Preciznije, prvo je planiran remont 3 km piste u svemirskoj bazi Pitufik i izgradnja novog broda dizajniranog da zaštiti luku od ledenih bregova. Ta baza se nalazi na zapadnom delu ostrva, blizu kanadskog Bafinovog zaliva, oko 1600 km od glavnog grada Grenlanda. Ako Rusija lansira rakete prema SAD, one će najbrže doleteti preko Severnog pola i Grenlanda, smatra Mark Jakobsen, docent Kraljevskog danskog koledža za odbranu. „Upravo zato je svemirska baza Pitufik tako važna za odbranu SAD“, prenosi BBC njegove reči.

Danas u ovoj bazi, koja je u periodu hladnog rata bila poznata kao avio-baza Tule, služi oko 200 američkih vojnika vazduhoplovnih i svemirskih snaga SAD. Jedan od njihovih glavnih zadataka je upravljanje sistemom za rano otkrivanje lansiranja balističkih raketa. Zajedno sa Amerikancima, ovde se nalaze i stototine kanadskih, danskih i grenlandskih vojnika, kao i radnika.

Tokom hladnog rata, na teritoriji Grenlanda bilo je razmešteno više od 10.000 američkih vojnika. S vremenom su neki vojni objekti SAD predati Danskoj. Sam Grenland se pridružio sporazumu o odbrani ostrva 2004. godine, postavši treća nezavisna strana u sporazumu. Značaj Grenlanda za Pentagon istaknuta je i činjenicom da je 2022. godine američka vojska zaključila ugovor vredan oko četiri milijarde dolara za obezbeđivanje kontinuiranog rada baze Pitufik, a 2023. u ovoj bazi su prvi put raspoređeni lovci F-35.

SAD na Grenlandu, u svojoj vojno-svemirskoj bazi Pitufik, stvaraju aerodromsku infrastrukturu za F-35. O tome je govorio ambasador Rusije u Danskoj Vladimir Barbin. Prema rečima ovog diplomate, lovci F-35 su već koristili aerodrom u bazi tokom vežbi američke vojske. Pritom je on ukazao i na boravak američke vojske na teritoriji Grenlanda od vremena Drugog svetskog rata. „Rusija se zalaže za jačanje stabilnosti na Arktiku. To je moguće samo na osnovu izgradnje sistema međunarodne bezbednosti, koja je jednaka za sve arktičke države“, rekao je Barbin.

Pretenzije SAD prema ostrvu ne mogu se objasniti samo njegovim strateškim značajem, već i prisustvom nalazišta prirodnih resursa. Prema podacima Evropske komisije, na Grenlandu se nalazi 25 od 34 kritički važne sirovine „za evropsku industriju i prelazak na zelenu ekonomiju“.

Brzo otapanje ogromnih glečera može da otvori nove mogućnosti za ekstrakciju najvažnijih minerala, kao što su na primer bakar, litijum, kobalt i nikl. Osim toga, globalno otopljavanje može da dovede do promene stava grenlandskih vlasti koje su 2021. godine objavile da napuštaju priozvodnju nafte, gasa i urana na svojoj teritoriji zbog ekoloških posledica. Još u novembru 2024. tim Donalda Trampa se sreo sa predstavnicima poslovne zajednice na Grenlandu. Američka strana je predložila projekte o rudarenju retkih metala i izgradnji novih hidroelektrna.

Već tada je ponovo izabrani predsednik SAD govorio da bi Grenland definitivno trebalo da postane deo SAD. Odgovarajući tada na pitanja novinara, on je posebno istakao njegov strateški značaj za nacionalnu bezbednost i zaštitu „slobodnog sveta“, pa i od Rusije i Kine.

Podsećamo: ideju o pridruživanju Grenlanda SAD Donald Tramp je izložio još u vreme svog prvog predsedničkog mandata. Predsednik Komiteta Državne dume za odbranu Andrej Kartapolov je primetio da moguće pridruživanje Grenlanda SAD predstavlja vojnu pretnju za RF.

Ali, kako je pisao The Atlantic (SAD) u oktobru prošle godine norveški ministar osbrane Tore Sandvik je rekao da upravo „Rusija povećava snage na poluostrvu Kola… gde se nalazi jedan od najvećih arsenala nuklearnih bojevih glava na svetu“. Po njegovom mišljenju, ruske rakete sa nuklearnim bojevim glavama „nisu usmerene samo na Norvešku, nego i na Veliku Britaniju i, preko Severnog pola, na Kanadu i SAD“. Rusija, kažu, razmešta nuklearno oružje na poluostrvu Kola „zajedno sa Severnom flotom“. Sandvik tvrdi da će se u slučaju oružanog konflikta sa NATO, Rusija verovatno (!) postarati da pod kontrolu stavi tzv. Medveđi koridor – područje između arhipelaga Špicbergen i norveškog kopna, kao i farsko-islandsku granicu između Velike Britanije, Islanda i Grenlanda.

Rusko vojno-političko rukovodstvo odavno je postalo zabrinuto zbog ovog problema. U sadašnje vreme na severu je već raspoređena divizja protivvazdušne odbrane, a od oružja tu su raketni sistemi S-300, kao i najnoviji S-400 Trijumf. Uskoro će se arsenal popuniti specijalnim arktičkim protivvazdušnim raketnim sistemima. Dve ruske vojne baze koje se nalaze na arktičkim ostrvima „Trilisnik“ i „Klever“ obezbeđuju pouzdanu radarsku zaštitu celog Arktika, pa čak i Sevenog pola. Takođe, u ruskom arsenalu su i kompleksi Orešnik, koji će staviti pod kontrolu sve vojne objekte SAD na Grenlandu. Ipak, malo je verovatno da će zbog Grenlanda početi veliki vojni sukob. Po mišljenju analitičara, američke pretenzije na ostrvo ne predstavljaju ništa više od tradicionalnog elementa duge geopolitičke igre.

Naravno, ako Vašington dobije željeni Grenland, to će ojačati njegove geopolitičke i ekonomske pozicije na Arktiku. Ali za to mu treba podosta vremena: trenutno je u rejonu Severozapadnog prolaza infrastruktura veoma loše razvijena, nema velikih luka, sistema veze, ledolomaca.

Rusija tu ima očigledne prednosti. Aktivnost njenih teretnih brodova na Severnom morskom putu samo raste: kako je ranije saopštio generalni direktor državne korporacije Rosatom Aleksej Lihačev, u decembru 2025. prvi put u istoriji Severnog morskog puta svojim rutama je krenulo svih osam ledolomaca na atomski pogon.

SAD nema slične mogućnosti. Broj plovidbi po Severnom morskom putu 2025. porastao je za 20% i to nije granica. Uzgred, potrebno je biti spreman za bilo koji scenario. Događaji u regionu mogu da se razvijaju veoma brzo.

Za sada, u Evropi otpor pokazuju stanovnici ostrva, koji su kategorički odbili čak i razmatranje mogućnosti o prodaji svoje teritorije SAD, piše Njujork post. Za njih je ta zemlja – neotuđivo nasleđe predaka, a ne predmet trgovine. Grenlanđani su jednoglasno za ovaj stav. Ipak, prema informacijama Rojtersa, u administraciji američkog predsednika već se aktivno razmatra koliko treba platiti žiteljima Grenlanda da bi oni doneli „pravilnu pdluku“ – da se odvoje od Danske. Prema podacima ove agencije, radi se o sumama od nekoliko desetina do sto hiljada dolara po čoveku. Da li će starosedelački narodi odoleti tako velikom iskušenju?