Takozvana opozicija kaže da se izborima ruši režim.Tralala la. Naravno da se to dešava u uređenim državama, ali Srbija nema državu kao instituciju zemlje i ima na biračkim spiskovima milion ipo nepostojećih ljudi koji će da „glasaju“. Eto nama hendikepa. Ne bi bilo dobro da na sve to dodamo koliko nam je falična opozicija i koliko je lojalna narodu i zemlji.

Milica Gardinovački

 Retki primeri otadžbinstva i poštenja ne mogu ništa bitno da urade. Da, DA, IZAĆIĆEMO na izbore da odgledamo još jednu prevaru naroda. Kada shvatimo da se ovo tlačenje i režim mogu da sklone samo na ulici u izgleda u okršaju i haosu, na žalost….nas više neće da bude. Laž je svuda zaprimila oblike nekakvih istina i teško da ih razlikujemo. Zapravo, biramo ono što nam u datom trenutku više odgovara. Da li je to linija manjeg otpora ili glupost pokazaće vreme, ali propadamo neviđenom brzinom, idemo u sunovrat i otpor je jedva vidljiv. Saživesmo se sa prihvatanjem ludila jednog…čoveka i satrapa mu pa ni najveću istinu ne prepoznajemo. Možda smo takvi zato što su nas izdali svi koje plaćamo i hranimo- i vojska i političari,crkva i policija, političari i sudstvo. Možda.

Zrenjaninski vlasnici vlasti da bi dokazali da je voda u gradu ispravna prikazuju narodu neke analiza sa granica pameti. Dokazuje ispravnost zavod za zaštitu zdravlja u Žitištu i Kikindi….Odlično. Preostaje nam još po neko selo u kome radi ambulanta, do tog nivoa stigosmo. A da završetak bude čista bravura pokazuju proračuni cene te SAVREŠENO ZDRAVE vode za piće.

Za decembar bi cena vode trebalo da bude između 129 do 135 dinara bez PDV po kubnom metru ( a to je 4,5 puta više nego do sada). Ako uzmemo kao primer manju opciju i ako potrošnja po članu domaćinstva ostane ista kao u oktobru i uz uslov da naknada za kanalizaciju, za vodoprivredne objekte, za programsku spremnost sistema i DDOR osiguranje ostanu nepromenjeni dvočlanom domaćinstvu račun za vodu će da iznosi oko 3.500 dinara.

Naravno, ništa od zalivanja bašti, pranja kola, veša ili punjenja bazena. Voda u Zrenjaninu će biti ubedljivo najskuplja u zemlji. Uz sve to građani ne veruju nikome iz vlasti da je voda ispravna za piće pa se na redovnu cenu vode dodaje i kupovina balona vode za piće. Flaširana voda se koristi za piće, ali i za pripremanje hrane tako da troškovi za vodu postaju duplirani. Pijaća voda je roba jer se kupuje u marketima i zato voda u Zrenjaninu postaje balast za porodice. Da debilizam gradske uprave ide i dalje od proglašavanja diskutabilne vode pijaćom dokaz je da je nekakva komisija pri gradskoj upravi dodelila nagrade grada Zrenjanina Maji Gojković i Ani Brnabić kao zaslužnima za rešavanje problema pijaće vode u gradu. Komisiju čine: predsednik komisije-Lepa Željski, a članovi su: Dejan Purkov, Aleksa (iz Ćacilenda) Bibin, Bela Fodor i Vukosava Đapić Atanacković koja je najkvalifikovanija za tu komisiju kao strukovni trener u sportu i rekreaciji i neviđeni fan Salapure (!).

Građani ovu odluku smatraju sramotnom i apsurdnom i da se ovim potvrđuje kontinuitet beznađa u kome je grad zaglavljen. Gradske ulizice i korisnici ovog mafijaškog sistema dodelili su ove nagrade svojim pajtašicama. Vlast je dodelila priznanja zapravo najodanijim članovima svoje sekte. Salapura Simo , gradonačelnik i doktor kinezoterapije je odavno pokazao građanima da ne razlikuje bitne delove tela u odnosu na obraz.

Kada gledamo zvanične objave za portalu grada o aktivnostima gradonačelnika Zrenjanina jedini zaključak koji može da se izvede je da ili raznosi,prinosi i donosi vence povodom svakojakih datuma ili se slika sa malom decom i sportistima do 10 godina. Definitivno ludilo, a o vodi i vazduhu samo širi laži. Postao je nadmen, ide za ispadima vrhovnog vođe kada je obraćanje medijima u pitanju. Ohol, nadobudan, primitivan i sa jalovim argumentima za sve teme koje su od -životne važnosti stanovnika grada. Kao otresit, ali samo pred Ćacijima, a inače jadni poltron i uvlakač onima koji su makar i malo jači ili statusno ili verbalno.

Na pitanje poslanice Sonje Pernat pretio je tužbom, a pitanje je bilo jednostavno : „Zašto ne odete sada kada se pogon gasi u NOVARES ili DREKSLMAJER, fabrike koje ste koristili za samopromociju? Zašto ne odete sada kada se više niko ne smeje u tim halama u kojima ste se tako ponosno fotografisali? Zašto ne odete u fabriku STIL gde radnici, svi invalidi, nisu mesecima primili plate i gde se radi u uslovima ispod svakog dostojanstva, a radnici bukvalno gladni ćute jer nemaju gde? Gradonačelniče, ovi ljudi nisu vaše kulise i dekoracije propagande. Zrenjanin je umoran od laži. obećanja i jeftinih obilazaka samo u korist vašeg marketinga……..“ Sujetni Simo je zaključio da ova istina treba da završi na sudu zbog duševne boli koja mu je naneta, a samo njegovo postojanje budi konkretnu bol i krčanje creva zrenjanincima.

Bez nedostatka empatije i zdravog razuma bahato se ponaša i očigledno ne razume da posle ove najezde SNS idiotizma može slobodno da se odseli iz grada jer takve političke nakaze u političkim promenama nemaju način da opstanu u sredini koju su svojim delovanjem doveli do konkretnog nestajanja. Ipak je on samo rvač koji se zaigrao i ušao u kolo iz kog nema zdravorazumskog izlaska…a možda i nije taj kapacitet ….zdravorazumski…ko zna?! Možda je zatvor bolje rešenje! Uostalom možda mu je nada to što u gradu postoji DSS i SSP u koji će listom pretrčati svi felerični snsovci nakon pada koji je neminovan…..po inerciji. Njima i ne treba ime i prezime. Oni su samo deo jednog nepravednog i zločinačkog režima, bezakonja i pljačke. Oni su svi isti. Ljudi koji pružaju otpor su različiti.

A gradsko veće je konačno raspisalo konkurs (čemu ta blamaža?) za izbor načelnika Gradske uprave na period od 5 godina. Više od godinu dana grad nema načelnika jer je dotadašnji načelnik Nenad Domjeskov 18. jula prošle godine podneo ostavku. Istog dana je ostavka prihvaćena, a on je avanzovao na mesto pomoćnika gradonačelnika.

Na mestu načelnika nije se zadržao ni dve godine, a već godinu ipo posao načelnika obavlja zamenica načelnika Aleksandra Odavić Mak poznata po svom odanom radu za sektu. U gradsku upravu je stigla sa pozicije predsednice Opštinskog suda u vreme prepevavanja vlasti sa DS i LSV na SNS. Prilagodila se časkom, a petljala je i sa Opštinskom upravom Plandište gde je bila načelnica.

Sposobna pa to je! A ako si režimac po bilo kojoj osnovi ne treba da brineš o odlukama gradske uprave vezane za posao kojim se baviš. Eto, EKO GRADNjI više nisu potrebne procene o uticaju na životnu sredinu.

Njima vlast na reč veruje iako je gluva. To je odlučila Šef odseka za zaštitu životne sredine Jelena Poučki. U konkretnom slučaju je izgradnja proizvodnog objekta u okviru kompleksa za proizvodnju betona i asfalta kao i elemenata od betona. EKO GRADNjA je bukvalno saradnik režima i ide se po sistemu RUKA RUKU MIJE. Više ne pomažu ni peticije i otvorena pisma odgovornima. Vlasnici vlasti u gradu se bave isključivo ličnim dobrobitom i ne zalaze u probleme građana ni informativno. Grad je u mraku, a trotoari onako razvaljeni , popucali i nadignuti zapravo napadaju građane.

Zborove su prvo otpisali studenti, a onda oni koji su bili osnivači istih i u prvim redovima. Dušan Bojanić, profesor koji je prešao kilometre  pešice kroz Srbiju kao podrška studentima je konačno napustio taj cirkus koji se naziva ZBOR. Teško razočaran on je institucija za besmislenu grupicu koja sebe naziva zborom.

Od zborova su se ogradile i opozicione stranke i veliki broj građana koji su se u početku priključili zborovima verujući u taj vid borbe protiv režima. Sve prikriveno, a neuko, alavo,bezidejno i obesmišljeno. Studenatskog pokreta u gradu nema. Grad je apsolutno nezainteresovan za ma koji način otpora teroru. Savijene kičme i tiho i poltronaški prolaze banatski dani dok u zemlji vri. Isto ili još gore je u opštini Sečanj.

Izbori su sledeće nedelje i vrhovni vođa je posetio opštinu…Bio je i u SEčnju i u selu Jaša Tomić. Ljude na prste da nabroji, a oduševljenje neverovatno. I gladni i tužni i bez posla, a deca odavno spakovala kofere pa kud koji …no, oni vole preCednika i raduju se što je došao. Nadaju se, a nikako da shvate da su sve nade vezane za njega odavno sahranjene. Lista mladih protiv režimaca. Narod se još seća kako se glasalo dok je DS pa SNS Predrag Karasi harao opštinom.

Preuzme sve dugove meštana iz prodavnice koji su zapisani u knjugu vlasnika radnje, a onda narod taj dug opravda glasanjem. Uvek su se kupovali glasovi i uvek su svi pljuvali vlast, a zaokruživali baš tlačitelje. Trenutno su uluce u Sečnju pod opsadom asfaltera. Bez podloge se poluhladan asfalt baca po ulicama, na dolmi, na poljskim putevima i po ulicama koje nigde ne vode. Važno je da se radi, da se vide radovi, a to što se takav asfalt može bukvalno da urola kao palačinka i ponese nakon izbora kao da niko ne primećuje. Proći će i ta euforija, sve će da se vrati u kolotečinu, a onda više nema ni pravdanja ili žaljenja. Oči su uprte u Sečanj, ali da li Sečanj ima oči i šta vidi-videće se. 

U Zrenjaninu je sve više javnih preduzeće i ustanova kulture u kojima rade oni koji i ne dolaze na posao, ali primaju platu, dobijaju putne troškove i naknadu za topli obrok. Te pare su najslađe jer oni koji ih dobijaju dane provode u Ćacilendu i taj nivo pameti je zapravo njihov standardni nivo. Bolje bilo gde nego na neku zvaničnu obavezu. Omladina koja je zaposlena u gradskoj upravi treba samo da bude lepa, da u istom kafiću i u isto vreme pije kafu i ne pravi gužvu po hodnicima zgrade gradske uprave.

Ima bar tri puta više zaposlenih nego što opravdano treba da ima radnika pa ni stolovi i stolice nisu svima obezbeđeni. Sa kojekakvim fasciklama ordiniraju po kancelarijama pa je opšti zaključak nadređenih da je bolje da ne dolaze ili da idu negde na kafu za vreme radnog vremena. Oni ili botuju ili uskaču u SNS autobuse za vođine turističke rute. Obzirom da primaju platu ne dobijaju dnevnicu nego se smo druže na tim sendvičarskim ekskurzijama.

Ulazimo u vreme slava i Božićnih praznika pa verujem da će i ono malo komentara u korist borbe protiv sistema i ove vlasti da utihne. U Banatu se slavi već od 20. decemra pa do Svetog Jovana u januaru tako da se nema vremena za proteste i blokade. Poskupeo je benzin i parking mesta (tri puta), ali osvešćeni građani i pored toga idu u Novi Sad da se pridruže ljudima koji ne odustaju od zahteva za pravdom i istinom. Ne bi bilo iznenađenje da Simo najavi neku žurku za doćek Nove godine, da opere malo para iz budžeta i da sirotinji raji baci pesak u oči. Pa ne kaže se uzalud hleba i igara. Sad hleb manje-više, ali igre su postale igre bez granica.

Neka nam je samo gradski establišment srećan pa da nas vidi bog ili ko god! Možda bi trebali da organizujemo SMS poruke (kao za pomoć bolesnoj deci) za sve one koji su pohapšeni i žrtve su političkog iživljavanja predsednika i njegove mentalne patologije. Zaboravljamo ljude koji su zbog boljeg sutra utamničeni i sve se ređe ih se neko seti i još ređe ih pomene. Razum kao plitak potok. Ljudi se saosećaju samo sa najbližima tačnije samo kada ih nešto lično dotakne. Možda doćekamo da se Ćacad pobune protiv policije koja ih čuva od mogućih nereda.

Vole oni štangle, bezbolke, boksere i sličan hekleraj. Ušlo im u krv tokom života kao što neko voli knjige. Ni penzionisani policajci u gradu se ne odlučuju da aktiviraju službu bez obzira na obećane pare. Valjda su bez uniforme stigli u normalu sa one strane razuma. Ko zna možda i policija shvati da nisu samo oni u poziciji da nekome kucaju na vrata i odvode članove porodica jer i oni imaju neke adrese i neke porodice, a i štap ima dva kraja. Kriminalci obezbeđuju kriminalce, a policija sve skupa.

Kako god bilo u gradu nema talasanja, ali ima izdaje. Izdaje u zborovima, u gradskim portalima , kod nekih mama koje kažu da su protiv mašinerije, a zapravo duvaju u istu tikvu režimsku sa najgorima od najgorih. Sve proprati ona izreka: para vrti gde burgija neće, ali se trude da budu manje primetni i mnogo više licemerni i prikriveni. Pojavljuju se udruženja poput IZRAZA gde nedovršene ličnosti finiširaju svoj životni debakl kroz nekakva kvazi politička delovanja dok čekaju plate iz javnih preduzeća i sitne režimske beneficije.

Nekada OTPOR, a sada splačina. Na pragu smo devetog kruga pakla ako već nismo zakoračili u njega. Pa sretno nam bilo. Ako već nema dostojanstva i obraza bar neka je parizer i nekoliko crvenih dostupno. Svako da ono što ima, a kada ničeg nema onda se veruje obećanjima najpoznatijeg Minhauzena sa ovih prostora i šire. Kad je bal neka je bal pa makar uz Lenjinov marš.