Američki državnici, obaveštajci, biznismeni i mediji podržali su politički i privredni uspon Kine. U zamenu za poslove sa kineskim kompanijama i fondovima, stvorili su uslove za globalno širenje uticaja i moći Kine, koja je postala najveća pretnja Americi i celom svetu.

U knjizi „Crveno rukovanje“ („Red Handed“), autor Piter Švajcer je izneo brojne dokaze korupcije na koju su pristali mnogi američki političari, diplomate, vlasnici tehnoloških kompanija i medija. Magazin Tabloid će objaviti nekoliko delova iz te knjige, u kojoj je raskrinkana pozadina spornih političkih i poslovnih kombinacija porodice Bajden, Bila Gejtsa, Vorena Bafeta, Lerija Pejdža i ostalih američkih mogula sa komunističkim režimom u Pekingu.

Piter Švajcer

Najistaknutiju kanadsku političku dinastiju osnovao je Pjer Trudo, blistav i strastven advokat, koji je na funkciji premijera proveo više od jedne decenije.

Kineska varijanta komunizma Trudoa je privlačila prvo filozofski, a potom i finansijski. Svoju naklonost tom obliku društvenog uređenja, Trudo je unovčio saradnjom sa vladajućom elitom u Pekingu. Porodičnu tradiciju je preneo na svoje sinove, od kojih je jedan, Džastin, ušao u kanadski parlament 2008. godine, odakle se uspeo do položaja premijera. Tople veze sa kineskim komunistima imaju suštinsku ulogu u sticanju bogatstva porodice Trudo, što je uticalo na način kojim vladaju. Mnoge tragove tih veza, koji su zabeleženi u dosijeu Pjera Trudoa, 2019. godine uništila je glavna kanadska obaveštajna agencija. Pjer Trudo je umro 2000. godine, baš kad je najavljeno da će se obelodaniti detalji iz njegovog dosijea, odnosno o njegovim političkim i poslovnim potezima od pre 30 godina. Uništavanje njegovog dosijea istoričari su ocenili kao „nečuven zločin protiv kanadske istorije“.

Pjer Trudo je bio francuski Kanađanin sa „doživotnom fiksacijom na Kinu“ U početku, to intesesovanje je bilo izazvano ideološkim stavovima. Trudo je, u svojim ranim godinama, bio pod uticajem socijalizma. „Partija naroda – socijalizam, to garantuje da će komunizam na kraju izaći kao pobednik“, pisao je Trudo kao mladić.

Prvi put je posetio Kinu 1949 godine, u vreme kad su tamo buktali sukobi Maovih komunističkih i nacionalističkih snaga Čang Kaj Šeka. Ponovo je tamo putovao 1960, zajedno sa prijateljem Žakom Eberom, tada na zahtev komunističke vlade. Taj poziv je bio neobičan, Kinezi nisu zvali mnogo zapadnjaka da ih posete. Trudo i Eber su prihvatili poziv. Obilazili su Kinu sa zvaničnim vodičima, koji su im predstavljali uspehe „Velikog skoka“. U to vreme, režim je hapsioo milione Kineza, zatvarao ih ili ubijao. Impresije s tog putovanja, Trudo je kasnije objavio kao koautor knjige „Dva nevina u crvenoj Kini“. Kao što se vidi iz tog putopisa, Trudo nije primetio revolucionarnu represiju, nasilje i smrt oko sebe. „Ciljevi nemaju više realnosti od sredstava koja su osmišljena da ih se postigne. Zaista, iskustvo tog vrhunskog stratega, Mao Ce Tunga, moglo bi nas navesti da zaključimo da je u ogromnoj i heterogenoj zemlji mogućnost uspostavljanja socijalističkih uporišta u određenim regionima najbolja stvar“, napisali su Trudo i Eber. Naivne utiske, oni su upotpunili revolucionarnim sloganima i poziranjem na fotografijama sa Maovim pionirima i omladinskim sekcijama Komunističke partije.

Putovanje je Trudou pružilo retku priliku da se sastane sa predsednikom Maom i sa Čou En Laiom, njegovom desnom rukom. Mladi Kanađanin je bio zadivljen dvojicom brutalnih vođa. Maoa je nazivao „velikim kormilarom“, koji upravlja kineskom državom kao dobroćudni starešina. Zanemario je činjenicu da je pod tim kormilom ubijeno više od 50 miliona ljudi. „Naš čvrst utisak je bio da je Mao jednostavan čovek, duboko posvećen komunističkim idejama, ali nikako sa ciljem postizanja lične moći. Uvek je bio zasut poštovanjem svih oko sebe, bilo kineskih seljaka ili stranih gostiju. On je zaslužio toliko poštovanje zbog svoje ličnosti, a ne političkog položaja“, naveli su kanadski autori tog putopisa.

Trudo je zadržao simpatije prema kineskom komunističkom režimu čak i nakon što su užasi maoističke ere postali dobro poznati Zapadu. Tokom cele svoje karijere, Trudo je bio mnogo oštriji prema nacionalističkoj vladi na Tajvanu, nego prema komunističkoj diktaturi u kontinentalnoj Kini. Kasnije, u penziji, opisao je nacionaliste kao „brutalne diktatore“, a komuniste kao „nesumnjivo uspešne narodne vođe“. Vlasti u Pekingu su bile oduševljene Trudoovim izveštavanjem o maoističkoj Kini. Uoči uspona njegov sina Džastina u vrh kanadske politike, izdavačka kuća pod kontrolom kineske vlade objavila je verziju knjige Pjera Trudoa i Žaka Ebera na kineskom jeziku. Na promociji knjige u Šangaju govorio je Pjerov drugi sin Aleksandar.

Pjer Trudo je izabran u parlament 1965, da bi ubrzo preuzeo vođstvo u Liberalnoj partiji i 1968. postao premijer. Jedan od prvih njegovih poteza bilo je uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Pekingom, što se realizovalo 1970. godine. Trudo je prekinuo diplomatske veze sa Tajvanom, što Sjedinjene Američke Države nisu učinile ni nakon što je Ričard Nikson uspostavio odnose sa Kinom 1972. godine. Mao je rekao da su diplomatski odnosi sa Kanadom značajni jer „Kina preko prijatelja ulazi u dvorište Amerike“.

Za Trudoov uspon u kanadskom političkom sistemu ključnu ulogu je imala Power Corporation, moćna kompanija, koja je želela da posluje sa Kinom. Na čelu te korporacije nalazio se Pol Desmaris, biznismen koji je uspevao da se poveže sa političarima. Desmarisova kompanija je podržavala Trudoa još od 1960-ih, kada je počeo njegov uspon u Liberalnoj partiji. „Pol Desmaris skuplja premijere i druge uticajne političare kao retke leptire“, rekao je novinar Piter Njuman, koji je dodao: „Jedan od njegovih omiljenih kolekcionarskih predmeta bio je Pjer Trudo.“ Desmaris je snažno zagovarao širenje poslovnih odnosa sa Pekingom. Kao i Trudo, i on je ignorisao represivnu prirodu kineskog režima i prigrlio je brutalne komunističke vođe kao poslovne partnere.

Power Corporation je, uz podršku premijera Trudoa, 1978. formirala Kanadsko-kineski poslovni savet, u koji su bile uključene kineske firme, ali i kineska korporacija Trust and Investment, koja se nalazi pod kontrolom kineske vlade (CITIC). Svrha Saveta nije bila samo da se pomogne kanadskim preduzećima da uđu na kinesko tržište, već i da pomogne CITIC-u da investira u Kanadi.

Kada se Trudo povukao iz politike, otišao je da radi u Power Corporatin, gde je nastavio da neguje poslovne odnose sa Kinezima. Na tim političko-poslovnim aranžmanima Pjer Trudo je izgradio osnovu za kinesku podršku njegovom sinu Džastinu. Iz te saradnje porodica Trudo je imala i veliku finansijsku korist. Bivši premijer je postao konsultant za kanadska preduzeća koja žele da pristupe kineskom tržištu. Trudo je koristio svoje veze sa kineskim zvaničnicima kako bi im to omogućio, naravno uz određenu cenu. 

Veliki deo njegovih aktivnosti bio je povezan sa Power Corporation. Tokom premijerskog mandata, Trudo je pomogao toj kompaniji da izgradi veze sa najvišim nivoima kineske vlasti, što je rezultovalo nizom investicija širom Kine u različite poslovne sektore, kao što su nekretnine, železnica i visoka tehnologija. Postojala su i zajednička ulaganja sa kineskim CITIC-om.

Kad se angažovao, kao advokat u jednoj kancelariji u Montrealu, Pjer Trudo je bio plaćen da pomogne većem broju vlasnika i menadžera kanadskih kompanija da organizuju sastanke sa kineskim kolegama. U njegovoj organizaciji, grupa kanadskih klijenata je putovala 1986. godine u Kinu. Trudo im je omogućio kontakte sa najvišim zvaničnicima kineske vlasti, uključujući i Deng Sjaopinga, koji ih je dočekao u Velikoj sali naroda.

Tokom leta 1989, Trudo je dobio poziv iz Pekinga da opet poseti Kinu sa svoja dva sina. Međutim, tada su užasni događaji potresli ceo svet, kad je Narodnooslobodilačka vojska poslala tenkove na Trg Tjenanmen da napadnu studente i ostale demonstrante. Aleksandar Trudo je medijima priznao da je tada cela njegova porodica raspravljala da li bi trebalo da odu u Kinu ili da odbiju poziv. Na kraju, kineska vlada ih je zamolila da ostanu kod kuće i tako je rešen problem. Ali, sledeće godine ukazala se ista prilika, pa je Pjer Trudo odbacio sve nedoumice oko odlaska. Kao da se ništa nije dogodilo na Tjenanmenu, nastavio je saradnju sa kineskim zvaničnicima.

– Kada bi bio pozvan da govori, moj otac bi uvek veoma delikatno govorio o ružnim poteškoćama sa kojima se Kina tada suočila – tvrdio je Pjerov sin Aleksandar.

„Ružne poteškoće“ su bile njegova sintagma, koja je implicirala da se dogodila neka prirodna katastrofa, a ne brutalno nasilje vlasti. A Pjer Trudo je u „delikatnim govorima“ isticao: „Ljudi na Zapadu jednostavno ne mogu da shvate šta je najbolje za Kinu, ni kojim putem je Kina krenula.“

Aleksandar je objašnjavao stavove svog oca: „Ovo strahopoštovanje, taj izostanak njegove osude Kine, učvrstili su njegove pozicije u Pekingu, koji ga nikad nije napustio.“

Postoje mnogi dokazi da su Pjerove simpatije prema kineskom režimu prenete na njegove sinove. Džastin se 2008. kandidovao za mesto u parlamentu Kanade. Njegov otac je umro osam godina ranije, ali Džastin je iskoristio porodično političko nasleđe da se probije do vrha Liberlane partije. U kampanji 2013. godine, na sastanku sa partijskim sponzorima u Torontu, Džastin Trudo je priznao svoje divljenje „osnovnoj diktaturi“ kakvu sprovode kineska vlasti. Tada je podržao kontroverzni energetski sporazum u koji je bila uključena kineska nacionalna Oil Corporation, koja je nameravala da kupi kanadsku energetsku kompaniju Neken. Iako su mnogi političari i stručnjaci zabrinuto upozoravali na značajne implikacije za nacionalnu bezbednost i moguću štetu po „kanadske interese i vrednosti“, Trudoov stav je bio dovoljno snažan da omogući proširenje kineskih investicija u Kanadi. 

Kada je Džastin Trudo postao premijer, 2015. godine, Peking je tu vest dočekao sa velikim entuzijazmom. Kineski ambasador u Kanadi je ocenio da je to prilika za „pravu promenu, koja će napraviti odmak od skepticizma kanadske vlade prema Pekingu“. Takođe, ambasador je pomenio i „izvanrednu političku viziju“ Džastinovog oca Pjera. Kineski zvaničnici su cenili to što njegov otac nije dozvolio da problemi poput kršenja ljudskih prava ili geopolitičkih sporova zamagljuju trgovinu. „Pjer Trudo je prevazilazio prepreke u odnosima Kanade i Kine“, podsetio je Tang Sjaosong, izvršni direktor Centra za kanadske studije na Institutu za strane jezike u Guangdžou: „Isključio je političke razlike iz ekonomskih i trgovinskih odnosa. Mlađi Trudo će, mislim, nastaviti da se kreće stopama svog oca, koji je imao veoma pozitivan odnos prema Kini.“

Zaista, državna izdavčka kuća Inlin Press, 2016. godine je objavila kinesko izdanje Džastinovih memoara, preimenovano u „Legenda se nastavlja“. Bilten Komunističke partije Global Times je ocenio: „Na mlađeg Trudoa su očigledno uticali politički stavovi njegovog pokojnog oca, velikog prijatelja Kine.“

Džastin Trudo je, u maju 2016. godine, organizovao prikupljanje sredstava u Torontu. Ulaznica je koštala 1.500 dolara po glavi. Bila je to mala elitna grupa od samo 32. ljudi, koji su davali ogromne donacije. Ta gala večera je održana u prelepoj vili Bensona Vonga, predsednika Kineske privredne komore. Svečanosti je prisustvovalo još nekoliko kineskih milijardera. Jedan od njih, Čang Bin, nije bio običan biznismen, već i politički savetnik kineske vlade i šef nečega što se zove Kinesko udruženje kulturne industrije, koje je nadgledala komunistička vlada. Prikupljanju donacija za Trudoovu partiju prisustvovao je i kontroverzni kineski biznismen Vei Vej, investitor specijalizovan za nekretnine, koji je aktivno radio na negovanju bliskih odnosa između Kine i Kanade. Uz razgovore sa ostalim zvanicama, Vej je imao privatnu diskusiju sa premijerom Trudoom, zajedno sa još tri predstavnika industrijske grupe koju je odobrila kineska vlada. Vej je pažnju javnosti privukao 2020. godine, kad je kanadska policija izvršila raciju u njegovoj kući od 8.000 kvadrata, nedaleko od Toronta, zbog sumnje da u njoj organizuje ilegalno kockanje, a bilo je i optužbi za trgovinu ženama. „Novac koji se kreće kroz kazna koja vodi podzemlje, kriminalci koriste za finansiranje drugih poslova kao što su prostitucija i trgovina drogom“, navodi se u saopštenju regionalne policije Jorka.

Ubrzo nakon tog skandala, Fondacija Trudo je objavila da je Čang Bin dao donaciju od, ovog puta, 200.000 dolara „u čast Pjera Trudoa i sećanje na njegovo vođstvo“. Na isti način postupio je Niu Genšeng, još jedan bogati kineski biznismen. Trudoova fondacija, koja je zasipana novcem kanadskih poreskih obveznika, osnovana je sa ciljem očuvanja uspomene na pokojnog premijera i njegove političke stavove. Naravno, porodica je bila uključena u njen rad. Džastin Trudo je bio član upravnog odbora, baš kao i njegov brat Aleksandar. 

China Daily, novine kineske vlade, objavile su izveštaj o radu Fondacije Trudo, u kome su istakle da je Aleksandar Trudo obećao da će on i njegov brat „ojačati kinesko-kanadsko prijateljstvo koje je razvio njihov otac“.

Džastin Trudo je 2016. godine odleteo u Kinu na niz sastanaka na visokom nivou. Kineski mediji, kao i korisnici društvenih mreža, isticali su njegove političke i poslovne stavove, ali i fizički izgled. Divili su se njegovoj lepoti i šarmu. Tokom posete Šangaju, na tom putovanju, Džastin Trudo je rekao da je „globalni privredni razvoj neminovno povezan sa privrednim usponom Kine“. Nikada nije precizno definisao kako bi izgledala uspešna Kina, ali uvek je pozivao na razvoj trgovine i čvršćih ekonomskih odnosa. Kada se konačno pokrenulo pitanje kršenja ljudskih prava, Trudo je brzo istakao da se to dešava u Kanadi. „Upozoravao sam na te izazove i u Kini, a govorio sam da ni Kanada nije imuna na kritike zbog narušavanja ljudskih prava“, rekao je on tokom samita koji je Kanadska privredna komora organizvala u Hong Kongu.

Porodica Trudo nikada nije iskreno osudila represivnu prirodu kineskog komunističkog režima. Aleksandar Trudo kaže da su on i njegov brat svoje procene stanja u Kini nasledili od njihovog oca. Na pitanje o stanju ljudskih prava u Kini, Aleksandar je odgovorio: „Mogao bih da budem veoma oštar, mogao bih da pomenem neke odvratne slučajeve, ali na neki način sam oštriji prema Kanadi ili, mnogo više, prema Sjedinjenim Američkim Državama, za koje mislim da imaju razloge da po tom pitanju poprave stvari u svom društvu.“

Porodica Trudo je bila slaba i prema drugim moćnim tiranima. Aleksandar Trudo je Fidela Kastra, čija vlada je ubila, mučila i zatvorila hiljade Kubanaca, opisivao hvalospevima: „Njegov intelekt je jedan od najpotpunijih i najširih koji postoje. On je stručnjak za genetiku, za automobilske motore sa unutrašnjim sagorevanje, za berzu, za sve… Kombinovano sa herkulovskim stasom i izuzetnom ličnom hrabrošću, ovaj monumentalni intelekt čini Fidela divom kakav on jeste.“

Pjer Trudo i njegova porodica pravdali su svoje ćutanje o pitanjima ljudskih prava stavom da „ne žele da sude kineskim vrednostima po zapadnim standardima“. To naivno i apsurdno objašnjenje Komunistička partija Kine je prihvatila kao omiljenu argumentaciju. Politička represija i brutalnost režima u Kini nisu deo „kineskih vrednosti“. Marksizam i lenjinizam nisu kineske, nego zapadne ideje. Kineski režim je sprovodio represiju u funkciji lenjinističke diktature. Brutalnost koja je viđena u Kini bila je slična svakoj diktaturi marksističko-lenjinističkih režima, kakvi su postojali u Sovjetskom Savezu, Istočnoj Nemačkoj i Kubi.

Ali, kao što smo videli, za porodicu Trudo bile su važnije poslovne od ideoloških veza. Kada je postao lider kanadske Liberalne partije, a onda i premijer, Džastin Trudo je krenuo putem koji je utabao njegov otac još šezdesetih godina prošlog veka. Iste stavove je delio i Aleksandar Trudo, koji je imao funkciju spoljnopolitičkog savetnika u kanadskoj vladi, dok je na njenom čelu bio njegov brat Džastin. Aleksandar je objasnio: „Sada gledam na naše slobode sa malo više obazrivosti. Uzmite u obzir neodgovornu prirodu nekih sloboda koje uživamo.“ Komunističku diktaturu u Pekingu je hvalio objašnjenjima da „Kina ne bi mogla tako brzo da se razbija kad ne bi imala jedinstvo i organizacionu moć“ diktatorske vlasti.

Trudoova apologetika režimu u Pekingu postajala je sve nepopularnija u Kanadi. Zabrinutost kanadske javnosti rastućim uticajem Pekinga u njihovoj zemlji, navela je Trudoovu vladu da pokrene kampanju kojom je pokušala da dokaže da Kina nije tako loša. Inicijativa, koju su finansirale velike kanadske korporacije, nosila je naziv „Javni politički i konsultativni forum o Kini“. Cilj je bio da se kanadsko javno mnjenje podstakne da favorizuje povećanje trgovinskih i poslovnih veza sa Kinom. Pošto se činilo da taj cilj nije ostvaren, Trudoova vlada je preduzela druge korake kako bi realizovala želje Pekinga.

Kanadska bezbednosna služba je preporučila vladi da zabrani kineskoj kompaniji O-Net preuzimanje kanadske istraživačke kompanije pod nazivom ITF Technologies. Vlada u Pekingu je imala udeo u vlasništvu nad O-Netom, a ITF je razvijao tehnologiju za razvoj laserskih vlakana, koji su se koristili u projektima energetskog oružja. U martu 2017. godine, Trudoova administracija je odbacila taj predlog i, ne mnogo kasnije, dozvolila drugoj kineskoj firmi, Hitera, da kupi Norsat International, kanadsku kompaniju koja obezbeđuje vojne satelitske komunikacione sisteme Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država i vlade Tajvana. Navodno, Trudoova vlada je dozvolila tu transakciju čak i bez sprovođenja „dubinske bezbednosne provere“. Kao premijer, Trudo udružio snage sa Pekingom i preuzeo udeo u Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci, koja predstavlja kinesku konkurenciju Svetskoj banci. To se dogodilo uprkos upozorenjima kanadskih diplomata da će ta banka iskoristiti svoju ekonomsku snagu da bi stekla regionalni uticaj i nametnula svoj model upravljanja celom svetu. Oni su tvrdili da Kina „promoviše perspektive upravljanja, ekonomske bezbednosti i ljudskih prava, koje se razlikuju od osnovnih načina Kanade“. Trudoova vlada je ignorisala upozorenja.

Kada je Trudo ponovo izabran za premijera, u oktobru 2019, napravio je neke promene. Među njima je bilo i imenovanje novog ministra spoljnih poslova Fransoa Filipa Šampanja, koji je poverenje stekao prethodnim pohvalama režima u Pekingu.  U intervjuu kineskoj državnoj televiziji CGTN, Šampanj je 2017. objasnio kako su predsednik Si Đinping i njegovi saradnici bili divni jer se „izdvajaju kao svetionik stabilnosti, predvidljivosti, nosioci sistema zasnovanog na pravilima veoma inkluzivnog društva“. Takođe, desilo se da je Šampanj pozajmio više od milion dolara od kineske državne banke da kupi dva stana u Londonu. Kad je objavljeno da je uzeo taj kredit, ministar je samo promenio banku.

Odnosi između Kine i Kanade su se pogoršali nakon što su kanadski organi, 2018, uhapsili direktorku kineske kompanije Huavei radi izručenje Sjedinjenim Državama, koje su protiv nje vodile krivični postupak. Peking je uzvratio pritvaranjem dvojice Kanađana pod optužbom za špijuniranje. Kanadska javnost je postajala sve sumnjičivija prema kineskom režimu s obzirom na njegovo agresivno ponašanje. Kada se kanadska vlada pridružila Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji u sankcionisanju kineskih zvaničnika koji su optuženi za progon manjinskog naroda Ujgura, neki su se naljutili na Trudoa: „Dečko, tvoje najveće dostignuće je to što si uništio prijateljske odnose između Kine i Kanade, i što si pretvorio Kanadu u američkog psa čuvara“, napisao je na Tviteru Li Jang, kineski ambasador u Brazilu.

Ali, tu paradu nije vodio Trudo. On je i sam dao naznake da je u tome „nevoljno učestvovao“. Samo dva meseca ranije, krajem februara 2021, kanadski Donji dom je izglasao rezoluciju u kojoj je Kina optužena za „genocid naj Ujgurima“. Trudo i njegov kabinet su se uzdržali od glasanja.

Kritičari primećuju da je Trudoova administracija tokom pandemije Kovida 19 dala unosne ugovore kineskoj kompaniji, koja je proizvodila zaštitnu opremu. Taj posao su dobili Kinezi, a ne kanadske firme sa istim kapacitetima. Takođe, kada je predsednik Tajvana Čai Ing-vena pozvan da primi nagradu „Džon Mekejn“ za liderstvo u javnoj službi, koji mu je dodeljen na Halifaks međunarodnom bezbednosnom forumu, kanadska vlada je pokušala da to spreči.

Kada je Trudo napustio funkciju premijera, nastavio je da u Kini traži finansijske kombinacije, kao i njegov otac i mnogi drugi političari. I on će pokušati da profitira zahvaljujući mreži kontakata sa kineskim zvaničnicima. Lični profit je bilans svih mandata koje su na vlasti proveli članovi porodice Trudo.

(Kraj)