Organizovana kriminalna grupa hara ministarstvom pravde, Upravom za izvršenje krivičnih sankcija i srpskim zatvorima. U ministarstvu pravde i upravi za izvršenje krivičnih sankcija caruju kriminal i prostitucija. Neki funkcioneri naplaćuju u novcu, drugi u naturi, a neki od njih i u jednom i u drugom. Svi su povezani zajedničkim kriminalnim interesima i ucenama kontrolišu jedni druge. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast kriminal je legalizovan, smrt i ubistva u zatvorima su svakodnevna pojava. Proklete avlije su u rukama Vučićevog kartela … Tužilaštva i sudovi su servis za pokrivanje zlodela Vučićevog kartela. U poslednje vreme čekamo da ih odnesu američki apači, da im se sudi tamo gde su sudije nepristrasne…

Vladimir Molotok

Braća Vučić su svakodnevno junaci Velike propagande laži u Srbiji, i medija iz svetskih centara, koji objavljuju vesti o njihovim “podvizima“. Pljačkama, zločinima, povezanosti sa narko kartelim, švercerima oružja, peračima prljavog novca.

Skoro svakog dana Više javno tužilaštvo u Beogradu pritvara građane, pod optužbom da pozivaju na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Da vređaju Vučiće…

Srpski tiranin Aleksandar Vučić neustavno vrši dužnost predsednika Republike Srbije. Iza njega je ostalo more kvi, grobova...

On je presuđivao. On je osudio malčanskog berberina na doživotnu kaznu zbog navodnog kidnapovanja devojčice iz sela kod Niša. Njoj nije falila ni dlaka sa glave, ali je berberin dobio doživotnu. Zatim su zatrli tragove, pa je on likvidiran u zatvoru. Niko od njegovih iz kartela nije osuđen. Ni za pad helikoptera, sedmoro mrtvih, ni za ubistva vojnika, za pogibije na gradilištima Beograda na vodi, za smrt u akciji otimanja Sava Male. Ni za poplave u Obrenovcu i još neutvrđenog broja podavljenih. Ni za ubistvo Vladimira Cvijana, Jelene Marjanović, inspektora Dejana Jovića. Ni za ubistvo u policijskoj stanici u Boru, odugovlači se postupak lažno optuženima za navodno ubistvo devojčice Danke Ilić. Više od 18 meseci dvojica nesrećnika su u privoru, jer je tako naredio Aleksandar Vučić. Ima sud da ih osudi na doživotnu, ako Vučić ne ode, jer kada tiranin tako kaže, srpskom tužilaštvu i sudijama nisu potrebni dokazi. Dva puta je Apelacioni sud u Nišu ukidao optužnicu, ali treći put je potvrdio potpuno lažnu optužnicu. Tako je rekao Vučić!

Šestorica isnpektora Uprave kriminalistuičke policije MUP-a Beograda ne privode se, po Vučićevom naređenju višem javnom tužiocu u Nišu zbog osnovane sumnje da su u policijskoj stanici u Boru tukli do smrti brata jednog od nevino optuženih. Ministar Dačić se pravi lud. Nije video nalog, kaže.

Obaveštajne zajednice najuticajnijih zemalja sastavile su izveštaj, na osnovu razmene podataka, o svim zločinima počinjenim u Srbiji po nalogu tiranina Vučića. Izveštaj je zaprepastio svetske lidere. Čak i Si Đipinga kome se masovna streljanja pipisuju kao “borba proiv kriminala“.

Svakodnevno se tiranin žali kako se preti njemu, njegovom bratu i njihovim porodicama. Ne pominje ih samo rodbina ubijenih, već i srpska i svetska javnost.

Vučići ubijaju, pljačkaju, ali i tuže. U Beogradu tužioci i sudije, najveći deo njih, služe braći kao toalet papir. Sa njima, osim dupeta, skidaju i krv sa njihovih rukava. A ruke su im krvave do lakata.

Ovih dana tiranin, po povratku iz Kine, kuka na sav glas.

Andrej Vučić izgubio tužbu protiv Vijesti, sud kaže da javnost treba da zna za Vučića u Skaj porukama – vest je koja je obišla sve zemlje bivše Jugoslavije.

“Objavljivanje Skaj prepiski u kojima se pominje brat predsednika Srbije Andrej Vučić bilo je od javnog interesa, a on, kao javna ličnost i aktivni učesnik u političkom životu te zemlje, mora trpeti širi stepen javne kritike i interesa javnosti, stav je podgoričkog Osnovnog suda.

To piše u prvostepenoj presudi kojom je odbijen zahtev tog Beograđanina da mu „Vijesti“, glavni i odgovorni urednik Mihailo Jovović, urednik crne hronike Danilo Mihajlović i novinarka Jelena Jovanović solidarno isplate 5.000 evra zbog povrede časti, ugleda i dostojanstva, pišu Vijesti <https://www.vijesti.me/vijesti/crna-hronika/810390/javnost-treba-da-zna-za-vucica-iz-skaja-odbijena-kao-neosnovana-tuzba-brata-predsjednika-srbije-protiv-vijesti>.

Vučić je istom odlukom obavezan da tuženima plati 3.403,12 eura troškova parničnog postupka.

Sudija Jelena Anđelić istovremeno je odbila i zahtev da se sa portala „Vijesti“ ukloni tekst objavljen 23. januara 2024. godine pod naslovom „Zvonko i Andrej slavili milijardu…“, kao i da glavni i odgovorni urednik o svom trošku objavi presudu.

Predmet postupka bio je tekst u kojem su „Vijesti“ citirale delove Skaj komunikacije koju su, prema spisima predmeta, vodili odbegli policajac Ljubo Milović i Nikšićanin Miloš Božović.

U toj prepisci pominju se bezbednosne službe Crne Gore i Srbije, kriminalni klanovi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, njegov brat Andrej i biznismen sa Kosova Zvonko Veselinović.

 Sud je naveo da je prilikom odlučivanja posebno cenio da li je Andrej Vučić javna ličnost, da li je iskoristio pravo da zahteva odgovor ili ispravku, da li je sporni tekst od javnog interesa, da li su tuženi delovali u dobroj veri i imali faktičku osnovu za objavljivanje, kao i da li bi usvajanje tužbenog zahteva moglo proizvesti „chilling effect“ na javnu debatu.

U presudi piše da je sud izvršio uvid u podatke sa sajta Srpske napredne stranke (SNS) i utvrdio da je Vučić član izvršnog odbora te partije, da je učestvovao na radnom sastanku Opštinskog odbora Voždovac i prisustvovao sastanku Gradskog odbora SNS-a u Zrenjaninu.

To je, piše u presudi, dovelo do zaključka da Vučić „aktivno i javno učestvuje u političkom životu u Republici Srbiji i javno nastupa o važnim pitanjima“.

„Samim tim tužilac, kao javna ličnost koja zbog funkcije, uticaja, javnog delovanja ili dobrovoljnog ulaska u javni prostor mora trpeti širi stepen javne kritike i interesa javnosti i samim tim se izložiti javnoj kontroli, te da očigledno postoji veći legitiman interes javnosti“, navodi se.

Sud je posebno obrazložio zbog čega je ocenio da je sporni tekst bio od javnog interesa:

„Sud ceni da predmetni tekst predstavlja izveštavanje o temi koja jeste od javnog interesa, imajući u vidu da se odnosi na sadržaj Skaj komunikacije lica za koja se vode krivični postupci zbog organizovanog kriminala, kao i da se u komunikaciji pominje brat predsednika Republike Srbije“.

U obrazloženju se dodaje da je sud posebno imao u vidu da je tema organizovanog kriminala i eventualnih veza sa političkim strukturama pitanje od izuzetnog javnog interesa, te da javnost ima pravo da bude informisana o sadržini komunikacija koje su predmet sudskih i tužilačkih postupaka – „naročito kada se u njima pominju lica koja imaju politički uticaj ili su povezana sa nosiocima javnih funkcija“.

Sud je, međutim, naveo da postojanje javnog interesa ne oslobađa medije obaveze da postupaju pažljivo i odgovorno.

Medijska savetnica Suzana Vasiljević saopštila je 29. maja da je po tužbi Aleksandra Vučića, nemački sud doneo privremenu meru kojom je zabranio uglednom nedeljniku Špigl da objavi dosije Aleksandra Vučića o njegovom navodnom učešću u aferi “Safari u Sarajevu“.

Koristeći se opljačkanim i narko novcem, Vučić je “pritegao“ Angelu Merkel, Ursulu fon der Lajen da spreče iznošenje optužbi na njegov račun. To je, tvrde upućeni, užasnulo nemačke novinare, koji su sve više, šokirani dokazima o zlodelima braće Vučić. Ptivremena mera izdata prema Šiglu ne obavezuje druge medije u ovoj državi.

Afera obračuna u Vučićevom kartelu, osim u Srbiji, zaprepastila je i centre moći u svetu. Bivša otpravnica poslova američke ambasade u Beogradu Dženifer Braš je kazala za srpske medije da se to nije moglo dogoditi nigde u svetu, osim u Srbiji!

Ubistvo Aleksandra Nešovića Baje, u restoranu na Senjaku, u prisustvu Veselina Milića, tadašnjeg načelnika Policijske uprave u Beogradu, bivšeg savetnika za bezbednost Aleksandra Vučića, tek se rasplamsava, a pokazuje i puno rasulo u srpskoj policiji, tužilaštvima u sudovima. Leševi su počeli da se prevrću u grobu. Traže da se njihove ubice privedu pravdi.

Vučićevi nisu uspeli da zatru tragove i spasu načelnika  beogradske policije Veselina Milića. Kao važan faktor pritiska na uzdrmanog tiranina Vučića pojavio se novobeograđanin u egzilu Dejan Stojanović zvani Keka, koga srpska policija opisuje kao jednog od najsurovijih ubica. Veselin Milić je uzalud uveravo Vučića da je Kekina grupa razbijena, da je ubijeni Nešović Rom i da je i njegova supuga Jelena, takođe Romkinja, lako, za veću svotu novca, može da promeni iskaz.

Keki je, u znak zahvalnosti za donacije u kampanji, Vučić 2013. godine ukinuo poternicu, ali je kum Baja za Keku bio veliki gubitak. Tražio je da se pronađe njegovo telo. Ubice će sam naći, ako bude trebalo i Vučić nije imao kud. Jedan od najozloglašeniji kriminalaca u Srbiji, načelnik policije, završio je u pritvoru, zajedno sa još deset prisutnih u restoranu u vreme ubistva.

Da ne preti praznom puškom, Keka je zapalio šest splavova na Makišu, koji su pripadali i Milicu i Bosketu, koji se vodi još uvek kao jedan od ubica.

Vučić se smrtno uplašo. U subotu, 23 maja, makedonska policija je blokirala Kumanovo, jer je Vučić odatle želeo da ide u Kinu, plašeći se razvoja događaja u Srbiji.

Više javno tužilaštvo u Beogradu, na čijem je čelu Nenad Stefanović, razvratni homosksulac, bračni drug ministra pravde Nenada Vujića, pokušavao je da stane na stranu Milića i da ga tušira. Tužilaštvo je, nakon pritvaranja svih koji su obuhvačeni sumnjom za učešće u ovom događaju, naložilo da se u odeljenju za korupciju spovede istraga o imovini pritvorenog Vukotića, Bosketa, jer se sumnja da imovina, koju poseduje, vredna oko tri miliona evra, nije stečena na legalan način. Imovinu Veselina Milića, koji je radni vek poveo u policiji, procenjuje se na preko 120 miliona evra, nije iritirala tužioca Stefanovića.

Bivši sekretar Sekretarijata za poslove legalizacije objekata u Gradskoj upravi grada Beograda Nemanja Stajić uhapšen je 20. februara prosle godine u velikoj akciji tužilaštva i policije, zajedno sa bratom Novakom i još nekoliko osoba zbog malverzacija sa ozakonjenjem objekata. Braća Stajić uhapšeni su u luksuznom kompleksu na Dedinju, a imovinska karta Novaka možda najbolje govori u kakvom su luksuzu živeli i on na svoje ime poseduje više od 25 nekretnina.

Nemanja je “legalizovao“ zgrade bez dozvole na Dedinju. Mežu njima su bila i dva stana Veselina Milića, od oko 400 kvadrata. Tužilaštvo nije interesovalo odkuda Miliću dva stana vredna preko tri miliona evra.

Klanovi u Vučićevom kartelu su izvršili mobilizaciju svoji “vojnika“, saradnika, zaštitnika…

Veselin Milić je poslao poruku Vučiću. Za branioce je angažovano advokata Aleksandra Đorđevića, bivšeg direktora Bezbedonosno informativne agencije i doskora ambasadora u Sarajevu koji radi u kancelariji sa Nemanjom Vasiljevićem, koji je blizak Vučićevom kartelu i mafiji,. i ima uticaj u sudu. A Đorđević je ostvario značajne kontakte sa međunarodnom obaveštajnom zajednicom, snabdevajući je informacijama o Vučićevom kartelu.

Špekulisalo se da je Milić ostavio važne dokaze kod svojih branilaca o mnogim zločinima, koji braću Vučić i njegov kartel mogu da izvedu pred sud. On je dosta toga i sam već ranije “ponudio strancima za otkup svojih zločina“.

Vrelu žišku među mafijaše bacio je Miloš Medenica,  odbegli sin Vesne Medenice, bivše predsednice Vrhonog suda Crne Gore, koja čeka pravnosnažnost presude kojom je osuđena na deset godina zatvora, a njen sin Miloš nije hteo da ide u pritvor već se u januaru odmetnuo u “ajduke“. Medenica je u svojim objavama na tviteru, koje je videlo nekoliko stotina pratilaca, detaljno opisao događaj u restoranu na Senjaku; ko je vlasnik, ko su bili prisutni, ko je sve pucao i kako su krenuli u akciju uništavanje leša, o čemu su razgovarali Vučić i Milić, na planu “saniranja terena“.

 To je imalo velikog odjeka u javnosti, jer upućeni tvrde da njegovo bekstvo pokrivaju i međunarodne službe, da preko njega plasiraju mnogo podataka o balkanskoj mafiji, jer ne mogu preko medija na ovim prostorima.

Stvari se brzo menjaju. U petak, 29 maja, Večernje novosti objavljuju čitulju ubijenom Nešoviću Baji. Čitulju je dala “porodica Vulin“. Da, reč je o porodici Aleksandra Vulina, jer se kod davanja čituja, upisuje i broj lične karte davaoca, a lična karta sklenira.

Istog dana je i Više tužilaštvo u Beogradu, krenulo u kontranapad. Aleksandar Vulin nije mačji kašalj, jer Milić i njega može odvesti na doživotni zatvor, a Vulin njega.

Više tužilaštvo je tog 29. maja izdalo nalog da se pretresu službene prostorije koje je koristio načelnik Milić, kao i njegovi stanovi. Dakle, nakon 15 dana od određivanja pritvora. Šta to znači? O kakvoj je poruci reč?

Aleksandar Vulin je lečeni narkoman. Bio je ministar vojni, privatizovao je Vojnu obaveštajnu službu, bio je ministar policije, direktor Bezbedonosno informativne agencije. BIA i MUP su o njemu pravili “izveštaje o njegovom radu“.

Da li je Milić hteo da preko Vulina, pošalje poruku braći Vučić?

Setimo se slučajeva kada je beogradska policija, preko Milića, hitno rešila ubistvo izvesnog Vlastimira Miloševića, koga je Bjelivukova grupa ubila u Beogradu. Ipak, ubice su oslobođene jer je Dijana Hrklović, tadašnja državna sekretarka, uništila dokaze!

Na suđenju Belivukovoj grupi Veljko je na glavnom pretresu zamolio sud da pusti iz pritvora sve, osim njega i Miljkovića, pa će oni da im otkriju ko je ubio Vladimira Cvijana, Jelenu Marjanović, inspektora Dejana Jovića.. Ova izjava je kao mač nad Vučićevom glavom. I Vulinovom, jer je Belivuk opisao Vulina kao čoveka narkomana i zločinca.

Da se razbijeni krčag ne može sastaviti, pokazaće i rasplet događaja, oko ubistva Nešovića u restoranu Andreja Vučića.

Aleksandar je pun strahova kao lopta vazduhom.

Njegove devastirane službe, političke frakcije i narko kartel  su ušle u sukob. Povod je stvaran, a javnost je željna da vidi obračun, u kojem i ona učestvuje, tražeći da se svi skupa strpaju u zatvor.

Kapetan policije Zdravko Rajević objavio je ovih dana knjigu dokumenata o ubistvu pukovnika Dejana Jovića, koja je zasnovana na dokumentima.

Pukovnik Jović je bio zamenik načelnika Odeljenja za krvne  i seksualne delikte. On je radio na slučaju ubistava i Vladimira Cvijana, Jelene Marjanović i na drugim ubistvima iza kojih je stajao Vučićev kartel, i Vučić lično.

Kapetan Rajević je i sam izložen progonu, kao i pokojni inspektor Jović. Pukovnik je lažno optužen iz vrha MUP-a, tadašnjeg ministra Nebojše Stefanovića i Dijane Hrkalović. Uloga Milića u progonu Dejana Jovića i časnih policajaca je užasna.

Kapetan Rajević je objavio presude o oslobađanju pukovnika Jovića od krivične odgovornosti, kao i na koji način su ga proganjali Milić i njegov zamenik Dejan Bogović.

Plašeći se da jednog dana ne posvedoči o zločinima koje je istraživao, inspektor Jović je nasilno priveden u bolnicu, radi “lečenja od korone“, gde je sutradan, u bolničkoj sobi zaklan od strane Marka Miljkovića.

Veselin Milić je tužio Prvom osnovnom sudu u Beogradu  policajca Rajevića, zbog navodne klevete. Sudija Ivica Jagodić  zaključio je pukovnik Milić “čestit čovek“.

O žalbi na ovu osuđujuću presudu. Rajević se žalio Višem sudu u Beogradu. Sudija izvestilac Snežana Petričić je za samo sedam dana od prijema predmeta, presudu potvrdila. Zna i ona da je Milić ubica, kriminalac, da se drogira, da se njegova imovina procenjue na 120 miliona evra, ali njoj su tako rekli.

Srpsko tužilaštvo i pravosuđe postali su sastavni deo Vučićevog kartela, njegovih narko dilera, ubica, trgovaca oružjem, perača novca.

Proces ubicama Aleksandra Nešoviča, osim tiranina Vučića i njegovih narko bosova, ubica, savetnika, ministara, odneće u kanalizcaiju i čelne ljude Tužilaštva, sudova, ministarstva pravde, policije i bezbedonosnih službi.

Iz srpskih zatora se može i pobeći. Da li će to namestiti i bivšem načelniku policije?

A. 1

Bekstva

Dvojica osuđenika su, u noći između 14. i 15. maja ove godine, pobegli iz Okružnog zatvora u Prokuplju. Zatvorenici su napravili rupu u plafonu svoje ćelije, provukli se na tavan i preko krova otišli iz zatvorske zgrade, koja se nalazi u centru grada. Čuvari su ujutru otkrili šta se desilo, ali begunci do sada nisu pronađeni.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija pokrenula je inspekcijski nadzor i disciplinske postupke protiv trojice pripadnika Službe za obezbeđenje. Međutim, postupak nije pokrenut protiv dežurnog stražara Aleksandra Markovića, koji je te noći samovoljno napustio radno mesto.

Narodna poslanica Jelena Milošević je u Skupštini pitala ministra pravde Nenada Vujića da li je upravnik zatvora Ivica Stojičić zaštitio Markovića zbog kumovskih veza. Prema njenim rečima, preduzeće stražarevog oca Zorana Markovića koristi Stojičićev bager, pa se upravnik plaši da se ne sazna šta su sve zajedno radili i koliko su novca izvukli iz budžeta opštine Bojnik. Jelena Milošević tvrdi da joj se javljaju zaposleni u Okružnom zatvoru, koji se žale na „ogroman pritisak upravnika Stojičića“.