Organizovana kriminalna grupa hara ministarstvom pravde, Upravom za izvršenje krivičnih sankcija i srpskim zatvorima. U ministarstvu pravde i upravi za izvršenje krivičnih sankcija caruju kriminal i prostitucija. Neki funkcioneri naplaćuju u novcu, drugi u naturi, a neki od njih i u jednom i u drugom. Svi su povezani zajedničkim kriminalnim interesima i ucenama kontrolišu jedni druge. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast kriminal je legalizovan, smrt i ubistva u zatvorima su svakodnevna pojava. proklete avlije su u rukama vučićevog kartela … Tužilaštva i sudovi su servis za pokrivanje zlodela Vučićevog kartela.

Vladimir Molotok

Ako Vučić potraje još neko vreme na vlasti.tužioci i sudije ratosiljaće se obaveze da u svojim optužnicama, rešenjima i presudama citiraju mnogobrojne zakone donete, izmenjene i dopunjene za vreme Vučićeve tiranije. Ane Brnabić će zakazati vanrednu sednicu paralemna sa samo jednom tačkom dnevnog reda – Donošenje pravnih propisa o pravosuđu!

Zakon o pravosuđu imaće samo jedan stav i dve tačke. Presude se više neće donositi  U IME NARODA, već U IME VUČIĆA ALEKSANDRA.

Ovim zakonom, tačkom 1. obavezuju se tužioci da podrže optužne akte prema odlukama koje zauzima Narodna skupština Srbije i predsedik Srbije. Tačkom 2 određuje se da sudije presude donose po upustvima koje izdaje predsednik Srbije, ili lice koje on ovlasti.

U najnovijem Predlogu izmena i dopuna Krivičnog zakonika menja se više od 200 članova, što znači da to nisu „izmene i dopune“, već novi Krivični zakonik. Doneće se radi zaštite Vučića i njegovog kartela.

Mnoge izmene su u suprotnosti sa ustavnim rešenjima. Na primer, Ustav Republike Srbije u članu 36 definiše „Pravo na jednaku zaštitu i na pravno sredstvo„. U prvom stavu tog člana Ustava „jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja…“

U drugom stavu je naglašeno: „Svako ima pravo na žalbu ili pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu„. Međutim, predložene izmene Krivičnog zakonika suprotstavljene su tim odredbama Ustava. Protiv odluke javnog tužioca da pokrene istragu protiv nekog lica i protiv rešenja suda o pokretanju istrage osumnjičeni nema pravo žalbe ili nekog drugog pravnog sredstva.

Predlogom izmena i dopuna iz važećeg Krivičnog zakonika briše se član 136, kojim se inkriminiše „iznuđivanje iskaza„.

Na taj način, vlast SNS-a namerava da abolira od odgovornosti sve policajce, koji su primenjivali silu, psihički i fizički zlostavljali, tukli, sakatili i ubijali građane.

Prošle godine je u policijskoj stanici u Boru ubijen Dalibor Dragijević, od koga su policajci batinama pokušavali da iznude iskaz u slučaju nestanka devojčice Danke Ilić. Od tada je prošlo 18 meseci, a tužilaštvo u Nišu još vodi predistražni postupak.

Sedamdesetčetvorogodišnji Ilija Kostić je osakaćen u policijskoj stanici u Novom Sadu. Zbog povreda zadobijenih udarcima policajaca, odstranjen mu je testis, a niko nije odgovarao. Marko Kričak, komandant Jedinice za zaštitu ličnosti i objekata, surovo je zlostavljao studentinju Nikolinu Sinđelić, udarao ju je, pretio silovanjem i ubistvom. Policajka Milica Glušica je divljački pretukla studentkinju pred Pravnim fakultetom u Beogradu, pokušavajući da od nje iznudi šifru za mobilni telefon. Ukoliko se usvoji ova izmena Krivičnog zakona, nijedan od ovih i drugih policajaca koji su vršili nasilje neće odgovarati za zlostavljanje i ubistva građana.

Menja se i član 228 o zloupotrebama u vezi sa javnim nabavkama. Predloženom izmenom tog člana predviđeno je da učinilac krivičnog dela ne odgovara ukoliko je naneta šteta manja od pet miliona dinara. Sudije će u zatvore slati sirotinju, koja ukrade hranu u vrednosti od hiljadu dinara, a istovremeno će državnim funkcionerima opraštati pljačke do oko 45.000 evra.

Potpuna kriminalizacija društva, valjda će se završiti Predlogom ovovog “izmenjenog i dopunjenog“ zakona.

U Narodnoj skupštini Srbije, imamo i tzv opozicione partije. Barem tako se većina njih vodi. Pozivamo narodne poslanike iz Demokratske stranke, predvođene Srđanom Milivojevićem, poslanike POKS-a, Aleksandra Jovanovića Ćutu, poslanike iz Vojvodine, da dignu glas. Da stupe u štrajk glađu u skupštinskim klupama i skrenu pažnju javnosti, naročito svetskoj, ovakva institucionalna zaštita mafije i tamničenje građana nije postojala u istoriji Srbije. Možda će im se, kojim čudom, pridružiti i poslanici drugih opozicioni stranaka. Da pozovu grđane koji su ih glasali, da se okupe pred zarobljenom skupštinom.

Pred sam pad s vlasti Slobodana Miloševića i njegove SPS partije, ubijeno je stotine građana. Ta ubistva ni do danas, najveći broj, nisu rešena, jer je policija uništavala dokaze. Aleksandar Vučić je i tada bio deo te zločinačke vlasti. Danas je on Slobodan Milošević..

Sve zločinačke aktivnosti članovi Vučićevog kartela su pokrivali i izvršioci su bili zaštićeni.Tako je Viši sud u Beogradu, sudija Nada Đorđević, odbrusila da Milovan Brkić i Slobodna štampe plate stražaru J.A. koji je u zatvoru za žene iz Požarevca plati 100.000 dinara, plus sudske troškove i da sa sajta Magazina Tabloid skine pismo, pod pretnjom plaćanja penala od 200 dinara!.

Pre više od tri godine objavili smo pismo jedne zatvorenice koja je pisala o teškim uslovima zatvorenica i navela primer da je jedan stražar napravio jednoj osuđenici dete, koje je rođeno u zatvoru. Ona se potpisala. Pokušali smo da proverimo njene navode, ali uprava zatvora nas je usmeno obavesila da ne mogu davati takve informacije, bez saglasnosti Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. A njom rukovodi Aleksandra Stepanović, čiji suprug je u to vreme bio predsednik Višeg suda u Beogradu (Aleksandar Stepanović, danas sudija Vrhovnog suda Srbije).

Pomenuti stražar je na sudu potvrdio da je nesporno da je ta zatvorenica napisala to pismo. Tvrdio je da nije dokazano da je on otac.

Povodom pisma, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija se nije oglasila, da demantuje te tvrdnje i da sprovede istragu i utvrdi odgovornost pomenutog stražara, a i uprave. Kako se osećaju članovi porodica čije supruge, majke  robijaju u Požarevcu.

Pomenurta sudija Nada Đorđević je iz Sarajeva, odana bivšem predsedniku suda Stepanoviću i današnjem ministru Nenadu Vujiću, bivšem direktoru Pravosudne akademije, koju je ona završila.

A evo kako odgovovornost propisuje Zakon o javnom informisanju i medijima

Informisanje o pitanjima od interesa za javnost

Član 5.

Putem medija objavljuju se informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.

Odredbom člana 4. ZOJIM-a propisana je sloboda javog informisanja.

Srbija je potpisnica Evropske konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovh sloboda, a to garantuje i Ustav Srbije.

Odredbom člana 10. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja;

– da, kako proističe iz generalnih principa člana 10. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, zaštita prava na slobodu izražavanja nalazi se u osnovi demokratije. Sloboda izražavanja doprinosi raspravama o pitanju javnog značaja i podstiče sveukupan razvoj svakoj pojedinca;

– da, nasuprot tome, arbitrarne zabrane prava na slobodu izražavanja karakterišu totalitarne režime, gde se individualno izražavanje smatra opasnim po društveno jedinstvo;

– da prava zaštićena članom 10. Konvencije obuhvataju ne samo pravo da se neko izrazi o nekom pitanju, već i da prima informacije i da ima mišljenje. Pretpostavka za tako nešto je društvo koje dozvoljava slobodnu razmenu informacija kroz brojne medije, uključujući štampu, televiziju, radio, .knjige, časopise i slično;

– da je sloboda posedovanja sopstvenog mišljenja preduslov za druge slobode koje su garantovane članom 10. Konvencije i da ovo pravo uživa skoro apsolutnu zaštitu u smislu da se na nju ne mogu primeniti moguća ograničenja navedena u stavu 2. člana 10. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda;

– da dosadašnja praksa Evropskog suda za ljudska prava jasno navodi da u vezi slobode posedovanja sopstvenog mišljenja, bilo kakva ograničenja u odnosu na ovo pravo nisu u skladu sa prirodom demokratskog društva;

– da što se tiče slobode saopštavanja informacija, ideja, ona je komplementarna sa slobodom primanja tih istih informacija i ideja, i to važi kako za štampana sredstva informisanja, tako i za elektronske medije;

– da je nesumnjivo da Evropski sud za ljudska prava daje slobodi štampe veću zaštitu kada se o stvarima od javnog interesa, osim političkih, vodi i javna rasprava. Kada je u pitanju sloboda štampe, bitno je i objavljivanje glasina i optužbi koje novinari nisu u mogućnosti da dokažu;

– da je u predmetu Thorgson, Evropski sud za ljudska prava izričito naglasio, na tvrdnju države da u članicama podnosioca predstavke nema objektivnije činjenične osnove budući da on nije mogao dokazati istinitost tužbi, da je zahtev države u pogledu dokazivanja istinitosti nerazuman, pa čak i nemoguć zadatak, navodeći da štampa ne bi mogla skoro ništa da objavi ako bi se od nje zahtevalo da objavljuje samo u potpunosti proverene činjenice. Odatle proizlazi zaključak da je stvari ođavnog interesa neophodno vratiti u sam kontekst javnih rasprava;

Presuda sudije Nade Đorđević nije jedina kojom sudije ovog suda pruža nasilnicima u pravosuđu punu zaštitu.

Tako je i sudija Tatjana Obrečević, osudila Milovana brkića i Magazin Tabloid, sto je u jednom pismu iz Zatvora u Pančevu jedan od službenika označen kao strađljivac koji ne sme da se odupre samovolji upravnika. Sudija Tatjana Obrenčević je osudila na plaćanje zbog “povrede časti i ugleda“ pomenutog Stanišića, čija supruga je pomoćnica Aleksandre Stepanović u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Sudija Obrenčević je predložena od supruga Aleksandre Stepanović za sudiju Apelacionog suda. Tužba je podneta po proteku roka od šest meseci, ali tu je predsednik suda, da sve prođe kako treba.  Napominjemo da su se rukovodioci zatvora u Pančevu nakon presude izvinjavali redakciji, a oni su u pismu zaposlenih žestoko kritikovani od pomenuog Stanišića.

Sada u Višem sudu u Beogradu sudi, kao zamenik predsednika suda za predmete iz parničnog postupka, kuma Aleksandra i Aleksandre Stepanović, Bojana Čogurić. Napadi na medije su nesmanjeni. Retke su sudije koje gospođa Čogurić ne može da natera kako da presuđuju.

Poštovanje ustavnog prava na slobodu informisanja, kao i stavove Evropskog suda za ljudska prava i osnovne slobode i primenu iste Konvencije, nazamislivo je u Višem sudu u Beogradu, koji je funkcionalno nadležan za suđenje  po tužbama iz oblasti medija za celu teritoriju Srbije.

Da li će uskoro biti ozakonjeno da svako ko želi da iznese neku činjenicu koja vređa ljude na vlasti, morati da zatraži blagoslov od Suzane Vasiljević, savetnice Aleksandra Vučića?

U organizaciji Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu, od 25. do 27. septembra, na Zlatiboru je održano savetovanje na temu: Nova rešenja u krivičnom zakonodavstvu – kriminalno-politički razlozi normiranja i očekivanja od primene. U diskusijama je učestvovalo više od sto pravnika, univerzitetskih profesora, predsednika sudova, sudija, tužilaca i advokata, kao i ministar pravde Nenad Vujić i Iva Nikšić iz Misije OEBS-a u Srbiji.

Posebnu pažnju su privukli referati Miroslava Alimpića, sudije Apelacionog suda u Novom Sadu, koji je kritikovao predloge izmene rešenja uslovnog otpusta, i Milana Škulića, zamenika predsednika Ustavnog suda Srbije. Škulić je ukazao na anomalije u predloženim načinima vođenja istražnih postupaka, koji nisu ni slični sa normama koje se primenjuju u evropskom kontinentalnom pravu.

Za razliku od većine govornika, koji su se bavili opštim mestima, najkonkretnije primedbe na Predlog izmene i dopune Krivičnog zakonika izneo je advokat Petar Jojić, bivši savezni ministar pravde. Jojić je istakao da su izmene motivisane političkim događajima, što je rezultiralo predlogom koji je možda prikladan za neke afričke ili azijske države, ali ne i za Srbiju, koja bi trebalo da teži evropskim standardima.

Primenjeni metod izmene KZ-a nije u saglasnosti sa Ustavom. Ako Ustav Srbije garantuje pravo na slobodu kretanja, pravo na štrajk, pravo na obrazovanje i autonomiju univerziteta, to ne sme da se ograničava zakonskom regulativom. Sporno je vrednovanje društvenih opasnosti inkriminisanih dela, posebno uvećanjem propisanih kazni, koje su za neka dela povećane dva ili tri puta. Takođe, veliki problem predstavlja to što u Krivičnom zakoniku nema supsidijarnog tužioca. Svedoci smo čestih slučajeva u kojima javni tužilac odustaje od krivičnog gonjenja po službenoj dužnosti, a oštećeno lice nema mogućnost da samostalno nastavi ili pokrene krivično gonjenje – rekao je Jojić.

Bivši ministar pravde je kritikovao i ustavne amandmane o pravosuđu.

Kad su pripremani i usvojeni ti amandmani, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu uvuklo se u mišju rupu. Veći deo amandmana pripremao je sudija Ustavnog suda (Vladan Petrov), koji je nedavno odlikovan. Ako je odlikovanje dobio kao najbolji sudija, ja mu čestitam. Ali, ako ga je dobio zbog toga što je komentarisao događaje tokom cele ove godine, kad se nije skidao sa televizije, to je neprimereno. Neki od tih događaja može da se nađe pred Ustavnim sudom, pa kako onda taj sudija može da odlučuje u tom postupku? Tog sudiju treba razrešiti sudijske funkcije jer se duboko uvalio u politiku – rekao je Petar Jojić.

Kad je svoju diskusiju završio rečima: „Ovo vam ništa ne valja, Bog neka vam pomogne, ako bude imao kome„, Jojić je dobio buran aplauz većine kolega.

Kao ministar pravde u SR Jugoslaviji, 2.000. godine, Jojić je inicirao kodifikovanje Krivičnog zakonika. Formirao je Radnu grupu u kojoj su se nalazili najistaknutiji pravni eksperti. U Radnoj grupi je bio i Momčilo Grubač, visoki funkcioner Demokratske stranke, koji je Jojića nasledio na mestu saveznog ministra pravde.  Univerzitetski profesori su deset dana pripremali Krivični zakonik u zatvoru, kako bi i lično osetili atmosferu i miris ćelija. Kad bi bilo pravde, autori aktuelnih izmena i dopuna Krivičnog zakonika trebalo bi da u zatvoru provedu mnogo više vremena, zajedno sa njihovim nalogodavcem Vučićem.

Na savetovanju su sudije i tužioci “načelno“ kritikovali“ najavljenu izmenu i dopunu“ zakona. Advokatu Jojiću je čestito i dr Goran Ilić, tužilac u Vrhovnom javnom tužilaštvu. Gospodin Ilić je jedini koji je iz Vrhovnog državnog tužilaštva i Vrhovnog suda potpisao peticiju kojom je podržao studenske zahteve. On je najčešće kritikovani tužilac u Srbiji, jer je otvoreno govorio o stanju u srpskom pravosuđu, koje je katastrofalno.Očekuje se da će svoju stručnost, pravičnost i nepotkupljivost pokazati kao novi vrhovni tužilac Srbije.

A. 1

Amnestiraju svoje iz kartela

Vlast opet namerava da donese zakon o legalizaciji marihuane, navodno u zdravstvene svrhe. Ako se to uradi, padaju u vodu obe optužnice protiv Predraga Koluvije, pošto proizvodnja marihuane više neće biti krivično delo.

Takođe, Vučić pokušava da oslobodi i Beliukovu grupu, koja mu preti otkrivanjem svoje saradnje  sa njegovim kartelom. To će izvesti jer će jedan od sudija iz veća napustiti sud i zbog proteka vremena, moraće ih po sili zakona pustiti iz pritvora!