Na samo 40 kilometara od Novog Sada, a u apsolutnoj tišini tavori Banat. Istina, izađoše neki ljudi da odstoje i ispoštuju onih petnaest minuta tuge, ali izađoše i neljudi da popljuju poštovanje, tugu i one koji stoje. Neverovatna izobličenost i inače ružne osobe Stanislave Janošević prilikom svađanja na ulici sa onima koji izražavaju drugačije mišljenje od njenog i to ćutanjem je skandalozno. Poslanik u skupštini, član u oborima za privredu, regionalni razvoj, turizam, energetiku, Odbor za evropske integracije, Odbor za poljoprivredu, šumarstvo, i vodoprivredu i član u Parlamentarnoj skupštini Saveta evrope, kao i član u grupama prijateljstva sa Rumunijom (predsednik grupe), Belorusijom, Rusijom, Kinom, Kiprom, Mađarskom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima dotična je sebi dozvolila da zapenušano kidiše na ljude koji ćute nad 15 smrti krivicom njene stranke i njenih satrapa.

Milica Gardinovački

Upljuvana besom i mlaćenjem ruku Stanislava Janošević iskazuje sav prezir prema običnim građanima od kojih zavisi i koji su bukvalno ugroženi njenim delovanjem režima. Na ulicu su izašli i funkcioneri SNS koji su verbalno napadali učesnike protestne akcije. Među njima su se istakli pokrajinski poslanici Darko Bađok, Marko Šijan (tata mu je bio načelnik Srednjebanatskog okruga pa je dečko zahvaljujući postojanju nepotizma vaskrsao u kancelariji pored tatine),Danijela Mićević, Rajko Kapelan-bivši pomoćnik gradonačelnika, Miodrag Laništanin iz kancelarije za mlade, Jovana Erdeljan šef odborničke grupe SNS u Skupštini grada, Oliver Mitrović-zamenik predsednika Skupštine grada i na kraju Minhauzen iz JP Pijace i parkinzi Dragan Petrin koji je vikao da je krvario u ratu za ljude koji sada stoje i opstruišu vlast, a on je 1976. godište i za vreme tog rata je imao 15 godina kao i zrenjaninski Sima Spasić tačnije Branislav Lazić iz Botoša koji je zapomagao da ide kod lekara, a, eto, ulični ćutolozi od 15 minuta mu ne dozvoljavaju da stigne na vreme. 

Tolika poganost i bahatost je neverovatna za građane jer nedostatak empatije prema svemu što nas okružuje i ugrožava do najgorih razmera je već bolest, a ne samo prostakluk i bezobrazluk. Mlada žena deformisama besom je slika i prilika svega onoga što se dešava na ulicama većih gradova u Srbiji. No, nekako verujem da svaki štap ima dva kraja i da će se ćurak (banatski izraz za nekog ko se naljuti ili promeni narav) okrenuti a da će svi ti gadni karakteri, naravi i  pogani retoričari završiti u nekoj ustanovi zatvorenog tipa….kakvoj god…vaspitnoj ili zdravstvenoj- po zasluzi.Dok se to ne desi gavranovi nam nebo nadleću i ređaju se sumorni dani.

Ako je neko u Zrenjaninu očekivao izveštaje istine koja se dešava vezano za proteste, studentske pobune, sprečavanje rušenja mosta u Beogradu ili ma čega drugog, a na štetu režima….e, to ne postoji. Javni poziv za učešće na konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Zrenjanina raspisan je 29.januara ove godine. Cilj  je ostvarivanje i unapređivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

Tematska oblast i planirani iznos sredstava sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Zrenjanina je bila 20.000.000,00 dinara. Od obećanih 20.000.000 dodeljeno je ČAK 2.500.000 dinara i ro apsolutno režimskim medijima i dodvorašima. Gradonačelnik Simo Salapura je odbio da objasni gde je obećanih 17,5 miliona. On ih jednostavno ne pominje. Sve u duhu neizgovorena laž, nije laž….No on to već radi po inerciji. Dakle, RTV SANTOS i sa opuštajućim programom bez neke poslebne vrednosti i značaja dobila je 500.000 dinara. Apsolutno nepoznato udruženje građana Info centar : 350.000. Možemo da zaključimo da je to udruženje iz opštine Žitište čiji je predstavnik Bojan Marčeta. Bojan je poznat kao jedan od predlagača podizanja spomenika Rokija Balboe visoke pet metara u centru Žitišta koji je predlagačima predstavljao (kaže Bojan) simbol istrajnosti, želje za promenama, novog početka i doprinos pozitivnoj atmosferi u Žitištu. Svaki komentar je izlišan. 

Isto toliko je dobio Željko Šašić i portal na fejsbuku vezano za sportske rezultate i aktivnosti poznatiji kao ZR KLIK. Floskula GRAD KULTURE je donela apsolutno nepoznatim (kao medijskim) podnosiocima projekta po 350.000 i  300.000.Ako bi komentar zakačio odbijene projekte onda bi bilo najvažnije da se pomene da jedina prava i živa televizija KTV Zrenjanin nije dobila i paru.

Kako i da dobije kada su česti gosti na ovoj televiziji opozicioni  nosioci tema protiv vlasti, kada su Parović i Šarović dobrodošli kao analitičari i kada zdrav razum proizvodi program? Za sve druge medije nigde u zemlji ne postoji nezadovoljstvo građana, nema pobuna, nema protivljenja vlasnicima vlasti i grad uživa u prosperitetu kineza na račun zrenjaninaca.Kad je istina već pomenuta veoma je važno da građani budu obavešteni i o delovanju lokalnog lista koji u šaci režimske poslušnosti drži nasmejani urednik Dalibor Bubnjević.

Dotični je  svom samohvalu napomenuo na svojoj fejsbuk stranici da je bio učesnik skupa u TIRANI u organizaciji KAS Media Programme South Europe i da je njemu to bio izuzetni UŽITAK. Već preterano zgađena njegovim hrvatskim izrazima i to rogobatnim ustanovih da je  KAS Media Program South East Europe podržava razvoj nezavisnih spi slobodnih medija u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori, Moldaviji i Rumuniji.

Takođe da program obezbeđuje obuku i mentorstvo za novinare i medijske profesionalce. Program obezbeđuje obuku za negovanje dijaloga između medija i organizacija civilnog društva. Navodno, promoviše svest o važnim društvenim i političkim pitanjima i profesionalizaciju političke komunikacije. Naravno, sve je upakovano u demokratsku misiju, ljudska prava i izgradnju informisanijeg i angažovanijeg društva. Program nosi ime po kancelaru Nemačke (!) Konradu Adenaueru i osnovan je u Bugarskoj, u Sofiji.

Da nije odvratno bilo bi smešno jer u ceo taj cirkus neprofitabilne organizacije nikako se ne uklapa lokalni urednik novina koji čak i nije novinar nego ekonomista i to sjajan ekonomista…naročito u individualnom vidu ekonomije. Bilo bi zanimljivo da objasni kako je dospeo u Tiranu i na čiji poziv kao i koji je njegov učinak u tako čudnom okruženju i sa kakvim temama. Bunjević je neko ko voli svaki režim u kom ima korist tako da ne bi bilo iznenađenje da je namera odlaska u Tiranu potekla upravo iz SNS kuhinje. Bilo bi zanimljivo i saznanje ko su ostali učesnici programa u Tirani iz okruženja.

Obzirom da Bubnjević na velika vrata u lokalni list uvlači zvanični hrvatski jezik bilo bi korisno da se zna po čijem nalogu i iz kog razloga se to dešava. Takođe nije jasno zašto Bubnjeviđ kao decenijski glavni i odgovorni urednik lista ZRENjANIN (lojalan svakoj vlasti pa i trenutnom režimu) sa svojim kumašinom uzima pare iz budžeta za edukaciju novinara.

Rukovodstvo lista „Zrenjanin“ i istoimene medijske kuće (u većinskom vlasništvu Stupar Luke i Stupar Jokić Une) u hotelu „Kaštel“ Ečka (u vlasništvu firme Stupar Luke) 20.

septembra 2024. realizovalo je deo „obuke o ekonomskom izveštavanju za novinare i novinarke „Zrenjanina“ i njihove saradnike i kolege“. To je učinjeno zahvaljujući i podršci

Ministarstva za informisanje i telekomunikacije od 800.000 dinara (odluka o tome obelodanjena 28.juna 2024.).

Tim novcem je valjda za sve prisutne u „Kaštelu“ upriličen ručak. Od 19 tada fotografisanih u „Kaštelu“ tek šest njih potpisuje tekstove u „Zrenjaninu“.

Rukovodstvo „Zrenjanina“(diplomirani ekonomista Dalibor Bubnjević, direktor i doktor ekonomije Dejan Molnar, član NO NIP „Zrenjanin“ AD) od Ministarstva za informisanje i telekomunikacije, Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama te lokalne samouprave u proteklih devet godina „povuklo“ čak 3,5 miliona dinara, a na ime OSAM POKUŠAJA osposobljavanja, edukacije, „privrednog opismenjava“ članova redakcije radi „unapređenja kvaliteta informisanja o ekonomskim kretanjima, privrednim i tržišnim temama“.

Doktor ekonomije i profesor EF u Beogradu Dejan Molnar je i jedini predavač na projektima „edukacije“ novinara pomenutog regionalnog nedeljnika – radi „privrednog opismenjavanja, unapređenja kvaliteta informisanja o ekonomskim kretanjima, privrednim i tržišnim temama“ po osnovu kojih je iz budžeta Republike, AP Vojvodine i Zrenjanina potrošeno više od 30.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti).Pomenuti dr Dejan Molnar je školski drug, dugogodišnji prijatelj i kum diplomiranog ekonomiste Dalibora Bubnjevića, od 2007. godine i privatizacije,glavnog i odgovornog urednika lista „Zrenjanin“ te direktora istoimene medijske kuće. Dr. Dejan Molnar je, inače, unazad nekoliko godina član Nadzornog odbora NIP „Zrenjanin“ AD…

2015. godine:

1. Asocijacija „Banat-info“ čiji je osnivač glavni i odgovorni urednik lista „Zrenjanin“ i direktor NIP „Zrenjanin“ ad, Dalibor Bubnjević, a njegov dugogodišnji drug i kum, Dejan Molnar, glavni saradnik (inače i član Nadzornog odbora NIP „Zrenjanin“ AD) od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje dobila 135.000 dinara za projekat: „UNAPREĐENjE KVALITETA INFORMISANjA O EKONOMSKIM KRETANjIMA“

2. NIP „Zrenjanin“ AD dobio 195.200 dinara od Ministarstva kulture i informisanja, a za realizaciju projekta „OD EDUKACIJE DO KVALITETNIJEG IZVEŠTAVANjA NOVINARA O EKONOMSKIM TEMAMA“

2016. godine:

NIP „Zrenjanin“ AD dobio 504.900 dinara od Ministarstva kulture i informisanja, a za realizaciju projekta „OD EDUKACIJE DO KVALITETNIJEG IZVEŠTAVANjA NOVINARA O EKONOMSKIM TEMAMA“…

2017.godine:

NIP „Zrenjanin“ AD dobio 504.000 dinara od Ministarstva kulture i informisanja, a za realizaciju projekta „OD EDUKACIJE DO KVALITETNIJEG IZVEŠTAVANjA NOVINARA O PRIVREDNIM TEMAMA“

2020. godine:

NIP „Zrenjanin“ AD dobio 500.000 dinara od Grada Zrenjanina, a za realizaciju projekta „OD EDUKACIJE DO KVALITETNOG IZVEŠTAVANjA NOVINARA O EKONOMSKIM TEMAMA“ (prema izveštaju o namenskom trošenju sredstava direktor i glavni i odgovorni urednik za to naplatio 75.000 dinara, Mira Radulov, šefica računovodstva 30.000, a dr Dejan Molnar kao predavač uzeo 105.000 dinara…)

2021.godine:

NIP „Zrenjanin“ AD dobio 500.000 dinara od Grada Zrenjanina, a za realizaciju projekta „OD EDUKACIJE DO KVALITETNOG IZVEŠTAVANjA NOVINARA O TRŽIŠNIM TEMAMA“

2022.godine:

NIP „Zrenjanin“ AD dobio 500.000 dinara od Grada Zrenjanina, a za realizaciju projekta „EDUKACIJA O TRŽIŠNIM TEMAMA“

2024.godine:

NIP „Zrenjanin“ AD dobio 800.000 dinara od Ministarstva za informisanje i telekomunikacije, a za realizaciju projekta „PRIVREDNO OPISMENjAVANjE NOVINARA“

U redakciji „Zrenjanina“ broj stalno zaposlenih novinara i novinarki, onih koji pišu tekstove i uređuju strane (svi fakultetski obrazovani) unazad deset godina je prepolovljen i sveo se na prste jedne ruke. O njihovoj motivaciji za rad i novinarski angažman ne treba govoriti jer su im plate odavno ispod gradskog proseka. Činjenicu o bednim platama polaznika (listom „ponavljača“) kursa „privrednog opismenjavanja“ dr Molnar krije kao zmija noge.

Zašto Dalibor Bubnjević i Dr. Dejan Molnar tako dugo i uporno insistiraju „na privrednom opismenjavanju“ jedne odnosno dve novinarke koje povremeno pišu o navedenim temama- jasno je. NOVAC!

 U međuvremenu sve one koje Bubnjević ocrni iz ma kojih razloga ili zbog nečijeg naloga nikakvo demantovanje više ne opere. Počeo je da potpisuje i neke dogovore o saradnji sa fejsbuk portalima, privatnim, a navodno gradskim koji objavljuju vesti dobijene od Bubnjevića ili filtrirane od istog. Poslednji od tih dogovora je poslovno- tehnička saradnja kao ozvaničeno partnerstvo sa portalom na fejsbuku VOLIM ZRENjANIN. Aleksandar Blanuša i Dalibor Bubnjević potpisaše uz pompu dogovor o kako kažu jasnom, objektivnom i tačnom izveštavanju o lokalnim događajima. Da nije strašno bilo bi smešno. Ovako je samo odvratno. Sve u svemu, grad je u medijskoj pomrčini i bez nade da bilo kakva istina dospe među zrenjanince. Neprikosloveni kreator režimskih istina sa pozicije urednika lista dozvoljava sebi licemerje i otvoreno dodvoravanje vlasnicima vlasti. Sa teškom ironijom i sarkazmom se odnosi prema opoziciji i ljudima koji ne misle kao on.

U međuvremenu grad kao da ne može da napoji strujom ulice. Svakodnevno od 9 časova do 13 ili nešto kasnije čitavi delovi grada ostaju bez struje…Svakodnevno, Zli jezici kažu da Linglong guta kilovate namenjene stanovništvu pa su zato restrikcije. Da li zli jezici? U svakom slučaju privilegija za kineze nikad dosta. Zrenjaninski kinezi na osnovu radne dozvole dobijaju mogućnost da registruju kola.( Radnu vizu dobijaju preko papira iz Banjaluke. Menadžer iz Zrenjanina se opremi i pravac Republika Srpska da tamo odrade radne vize za zaoslene koji i ne znaju gde je Banjaluka.)

Nije važno kad su položili vozački i da li su ga uopšte nekad i negde položili. Radna viza im obezbeđuje saobraćajnu i vozačku dozvolu iako ima to i nije tako važno. Policajci uličari koji mahnito jure vozače koji nisu vezali pojas ili telefoniraju u toku vožnje ne zaustavljaju kineze ni u rutinaskoj kontroli, a kamoli za nešto drugo. Kinezi su za saobraćajne policajce nevidljivi.  I dok kinezi imaju privilegije u saobraćaju nemaju kada je silovanje kineskinja u pitanju.

Osokolio se kinez-mangup i napravio sačekušu zaposlenoj negde u administraciji i …..odmah je deportovan u Kinu. Obzirom na to kakvi su im represivni zakoni za egzibiciju koja se zove silovanje verovatno će da završi sa sve porodicom i familijom u nekom nekultivisanom i nenastanjenom delu zemlje gde je i bog rekao zbogom životu. Da je umesto kineskinje bila naša žena niko ne zna kako bi se rešilo…verovatno parama i rečenicom :Ćutanje je zlato. Još jedna novost iz Linglonga. …Svi inženjeri iz Srbije su iz kancelarija prebačeni u pogon i ukinuti su im putni troškovi i topli obrok. Šta reći drugo osim da i ta šačica naših zaposlenih lagano napušta kineski geto.

Neophodno je da se zna da kompanija koja proširuje već izgrađenu fabriku guma u Zrenjaninu je podigla objekte na tuđim parcelama i bez zakona o eksproprijaciji je uz pomoć izvršne gradske vlasti i raznoraznim birokratskim smicalicama uspela te objekte da štiti od rušenja. U Linglongu je otkriven robovski rad, prljava tehnologija se instalira bez adekvatnih studija o proceni na životnu sredinu , a desetine hiljada kvadrata se podižu bez građevinskih dozvola. Linglong je BANATSKI RIO TINTO. Otvaranjem ove fabrike Srbija je potvrdila svoj kolonijalni status prema Kini.

I što bi rekao Obraćator:“Umijte se hladnom vodom…ima svuda hladne vode….izvadite krmelje“… Nemo gledamo šta nam se dešava počev od cene radnog sata od 1.1.2025. u iznosu od 308 dinara pa do uličnih prepucavanja koji mirišu na gotovo opipljiv građanski rat. Samo zagrebeš i iluzije postanu pomije. Nasumično privođenje i batinjanje pokazuje da je režim ušao u fazu kada sila zamenjuje manipulaciju, a to znači da gubi podršku i onih koji su ga do sada podržavali. Budmo strpljivi, organizujmo se, budimo solidarni i budimo gnevni. Nema nazad. Moja bitka. Moj inat. Moja zemlja. Moje sutra.i za kraj napad panične haiku poezije koja možda uspe da zemlju pretvori u Mitopeju (mesto gde fantazija postaje stvarnost):

Od nagađanja i svađanja

od radosti i muke

od motike i kuke

od vere i nevere

od moranja

i gledanja

od umora i snova

od ne sme i mora

od postati i ostati

od jauka i plača do smeha i mača

od snage gluposti i lakanja

od puzanja do skakanja

po izboru i zasluzi

i….prođe život

(čekajući da neko uzvikne: juriš!)

DOK čekamo taj JURIŠ može jedno spontano užičko da se razmrdamo.