Duže od decenije Srbijom vlada Srpska napredna stranka sa svojim koalicionim partenrima u vidu Socijalističke partije Srbije i mnogo manjih kombi stranaka. I to nije nikakva novos, ali ono što jeste je da koalicioni partneri više nisu toliko lojalni, makar nezvanično, režimu Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, zaključuje kolumnista Ljubomir Stefanović, urednik You Tube kanala i portala Slavija info

Ljubomir Stefanović

Iako su dugo godina sarađivali Socijalisti su svesni da ih je Aleksandar Vučić svo to vrme gušio i pokušavao da ugasi. Nekada je u tome koristio aferu Bunga bunga, da preko opozicije ruši Dragana Markovića Palmu, ili da ga bar samo disciplinuje pred izbore, a nekada je Vučić i to više puta pokušavao da oslabi Socijalističku partiju Srbije preko afera Megatrend i formiranjem drugih univerziteta sličnih Megatrendu, po sistemu uđeš, platiš, izađeš i gotovo, ali se ovoga puta Mića Jovanović pokazao kao tvrd orah i zapretio je da će objaviti spisak ljudi koje je školovao. Mnogi od tih ljudi danas su u vrhu režima a Mića se pokazao kao genijalac. Ako hoćete da mi uzmete dozvolu za rad objaviću kako sam radio.

 U našem stilu kao što kaže poznata narodna umotvorina tonem ja al vučem još dva. U slučaju Miće Jovanovića vuče još par hiljada intelektualaca sa Megatrenda. Kompromisno rešenje bi bilo da Mića Jovanović proda svoj Univerzitet Usameu Zukorliću a da je ovo još jedna od afera kako bi isti izgubio na vrednosi a posredno oslabio Socijalističku partiju Srbije.

 Paralelno sa tim procesom preko svojih glasnogovornika Aleksandar Vučić pušta priču da bi mogao Socijaliste da zameni sa nekim drugim, a predlog je da to bude Miki Aleksić i njegov Narodni pokret Srbije, mada oni nisu jedini izbor sa kojim bi ih mogao zameniti. Šire gledano već nekoliko meseci Vučić pravi ozbiljan zaokret od Rusije i BRIKS-a, a za sada je najavio i da neće otići na samit u Kazanj. Dal će otići videćemo, ali i ako ode na samit ništa nam konkretno odande neće doneti.

 Pritisnut aferama Vladimir Cvijan, skaj, polubrat Andrej, Banjska i Milan Radoičić, Savamala i mnogim drugim, on nije više u mogućnosti da donosi bilo kakve odluke bez faktora sa Zapada.

Na sve ove afere bitno je napomenuti još jednu koja je prošla neopaženo, a to je atentat na Miodraga Daku Davidovića koji se dogodio u Beogradu u prisustvu tada vladike Joanikija. Atentat je izvršen snajperom, a Davidović je preživeo zahvaljujući debelom staklu koje je skrenulo putanju zrna tako da je ranjen u ruku.

Ono što povezuje Vladimira Cvijana i Daku Davidovića je i zanimljivost da iako su javnosti poznate ličnosti bivši savetnik Predsednika i bivši ministar, veza je i u tome što skoro nijedan mediji o ovim slučajevima nije pisao niti pričao. Osim toga povezuje ih i to da su obojica bili u trenutku atentata u lošim odnosima sa Aleksandrom Vučićem a Miodrag Daka Davidović je u tom trenutku aktivno organizovao litije u Crnoj Gori, koje su dovele do smene režima Mila Đukanovića, inače velikog prijatelja Aleksandra Vučića od davnih dana do dana današnjeg.

Iako se aktivno trude da to prijateljstvo sakriju Aleksandar Vučić se odao kada je na dan izbora u Crnoj Gori rekao da su ljudi iz Srbije hteli da izvrše državni udar i na taj način produžio vlast Mila Đukanovića. Ali da se vratimo na atentat na Daku Davidovića u jednom beogradskom hotelu.

Naime upućeni tvrde da je organizator toga bio Zoran Lazović a da je u logistici u Beogradu pomagao „guslar sa Bežanije“ koji je od ranije saradnik Agencije za nacionalnu bezbednost Crne Gore. Celu aferu državni udar su iskonstruisali Aleksandar Vučić i Milo Đukanović, a organizatori iste su Agencija za nacionalnu bezbednost i Bezbednosno informativna agencija koje su htele na taj način da podstaknu separatizam i kriminalne režime u obe države.

Drugi deo aktivnost ovih agencija bio je u to vreme forsiranje razni analitičara na televizijama sa nacionalnom frekvencijom koji će vređati drugi kompletan narod kako bi isti homogenizovali. Konkretno u slučaju Crne Gore analitičari ekstremisti su pričali o nekakvom Srpskom svetu kako bi narod u Crnoj Gori glasao za Demokratsku partiju socijalista i Mila Đukanovića.

Sve ove priče su sada izbledele ali skaj komunikacija otkriva polako sve mahinacije režima Vučić – Đukanović. Hapšenja u Crnoj Gori mnoge su u Srbiji navele da bi se i ovde moglo dogoditi isto i da svi ovi koje gledamo kao moćnike sutra mogu biti iza rešetaka ili u bekstvu. To je jedan od razloga budućeg osipanja ljudi iz Srpske napredne stranke, a jedan od većih problema je što se pre svega pranje para na ovim prostorima radilo maltene javno kroz sportke sklubove, izgradnju i velike projekte.

Drugi razlozi za pada režima Aleksandra Vučića je to što mnogo toga podseća na prediod iz 2000. godine kada je bio veliki broj ubistava na ulicama, štrajkovi raznih branši kao što su i danas i velika apatija koja je vladala u narodu kada su svi mislili da će Slobodan Milošević vladati doživotno.

Ali, nezadovoljstvo se skupljalo kako zbog gubitka teritorije tada Republike Srpske Krajine danas zbog Kosova i Metohije tako i zbog drugih razloga poput pada životnog standarda, inflacije i mnogih drugih stvari. Nažalost okidači za smenu bili su uglavnom banalni. Tada je bilo divljanje Marka Miloševića koje je smešno za ovo što se danas događa širom Srbije i to ne samo da radi sin predsednika već se sada tako ponaša drugi i treći ešalon vlasti. Za sada konketne afere uspešno spinuju glupostima poput onih koje je govorio Toma Mona o jajima od 11 dinara dok inflacija bukti i sve poskupljuje iz dana u dan ili o pravljenju palačinki od strane Aleksandra Vučića dok Aljbin Kurti briše poslednje simbole državnosti na severu Kosova i Metohije.

Spinovanje samo nakuplja bes u narodu i građani sad već počinju instiktivno da reaguju a protesti protiv rudarenja litijuma su najbolji pokazatelj. Poksupljenja i pad životnog standarda će definitivno biti treći razlog nakon kriminala i korupcije i gubitka teritorije za pada režima Aleksandra Vučića.

Još jedan razlog koji se sada ne vidi ali će u narednim nedeljama biti sve očigledniji a to je ujedinjavanje opozicije. To je nedavno pokazao i skup Srba sa Kosova i Metohije i lidera opozicionih stranaka u hotelu M u Beogradu.

Bez obzira na nesuglasice i mržnju koja postoji između njih lideru su shvatili da će u narednom periodu morati da idu zajedno protiv Aleksandra Vučića, a zašto i ne bi išli ako on može u svojoj koaliciji da ima i leve i desne i patriote i NVO zašto i opozicija ne bi isto tako uradila.

Da svestan sam da je dobar deo opozicije pod njegovom kontrolom ali onaj koji ne bude deo šireg bloka biće odbačen od strane naroda kao što je to bio Vuk Drašković i Srpski pokret obnove na izborima u septembru 2000. godine. Nakon toga nestao je sa političke scene a kombi stranke koje su bile dosta slične ovima strankama opozicije danas došle su na vlast.

 Postoje još neki razlozi zbog čega mislim da je kraj blizu o kojima ne bi za sada a one o kojima mogu da pišem su i razlozi zbog kojih Vučić priča o projektima za 2027. godinu pa i dalje od toga. On na taj način pokušava da građanima stavi do znanja da će i tada vladati Srbijom a u suštini je nesiguran dal će biti na tom mestu već narednih par meseci. Mnogi koje sada drži uz sebe su mu dodeljeni ili plaćeni i isto tako kako sada rade za njega sutra će raditi za njegovog naslednika.

Ovde bi naveo i još jedan jako bitan razlog za pad režima a to je moguće cepanje Srpske napredne stranke na više manjih stranaka. Naime Aleksandar Vučić vlada zahvaljujući jakoj organizaciji opštinskim i mesnim odborima koji na dan izbora svakog svog simpatizera dovuku na glasačko mesto, nekada i bukvalno. On kao ličnost i nije baš toliko popularan ali mašinerija je jaka.

Sada dolazi do međusobnih svađa unutar Srpske napredne stranke a mnogi strahuju da će Bratislav Gašić nezadovoljan napadima na njega ipak pružiti ozbiljan otpor. Ovde je nezgodno i to što Gašić ima dosta odbora pod svojom kontrolom, a za razliku od sukoba sa Nebojšom Stefanoviće gde je Vučić mogao da koristi Dveri i Boška Obradovića za rušenje ovde će to malo teže ići.

Dosta opozicionih lidera je iz kraja Bate Gašića i od ranije imaju saradnju. Jednom je žena zaposlena u Batinoj firmi, drugom je više puta činio… U svakom slučaju rasplet i obračun sa njime je već krenuo a ishod je neizvestan. Osim ovih postoji još jedan bitan momenat za pad a to je nezadovoljstvo u narodu koje simpatiše Vladimira Putina i Rusiju.

Vučić pokušava preko medijskih radnika u civilu da u javnosti Srbije nekako napravi sve veći otklon od njega a paralelno sa time ide proces da nam je Viktor Orban veliki prijatelj suverenista iako je član NATO i nije povukao priznanje nezavisnog Kosova. Ali ova priča slabo prolazi jer rusofilski deo glasačkog tela želi da vidi Vučićevu sliku sa Putinom a te slike nema više godina. Sa druge strane Vladimir Vladimirovič Putin je sa zvaničnim pozivom na samit u Kazanj poprilično raskinkao Aleksandra Vučića koji se toliko puta susreo sa Zelenskim a sa Putinom nikako.

E ovo su stvari koje će dodatno poljuljati mnoge do skora pristalice Srpske napredne stranke da se okrenu opoziciji i tu nikakve priča kako imaju tajni dogovor i sve je deo šireg plana neće proći. Mnogo je razloga za pad i siguran sam da će režim očajnički braniti svoje pozicije. Kad uzdignete nedostojene to je kao da brod poverite neplivačima. Braniće svoj novi način života i neće prihvatiti vraćanje u socijalne slučajeve ili krivičnu odgovornost, ali ovoga puta to neće moći izbeći. Kad angažujete amatere normalno je da će praviti brljotine i ostavljati za sobom tragove.

 Rasplet će biti buran a mnogi koji se sada ni ne nadaju doćiće na vlast, mada tako je bilo i pre 24 godine kada se lideri opozicije tome uopšte nisu nadali a pobedili.