Služio je predano, davao je sve od sebe, sa svih strana, pljačkao je državu, otimao iz usta narodu, zatrovao je životnu sredinu, isterao skoro milion ljudi iz države, podelio narod, organizovao veleizdajničku predaju dela državne teritorije, masovno špijuniranje, prebijanje, zatvaranja, ubistva…I niko mu neće reći „hvala“ od svih onih „prijatelja“ iz inostranstva koji su ga sve vreme dok je to radio zvali „stabilokratom“ i nagovarali na još gore otimačine državnih resursa i uništavanja zemlje. Danas mogu da mu kažu samo, „Zbogom dragi razbojniče, dobar si nam bio, a dosta si i trajao“.

Luka Mitrović

Vest da su se u luksuznoj sala Lancaster House u Londonu, ispod raskošnog stepeništa inspirisanog Versajem i gde je Šopen nekada svirao za kraljicu Viktoriju, okupili polovinom maja najviši britanski i evropski funkcioneri, trebala bi dobro da zabrine odlazećeg tiranina u Srbiji. Pomenut je u odvojenim razgovorima kao „problem koji se mora rešiti“ i to je ono što je izvor MT saznao direktno iz odvojenih razgovora koji su vođeni među nekoliko najznačajnijih lidera Evrope. Naime, na dnevnom redu bila su pitanja rata u Ukrajini, bezbednosti Evrope i, po prvi put od Bregzita, te pripreme za britansko-evropski samit, koji će se održati 19. maja 2025. Kako sada izgleda, postoji verovatnoća povratka Velike Britanije u Evropsku uniju u predstojećem periodu.

Možda sve ovo ne bi imalo nikakve bitne važnosti da jedna tema nije razmatrana posebno, a to je ulazak Albanije u Evropsku uniju pre 2030. godine. Ovo znači „otvorena vrata“ i za Kosovo koje je Vučić „nagradio“ gašenjem srpske policije i sudova, svih drugih srpskih institucija i ulaskom „Srpske liste“ u sve albanske koalicije. Ako je tačna još nepotvrđena vest da će Srbija i Bosna i Hercegovina biti privremeno izbačene iz planova za proširenje Evropske unije, te da se razmatra uvođenje sankcija Aleksandru Vučiću lično kao i njegovim najbližim saradnicima, to otvara jedno drugo pitanje:  kojom brzinom ta „demontaža“ može da bude obavljena?

Izvesno je da će od  pregovora između vlade SAD i Rusije u vezi Ukrajine, zavisiti i dalja strategija dve najveće sile na Balkanu. Prema izvorima MT, sasvim je sigurno da će biti „trgovine“ kad je u pitanju Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Jedno je sigurno: niko od pomenutih više ne želi da vidi Aleksandra Vučića na vlasti.

 Istovremeno, novi nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrindt (Hrišćansko-socijalna unija, CSU) najavio je sprovođenje najstrožijih novih mera na granicama te države za migrante i obračun sa „balkanskom mafijom“, gde je pomenuo i Srbiju i pridruživanje istragama Evropskog tužilaštva.  Da bi bilo jasnije kako se „klima promenila“, treba podsetiti i na dan kad je izabran novi nemački kancelar Fridrih Merc, te kako je srpski diktator potrčao da mu čestita, a ovaj se začuđen i zatečen, samo hladno rukovao mimo protokola.

A, šta se zaista dešava sa njim i njegovim režimom, bilo je jasno kad se čulo šta se pričalo u Tirani na Šestom samitu Evropske političke zajednice (EPZ) „Nova Evropa u novom svetu: jedinstvo – saradnja – zajednička akcija“ koji okuplja 47 šefova država ili vlada uz lidere ključnih evropskih i međunarodnih institucija. Na tom skupu Vučić je doslovno u potpunoj konfuziji tražio načina da započne nekakav dijalog sa nekima od prisutnih, ali mu nikako nije išlo. Donald Tusk, poljski liberal, povratnik u EU institucije, bio je zadužen da mu saopšti par neprijatnih vesti, da će morati „da se suoči sa stanjem u Srbiji“, a kako je napisao izveštač  TVK iz Prištine, „izgledao je izgubljeno uplašeno“.

Saznao je da njegov režim stoji najgore, a njegov drug Edi Rama najbolje. Nije mu pomoglo ni to što je priznao sve oblike državnosti tzv Kosova. Zlo koje pušta teroriste koji su privedeni sa naoružanjem, a silu pokazuje nad srpskim narodom, konačno je u sopstvenom blatu. Ostaće upamćen kao pomagač u ostvarenju ideje takozvane Velike Albanije (što mu neki albanski ekstremisti već priznaju).

Zahvaljujući njemu i njegovoj veleizdajničkoj politici, mediji u Prištini danas uveliko pišu o „procvatu Albanije“ te da bi njen „ulazak u EU, pre 2030. godine“ bio ustupak Evropske unije Trampovoj vladi (i nekoj budućoj), jer je ova bivša „zemlja Enverovih bunkera“, u poslednjih dvadeset godina doživela velike promene. Pre svega, postala je značajan vojni protektorat SAD, uložene su milijarde dolara u razvoj vojno obaveštajne mreže na njenoj teritoriji, pa kao kruna svega, došlo je i do izgradnje baze na obala Jadrana nedaleko od Drača kome pripada i novosagrađeni grad za 40.000 ljudi, porodice američkih oficira, vojnika i civilnih službi.

Uzgred, Albanija je dobila i veliki novac za razvoj turizma, na isti način kako ga je Turska dobila (u iste svrhe) kad je ušla u NATO pakt i kad je vojska SAD izgradila vojnu bazu Indžirlik, odakle su krstereće rakete 1999. godine gađale Srbiju i Crnu Goru.

Prema planu razvoja Albanije kao „saveznice“ SAD i EU, još dva vojna aerodroma vojske SAD biće izgrađeni na teritoriji ove zemlje. Šta će Rusija imati na Balkanu kao svoju „zonu interesa“, znaće se tek nakon eventualnog rešenja pitasnja Ukrajine.

Neki „signali“ već pokazuju šta bi bilo, na primer, sa Crnom Gorom: predsednik Vlade ove minijaturne balkanske države, Milojko Spajić, bio je „priveden“ Briselu da učestvuje u konferenciji o budućoj ekonomiji i „obnovi i izgradnji“ onoga što ostane od Ukrajine nakon rata. Regaovao je neobično, izjavom da će „Crna Gora sarađivati onoliko koliko joj interesi dozvoljavaju“, što nije bilo očekivano, mada je sve blistalo od obostrane ljubaznosti.

Crna Gora je već zarobljena zapadnim i kineskim kreditima i opterećena sa preko pedeset hiljada stranih državljana (većinom Rusi i Ukrajinci, Turci i jedan značajan procenat građana Zapada) koji  imaju i novac i nekretnine i koji očito imaju nameru da u njoj trajno žive. Niko od njih ne govori jezik domaćina, većina njih ni engleski, a stvaraju se izolovane društvene zajednice, a takva promena društvene slike u državi koja ima stanovnika kao jedna veća beogradska opština, može voditi doslovno u kupovinu ove države. Ko će konačno „pazariti“ Crnu Goru, biće jasno takođe nakon nove podele Evrope nakon rata sa Ukrajinom.

Poslanik Evropskog parlamenta, Gordan Bosanac, najoštriji kritičar Evropske komisije, uputio je javnu poruku predsednici EK Ursuli Fon der Lajen. „Setićete se poslednjih epohalno pogrešnih reči koje ste u Beogradu izgovorili kad ste predstavljali Plan rasta, kad ste rekli  Vučiću: ‘predsedniče, vaša dela slede vaše reči‘ i kad ste ga proglasili šampionom u evropskim integracijama. Pitaću vas, kako je moguće da jedan takav šampion posrne, evo, u samo četiri meseca“,  rekao je Bosanac, potaknut informacijom da su od srpskog diktatora digli ruke svi oni koji su ga podržavali i održavali na vlasti.

I dok brod jednog bolesnig ludaka tone, u Srbiji stvari izlaze „na videlo“. Do izbora u Kosjeriću i Zaječaru nije ostalo mnogo, a nijedan opozicioni političar nije posetio ta dva grada. Naprednjaci idu od kuće do kuće i biračima nude televizore, veš mašine, stolariju, novac… Opozicija „divani“ po Beogradu i čeka da im neko pokloni pobedu.

Jedan građanski aktivista dobio je dokumenta o saradnji Željka Joksimovića, muzičara „sa Titanika“, iz kojih se vidi da je utajio milione evra poreza, da je kupio „na silu, po Vučićevoj direktivi“ nekretninu u naselju „Beograd na vodi“, da je kupio stan zloglasnoj portparolki Regulatornog tela za elektronske medije, Oliveri Zekić, samo jedan dan pre nego je TV Tanjug dobila licencu za rad, te da je „upao“ u zgradu te državne novinske agencije sa svojom ženom po specijalnom odobrenju Aleksandra Vučića.

Ko zna koliko je u ovakvim sličnim kriminalnim radnjama kumovao srpski diktator. A, gde su sve ostale pljačke i zločini? Zbog ovakvih stvari, jedno ozbiljno visoko stručno lice koje ovih dana odlazi iz Srbije, kaže: „Kako god da se ovo završi mi ćemo u Srbiji imati ogroman problem kako uopšte nastaviti zajednički suživot sa onom drugom stranom.

Ja lično od 15 marta sebe ne smatram sunarodnikom nikoga ko je ostao kao podrška ovom režimu. To ne mogu oprostiti. Neću moći nikada. Osećam prezir prema svakom od njih a mnogo ih je. Igrom slučaja se završilo bez ljudskih žrtava ali posledice tih događaja su dugoročne i nesagledive. Ove sablasne scene u parku sramote Srbije će me zauvek proganjati…“