Američki državnici, obaveštajci, biznismeni i mediji podržali su politički i privredni uspon Kine. U zamenu za poslove sa kineskim kompanijama i fondovima, stvorili su uslove za globalno širenje uticaja i moći Kine, koja je postala najveća pretnja Americi i celom svetu.

U knjizi „Crveno rukovanje“ („Red Handed“), autor Piter Švajcer je izneo brojne dokaze korupcije na koju su pristali mnogi američki političari, diplomate, vlasnici tehnoloških kompanija i medija. Magazin Tabloid će objaviti nekoliko delova iz te knjige, u kojoj je raskrinkana pozadina spornih političkih i poslovnih kombinacija porodice Bajden, Bila Gejtsa, Vorena Bafeta, Lerija Pejdža i ostalih američkih mogula sa komunističkim režimom u Pekingu.

Piter Švajcer

Nil Buš, sin jednog američkog predsednika i brat drugog, pažnju javnosti je privukao 2019. godine, u vreme građanskih protesta u Hong Kongu, izazvanih sve većim ograničavanjem njihovih prava od strane kineskih vlasti. Buš se istakao veoma oštrom kritikom, ali ne vlasti u Pekingu, nego u Vašingtonu.

– Savetovao bih svojim američkim prijateljima da se ne mešaju u unutrašnje poslove Kine – izjavio je Buš i nastavio sa bizarnom tvrdnjom da diktatorski režim sprovodi ograničenu represiju: „Ako se kineska vlada zanese uskraćivanjem osnovnih prava, onda će doći do unutrašnjih problema. Kada ljudi jednom osete ukus slobode, nema povratka.“

Zahvaljujući brojnim finansijskim vezama sa kineskom političkom elitom, Nil Buš je čest gost na državnim televizijama u Kini. Ima mnogo lepih reči o kineskoj, ali ne i o američkoj vladi.

Kada je američki Kongres, 2019. godine, usvojio tzv. Zakon o ljudskim pravima i demokratiji u Hong Kongu, pozivajući Peking da prestane sa masovnim nasiljem nad građanima, Buš je ocenio da „oni koji su glasali za taj zakon nisu dovoljno informisani o pravom stanju slobode i demokratije u Hong Kongu i Kini“.

– Ne razumem koje slobode su uskraćene ljudima iz Hong Konga – izjavio je Nil.

Ponekad Peking nađe uticajne zapadnjačke političare, spremne da podrže Kinu. Podrška je motivisana unosnim poslovnim prilikama, koje nudi ta „zemlja novih mogućnosti“. Oni veruju da kineski sistem stvara ekonomsku pravdu bez premca. Veruju da će Kina na kraju postati predvodnik svega dobrog u svetu. Kada Kina pronađe takve ljude, obasipa ih ekonomskim i političkim nagradama. Jedan od takvih apologeta je i Nil Buš. Možda je lako odbaciti njegove komentare kao nevažne. On je, na kraju krajeva, bio Bušov sini koji nije uspeo u politici, već je „slavu“ stekao time što je uvek upadao u nevolje. Ali, sinovi značajnih političkih porodica imaju veliku korist od dubokih i složenih veza sa Pekingom. Njihove porodice su postale bogatije zahvaljujući režimu u Pekingu. 

Kao što smo videli u prethodnim poglavljima, udvaranje Pekinga i zavođenje predstavnika američke elite ponekad uspeva u kratkom roku, nao rezultat dogovora sa nekom moćnom figurom iz Vašingtona. U drugim slučajevima, veze se stvaraju i razvijaju godinama. U ovom konkretnom slučaju, veze između američke dinastije Buš i kineskog režima jačale su decenijama. Peking je tiho i postojano radio na kreiranju mogućnosti da „strani držvanici služe Kini“.

Džordž H.V. Buš je bio teksaški naftaš i bivši kongresmen sa pedigreom iz Ejvi Lige, kada je 1974. postavljen na mesto šefa Kancelarije za vezu SAD-a sa Narodnom Republikom Kinom. (Sjedinjene Države tada nisu imale pune diplomatske odnose sa Kinom.) Bušov posao je bio da predstavlja SAD u komunističkoj zemlji, koja je tek počela da se malo otvara prema spoljnom svetu. Ta dužnost mu je stvorila priliku da razvije značajne odnose sa zvaničnicima kineske vlade.

– Moji hiperadrenalinski politički instinkti mi govore da u ovom poslu mogu da uradim više, da ostvarim više kontakata. Nadam se da ću moći da sarađujem i sa sledećom generacijom kineskih lidera, ma ko to postao – napisao je Buš u svom dnevniku posle prve posete Kini.

Buš je služio u Pekingu više od 14 meseci pre nego što se vratio u Vašington, na funkciju direktora CIA. Uoči njegovog odlaska, kineski lider Deng Sjaoping mu je priredio oproštajnu žurku. „Vi ste postali naš iskren prijatelj. Dobrodošli ste da se bilo kada vratite u Peking“, rekao je Deng.

Tako je i bilo.

Džordž H.V. Buš je 1981. položio zakletvku kao potpredsednik Sjedinjenih Država. U roku od godinu dana, njegov stariji brat Preskot Buš Junior bio je u prvoj poseti Kini. Preskot, koji je živeo u Griniču (Konektikat) i vodio firmu za konsalting i osiguranje, počeo je da sklapa poslove u Kini.

Dok je Džordž H.V. Buš nastavljao svoj politički uspon, njegov brat je nastavio da sklapa poslove u Kini. Do februara 1989, Džordž je bio u Ovalnoj sobi, a Preskot u Pekingu. Tajming Preskotovog putovanja precizno je određen – njegov brat, predsednik SAD-a, imao je zvaničnu posetu Pekingu, zakazanu za samo deset dana kasnije.

Preskot je zaključio ugovor o izgradnji golf kluba u Šangaju za strane biznismene. Bio je to jedan od prvih golf terena u Kini, koji je dobio potrebne dozvole za izgradnju. Smešten uz obalu reke Huangpu, ekskluzivni klub je kasnije postao domaćin kineskog turnira LPGA „Shanghai Classic“. Gradonačelnik Šangaja, u vreme tih pregovora, bio je Jiang Zemin, koji je kasnije postao kineski premijer i prijatelj porodice Buš. Tako je dinastija Buš stekla još jednog moćnog saveznika.

Tokom tog istog putovanja, Preskot se sastao sa kineskim zvaničnicima sa kojima je razgovarao o drugom poslovnom poduhvatu, koji je uključivao stvaranje međunarodne satelitske komunikacijone mreže u zemlji. U to vreme, njujorška kompanija pod nazivom Asset Menagment International Financing and Settlement Ltd nadala se da će dobiti dozvolu da investira u taj projekat, pa je skupo plaćala Preskota Buša da u Kini zastupa njene interese.

U junu 1989. desili su se stravični događaji na Trgu Tjenanmen. U znak protesta, zapadni svet je značajno smanjio svoje investicije u Kini. Ali, Preskot Buš je nastavio da širi biznis. Ubrzo nakon masakra, posetio je kontinentalnu Kinu.

– Nismo jato ptica strvinara, koje dolazi da se hrani leševima. Ipak, u Kini postoje velike mogućnosti, a Amerikanci ne mogu sebi priuštiti da budu isključeni – rekao je Preskot Buš u intervjuu za Volstrit žurnal.

U decembru 1989, predsednik Buš se borio sa odlukom o sankcijama protiv Kine, koje su uvedene nekoliko meseci ranije. Razmišljao je o ukidanju ograničenja na izvoz civilnih satelitskih tehnologija u Kinu. Peking se nadao da će lansirati tri komunikaciona satelita, koja je izgradio Hughes Aircraft. Za predsednika Džordža H.V. Buša problem je bio u tome što je njegov brat Preskot dobijao 250.000 dolara godišnje kao poslovni konsultant za upravljanje imovinom te firme. Predsednik Buš je na kraju ipak odobrio izuzeće od sankcija izvoz satelita u Kinu.

Bušovi su negirali da je ublažavanje sankcija motivisano Preskotovim poslovnim interesima. Predsednik Buš je bio toliko zabrinut da je naterao državnog sekretara Džejmsa A. Bejkera da pošalje telegram u svaku američku ambasadu sa obaveštenjem da ne postoji „bilo kakav privid preferencijalnog tretamana“ za bilo kakve poslove u Kini koji uključuju njegovog brata ili druge članove njegove porodice. Ali, očigledno je da je taj potez imao uticaj na sve veće poslove porodice Buš u Kini.

Nakon što je Džordž H.V. Buš napustio funkciju predsednika, 1993. godine, Preskot je pomagao u osnivanju Američko-kineske privredne komore (USCCC), koja je trebalo da služi kao lobistička grupa za stvaranje dubljih komercijalnih veza.

– Moj brat Džordž je dao ključni doprinos razvoju odnosa SAD-a i Kine od 1974. godine – napisao je Preskot, navodeći da je njegov brat doprineo „omogućavanju pristupa važnim kontaktima“ i „stvaranju uslova da delegacije iz Kine budu ugošćene u Americi“.

Lista klijenata Preskota Buša i USCCC-a uključivala je kineske državne kompanije koje su povezane sa njihovom Narodnooslobodilačkom vojskom, uključujući COSCO. Kineski zvanični su se, bez sumnje, nadali da će im dogovori sa porodicom Buš koristiti za potrebe širenja uticaja na globalnom nivou.

Kada je Džordž V. Buš izabran za predsednika, 2000. godine, pojavilo se više komercijalnih opcija za Kinu. Iz Pekinga je u Vašington, na mesto ambasadora stigao Jang Jieči, stari prijatelj porodice Buš. Ambasador Jieči je bio iskusan diplomata, koji je prvi put stupio u kontakte sa Bušovima još 1977. godine, kada je Džordž H.V. Buš bio u uzvratnoj poseti Pekingu. Jieči mu je služio kao prevodilac i domaćin. Porodica Buš je čak imala nadimak za novog ambasadora, zvali su ga „Tigar“.

Ubrzo nakon što je Džordž V. Buš postao američki vrhovni komandant, kompanija sa sedištem u Hong Kongu, pod nazivom Plus Holdings, angažovala je Preskota Buša kao specijalnog savetnika, da bi 2003. bio promovisan u status počasnog predsednika. „Preskot Buš ima mnogo prijatelja u Kini“, pisalo je tada na internet sajtu kompanije.

Preskot je okupio impresivan broj finansijskih partnera zainteresovanih za poslove u Kini, među kojima je bio i Rong Jiren, bivši ministar trgovine i potpredsednik kineske vlade. Jiren je bio poznat kao „crveni kapitalista“.

Kada bi se postavilo pitanje njegovih poslovnih kombinacija sa kineskim biznismenima, koji su istovremeno i politički zvaničnici, Preskot je tvrdio da oni nemaju uticaj na političke stavove njegove porodice. „Ne dobijam mnogo posla jer je moj bratanac predsednik ili zato što je moj brat bio predsednik“, smelo je tvrdio, ali ipak je i priznao da zbog takvog pedigrea „može da se upozna mnogo ljudi“.

– Naša porodica je bila veoma uvažavana u Pekingu. Kinezi na nas, ako mogu tako reći, gledaju sa poštovanjem – rekao je Preskot Buš.

Sa Džordžom V. Bušom kao predsednikom SAD-a, zvaničnici Pekinga su računali kao na vernog saradnika, koji će nastaviti da neguje odnose koji su uspostavljeni u vreme vladavine njegovog oca.

Jiang Zemin, prijatelj sa bivšim predsednikom Bušom i njegovim bratom Preskotom, objasnio je: „Otac predsednika Džordža V. Buša, Buš Stariji, dolazio je u Kinu mnogo, mnogo puta i imao je brojne sastanke sa mnom. Verujemo da će Buš Stariji definitivno podstaći Buša Mlađeg da podigne američko-kineske odnose na novi nivo.“

Tokom predsedavanja Džordža V. Buša, nova generacija njegove porodice počela je da obezbeđuje poslove sa kineskim zvaničnicima. Nil Buš, predsednikov brat, potpisao je ugovor sa kineskom kompanijom pod nazivom Grace Semiconductor Manufacturing. Ta firma je Bušu plaćala 400.000 dolara godišnje. Suosnivač kompanije bio je sin kineskog premijera Jianga Zemina.

Nil je takođe osnovao firmu pod nazivom Interling Management Corporation, koja je sarađivala sa kineskim preduzećima kao što je Charoen Pokphand Group, čije sedište je bilo na Tajlandu.

Vrata Kine su se široko otvorila za Nila Buša. Kineskom naftnom gigantu Sinopec, Buš je 2009. godine pomogao da dobije ugovor o eksploataciji naftnih polja u Africi. Takođe, 2016. godine pomogao je osnivanje još jedne kineske firme, Asia and America (A&A) Consultants, koja se fokusirala na međudržavno posredovanje u biznisu, upravljanje fondovima i finansijsko savetovanje. Nil je tu firmu osnovao sa bivšim visokim zvaničnikom kineske vlade. Povrh svega, firma je na svom sajtu isticala referencu o Nilovom ocu, objašnjavajući da je A&A „jedina institucija koju je osnovao direktni član američkog predsedničkog nasleđa u Kini“.

Do danas se ništa nije promenilo, Nil je ostao čvrsto povezan sa kineskim kompanijama. On je predsednik Sing Haii Group Ltd, holdinga za nekretnine. On je, takođe, kopredsedavajući CIIC-a, građevinske kompanije iz Pekinga, i zamenik predsednika hongkonške kompanija Finance Investment Holding Group Ltd. Tu mračnu kompaniju vodi Hui Či Ming, koji je aktivan član Kineske narodne političke konsultativne konferencije, a istovremeno je i savetnik kineske vlade. U finansijskom izveštaju te kompanije za 2019. godinu navodi se da je Nilu Bušu isplaćeno oko 77.000 dolara. Nema podataka o tome da li on prima dividende iz profita te kompanije. Njegova vrednost za Peking uključuje posao koji obavlja kroz organizaciju pod nazivom Fondacija Džordža H.V. Buša za američko-kineske odnose. Nil Buš se često pojavljuje u kineskim državnmim medijima i na panelima istraživačkih centara, koji su povezani sa vladom, gde je davao zabrinjavajuće i sumnjive komentare o prirodi režima u Pekingu.

U julu 2019. godine, Nil se pojavio na događaju koji je organizovala Fondacija za razmenu (CUSEF), koja u ime kineske vlade kreira kinesko-američke odnose. Član bivše „Prve porodice“ obrušio se na stavove Trampove administracije. Kritikovao je parolu „Amerika na prvom mestu“ i tvrdio je da Vašington treba da prestane da Kinu gleda kao egzistencijalnu pretnju. „Kina nije ekonomski neprijatelj ili pretnja za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država. Demonizacija Kine je podstaknuta rastućim nacionalizmom u SAD-u, koji se manifestuje u antimigrantskoj, antikineskoj, proameričkoj retorici“, rekao je Nil Buš.

No, nije imao šta da kaže o rastućem nacionalizmu u Kini, niti o ambicijama predsedni Si Đinpinga. Naravno, pekinškoj vladi su se dopali stavovi Nila Buša.

Nedavno je otkriveno da je CUSEF još 2019. godine postao glavni donator Bušove fondacije za saradnju sa Kinom. Ta kineska organizacija donirala je milion dolara godišnje, što predstavlja veliki deo ukupnih sredstava, kojima raspolaže Bušova neprofitna fondacija.

Teško je naći razlog da Nil Buš bude kritičan prema Pekingu i ubuduće, s obzirom na porodičnu tradiciju u koju su uključeni i drugi članovi.

Džeb Buš, veoma uspešan guverner Floride u dva mandata, nakon što je napustio tu funkciju otputovao je u kinesku provinciju Hainan u potrazi za prilikama. To ostrvo na južnoj obali, često nazivano kineskim Havajima, bilo je mesto drame pod mandatom njegovog brata Džordža u Beloj kući, kada se jedan kineski vojni avion sudario sa izviđačkim avionom američke mornarice iznad Južnog kineskog mora. Američki avion je prinudno slete na Hainan, gde su Kinezi 11 dana držali 24 člana njegove posade.

Deset godina kasnije, kad je Džeb posetio Hainan, kinezi su ga dočekali kao državnika. Buš je nosio ogrlicu od cveća, a kineski mediji su citirali njegove pohvale „ekološkom i ekonomskom razvoju Hainana“ i „nadu da će se uspostaviti čvršće veze između Hainana i Floride“.

Džeb Buš je pokrenuo konsultanski posao zajedno sa nekoliko investicionih fondova. Uživao je u društvu najviših kineskih zvaničnika, a u januaru 2012. godine imao je i privatni sastanak sa Si Đinpingom, koji je tada bio na funkciji potpredsednika Kine. Si Đinping je tada istakao da je „porodica Buš dala veliki doprinos unapređivanju odnosa između Kine i Sjedinjenih Država, a zasluge za povezivanje dve nacije i dve države neće biti zaboravljene“. Džeb Buš je obećao da će „nastaviti da doprinosi razvoju bilateralnih veza i ekonomske saradnje između dva naroda“. Sedam meseci kasnije, Ksu Erven, ambasador Narodne Republike Kine, bio je u Majamiju da se sastane sa Džebom Bušom. Nešto kasnije, došlo je do njegovog susreta sa Tanom Ksijangdongom, predsednikom HNA grupe. Ta „misteriozna kompanija“ je povezivana sa pekinškom „crvenom aristokratijom“. Prema sajtu HNA, svrha sastanka sa Džebom Bušom bila je „tržišna saradnja između Kine i Sjedinjenih Država“. Ali, to nije bio samo protokolarni susret, nego i prilika da taj „crveni aristokrata“ razvije poslovne odnose sa potencijalnim kandidatom za predsednika Sjedinjenih Država. Tri meseca nakon tog sastanka, Džeb je osnovao nešto što se zove Britton Hill Holdings, u koji je doveo nekoliko partnera sa iskustvom na Volstritu.

Međutim, neki od najvećih investitora u njegov novi projekat bili su Kinezi. Britton Hill je stvorio entitet pod nazivom BH Logistics, koji je prikupio 26 miliona dolara za laganje u poslove transporta sirove nafte. Među investitorima je bila HNA grupa.

Buš je iz tog posla imao finansijsku korist, a HNA grupa političku i medijsku, pošto je na taj način izbegla javnu kontrolu. „Ovo je klasičan primer postupanja modernih kineskih firmi. Oni ne žele da se direktno mešaju u američki start-ap, koji se bavi škriljem, pa će preuzeti manjinski udeo. Na taj način dobijaju niži profit, ali imaju političku zaštitu, pošto autoritet porodice Buš daje legitimitet“, objasnio je Derek Skisors, stručnjak iz Američkog poslovnog instituta.

Sledeći investicioni fond Džeba Buša bio je BH Global Aviation, koji je opet pronašao i privukao kineske investitore, povezane sa režimom u Pekingu. Prema podacima SEC-a, 98 odsto finansijskih investicija u BG Global Aviation dolazi iz „ne-američkog“ sektora. Vazduhoplovstvo je bilo vrlo značajno za HNA grupu, koja je već vodila regionalnu avio-kompaniju u Kinu. Među ostalim investitori nalazila se i firma Finergy Capital sa sedištem u Pekingu.

Recept Džeba Buša za američku spoljnu politiku je bio da sarađuje sa Kinom, ali da očekuje kineske pokušaje da ga prevare. „U poslovima sa Kinezima važno je shvatiti da su oni spremni da prevare. Oni guraju posao, ali kad vide slabost, pokušaće da vas prevare“, rekao je Džeb Buš.

Najmanje deset kineskih državljana, povezanih sa vodećim grupama u kineskom režimu, aktivno se uključilo u preliminarnu kampanju Džeba Buša, koji je pokušao da se nametne kao republikanski kandidat za predsednika 2016. godine. Sindi Jang je prisustvovala početku kampanje Džeba Buša u Majamiju. Nikada ranije nije bila politički aktivna, ali bila je čvrsto povezana sa kineskom vladom. Tada se nalazila na mestu potpredsednice oganizacije pod nazivom „Floridsko udruženje za ponovno ujedinjenje Kine“, koje je povezano sa kineskom vladom u Pekingu.

Prema Džonu Dotsonu, koji prati tu organizaciju, „ona se nalazi pod direktnom kontrolom kineske vlade i ima ogranke u nekoliko zemalja“. Ksinankin Ku, predsenik tog udruženja, takođe je prisustvovao otvaranju Bušove kampanje. U tu kampanju bio je uključen još jedan kineski državljanin, Žongtang Li, koji je živeo u Boka Ratonu. Li je pokrenuo organizaciju u Južnoj Floridi pod nazivom „Kinesko udruženje za nauku i tehnologiju“, čije sedište je u Pekingu. „To udruženje je poznato po posredovanju između etničkih Kineza u inostranstvu, koje pokušava da ohrabri da vrate znanje u Kinu“, kaže Džon Dotson iz Džejmstaun fondacije. Li je odbacio tvrdnje da je povezan sa kineskom vladom kao „apsurdne“.

– To se savršeno uklapa u ono što znamo o kineskom Ujedinjenom frontu – kaže Taufel Drajer, profesor na Univerzitetu u Majamiju: „Oni pokušavaju da mobilišu sve dostupne segmente, koji bi mogli da budu naklonjeni njihovom interesu, pa da ih prevuku na svoju stranu.“

Kada je Buš odustao od republikanskih predizbora 2016. godine, Jang i njeni sunarodnici su počeli da donacijama pomažu Trampovu kampanju. Jang je dala 37.000 dolara, a njen muž i roditelju su dali još 32.400 dolara.

Bušovi su decenijama koristili veze sa Pekingom za stvaranje profita. Članovi te porodice, kao i drugih uticajnih političkih i poslovnih dinastija u Americi, pristali su na spornu saradnju sa Kinezima jer su im unosni poslovi bili važniji od nacionalnih interesa.

(U sledećem broju: Trudoov zločin nad kanadskom istorijom)