Angažovanje parapolicijskih i paravojnih „gardi“ AV režima izgleda kao poslednja nada da će ovaj tiranin zaplašiti Srbiju i narod koji je masovno ustao protiv diktature i kriminala.  Još uvek veruje da nije zakasnio da izazove šire građanske sukobe u Srbiji, da zavadi prijatelje, porodice, radnike, poljoprivrednike, studente. Svom snagom njegova prljava mašinerija radi na proizvoidnji potencijalnog krvoprolića. Ali, ključne tačke njegovog režima mu otkazuju poslušnost. Njegovi kompromitovani ministri i tajkuni su se sklonili u Trst, novu „bazu“ te kriminalne zajednice koju je on lično proizveo tokom 12 godina diktature. Koji su mogući scenariji događaja u toku i nakon njegovog pada, ko će preuzeti odgovornost da uđe u temeljno čišćenje Srbije u tim okolnostima, to je pitanje koje će tek doći na red, ali u ovom trenutku, najvažnije vesti stižu iz Europola koji raspolaže dokazima o direktnoj umešanosti Aleksandra Vučića i njegovog režima u mafijaške poslove narko kartela i u apsolutnu kontrolu srpske mafije.

Nikola Vlahović

U dugotrajnoj prekograničnoj istrazi, 27. novembra prošple 2024. godine razbijena je velika kriminalna mreža koja se bavila krijumčarenjem kokaina iz Južne Amerike u Evropsku uniju. U akciji je i od 11 uhapšenih osoba, njih osmoro bilo iz Srbije, a tom prilikom zaplenjene su velike količine droge i novca.

Istraga je otkrila da je mreža podmićivala korumpirane carinske službenike sa vezom u vrhu nekih državnih institucija u Srbiji. Svi uhapšeni članovi mreže imali su različite uloge, od vođenja kriminalnih ćelija do logistike i finansiranja aktivnosti.

Ova istraga nastavak je tek početak operacija započetih nakon obaranja enkriptovane komunikacijske platforme Sky ECC. Uz podršku Europolove jedinice za borbu protiv droge i saradnju sa Francuskom, Belgijom i Holandijom „mapoirane““ su sve grupe u Srbiji i sve aktivnosti ključnih članova mreže raspoređenih širom svijeta.

Kako je pouzdani izvor MT saznao, još se rade analize ove akcije koja je došla do otkrića veza srpskog narko kartela sa pojednim strukturama državnih institucija.

Po svemu sudeći, jedno od imena koje se pominje u jednoj drugoj, sada već povezanoj istrazi, nalazi se i ime Ivice Kojića, šefa kabineta Aleksandra Vučića, ali i ime Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade Srbije.

Kojić je, kako poslednje vesti govore, čovek koji je bio najodgovornija ličnost i za tragediju na Železničkoj stanici Novi Sad, te da u vezi sa tim „svi e.mailovi vode do šefa kabineta predsednika Vučića“. Ali, to je tek deo poslova koji su išli preko njega, dok Novak Nedić ima još značajniju ulogu. Naime,  prema onome što je u javnosti delimično poznata a dobrim delom i nije, Nedić već godinama služi za povezivanje i kontakte sa svim kriminalnim grupama kojima služi za „kombinacije“ sa državom.

Zbog pozicije na kojoj se nalazi ima sve osetljive i bezbednosne podatke u svojim rukama a veze sa takozvanim „Dorćolskim klanom“ je imao i pre ove funkcije. Svoju karijeru je zapoceo u ekipi „Mali Pariz“ nazvanu po restoranu gde su stalno sedeli. On i njegov kum Miloš Vazura su bili u kabinetu Nikole Selakovića tada ministra pravde. Prvi veliki plan „za biznis“ inscenirali su donošenjem kriminalnog Zakona o izvršiteljima koji je u crno zavio mnoge porodice u Srbiji, a njima doneo ogroman profit od dela takozvane nagrade izvršiteljima.

Potom su registrovali firmu koja je preko noći dobila sve ugovore o potraživanjima koje ima EPS i još neka državna preduzeća koja su uplaćivali ofređene sume novca unapred na račun njihove firme uz „ugovornu onbavezu“, pa je tako veliki broj ugovora doveo do 4 (četiri) miliona evra na račun pomenute firme koja je posle toga ugašena. Kao nagradu za uspešan posao Vučić ih je „instalirao“ u vrhove fudbalskog kluba „Partizan“ ali je među njima ubrzo došlo do svađe oko novca pa je taj sukob godinama trajao. Nedićev otac je advokat visokopozicioniran u SNS, pa je ovaj „bludni sin“ tako sin još lakše dolazio na ovako važne funkcije.

Europol ove detalje vidi tek kao „vrh ledenoig brega“, zapravo samo kao skicu za portret kriminalne mreže u Srbiji, a najkrupnije dokaze kojima barataju tek treba da upotrebe. Po svemu sudeći, samo još jedna jaka koruptivna mreža u samom  Briselu održava Vučićev klan zbog obećane eksploatacije srpskih državnih resursa poput onih koje planira da eksploatiše zloglasna rudarska korporacija Rio Tinto. Ali, i taj plan je blizu potpunog neuspeha.

Aleksandar Vučić zbog svega ovoga, ali i brojnih drugih pretećih signala, zbog straha od pada sa vlasti,  sprema „poslednju liniju odbrane“, oružane snage kojima je spreman da napoadne građane Srbije i stavi ih i suštinski pod vojno-policijski protektorat njegovog režima. Bila bi to kardinalna greška, ali je, prema saznanjima iz diplomatskih krugova EU i na to spreman.

U međuvremenu, ovih dana je preko čitave diplomatske mreže Srbije u svetu, zvaničnim kanalima poslao instrukciju da svi predstavnici DKP (diplomatsko konzularnih predstavništava) idu po ministarstvima zemalja domaćina i objašnjavaju šta se dešava u Srbiji. Da tamo pričaju kako se u Srbiji poštuje sloboda okupljanja i izražavanja, da studenti koji protestuju ne poštuju Zakon o visokom obrazovanju, da ugrožavaju pravo na obrazovanje, da su svi njihovi zahtevi ispunjeni, da traje dijalog sa sindikatima, da su naređena povećanja zarada u prosveti, te da je AV lično ponudio referendum, da je rast BDP 4,5% u 2025, rast IT sektora, EXPO i druge basne i bajke. Usledila je čak i dopuna te instrukcije, ali nezvaničnim kanalima komunikacije kojima ministar spoljnih poslova Marko Đurić potpuno neprofesionalno, diletantski i nebezbedno upravlja diplomatskom mrežom. 

Tim kanalima, ali i mrežama poput WhatsApp, obuhvaćeni su samo SNS priučene diplomate i jedan broj profesionalnih diplomata koji su se odrekli profesionalne etike kako bi se dodvorili SNS-u i omrsili za još jedno službovanje u inostranstvu.

Poseban detalj te „SNS instrukcije“ je što je onima koji službuju na zapadu naloženo je da dopune svoja izlaganja u ministarstvima zemlje domaćina tvrdnjom da iza protesta u Srbiji stoji Rusija! Taj „detalj“ je lično Aleksandar Vučić dopisao kako bi se svojim zapadnim sagovornicima učinio bližim jer je navodno ugrožen od Moskve.

U ovakvo paničnoj atmosferi, počelo je i „tiho“ bekstvo Vučićevih kadrova, ali i njegovih biznismena. Jedan događaj u Novom Sadu tokom januara meseca 2025. godine, otvporio je čitavu „Pandorinu kutiju“ iz koje se može saznati mnogo šta o tim bekstvima.

Naime, Damir Zobenica, bivši potpredsednik Skupštine Vojvodine, jedan od najvažnijih organizatora incidenata tokom prvog velikog protesta u Novom Sadu prošle 2024. godine, naglo je nakon toga otišao u Trst, gde navodno poseduje luksuznu vilu. Kao čovek koji je funkcioner SNS-a, i koji je  očito u bekstvu, možda i ne bi bio znalajan da je jedini. Ali, njegovim bekstvom saznalo se da se u Trstu  sklonilo još nekoliko visokih funkcionera, među kojima je s već bivši ministar građevinarstva Goran Vesić, koji je podneo ostavku nakon tragedije u Novom Sadu i navodno „prihvatio“ da bude procesuiran. Međutim…

Kako izvori MT saznaju, sve veći broj visokih državnih funkcionera iz Srbije koristi veze sa Italijom za prebacivanje imovine i kupovinu nekretnina u poslednjih nekoliko meseci. Može se upotrebiti reč „masovno“ u ovom slučaju. Prema informacijama iz italijanskih izvora, čak 18.000 Srba živi u širem području Trsta, a značajan deo njih su novopečeni bogataši povezani sa poslovima Vučićevog režima.

Prema proverljivim podacima iz gradske administracije Trsta poslednjih godina građani Srbije postali vlasnici 4.275 stanova i kuća u Trstu, dok su neki, poput Vesića, kupovali vile vredne nekoliko miliona evra.

Izvori MT saznaju da su mnoge od tih nekretnina kupovane sredstvima stečenim korupcijom i zloupotrebom javnih resursa. Pored toga, saznaje se da su neki funkcioneri, uključujući i bivše članove SNS-a, koji žive iu Trstu, masovno prebacivali novac preko mreže ofšor računa i firmi registrovanih u zemljama poput Kipra i Malte.

Diplomatski izvori u Italiji imali su još pre dve godine informaciju da su pojedini Vučićevi funkcioneri iz Srbije koristili diplomatske kontakte kako bi obezbedili prebivalište u Italiji. Jedan od neimenoivanih najbližih saradnika Aleksandra Vučića nedavno je kupio nekretninu u Veneciji vrednu preko pet miliona evra. Detaljne podatke o tome ima Europol, pa ne bi iznenadilo, kad za to dođe trenutak, da njihovo hapšenje bude veće i spektakularnije od masovnog hapšenja italijanske „Kamore“, „Ndragente“ i „Koza Nostre“.

 Osim toga, izveštaji ukazuju na to da su pojedine nekretnine formalno registrovane na imena članova porodice funkcionera, uključujući maloletnu decu, čime su pokušali da izbegnu povezivanje imovine sa sopstvenim imenima.  Ovo je izvedeno zbog otežavanja dokazivanja korupcije, ali je već sad jasno da će italijanske vlasti pokrenuti samostalnu istragu sa novim dokazima.

Trst, kao simbol nekadašnje povezanosti Jugoslavije sa Italijom, sada se profilisao u središte kontroverzi vezanih za zloupotrebu javnih funkcija i bogatstvo Vučićeve političko-kriminalne zajednice, Srbije. Europol i evropsko tužilaštvo raspolažu sa podatkom da je (prema sadašnjim nezvaničnim kalkulacijama), da je SNS režim za 12 godina vladavine, oštetio Srbiju za preko 150 milijardi evra (konzervativna procena). Veruje se da je brojka mnogo veća, te da su razmere te pljačke nezapamćene na tlu savremene Evrope.

Kakve su drske, kafijaške perverzije sa razbacivanjem državnih miliona, govore i svakodnevne slike poput jedne nedavne (recimo: venčanje advokata kriminalca Veljak Belivuka i Draginja Vlk, narodne poslanice SNS, u glamuroznoij zgradi Geozavoda – Salon iz 1905., a kum na venčanju Nenad Stefanović, šef Višeg javnog tužilaštva u Beogradu)…Kriminal, politika i pravosuđe u dirljivoj i idiličnoj atmosferi.

Ali, kako na vrhu, tako i „po dubini“…Ne bude li došlo do masovnog čišnjenja nakon promene vlasti svih koji su se zaposlili od 2012. do danas kao članovi ove gangrene, Srbija neće iči dalje. A, za tu akciju  treba ući u JKP Infostan, JKP Beogradske elektrane, JKP BVK JKP Parking servis, JKP Gradska čistoća,, JKP Gradske pijace, sav šljam u gradskim opštinama na RTS…

Vučiće se sprema da svojim paravojnim i parapoilicijskim snagama udari na narod. Brat Andrej, Zvonko Veselinović i izvesni Boske, komandanti navodnih „navijačea“ iz Beograda i drugih delova Srbije, raspoređuju te „kadrove“ po novosadskim javnim preduzećima, uz obrazloženje da studenti i građani navodno imaju nameru da upadnu u javna preduzeća. Sasvim druga je namera, da se izazovu incidenti i krene u obračun sa čitavom Srbijom.

 Prema tom planu, meta su fakulteti, student, zgrade srednjih pa čak i osnovnih škola, pa potom zavođenje „policijskog časa“ i vojne diktature pod Vučićevom komandom. Taj plan postoji u znatno širem i znatno detaljnijem obliku.

Primer Vučićeve panike, ali i podmuklih planova, bila je Jagodina koja nije slučajno odabrana za mesto gde će Srpska napredna stranka presvući svoju zmijsku košuljicu i postati nekakav (patriotski/AV) Pokret. Eksperiment koji je tamo izveden pokušava da porenese na celu Srbiju. Dakle, politika koja će u ideološkom smislu biti groteskni zbir svega i svačega, povezan nekakvim amorfnim kultom srpskog jedinstva u funkciji kulta Vođe.

Punih 12 godina, kriminal a pogotovo sistemska korupcija ne samo što su legalizovani nego su i slavljeni kao najefikasniji način poslovanja i upravljanja, i da se namire najzaslužniji građani i vladajuća kasta.

Kako to na nekim primerima izgleda, piše u  jednom novijem članku Berliner cajtunga, početkom februara objavljenim. Naime, ugledni nemački politikolog Aleksandar Rotert piše o Srbiji, posebno se osvrćući na nalazište litijuma u dolini Jadra koje bi trebalo da služi nemačkoj automobilskoj industriji – bar prema planovima srpskih vlasti i Rio Tinta. Rotert se decenijama bavi bivšom Jugoslavijom, bio je u raznim diplomatskim misijama UN, OEBS-a, EU… Na početku teksta, autor navodi da Registar lobista koji vodi nemački Bundestag pokazuje da konsultantska kuća bivšeg nemačkog šefa diplomatije Joške Fišera (Zeleni) za klijenta ima Rio Tinto, a da Ministarstvom privrede upravljaju nemački Zeleni, piše Dojče vele

Važnu ulogu u pregovorima sa Srbijom imala je državna sekretarka tog ministarstva Franciska Brantner. Brantner je kasnije postala potpredsednica Zelenih. Rotert podseća na sastanak u julu prošle godine u Beogradu, kada je tamo bio i kancelar Olaf Šolc.

„Ni Šolc ni Brantner nisu konsultovali protivnike projekta. I niko od njih nije kritikovao sve autoritarnije ponašanje Vučićevog režima kod kuće, i sve agresivnije ponašanje u inostranstvu“, piše Rotert i dalje ocenjuje: „Skandalozno je kako se podržava jedan od poslednjih autokrata Evrope i kako se ignorišu masovni protesti.

Prema Rotertu, litijum dobija primat „iako Srbija ne poštuje sankcije EU protiv Rusije“, što ga čini „ekonomskom slamkom spasa Moskve u Evropi“.

„Upadljive su bile Vučićeve pohvale za Brantner, koja je bila operativno veoma angažovana. Čini se da to što vađenje litijuma može da izazove veliku štetu po životnu sredinu nije bitno“, piše u članku Berliner cajtunga.

„Čudno je kada on, koji dobija milijarde evra podrške od EU i koji se udvara u Berlinu kao malo ko drugi, ulazi u ove teorije zavere“, kaže Rotert.

„Nikakvi ‘stranci’ neće srušiti Vučića, naprotiv, Berlin i Brisel ga fatalno vide kao ‘sidro stabilnosti’ u regionu. Ali njenim građanima je dosta da žive u jednoj od poslednjih evropskih autokratija“, rekao je Rotert.

U članku se pominje i otkriće da srpske vlasti koriste špijunski softver protiv aktivista i novinara, da su neki od kritičara na meti pretnji smrću i da su, nakon pada baldahina u Novom Sadu, „protesti protiv sveprisutne korupcije i nepotizma intenzivirani“.

„Litijumski sporazum koji je inicirao Šolc, a sproveo Brantner bio je, u tom pogledu, hit u pravo vreme za Vučićev režim“, kaže politikolog.

Rotert dodaje da je Šolc u decembru ugostio Vučića, istog dana kada je Vučić ponovio da ga u Srbiji ruši spolja, sa Zapada, i da neće služiti strancima.

Ali, na šta je sve Vučić spreman, takođe ovih dana piše švajcarski portal swissinfo. Naime, jedna švajcarska kompanija je oko Nove 2025. godine  isporučila srpskoj vladi sistem za geolociranje i prisluškivanje. O tome je pisao i švajcarski list SonntagsBlick.

Švajcarska Konfederacija odobrila je ovu prodaju 2023. godine, doznala je novinska agencija Keystone-SDA. Švajcarsko ministarstvo privrede potvrdilo je za Keystone-SDA da je Konfederacija odobrila isporuku IMSI-catchera u vrijednosti od skoro 2 miliona švajcarskih franaka (2.11 miliona eura) vladinim telima u Srbiji.

Ministarstvo nije preciziralo je li oprema isporučena srpskim obaveštajnim službama ili Ministarstvu unutarašnjih poslova niti je otkrilo ime švajcarske kompanije koja je isporučila opremu.

U decembru 2024. godine, Amnesti internešenel je objavio da su telefoni nekoliko aktivista i novinara infiltrirani od strane zaraženog špijunskog softvera pod kontrolom srpskih obaveštajnih službi. Organizacija tvrdi da je ova praksa široko rasprostranjena i sistematična. Isporuka opreme za nadzor iz Švajcarske je zabranjena ako postoji osnovana sumnja da će se koristiti za represiju u zemlji primaocu. Međutim, u vreme kada je izvoz odobren, nije bilo dovoljno dokaza da se to potvrdi, rekao je portparol Državnog sekretarijata za ekonomska pitanja (SECO) Fabian Maienfisch za SonntagsBlick.

Uzgred, Švajcarci pišu da se Srbija  trenutno suočava sa do sada najvećom političkom krizom od kako je vlast preuzeo Aleksandar Vučić, te da je premijer Miloš Vučević podneo je ostavku usred masovnih protesta protiv korupcije u vladi.

Konačno, treba reći da je i bratska Crna Gora „uvezana“ sa onom istragom i hapšenjem članoiva srpskog narko kartela, sa početka ove priče, pa je tim povodom početkom godine u Davosu  diretktorka Europola Katrin de Bol organizovala sastanak sa predsjednikom Vlade Crne Gore Milojkom Spajićem, da mu saopšti čime sve raspolaže institucija na čijem je čelu, te šta će Europol da radi u narednim mesecima u vezi sa crnogorskog „franšizom“ srpskih kriminalnih klanova (koja, uzgred, takođe ima i „po dubini“ i „po visini“ svoje uticaje na državu i njene instutucije).

Izvor MT svedoči da je Katrin de Bol rekla kako je Crna Gora je u posljednjih nekoliko godina napravila ogroman iskorak u saradnji sa Europolom, a tokom 2024. primetan je dodatan napredak u razmeni informacija, ali da je to tek deo onoga što se olčekuje od državnih organa Crne Gore u budućnosti.

Rekla je takođe, da zbog malog broja stanovnika ali još uvek brojne kriminalne „zajednice“, Crna Gora mora da postane „vrlo važan partner Europola“, jer zbig svega rečenog ima „vrlo specifičnu poziciju“ na Balkanu.

Spajićev kabinet je brže bolje pronašao nekakvu statistuku pa je objavio da je tokom prošle godine zabeleženo je 25 odsto više razmenjenih podataka sa Europolom nego 2023.

Spajić je direktorki Europola žalio „da je u prošlosti izostajala reakcija nadležnih uprkos dostavljenim podacima o kriminalnim aktivnostima“, zahvalio što je Europol,  nastavio da pruža Crnoj Gori a onda dodao: „Podaci, koje dobijamo od Europola, omogućili su nam da imamo znatno efikasniji odgovor na delovanje organizovanih kriminalnih grupa, ali i da identifikujemo njihove saradnike unutar bezbednosnog sektora. To je dalo zamah reformama u policiji, što je jedan od prioriteta“.

U neformalnom delu, obavestio je Spajić Katrin de Bol da je nemoćan, da nema kadrova, da „balkanska mafija“ smatra Crnu Goru „protočnom rutom“, da mu treba sva pomoć, da postoje čvrsta uporišta kriminala povezanog sa bivšim režimom i mnogo toga još.

Jednom rečju, tražio je zaštitu od Europola, a u pojedinim trenucima (kako izvir MT kaže), izgledao je spreman da potpuno ponudi Europolu komandu nad crnogorskom policijom…Samo jedno nije rekao: da Vučićeva mafija praktično upravlja barem polovinom crnogorskog podzemlja. To je umesto njega  rekla direktorka Europola, Katrin de Bol na samom početku razgovora i nije bilo potrebe da to ponavlja…