Nijedan dan na svetu ne može da prođe bez pominjanja Donalda Trampa. O njegovim sinovima se piše mnogo manje, iako oni brzo povećavaju svoj uticaj, koristeći visok položaj svog oca. Tako novine Neue Zürcher Zeitung pišu da su „Erik i Donald Mlađi pretvorili bliskost sa vlasti u biznis model. Oni i njihove porodice se bogate s takvom drskošću kakvu obično povezuju samo sa diktatorima na Filipinima ili u Kongu“.

Piše: Valerij Brut

Autori teksta navode epizodu iz biografije bivše žene predsednika SAD, Ivane. Kada je čekala prvo dete, predložila je mužu da sinu daju ime Donald. On se uznemirio: „Šta ako, kad odraste, postane gubitnik?“

Ivana je ipak insistirala. A njen sin čini sve da u očima svog oca ne deluje kao „gubitnik“. I njegov brat Erik se trudi da ispuni visok status porodice. Zbog načina na koji deluju (pritiska i sile), Hilari Klinton ih je nazvala „jurišnicima“. Oni su sebe nazvali drugačije – „grubijani“.

Glavna Trampova kompanija Trump Organization, kojom rukovode braća, prodaje sve što možete da zamislite, čak i pertle, osveživače za dom i posude za led. Ali to su tek „igračke“ – njihova stvarna zarada je zapanjujuća. Neue Zürcher Zeitung tvrdi da u raznim zemljama sveta, pod brendom Tramp, planiraju 22 nova projekta u sferi nekretnina. To više od tri puta premašuje prethodno sproveden broj planova porodice u inostranstvu.

Prema podacima Forbsa i Blumberga, od momenta Trampovog stupanja na vlast, njegovo bogatstvo se utrostručilo – sa nešto malo više od dve milijarde dolara na više od šest milijardi dolara. Tu veliku zaslugu imaju predsednikovi sinovi.

I to uprkos činjenici da oni nikako nisu supertalentovani i ne vladaju svim biznis tajnama. Ali, oni su u biznisu persona grata! Njihovi partneri iz raznih zemalja su spremni da im udovolje, jer im je za poboljšanje imidža korisno da vode posao sa predsednikovim sinovima. Oni su postali pravi heroji kapitalističkog rada.

Trampovi ulažu sredstva u kompanije koje se bave kriptovalutama i u odbrambene koncerne, grade stambene komplekse, hotele, golf terene. Braća su kupili velike pakete akcija proizvođača dronova Powerus. Onlajn izdanje Responsible statecraft piše da deca predsednika SAD imaju udeo u mnogim kompanijama koje se bave razvojem tehnologije naoružanja, te da su ostvarili ogromne prihode tokom rata SAD i Izraela protiv Irana.

Braća gaze sve što im se nađe na putu. Na primer, Donald Mlađi je investitor na berzi predviđanja Polymarket, gde možete da se kladite na bilo koji događaj. On je i finansijski savetnik veb-platforme Kalshi koja se bavi upravo tim.

Kako Donald Mlađi i Erik i da ne budu uspešni kada njihov uspeh umnogome, ako ne i sasvim, zavisi od svemogućeg oca? Kada on siđe sa scene, njegovi sinovi više neđe biti gledani sa istim poštovanjem. Zato sledeća generacija porodice Tramp mora da počne juriš na nove visine – one političke.

U SAD se već govori o tome da će sledeći predsednik biti neko iz porodice Tramp. A možda i sa istim imenom. Ali za sada to nije ništa više od šale, mada ona nervira konkurente. Drugog Trampa – impulsivnog, nepredvidljivog, koji se razbacuje najneverovatnijim idejama, Amerika jednostavno ne može izdržati.

Bez obzira na to, Donald Mlađi nije skrivao da razmišlja o učestvovanju na izborima. Za sada je samo bljesnuo na političkoj sceni. Ubedio je oca da postavi Džej Di Vensa za potpredsednika. Ismevao je Zelenskog, a one koji se zalažu za davanje pomoći Ukrajini nazivao „klovnovima“. Podržavao je uključivanje Grenlanda u sastav SAD.

Što se tiče Erika Trampa, i on je nagovestio svoju posebnu ulogu: „Uopšte nisam impresioniran polovinom naših političara i uveren sam da njihov posao mogu da radim efikasnije.“

Predsednik SAD ne govori mnogo o tome šta misli o poslovima svojih sinova. Stvara se utisak da su oni nezavisni u svojim poslovima. Čak ni na svadbu Donalda Mlađeg na Bahamima Donald Stariji nije došao. Možda mu se nije dopala mlada, pripadnica visokog društva i model Betina Anderson?

Bilo je nekih tračeva da je pre susreta sa predsednikovim sinom ona pokušavala da „zainteresuje“ milijardera Ilona Maska i da se čak spremala da mu rodi dete. Ali potom je odlučila da je sin predsednika SAD mnogo bolja i korisnija varijanta.

Šef Bele kuće je dao drugi razlog za nedolazak sinu na svadbu: „Trenutno mi nije do toga. Imam probleme sa Iranom.“

Ako sinovima Donalda Trampa ide odlično, onda je situacija sina 46. predsednika SAD Džoa Bajdena, Hantera, sasvim drugačija. Nedavno je priznao da je bio „nemoralan i narkoman“ i da se mnogo čega stidi.

U junu 2024. godine Hanter je ostvario istorijsko „dostignuće“ – prvi put u istoriji zemlje, sin šefa Bele kuće bio je proglašen krivim za kršenje zakona. To kršenje zakona povezano je sa narkoticima i držanjem oružja.

Njegov „orman“ je bukvalno pun „prljavog veša“, koji su više puta razotkrili novinari željni senzacija i sveprisutni istražitelji. Ali moguće je da ni jedni ni drugi nisu nisu pronašli sve Hanterove inkriminišucìe dokaze. Ali i ono što je poznato je impresivno – sa predznakom minus, naravno.

Bajden mlađi organizovao je seksualne orgije, dobijao „sumnjiv“ novac u upravnom odboru ukrajinske gasne kompanije Burisma. Izdavao je lažne deklaracije i „zaboravljao“ da plati poreze na zaradu, ne samo u SAD, već i od svojih honorara iz „sive zone“ u Ukrajini, Kini, Meksiku i drugim zemljama. I pomagao je u rešavanju „problema“ rumunske mafije.

Pretilo mu je do 25 godina zatvora, a predsednik Bajden je više puta rekao da mu neće pomagati da izbegne kaznu. Ipak, pred sam odlazak iz Bele kuće, očevo srce je zadrhtalo, i on je potpisao ukaz o pomilovanju sina.

Tramp, koji je došao u Belu kuću posle Bajdena, naljutio se i nazvao je to „kršenjem pravde“. Međutim, „zaboravio“ je da je za vreme svog prvog mandata postupio isto – pomilovao je Čarlsa Kušnera, oca svog zeta Džareda, koji je utajio porez.

Džo Bajden i Donald Tramp verovatno nisu čitali „Nevolju zbog pameti“ Aleksandra Gribojedova, ali su delovali po „savetu“ heroja ove komedije, Famusova: „Kako da ne pomognete dragoj osobi?“

Jedan od osnovnih principa Deklaracije nezavisnosti SAD je teza o tome da su svi ljudi stvoreni jednaki. Ali ove veličanstvene reči odjekuju tragikomično, poput situacije iz romana Džordža Orvela „Životinjska farma“. U ovom romanu je prikazana farma sa koje su ljudi bili prognani. Vlast su preuzele svinje, koje su unele ispravku u jednu od zapovesti: „Sve životinje su jednake, ali su neke jednakije od drugih.“