Ima ona pesma Bijelog dugmeta koja kaže: „Ne vjeruj mi noćas, svakog časa nudiću ti više.“ Otprilike taj stih najbolje opisuje tri plaćena PR intervjua koje je Vučić dao za američke medije. Naime, u svakom od ta tri uratka on se neumereno šlihtao Trampu i pozivao ga da dođe u Srbiju, a pritom je stalno  povećavao procenu broja onih koji bi ga sa oduševljenjem dočekali. Trenutna cifra stala je na više od stotinu hiljada ljudi koje je Vučić obećao da će privesti Trampu na poklonjenje, nvodi kolumnista Magazina tabloid Miroslav parović, dr dipl. ing Miroslav parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Inače, ovo nije prvi put, jer je na sličan način, tokom velike političke krize koju je imao u svom prvom mandatu, u Beogradu na Kalemegdanu dočekan i francuski predsednik Emanuel Makron. Doduše, tada je Vučić okupio par hiljada proverenih kadrova koji su snažno aplaudirali kada je Francuz rekao da se nada uspostavljanju dobrosusedskih odnosa između Srbije i Kosova.

Pozivi da Tramp poseti Srbiju, kao i neumereno hvaljenje njegove politike, svakako su deo Vučićeve taktike koju su mu osmislili njegovi izraelski savetnici. Jer, ako se pažljivije iščita to šta je rečeno, kao i mediji na kojima je to preneto, jasno se vidi da se pohvale uglavnom odnose na onaj deo američke politike koji je povezan sa interesima tamošnjeg jevrejskog lobija. Tako da i na tom primeru možemo videti da se Vučić preorijentisao na samo jednog spoljnopolitičkog zaštitnika, a to je Izrael i sa njim povezane strukture širom sveta.

Na taj način pokušava da pronađe novu tačku balansiranja sa ciljem opstanka na vlasti, po cenu potpune političke izolacije Srbije i svođenja zemlje na izraelski bunker u Evropi. Inače, ovo nije nikakva originalnost jer je u istoj situaciji i Republika Srpska pod vođstvom Milorada Dodika.

No, da se vratim na sam poziv Trampu da poseti Srbiju i da ga ovde dočekaju stotine hiljada ljudi. Da krenemo prvo od osnovnog pitanja. Da li bilo ko može da navede makar jednu stvar koju je Tramp uradio bilo u prvom, bilo u ovom drugom predsedničkom mandatu, a da je iole korisna po interese Srbije i srpskog naroda? Uz sav trud, čak i konsultovanje nekoliko platformi veštačke inteligencije, ja nisam uspeo da nađem nijednu takvu stvar.

Verujem da bi se onda moglo postaviti logično pitanje koji bi bio motiv stotinu hiljada ljudi da dođe i oduševljeno pozdravi Trampa. Jedina logika koja se nameće bila bi ona po kojoj bi najveći deo tih ljudi io na različite načine primoran da dođe, po modelu koji se stalno primenjuje za privođenje ljudi na skupove Srpske napredne stranke. A to bi zaista bio spektakl, jer bi čitav svet pratio tu manifestaciju zbog Trampa, pa bi onda i drugde mogli da vide ono što mi redovno gledamo, a što je najbolje dočarao Nemanja Šarović svojim ulascima u

Ćacilend i intervjuisanjem tamošnjih žitelja. Crna legenda o Srbima zlikovcima, koja je kreirana u zapadnim medijima tokom devedesetih, bila bi zamenjena novom – o Srbima ludacima.

Međutim, svakome ko iole razmišlja jasno je da do takvog skupa nikada neće doći jer, čak i da Donald

Tramp prihvati poziv da dođe u Srbiju, što je gotovo potpuno isključeno kao mogućnost, ostaje nemoguća misija da mu službe koje brinu o njegovoj bezbednosti dozvole odlazak na skup pred tolikim brojem ljudi.

Takođe, ni oni koji brinu o njegovom medijskom imidžu sasvim sigurno ne bi bili oduševljeni snimcima na kojima Vučićevi lojalisti ucenjuju, potkupljuju i na razne druge načine primoravaju ljude da dođu na skup.

I upravo zato što Vučić zna da Tramp neće doći, on ga tako uporno i napadno poziva preko medija, jer time u srpskoj javnosti stvara privid da je napravio snažan dogovor sa Vašingtonom i da otuda nema šanse da ode sa vlasti.

U tom smislu me ne bi iznenadilo ni to da pokuša da kreira svog Milana Panića, kojeg bi kandidovao na predsedničkim izborima. Dakle, nekog biznismena sa vezama u Americi, kojeg bi potom kroz medije i izbornu kampanju prikazao kao nekoga ko će zajedno sa njim u Srbiju dovesti američke investicije, a od Beograda, umesto Dubaija, napraviti Njujork.

Fotorobot takvog kandidata ličio bi na Deska Nikitovića, koji vodi valjaonicu bakra u Sevojnu. Međutim, ako Tramp doživi debakl na novembarskim izborima za Kongres i Senat, Vučić će zaboraviti sve što sada priča i vratiće se drugom delu jevrejskog lobija, a to je Soroš. Tada neće biti većeg Evropljanina od njega.