Nedavno sam sa svojim saradnikom, Brankom Ćirijakovićem, a na poziv jednog od najuticajnijih funkcionera Alternative za Nemačku, Markusa Fronmajera, boravio u zvaničnoj poseti Berlinu. Tom prilikom sam imao prilike da govorim na panelu posvećenom situaciji u Srbiji i regionu, ali i da obavim niz neformalnih razgovora vezano za aktuelni politički trenutak., tvrdi kolumnista Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Pored Markus Fronmajer, obavili smo razgovore sa još nekoliko nemačkih poslanika? Tobias Teih, Miha Fehre, dr Rajner Rotfus kao i sa dvojicom predstavnika američke Republikanske partije,  Stevenom Mangolisom i Natanjel Bihmanom.  Iz jasnih razloga neću citirati šta mi je ko konkretno rekao, već ću pokušati da sažmem najvažnije zaključke i utiske koje sam poneo iz boravka.

Prvi zaključak mi je da su svi oni relativno slabo obavešteni o stvarnim dešavanjima u Srbiji I regionu. A da stvar bude još gora, informacije koje dobijaju češće dolaze od strane Aleksandra Vučića, preko njegovih raznih posrednika, nego od nas koji smo protivnici ovog režima. Primera radi, sama Alternativa za Nemačku ima saradnju I sa strankom Zavetnici, koja je danas vladajuća partija u Srbiji, i oni im konstantno dostavljaju informacije da je studentski pokret ekspozitura Soroševih struktura, da je antisuverenistički i tako dalje. Pri tome, naravno, sve vreme hvale Aleksandra Vučića kao nosioca ideje suverenizma. Sve je to ono što ljudima iz Alternative za Nemačku prija da čuju pa tako neretko neki od njihovih funkcionera javno podržavaju vlast u Srbiji često iz razloga jednostrane obaveštenosti.

Na istom panelu mogli smo da čujemo i da je Ana Brnabić, na jednom od svojih gostovanja u Bundestagu, različitim poslaničkim grupama pričala potpuno različite stvari o Srbiji. Kada je reč o protestima, jednima je govorila da iza njih stoje ruske službe, a drugima da iza njih stoje zapadne službe. Takođe, o nekim važnim temama jednoj grupi je rekla da je protivnik LGBT ideologije, dok je drugima, koji su naklonjeni LGBT ideologiji, isticala da je i sama gej osoba i da, shodno tome, vlast u Srbiji podržava tu ideologiju.

Dakle, to nije ništa novo, ali je zanimljivo čuti uživo kako se stvari iz Srbije plasiraju. To je još jedan u nizu dokaza da, ukoliko hoćemo da nas svet čuje, sa svetom moramo da komuniciramo i da šaljemo poruke koje su nama važne.

A nama je važna istina i zato moramo da različitim mestima govorimo istinu o dešavanjima, nezavisno od toga kako će ona biti primljena. Mi smo se potrudili da tu istinu predstavimo trenutno ubedljivo najpopularnijoj političkoj snazi u Nemačkoj, koja sada ima oko 30 odsto podrške. Očigledno je da je to politička snaga koja dolazi i koja ima vrlo realnu mogućnost da u narednom periodu preuzme vlast. Pogotovo ako se dogodi kombinacija da naredne godine u Francuskoj  na predsedničkim izborima pobedi predstavnik Nacionalnog okupljanja, Žordan Bardela, a Vens postane kandidat za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. To bi otvorilo jasno trasiran put da Alternativa za Nemačku u naredne dve godine postane vladajuća stranka.

Zato je važno da sa takvim ljudima komuniciramo istinu, imajući u vidu da Aleksandar Vučić preko svojih posrednika sa tim strukturama komunicira lažima i da isto to čini sa mnogim drugim akterima širom sveta.

Posebno su mi bili zanimljivi razgovori sa mladim republikancima iz Njujorka. Dvojica momaka koji su bili prisutni i na panelu, a kasnije smo razgovarali i privatno, pokazali su izuzetno dobro poznavanje prilika u Srbiji i regionu. Iznenadilo me je koliko se događaji kod nas pažljivo prate i preko okeana. Moj zaključak je da Aleksandar Vučić ima mnogo lošiju poziciju u američkoj administraciji nego u evropskoj. U Evropi, kao što vidimo, postoje brojni koji ga podržavaju i brane, dok u Americi preovladava ili indiferentan ili otvoreno negativan stav prema njemu.

Ti razgovori su me naveli na razmišljanje da mi, kao opozicija, veoma slabo koristimo Sjedinjene Američke Države kao prostor za opozicionu diplomatiju. Očigledno je da bismo i tamo mogli da pronađemo brojne sagovornike sa kojima bismo mogli da izgradimo zajednički jezik i pomognemo jedni drugima u ostvarivanju političkih ciljeva koji su trenutno važni i jednima i drugima. Nama je, naravno, cilj da smenimo jednu lošu i kriminalizovanu vlast, a nova doktrina američke politike usmerena je upravo ka borbi protiv takvih režima širom sveta.

I konačno, jedna moja impresija koja se tiče geopolitike. Nisam stekao utisak da bilo ko od ljudi sa kojima sam razgovarao, smatra da je čak i sukob u Iranu završen, a kamoli rat u Ukrajini. Naprotiv, preovladava uverenje da će doći do dodatnog zaoštravanja na oba fronta.

Kao jedno od potencijalnih rešenja, bar kada je reč o energetici Evrope, pominje se mogućnost da kompanije iz Sjedinjenih Američkih Država uđu u gasni sektor i da se postave kao posrednik između Rusije i Evropske unije. I u tom kontekstu treba posmatrati položaj Srbije, koja je trenutno jedna od retkih država kroz koju prolazi operativan ruski gasovod. Ako se Amerikanci zaista postave kao posrednici, nije nemoguće da se takav zahtev pojavi i kod nas I Ne bi me iznenadilo ni da Aleksandar Vučić već sada o tome razgovara sa američkim predstavnicima, pokušavajući da na taj način dodatno ojača svoju poziciju.

Želeo sam, dakle, da ukratko iznesem svoja zapažanja sa jednog, za mene, veoma važnog političkog puta i svojevrsne opozicione diplomatske misije. Nadam se da će i ovaj moj angažman, kao i tekst kojim javnost obaveštavamo o novim saznanjima, doprineti borbi protiv mafijaškog režima Aleksandra Vučića. Ukoliko taj režim ne smenimo, zaista ćemo se naći u veoma teškoj situaciji i nećemo uspeti da iskoristimo nijedan pozitivan geopolitički vetar koji bi nam se mogao ukazati.

Dr inž. Miroslav Parović, Narodni slobodarski pokret