Prvo i osnovno, kada god da budu parlamentarni izbori, ne postoji ni promil šanse da Aleksandar Vučić prizna da je izgubio. To je osnovna pretpostavka od koje treba krenuti svako planiranje smene ovog i ovakvog režima. Šta ovo konkretno znači? U najkraćem, znači da već sada možemo sa sigurnošću reći da ćemo, kako god da građani budu glasali u izbornoj noći, negde oko jedanaest uveče videti Vučića koji će saopštiti da je lista koju on predvodi osvojila nekih 48% i da on nije zadovoljan tim rezultatom, ali da je ipak na kraju Srbija pobedila uprkos udarima iz inostranstva. To dalje znači da bi on na bazi tih i takvih rezultata bio u prilici da sastavi novu vladu i da nastavi da radi ovo što gledamo duže od četrnaest godina, tvrdi dr inž. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Ovde mi je bitno da još jednom naglasim da taj projektovani rezultat Vučićeve liste od 48% ne znači da će u glasačkim kutijama biti toliko stvarno ubačenih listića, već da će on saopštiti da je toliko dobio, a onda će Republička izborna komisija, sudovi i druge institucije da legalizuju tu izbornu mahinaciju. A mahinacije će biti brojne, jer pored već viđenih mehanizama poput „bugarskog voza“, osmišljena je još jedna koja će biti dominantna ovaj put.

Naime, kampanjama od vrata do vrata naprednjaci su napravili detaljan spisak državljana Srbije koji su upisani u birački spisak, a koji se nalaze na privremenom radu u inostranstvu i sigurno neće biti u zemlji na dan glasanja. Primera radi, u selu Ruski Krstur živi dosta Rusina, od kojih su mnogi otišli u Kanadu. Dakle, vode se kao da su u Srbiji i imaju pravo glasa, ali fizički neće biti tu da glasaju. Tu u igru uskače MUP koji će na ime postojećih državljana izdati duplikat lične karte onima koji će umesto njih glasati.

U našem biračkom spisku se nalazi oko milion takvih građana, pa je rezervoar za manipulaciju ogroman. To je jedan od razloga za Vučićevu „šatorsku kampanju“ kojom obilazi upravo one krajeve Srbije u kojima su migracije stanovništva izražene. Cela ta predstava, kao i prateća priča, služi da napravi privid kako iza Vučića stoje ljudi sa sela i manjih varošica, jer se navodno jedini on brine za njih i posećuje ih, dok mi svi drugi idemo na holidej i pijemo espreso u centru Beograda.

Potom će se ta lažna percepcija preslikati u nameštene glasove po modelu koji sam opisao, pa će onda, recimo, u selu Topolovnik, u kojem spava 100 ljudi, za Vučića glasati 600, koliko ih ima u biračkom spisku.

E sad, imajući u vidu sve ovo, a ponoviću to, uz pretpostavku da će Vučić u izbornoj noći sigurno proglasiti pobedu, nama ostaju samo dve opcije. Prva je da to prihvatimo, što je otprilike situacija koja je bila na izborima u decembru 2023. Druga opcija je da se manipulacija ne prihvati i da se već u izbornoj noći pokrene novi talas protesta.

Ti protesti bi bili isključivo politički, za razliku od dosadašnjih koji su bili mahom društveni i socijalni. Ja sasvim logično već sada javno zagovaram da se Vučić može smeniti isključivo u postizbornom periodu kroz političku krizu. Tako je smenjen Slobodan Milošević i to je opšte poznato.

Međutim, manje se pričalo o tome da su i naprednjaci na vlast 2012. godine došli uz pomoć postizborne krize koju su uspeli da naprave. Naime, nakon izbora 6.5.2012. situacija je bila da je koalicija oko SNS imala 25%, Toma Nikolić je izgubio prvi krug predsedničkih izbora od Borisa Tadića, dok je Vučić izgubio u Beogradu od Đilasa.

U takvoj situaciji oni su proglasili krađu, došli pred Narodnu skupštinu sa džakom glasačkih listića za koje su tvrdili da su lažno ubacivani i da je takvih listića štampano 500.000 i to u Poljskoj. Cela ta situacija je dovela do kolebanja Tadićevih glasača, krize unutar tadašnje vladajuće koalicije, kao i homogenizacije opoziciono nastrojenih glasača.

Sve to, uz čestitku EU još u 17 časova, dovelo je do dolaska naprednjaka na vlast i onoga što sada gledamo.

Da zaključim. Po mom mišljenju, postizborna kriza je jedini put za smenu ove vlasti. Zato ću sasvim sigurno u izbornoj noći, već od 20 časova i jedan minut, ja biti na Slaviji uz nadu da će na tom zbornom mestu biti i još stotine hiljada ljudi da zajedno kažemo: „Neće moći ove noći!“