U Srbiji i ostalim zemljama regiona traje žestok obračun kriminalnih klanova. Padaju glave, gore splavovi i restorani, a politički i policijski više ne mogu da obuzdaju sukobe. U svakom zločinu postoji neki trag koji vuče prema Aleksandru Vučiću. Tužilačke istrage, sudski spisi, transkripti sa Sky aplikacije i medijski izveštaji puni su dokaza o Vučićevoj sprezi prvo sa Kavačkim, pa potom sa Škaljarskim klanom, Kekinom grupom i ostalim gangsterima. Za razumevanje Vučićeve uloge u podzemlju dovoljno je pogledati dokaze, koji su isplivali u poslednjih mesec dana, a koji ga povezuju sa Veselinom Milićem i ubistvom u restoranu „27“, zatim u skandaloznom transportu 87 kriminogenih lojalista u Tivat, gde je, navodno, trebalo da ga brane od Radoja Zvicera. Vučić nema dovoljno buradi da u njih zabetonira sve dokaze i svedoke njegovih kriminalnih i koruptivnih akcija.

Predrag Popović

Kao perje iz rasporenog jastuka, na sve strane su se razleteli dokazi koji raskrinkavaju veze Aleksandra Vučića sa kriminalnim klanovima u Srbiji, a i šire. U svakoj mafijaškoj aferi pojavi se neki trag, koji vuče prema šefu naprednjačkog kartela.

Protiv Al Kaponea, Lakija Lućana i Džona Gotija, koji su predvodili najopasnije američke gangove, unazad osamdeset godina nije objavljeno toliko dokaza, koliko se sručilo na Vučića unazad mesec dana. Serija je počela ubistvom u restoranu „27“, za koji se navodi da je u nezvaničnom vlasništvu Andreja Vučića. Glavna uloga u tom smrtonosnom skandalu pripala je načelniku beogradske policije Vesku Miliću. A već više od deset godina se zna: gde je Milić, tu je Vučić. Milić je uspon u policijskoj hijerarhiji gradio učešćem u svim zločinima vladajuće porodice.

Predvodio je akciju nezakonitog rušenja zgrada u Savamali, lično je štitio Andreja Vučića od odgovornosti za napad na pripadnike Žandarmerije i Danila Vučića za prebijanje fudbalskog reprezentativnog golmana Vladimira Stojkovića. Milić je progonio policajce, koji su poštenim radom i primenom zakona smetali Vučiću. Na njegovom udaru se našao inspektor Dejan Jović, koji je vodio istrage ubistva pevačice Jelene Marjanović u Borči, zatim ubistvo Vlastimira Miloševića, za koje su bili osumnjičeni Veljko Belivuk i Marko Miljković, kao i za prebijanje jednog od vođa Partizanovih navijača, Miloša Radosavljevića Kimija. Epilog je poznat: Jović je sahranjen, a Vučić je Miliću dao orden „Miloša Obilića“.

Sad, kad je Milić osumnjičen za saučesništvo u ubistvu Aleksandra Nešovića Baje, Vučić ne može da se distancira od njega i da ga pusti niz vodu, kao nekad Vladimira Cvijana. Baš kao što je rešen problem sa Cvijanom, Vučić je pokušao da od policije, tužilaštva i medija sakrije ubistvo u restoranu „27“.

Međutim, omerta je pukla. Zahvaljujući crnogorskombeguncu Milošu Medenici i Jeleni Nešović, udovici Baje, javnost je saznala šta se desilo. Vučić je, istovremeno, saznao da ga se niko ne plaši. U istom danu je bačeno nekoliko eksplozivnih naprava na šest splavova i restorana, pa je „žvalavi pijanac“, kako Medenica naziva Vučića, ekspresno pronašao bure sa masakriranim telom Baje Nešovića.

Koliko su se odnosi u kartelu promenili, Vučić i Milić su mogli da shvate još pre šest meseci. Krajem prošle i početkom ove godine počela je serija napada na splavove i naprednjačke restorane kao što su „Babaroga“, „Đavolino“, „Njujork“, „Vinoteka“ i „Jerry“. Zapaljen je i džip Relje Ognjenovića, direktora PIO fonda i nezvaničnog člana Vučićeve familije.

Tada je počelo i reketiranje reketaša. Indikativan je slučaj braće Stajić, Novaka i Nemanje. Dok je Goran Vesić upravljao tokovima novca u Beogradu, Stajići su obavljali prljave poslove oko legalizacije stambenih i poslovnih zgrada. Kad je pao Vesić, pali su i oni, ali nežno, pomoću konvertibilnog padobrana. Iako su zadržali ogromne količine novca i veze sa vrhom kartela, to ih nije odbranilo od pritisaka reketaša iz konkurentskog ganga.

Kad su dvojica maloletnika došli po pare, Stajići su pozvali Veselina Milića. Telefon su dali jednom od reketaša, da mu lično načelnik policije naredi da odu. Umesto da zadrhti od straha pred takvim autoritetom, momak je izuzetno brutalnim i vulgarnim rečima izvređao Milića.

Mladi reketaši su ekspresno uhapšeni. Međutim, dok su ih Milićevi policajci prebijali u podrumu zgrade u „29. novembra“, četiri lepa naprednjačka restorana su počela da lepo gore. Poruka je bila jasna: „Ne plašimo vas se, mi smo jači„.

Da ne meša alkohol i lekove, Vučić bi mogao da se seti da je na sličan način najavljen pad diktatorskog režima Slobodana Miloševića.

Na utakmici protiv Obilića, grupa navijača Crvene zvezde je počela da skandira: „Oj, vitezovi sa Vračara, večeras vam se Ceca kara„. Nervozan, Željko Ražnatović Arkan je sam, bez obezbeđenja, krenuo ka severnoj tribini Marakane. Nije uplašio maloletne huligančiće. Njih dvadesetak je pritrčalo do ograde i zasulo Arkana flašama i kamenicama. Teškim korakom, pritisnut saznanjem da mu je upravo odsviran the end, Arkan se udaljio od tribine. Znao je da ovi momci, koji su do juče drhtali pri pomenu njegovog imena, ne bi smeli da ga napadnu da nisu dobili dozvolu, odnosno naređenje nekoga mnogo jačeg od njih i njega.

Vučić zna da je svaki tiranin počeo da pada onog trenutka kad su podanici prestali da ga se plaše. A, očigledno, njega se više niko ne plaši. Momci od 15-16 godina ne bi smeli da napadaju naprednjačke lojaliste da nemaju zaštitu nekoga iz sistema. Taj „neko“ plasira informacije, kojima preko društvenih mreža kompromituje Vučića.

Čim Vučić kaže da „nema veze sa Milićem“, na „Iksu“ se pojavi fotografija na kojoj, u kafanskoj atmosferi, opušteni i nasmejani, sa čašama u rukama poziraju Veselin Milić i Anđelko Vučić. Kad Vučić kaže da „Veljko Belivuk neće izaći na slobodu dok sam ja živ“, pojavi se fotografija na kojoj se vidi da Vučić u rukama drži crnu majicu sa napisom „Uvek sa Nevoljom„.

Mnogo se krvavog perja razletelo iz Vučićevog jastuka. Šef naprednjačkog kartela se uzalud trudi da ga pokupi i sakrije. To nije uspeo ni pre nekoliko dana, kada je crnogorski sud odbacio tužbu Andreja Vučića protiv dnevnog lista Vijesti zbog objavljivanja transkripata komunikacije sa Sky aplikacije, u kojima se tvrdilo da su mlađi brat Vučić i Zvonko Veselinović „proslavili prvu milijardu“. Aleksandar Vučić je, po običaju, optužio Milovana Brkića za objavljivanje prepiski u kojima su kriminalci pominjali njega i njegovog brata. Tačno je da je Magazin Tabloid objavio mnoge takve sadržaje, koje je dobio od Evropola, Evrodžasta i Amnesti Internešenela. Nije slučajno što evropske službe imaju poverenja u Brkića i naš Magazin, koji su bezbroj puta dokazali spremnost da objave ono što prikrivaju Vučić, Ministarstvo pravde i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Na stotinama stranica transkripata nijednom rečju se ne pominju Magazin Tabloid, Brkić i ostali autoru, ali često se navode imena i nadimci braće Vučić, Danila i Anđelka, kao i ostalih vrhovnika iz SNS OKG-a.

Primitivnom inverzijom, Vučić pokušava da obmanjuje srpsku javnost, ali i strane službe i državnike. Taj jeftin trik je primenio nedavno, prilikom skandalozne posete Tivtu, na samit predstavnika Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana. Kao prethodnicu, u Crnu Goru je poslao 87 komada svojih kriminogenih lojalista. Prema planu, trebalo je da oni dočekaju svog vođu sa transparentom „Srbija pobeđuje„, a potom da blokiraju magistralu i izazovu incidente kako bi dokazali da Vučić ima moć da utiče na političke procese u Crnoj Gori. Akcija je propala. Sabotirana je iz vrha Bezbednosno informativne agencije. Pripadnici frakcije, koja ne pristaje da služi naprednjačkom kartelu, obavestili su kolege iz Francuske da se čarter letom sa beogradskog aerodroma u Tivat prebacuje 87 sumnjivih osoba. Za svakog lojalistu sa kriminalnim dosijeom naznačeno je za koja krivična dela se tereti i na kojem sedištu u avionu se nalazi. Francuska DGSE (Directorate General for External Security) odmah je obavestila crnogorske službe da ne dozvole Vučićevom eskadronu da izađe iz aviona.

Kad je raskrinkan, Vučić je optužio crnogorsku vlast da mu nije garantovala bezbednost. Opet je izmislio da Radoje Zvicer priprema atentat na njega, stoti po redu. „Svi znaju da je Zvicer u Crnoj Gori, znaju gde se krije i na šta je spreman, a ne žele da preduzmu bilo šta“, rekao je Vučić u Tivtu. Iako je svima jasno da je u pitanju još jedan Vučićev igrokaz, crnogorska policija kontrolisala tridesetak kuća i stanova u Kotoru i Tivtu, za koje se sumnja da ih koriste pripadnici Kavačkog klana. Uz podršku Posebne jedinice policije i u saradnji sa Specijalnim državnim tužilaštvom Crne Gore izvršen je pretres vile u Kotoru u kojoj živi Zvicerova supruga Tamara. Oduzeti su joj auto, dron, dva elektrošokera, toki-voki i metalna palica na razvlačenje, iako nije zabranjeno posedovanje nijednog od tih predmeta. Bez obzira na tu akciju, Vučić je nastavio da kuka i kmeči.

Koliko je ozbiljna pretnja, koju u Crnoj Gori predstavlja Radoje Zvicer, videlo se i po tome što je francuski predsednik Emanuel Makron opušteno džogirao na keju u Tivtu. Ipak, Vučić ima razloga da se plaši Zvicera, njihov političko-mafijaški brak se raspao pre pet godina, a parnica još nije završena.

U vreme prvog Vučićevog premijerskog mandata, 2014. godine, Kotorski klan se raspao na dva dela, škaljarski i kavački. Do sukoba je došlo zbog 200 kg kokaina, koji im je nestao iz jednog šteka u Valensiji. Uzajamne optužbe za krađu droge uskoro su prerasle u otvoreni rat. Od tada je u međusobnim obračunima ubijeno sedamdesetak pripadnika oba klana.

Iz ličnih i političkih interesa, Vučić je angažovao Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi, vođu jedne grupe Zvezdinih navijača, da zavede red među Partizanovim navijačima, koji su ga nervirali skandiranjem „Vučiću, pederu“.

Sa Stankovićem su stigli Veljko Belivuk i Aleksandar Vidojević, zvani Aca Rošavi, najbolji drugar Danila Vučića. Stanković je u posao sa Vučićem, kao miraz, uneo i veze sa Kavačkim klanom, na čijem čelu je bio i ostao Radoje Zvicer.

Vučić je policiju, kojom su operativno rukovodili Nebojša Stefanović i Dijana Hrkalović, stavio na raspolaganje Kavčanima. Idilična saradnja Vučića, Stankovića i Zvicera je brutalno prekinuta sa dva atentata. U prvom, 2016, ubijen je Stanković, a Zvicer je jedva preživeo napad u maju 2020. Upravljanje beogradskom filijalom Kavačkog klana preuzeo je Belivuk.

U osvetničkom zanosu, zbog likvidacije Saleta Mutavog, ubijeni su Ljubomir Marković Kića i Vlastimir Milošević. Nije izostala ni odmazda za neuspeli atentat na Zvicera, koji su izvršili Stefan Đukić, Emil Tuzović, Petar Jovanović i Milan Branković. Njih četvorica su napravili sačekušu pred stanom u Kijevu, gde se skrivao Zvicer. Iako je pogođen sa pet metaka, Zvicer je preživeo. Posle šest nedelja u kijevskoj bolnici, pušten je na kućno lečenje. Od tada mu se zameo trag. Povremeno su se pojavljivale informacije da je viđen u Crnoj Gori, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Austriji i Turskoj. Ukrajinska policija je uhapsila četvoricu atentatora dok su pokušavali da pređu granicu prema Moldaviji. Oni se još nalaze u ukrajinskom pritvoru.

S obzirom da su Jovanović i Branković iz Niša, Zvicer je zaključio da ih je angažovao Milan Ljepoja, vođa jedne od grupa Pink Panter. Samo Ljepoja je imao finansijske i logističke mogućnosti da ih prebaci u Ukrajinu i opremi novcem, oružjem, automobilima i svime ostalim što je bilo potrebno za akciju. Iako za te indicije nije bilo konkretnih dokaza, Zvicer je dao zadatak Belivuku da eliminiše Ljepoju. Zadatak je izvršen početkom decembra 2020. godine. Belivukova kriminalna grupa je, prema optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal, u to vreme likvidirala i Gorana Veličkovića Goksija, koji je tesno sarađivao sa Filipom Koraćem. Vučić i njegovi mediji tada su tvrdili da Korać komanduje novim Zemunskim klanom u ime svog šefa Luke Bojovića, koji je bio opravdano odsutan, na služenju zatvorske kazne u Španiji. Vučić je optuživao Koraća da je svoju grupu stavio na raspolaganje Škaljarskom klanu.

Odnosi su se za 180 stepeni promenili kad su američke i evropske službe pokrenule operaciju „Familija“, kojom su na listu za odstrel stavljena oba klana, i škaljarski i kavački. Na insistiranje stranih centara moći, Vučić je pristao da uhapsi Belivuka i njegove ortake, kao i da iz policije izbaci Stefanovića i Hrkalovićku. Međutim, to nije značilo da se Vučić distancirao od kriminala. Naprotiv, samo je promenio stranu. Sa mesta nezvaničnog šefa Kavačkog klana, prešao je na čelo Škaljarskog klana.

– Ja kažem Zviceru: „Naći ćemo te bilo gde u svetu i za te ćevape moraćeš da odgovoraš, zlikovče jedan. Đubre jedno banditsko, koji si mislio da možeš od ljudi ćevape da praviš – galamio je Vučić pred televizijskim kamerama, pokušavajući da na bivšeg ortaka svali odgovornost za sve počinjene zločine.

I to mu je bilo uzalud. Belivuk i Miljković su u sudnici priznali da su sarađivali sa Vučićem, da su po njegovom nalogu učestvovali u raznim zločinima, uključujući i rušenje Savamale. Opisali su svoje susrete sa Vučićem i njegovim izaslanikom, pa i sa Aleksandrom Vulinom. Kao što piše na onoj majici „Uvek sa Nevoljom„.

Vučićevo krvavo perje se rasulo po sudskim spisima iz nekoliko najznačajnijih postupaka, koji se vode protiv Belivuka, Koluvije i Šarića, a biće i u slučaju ubistva u restoranu „27“. O Vučićevim kriminalnim i korupcionaškim aferama dobro su obavešteni stranci. Zapadne diplomate „Beograd na vodi“ nazivaju „Cocaine City“, jer znaju da je to najveća praonica novca stečenog narko trafikingom u Evropi.

Nova mađarska vlada je već najavila pokretanje istrage oko koruptivnih malverzacija na izgradnji železničke pruge Beograd – Budimpešta, koje su dovele do masovnog ubistva pod nadstrešnicom novosadske stanice. Sud u Nemačkoj je ukinuo privremenu zabranu nedeljniku Špiglu da objavljuje informacije o Vučićevoj ulozi u aferi „Sarajevo safari“.

Naprednjački kartel je u potpunom rasulu. Sve su krvaviji obračuni zavađenih klanova, koji su jedinstveni samo u nameri da se što brže i dalje distanciraju od Vučića. U takvim okolnostima, i za Vučića i za Srbiju bi bilo najbolje da se agonija što pre završi, pa da on dobije priliku da u poštenom sudskom postupku prizna kako je i s kojim mafijašima sarađivao. Samo na taj način moglo bi da se sve krvavo perje smesti na jedno mesto, u presudu Aleksandru Vučiću.