O konfiskaciji zamrznutog ruskog novca Zapad mašta još od prvih dana vojne operacije u Ukrajini. Ali, ni administracija Džoa Bajdena, ni prethodna nemačka vlada predvođena Olafom Šolcom, zajedno sa Belgijom i Francuskom, nije odlučila da raspolaže njima po sopstvenom nahođenju. I tek sada, kada su se potrošile rezerve za pomoć Ukrajini, evrobirokrate su, sa razgovora i pretnji SAD, odlučile da pređu na dela.

Piše: Jurij Aleksejev

Krajem septembra je nemački kancelar Fridrih Merc u članku za britanski Fajnenšel tajms prvi put ponudio da obezbedi beskamatni kredit u iznosu od oko 140 milijardi evra za opremanje Kijeva novim oružjem, a na račun velike mobilizacije zamrznute imovine Centralne banke Rusije.

Ratnički raspoloženi protiv Rusije, lideri zapadnih zemalja žele da prisvoje tuđe, uprkos svim međunarodnim normama i pravilima. Glavni ekonomista londonskog Centra za evropske reforme Sander Torduar je poslao preteći signal Vladimiru Putinu. „Spremamo se da finansiramo Ukrajinu, da bi ona mogla dalje da se bori, i to uz pomoć evropskog oružja, i za to ćemo da uzemo vašu ušteđevinu.“

Posebno samopozdanje Torduaru i njegovim pristalicama predvođenim nemačkim kancelarom, dao je signal iz SAD, gde spremaju nacrt zakona, koji su predstavili američki senatori iz obe partije, o korišćenju zamrznute imovine Rusije za davanje pomoći ukrajinskoj strani svakih 90 dana. Od ruskog novca (radi se o nekoliko milijardi dolara), koji je ostao u SAD, Stejt department će svaki put dati Kijevu minimalno 250 miliona dolara. Nacrt zakona takođe predviđa pripremu izveštaja o imovini koja se nalazi izvan američke države i vršenje pritiska na saveznike da slede primer Vašingtona.

U službenoj belešci, koju su američki senatori raširili među članovima G7, govori se da „Velika sedmorka“ treba da razmotri mogućnost zaplene (ili druge upotrebe) glavnice (suverene ruske aktive) za finansiranje odbrane Ukrajine“, kako bi svakog meseca davali Kijevu po 10 milijardi dolara iz zamrznute ruske imovine.

U projektu rezolucije koja je stigla u Senat Kongresa SAD, govori se da zakonodavci pozivaju predsednikovu administraciju, kao i lidere G7 i EU, da „zaplene suverenu imovinu Rusije“ i usmere je Kijevuu u tranšama. Takav obrt, kako pišu zapdni mediji, govori o ozbiljnosti namere i o širokoj podršci ovoj  ideji u američkom establišmentu. Iako je nacrt zakona tek predat na razmatranje u komitetu za spoljne poslove Senata, a njegov celokupan tekst još nije objavljen, samo po sebi se podrazumeva da je EU dužan da plati Ukrajini, jer se u SAD čuva samo 1% zamrznutih sredstava Banke Rusije.

Lideri EU jednoglasno su podržali korišćenje zamrznutih ruskih sredstava za davanje Ukrajini kredita od 140 milijardi evra, ali pod jednim uslovom – da se prethodno regulišu pravna pitanja. Ursula fon der Lajen je rekla da je Evropska komisija koju predvodi već našla „pravno opravdan metod“ za realizaciju mehanizma pod kojim Ukrajina može da koristi ova sredstva sada, dok će se otplata desiti kroz „buducìe reparacije“ Rusije. Pritom, navodno necìe biti konfiskovana sama imovina.

Prema predloženoj šemi, Evropska komisija ima nameru da emituje obveznice koje će imati garanciju evropskih država. U slučaju odbijanja Mađarske, koja tradicionalno ne podržava antiruske korake Brisela, da učestvuje u tome, predlaže se da se iskoristi mehaniizam „koalicije voljnih“.

Za izvršenje „krađe veka“, zamrznutu rusku imovinu će da prebace iz belgijskog depozitarijuma Euroclear, gde se trenutno nalaze, u specijalni fond, što treba da omogući njihovo dugoročno investiranje i ostvarivanje velikog profita. Na taj način stvorena struktura pripadaće ili svim zemljama EU, ili samo vladama koje garantuju za hartije od vrednosti. Prema podacima Rojtersa, ideja se nalazi u ranoj fazi razrade, i za sada mnogo toga, pa i suma koja će biti prebačena u taj fond, nije određeno. Ipak, sve mora da se odluči što pre. EU, kako je preneo Politiko, razmatra mogućnost donošenja odluke o zamrznutoj suverenoj imovini Rusije već krajem oktobra ove godine.

Svetski moćnici su naučili da koriste zamrzavanje aktiva u političke svrhe. Poslednjih godina, broj slučajeva zaplene imovine političkih neprijatelja ubrzano raste. Vašington je već aktivno primenio ovaj instrument za borbu sa svojim protivnicima kao što su Jugoslavija, Irak, Libija, Avganistan, Iran, Venecuela, Severna Koreja itd. EU je uspeo da nanese udarac Banci Sirije, blokiravši njena sredstva.

Ali nema informacija o tome da je „zamrznut“ novac SAD, Velike Britanije, Francuske ili Izraela, iako su ove države, ne tako davno, izvršile ničim izazvane agresije, grubo narušivši međunarodno pravo. Da li se pravni osnov za zamrzavanje ruske aktive može smatrati kaznom za rusku specijalnu operaciju koju su dugo, dosledno i sistematski provocirali oni koji su potom spremno pružili ruke prema ruskoj imovini?

Razumni evropski političari znaju da će glavnu korist od konfiskacije zarmrznutih ruskih aktiva ostvariti SAD, a da EU rizikuje da se nađe u epicentru finansijske krize.

Italijanski ministar spoljnih poslova i potpredsednik vlade Antonio Tajani je sa govornice UN rekao da nema pravnog osnova po kome bi Evropljani mogli da raspolažu „zamrnutim“ novcem (depozitima, sredstvima) i kamatama od njih.

Ne samo Tajani, nego i mnogi drugi političari, koji sede u vladama i parlamentima zemalja EU, dobro znaju da tuđa finansijska sredstva ne smeju da se diraju. Zamrzavanje, kao i samovoljno korišćenje kamata od tog novca, bez znanja vlasnika, nije ništa drugo do zadiranje u tuđu imovinu, jednostavnije rečeno – krađa.

Radi se, pre svega, o sredstvima iz rezevi ruske Centralne banke, koja se nalaze na Zapadu. Na današnji dan, ta suma iznosi 384 milijarde dolara (investicije deluju, vrednost uloženog raste). Ogromna većina ovih sredstava nalazi se u Evropi.

Kancelar Fridrih Merc i predsednica EK Ursula fon der Lajen objašnjavaju svoje planove za korišćenje u EU zamrznutih sredstava Centralne banke Rusije ogromnim finansijskim potrebama Ukrajine. A Rusija, po njihovim rečima, može da vrati ovaj novac samo u slučaju da, posle okončanja konflikta u Ukrajini, plati reparacije.

Za vojnu i finansijsku podršku Ukrajini u sledeće dve godine, prema prognozama, biće potrebne stotine milijardi. MMF ocenjuje da će potrebe za budžetsku pomocì za funkcionisanje države za 2026. i 2027. godinu iznositi 60 milijardi dolara. Uz to, verovatno, treba dodati minimum 80 milijradi evra za oružje i municiju za odbranu protiv Rusije. Čak i u slučaju primirja, za podršku ukrajinskim oružanim snagama, i dalje će biti potrebno oko 21 milijarda evra godišnje. Na finansijsku podršku SAD više ne treba računati, zato treba požuriti sa konfiskacijom ruske imovine. Podsećamo da se ukupan iznos pomoći koju je EU poslala Ukrajini od početka konflikta u februaru 2022. godine pa do danas, procenjuje na ogromnih 178 milijardi evra.

Manipulacija Evrope ruskom imovinom može dovesti do toga da ostali svet izgubi poverenje u EU, rekao je profesor Univerziteta Jugoistočne Norveške Glen Dizen, na mreži X. On je objasnio da iako se u Evropi niko ne usuđuje da direktno prisvoji rusku imovinu, i iako će naši neprijatelji morati da pribegavaju raznim „fikcijama“, to je, u suštini, krađa, i svet više nikad neće verovati Evropi.

Nakon što je nemački kancelar Merc informisao američkog predsednika Trampa o planovima da se iskoristi zamrznuta ruska imovina za podršku Ukrajini, belgijski premijer Bart de Vever je rekao da će njegova zemlja nastaviti da odbija eksproprijaciju ruske imovine koja se nalazi pod njenom jurisdikcijom. Bart de Vever insistira na dobijanju pravnih garancija od svih lidera zemalja EU o podeli finansijskog rizika, ako Evropska komisija uspe da pronađe pravne osnove za predaju Ukrajini sredstava koje je Rusija ostavila na čuvanje u belgijskom depozitarijumu Euroclear. Belgijski premijer je istakao da „nema besplatnog novca“ i da njegovo korišćenje uvek povlači za sobom posledice. On je primetio da kraljevstvo nema nameru da prisvaja imovinu koja se nalazi u Belgiji u Eurocelear-u, koja donosi prihod i podleže porezima.

Belgijskog premijera napale su nezadovoljne kolege iz EU, ali ga je, neočekivano, podržala predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard. Delovanje EU u vezi sa korišćenjem zamrznute ruske državne imovine za podršku Ukrajini, prenosi njene reči agencija Rojters, mora strogo da poštuje norme međunarodnog prava.

Lagard je upozorila da pravno sporni koraci mogu ugroziti poverenje u evro i uplašiti investitore, što će stvoriti pretnju finansijskoj stabilnosti u evrozoni. Istakla je da će Evropska centralna banka pažljivo pratiti usklađenost predloženih mera sa međunarodnim pravom i njihovim uticajem na stabilnost finansijskih tržišta.

Za sada na Zapadu ne mogu da nađu pravno rešenje za konfiskaciju naše imovine. Čak je i ratoborni Makron izjavio da s pravne tačke gledišta sve to deluje prilično sumnjivo. Državna aktiva, koja je zamrznuta, ima suverenitet i konvencijama UN je zaštićena od bilo kakvih odluka stranih vlasti, pa i stranih sudova.

Delovanje EU se ocenjuje kao narušavanje međunarodnog prava. Sa aspekta ruskog zakonodavstva, to predstavlja otimačinu, to jest otvorenu krađu koju vrši organizovana grupa u naročito velikim razmerama. Ako bi do takve rekvizicije došlo, druge zemlje bi razmislile vredi li uopšte držati svoja sredstva u evropskim bankama.

Ne podržavaju sve zemlje pljačkaške ideje evropskih političara. Tako su protiv konfiskacije Indonezija i Saudijska Arabija. Saudijska Arabija je čak rekla da će se, u slučaju konfiskacije ruske imovine, osloboditi zapadnih obveznica, što bi ozbiljno uticalo na ekonomiju evropskih zemalja. Ministar finansija Italije Đankarlo Đorđeti smatra da će biti teško naći pravni osnov za konfiskaciju. A francuski ministar finansija Bruno le Mer je ubeđen da takva „rupa u zakonu“ uopšte ne postoji.

Postoji i druga strana ovog pitanja. Zapad, koji tako aktivno agituje za krađu, zaboravio je da će Rusija odgovoriti istom merom. A to će izazvati velike gubitke. U ruskom ministarstvu spoljnih poslova više puta su zamrzavanje ruske imovine u Evropi nazivali krađom, primećujući da EU nije usmerena samo na sredstava privatnih lica već i na državnu imovinu Rusije. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je na pres-konferenciji u ministarstvu rekao da Moskva takođe ima mogućnost da ne vrati sredstva koje zapadne zemlje drže u Rusiji. A reč je o ogromnim sumama. Do kraja 2023. godine zemlje EU, Australija, Norveška, Švajcarska, investirale su u privredu RF 285 milijardi dolara. U ovom trenutku, sva sredstva stranih investitora u Rusiji nalaze se na specijalnim računima. Ona nisu potpuno blokirana, ali i to je moguće uraditi odlukom vladine komisije. Rusija ostavlja sebi pravo da donese odgovarajuće mere u slučaju realizacije planova o predaji zamrznute ruske imovine Kijevu.

Na pretnje Zapada, koji je bacio šapu na zamrznutu rusku imovinu, predsednik Vladimir Putin odgovorio je ukrazom br. 693, koji dozvoljava da se sprovede prodaja državne imovine u posebnom režimu, omogucìavanjem da se period procene koja prethodi prodaji ograniči na 10 dana i da se ubrza registracija prava na svojinu.

Mi imamo toliko zapadnih aviona, boinga i erbasova, u lizingu, to jest uzetih na dugoročni zakup sa opcijom otkupa za milijarde evra. U kritičnom trenutku, Rusija može da raskine sve te ugovore i prisvoji te avione za sebe. Postoje i razne zgrade, preduzeća, koji pripadaju strancima, a koji bi mogli na taj način da se rekviriraju od zapadnih predstavništava.

Odlučna pozicija Moskve ne dopada se Zapadu. Predstavnik EK Balaš Ujvari, odgovarajući na pitanje novinara, rekao je da Evropska komisija smatra nepravednim mere kojima bi Moskva mogla da odgovori, jer Rusija može kao odgovor da zapleni privatnu imovinu zapadnih kompanija, dok Brisel ima nameru da ekspropriše „samo suverenu (državnu) imovinu Rusije“. On je pokušao da predstavi planove EK za nezakonitu zaplenu ruske imovine ne kao eksproprijaciju, već kao „sredstvo za obezbeđivanje kredita“ Kijevu, ali nije uspeo da objasni koja je praktična razlika između eksproprijacije koju je zamislila EU i čiji rezultat bi trebalo da dovede do toga da Rusija izgubi suverenu imovinu, čiju neprikosnovenost garantuje međunarodno pravo.

Uzgred, belgijski premijer Bart de Vever, na čijoj teritoriji je blokirano 95% od 210 milijardi evra ruske imovine u Evropi, nedavno je rekao da njegova zemlja nije dobila potrebne pravne garancije od drugih EU zemalja i Evrospke komisije o podeli finansijskih rizika u slučaju eksproprijacije pomenute imovine.

Upravo zato Belgija za sada nije spremna da podrži plan EK za nezakonito oduzimanje novca.

A kada je reč o reparacijama Ukrajini, evropska gospoda ne treba da imaju sumnje. „Naknada šetete“ u Novorusiji, govori o tome da mi svoje ne odbacujemo. Dovoljno je posetiti upravo obnovljeni Mariupolj pa se u to uveriti: iz ruševina se ovaj grad brzo pretvara u odmaralište sveruskih razmera.