Odavno je poznato da je stanje sa demografijom u Rusiji, blago govoreći, složeno. Rezultati zvaničnog popisa stanovništva iz 2020-21. pokazuju da je u našoj zemlji bilo 147 miliona 190 hiljada ljudi. A prema podacima Rosstata, 1. januara 2025. godine u Rusiji je živelo 146 miliona 119 hiljada ljudi. To znači da nas je manje.

Piše: Igor Veremejev

Iako ocena o broju stanovnika nije uzela u obzir zvanične statističke podatke Donjecke Narodne Republike, Luganske Narodne Republike, Zaporoške i Hersonske oblasti, brojevi su zabrinjavajući. Rusija izumire, što je posebno opasno u vezi sa masovnim dolaskom u zemlju migranata iz susednih južnih republika.

O stanju u ovoj oblasti nedavno se razgovaralo na savetovanju o socijalnim pitanjima na kojem je učestvovao i predsednik Vladimir Putin. O onome što je karakteristično za ovu sferu i kakve mere se preduzimaju, predsedniku su „referisali“ članovi vlade. Zamenica premijera Tatjana Golikova je rekla da je problem sa natalitetom u našoj zemlji povezan sa dva demografska talasa: jedan koji se odnosi na period Drugog svetskog rata, a drugi na period 1990-ih godina. Oba ta talasa, kako je objasnila Golikova, ozbiljno su smanjila broj žena u reproduktivnom periodu.

 „Zato se fokusiramo na to da imamo mnogo dece“, rekla je ona, dodajući da su vlasti na to orijentisale ceo arsenal mera podrške. Rezultati su, kako je rekla Golikova, vidljivi: u društvu možemo videti „prilično ozbiljne i pozitivne promene u orijentaciji naših građana ka želji da imaju decu“.

Radi jačanja ovog trenda, usvojena je strategija delovanja za sprovođenje porodične i demografske politike, kao i za podršku velikim porodicama, a sada Kabinet ministara, zajedno sa stručnjacima i predstavnicima javnosti, priprema plan za sprovođenje ovog dokumenta velikih razmera.

Golikova je govorila o nizu novih konkretnih mera. Tako će se od 1. septembra naknade za porodiljsko bolovanje za studentkinje isplacìivati u zavisnosti od egzistencijalnog minimuma u regionu stanovanja. „Tako da će ove naknade iznositi oko 90.000 rubalja“, precizirala je zamenica premijera.

Takođe se planira da se promeni postupak za obezbeđivanje penzije za majke sa više dece. „Radi se o ukidanju ograničenja: ranije smo u radni staž ubrajali godinu i po dana (po detetu) za majke sa četvoro dece, sada je to šestogodišnje ograničenje ukinuto. Broj dece cìe se računati u vaše radno iskustvo“, objasnila je Golikova. Ona je podsetila da je Kabinet ministara podneo nacrt zakona o tome Državnoj dumi. Još jedna inicijativa tiče se izjednačavanja beneficija majke-heroine sa onima koje dobija nosilac ordena Heroj rada. Kabinet ministara je i ovo podneo poslanicima na razmatranje. U slučaju da se odobri, ove žene bi mesečno dobijale 72.000 rubalja ili, po izboru – u naturi. „A kada stignu do penzije, dodatak penziji iznosiće 32.000 rubalja“, dodala je Golikova.

Sledeća mera u korist porodica – od 1. januara 2026. prvi put će početi da se isplaćuje tzv. porodični porez (reč  je o posebnim odbicima). „Važno je da će, prema našim proračunima, ova isplata uticati na skoro deset miliona dece iz 4,2 miliona porodica“, istakla je Golikova. „Po obimu, to se može uporediti s jedinstvenom pomoći koju danas, takođe, dobija deset miliona dece.“

Ruski ministar za rad Anton Kotjakov je precizirao da će to biti nadoknada za prethodno placìeni porez na dohodak građana. „Ako je građanin placìao po stopi od 13 odsto i ima dvoje dece u porodici, a prihod je niži od jedne i po minimalna zarade za svakog člana porodice, objasnio je ministar, onda ima pravo da podnese zahtev na osnovu rezultata kampanje za deklarisanje, a mi cìemo mu nadoknaditi porez na dohodak građana koji je prethodno placìao do stope od šest odsto.“ Po njegovim rečima, vlasti će pružiti mogucìnost podnošenja zahteva putem jedinstvenog portala „Državne usluge“. „Pretpostavljamo da iznos plaćanja može biti od oko 89.000 do 156.000 rubalja… To će biti odlična pomoć porodicama“, smatra Kotjakov.

Trenutno u Rusiji ima već 2,8 miliona porodica sa više dece, dodao je ministar za rad. Jedinsvenom pomoći obuhvaćeno je više od deset miliona dece koja žive u tim porodicama. A materinski kapital tokom perioda državnog programa već je obezbeđen za 14,8 miliona dece.

Modernizacija sistema zdravstvene zaštite može značajno doprineti rešavanju demografskih problema, napomenuo je ministar zdravlja Mihail Muraško. On je govorio o tome da je stopa smrtnosti odojčadi pala za više od 16 odsto u poslednjih pet godina. Nakon što je saslušao izveštaj ministra, Putin je obratio pažnju na to da se „digitalizacija u sistemu zdravstvene zaštite prilično brzo razvija“. Predsednik je rekao da je „već moguće dobiti u elektronskom obliku 900 miliona medicinskih dokumenata. To je dobro“.

Jasno je da su vlasti svesne ozbiljnosti situacije i da se mnogo toga radi na povecìanju stope nataliteta u zemlji. Ipak, postoji još jedan problem, koji je neposredno povezan sa demografijom, a o kojem se ne govori uvek.

Kako je nedavno u intervjuu za novine „Vedomosti“ rekao zamenik premijera Marat Husnulin, radi se o obezbeđivanju stanova za stanovništvo Rusije. Iako se i tu stanje menja nabolje, situacija ipak nije sasvim povoljna.

Po rečima Husnulina, stambeni kapacitet u Ruskoj Federaciji trenutno iznosi oko 30 kvadratnih metara po osobi, što je niže nego u nizu zemalja Istočne Evrope. A u 800 ruskih gradova u poslednjih pet godina nije izgrađena nijedana (!) stambena zgrada.

„Naša stambena ponuda, uprkos svim našim herojskim naporima i rekordnim količinama novih stanova, iznosi samo oko 30 kvadratnih metara po osobi. Poređenja radi, u Istočnoj Evropi, i to u najzaostalijim zemljama, taj broj je 35 kvadratnih metara. U progresivnim zemljama koje se dugo bave građevinarstvom, to je 45-50 kvadratnih metara po osobi, u Americi – više od 60 kvadarata, a u Kini – 41 kvadrat“, istako je potpredsednik vlade.

Govoreći o hipotekama, Husnulin je primetio da se ljudi trude da poboljšaju životne uslove, menajujući manje stanove za prostranije. On kaže da to predstavlja najvažnije demografsko pitanje, jer „mlada porodica, ako nema gde da živi, neće rađati decu“.

On je takođe rekao da je trenutno stopa kašnjenja u otplati hipoteke samo 0,7% – „to je jedan od najpouzdanijih finansijskih instrumenata“.

„Kod kredita za auto, kašnjenje je više od 6%, kod potrošačkih kredita, po mom mišljenju, 10-20%. Sa učešcìem od 20% na hipoteku, koji su naši rizici? Stoga, po mom mišljenju, nema potrebe da se to nepotrebno ograničava. Upravo suprotno, treba to podržati i uključiti nove mehanizme. Teško je danas čoveku da kupi stan po takvim cenama, svojim novcem, bez hipoteke“, rekao je potpredsednik vlade. On je, takođe, konstatovao, da „u 800 gradova u poslednjih pet godina nije izgrađena nijedna stambena zgrada, a negde ni u poslednjih deset godina“.

Potpredsednik vlade je rekao da u nizu gradova sa niskim cenama nekretnina žive mlade porodice, što je dovelo do diskusija o mogucìem obezbeđivanju povlašcìenih hipotekarnih kredita za sekundarno stanovanje na tim lokalitetima.

Kako je primetio Husnulin, postoji rizik, povezan sa starošću stambenog fonda – mnoge zgrade su izgrađene pre više od pola veka i mogu postati nebezbedne za život do kraja perioda otplate hipoteke. S tim u vezi doneta je odluka, koju je podržao predsednik RF, da se u program povlašcìenih hipotekarnih kredita uključe samo kucìe koje nisu starije od 20 godina. Izuzeci su mogucìi samo u slučajevima kada nema izgleda za dodatnu stambenu izgradnju u određenom gradu.

Ipak, po mišljenju stručnjaka, mogucìe je dramatično poboljšati stambene mogucìnosti za mlade porodice, što cìe im omogucìiti da imaju više dece.

Rusima koji ne mogu sebi da kupe stan uz pomoć hipoteke, vredi predložiti preseljenje u stambene zgrade sa stanovima za izdavanje. O toj ideji govorio je u intervjuu za 76.ru Georgij Ostapkovič, naučni rukovodilac Centra za istraživanje tržišta Instituta za statistička istraživanja i ekonomiju znanja na Nacionalnom istraživačkom univerzitetu Visoke ekonomske škole.

Život u stambenim zgradama sa stanovima za izdavanje podrazumeva zaključivanje dugoročnih ugovora o zakupu, na 20, 30, pa čak i na 50 godina, što je mnogo jeftinije od kupovine stavljanjem stana pod hipoteku. „Na taj način ne postaješ vlasnik stana, ali imaš mogućnost da dugo vremena komforno u njemu živiš“, komentarisao je ovaj stručnjak.

Mana života u stanovima pod zakup je da se takav stan ne može naslediti. S druge strane, čovek postaje mobilniji: ako želi, može da se preseli iz jednog grada u drugi, gde su povoljniji uslovi za rad ili život.

Format stanova koji se zakupljuju na duži rok omogućava da se smanji finansijsko opterećenje Rusa i poveća fleksibilnost na tržištu stanova, u uslovima ograničene izgradnje i visoke cene hipoteka. Ranije je o povratku stanova pod zakup u Rusiji govorio Vladimir Košeljev, zamenik predsednika komiteta Državne dume za izgradnju i stambeno-komunalne usluge.

Uzgred, u mnogim zemljama, značajan broj stanovništva ne živi u sopstvenim stanovima, već u stanovima za izdavanje. Tako, prema podacima Biroa za popis stanovništva SAD, stan u sopstvenom vlasništvu ima samo 64,1% američkih građana, dok ostali žive u iznajmljenim kućama i stanovima. Slična slika je i u nizu drugih razvijenih evropskih zemalja. Tako u Švedskoj stan u vlasništvu ima 65,2% građana, u Danskoj – 62%, u Austriji – 55%, u Nemačkoj samo 51%. A u Rusiji svoje sopstvene stanove ima 84,7% Rusa.

Bez obzira na to, primer SAD pokazuje da iznajmljivanje omogućava porodicama da žive u prostranijim kućama i stanovima. To znači da i mi imamo još rezerve, da bismo poboljšali problem sa demografijom – za velike porodice sa decom potrebno je imati više „kvadratnih metara“ po glavi stanovnika.