(Penzionisani novinar TANJUG-a, dugogogodiđnji dopisnik iz inostranstva, iznosi svoje poglede na odnose podgoričkog rukovodstva prema srpkom jeziku)

Dragan Milosavljević

Najnovije suzbijanja srpskog identiteta i političnog  uticaja u dražavi Crnoj Gori ozakonjenjem nepriznavanja srpskog jezika kao zvaničnog u najavljenom  novom ustavu  još jedno je zakonodavno nepičonstvo probriselskih vlasti ispod  Lovćena.

Suštinski, politika „milogorskog“, antipravoslavnog režima ,  zasnovanona je na tradiciji titoističkog ateizma i prava na odcepljenje  od “ srboslavije „. I srpskog sveta. Za to,  Vatkanska Hrvatska, gaji neskrvene simpatije. Nudi Podgorici , zarad potpunog raskida sa Beogradom, ako treba i modele novog  bljeska i oluja. Sve zarad da i CG bude „za dom spremna“

Ta politika već dve decenije nailzai na pozitivan odgovor i  vladajućih EU fanatika u Podgorici. Osim malih povremenih  prepirki suseda oko Prevlake i vlasništav, oko tuđeg broda na jedra Jadran, zaostavštini Karađorđevića.  

Spremni su tihi sledbenici politike litijama naoko zbačenog  DPS da još jednu ucenu za prekrečenje sveprisutnog jezički dominatnog srpskog faktora od, 48 posto, a u postojbini srpstva,  ispune kao zahtev nekolonijalno osvetoljubivog germanskog  diktata. Poraženog svijevremeno od Srba na prostorima Balkana u oba svetska rata. Što Nemci nikako uda zaborave, kamoli oproste.

Nesporno, u Evropskoj komisiji taj kancer vraćanja ambcijama Rajha, snovima firera, dominira u komandnom centru EU, u Briselu. Oličen je i u ključnim pložajima koje drže potomci Hitlerovih generala koji danas diktiraju vladi i određuju  sudbinu Crne Gore kao de fakto desuverenizovanog “ kandidata za blisko učlanjenje u Evropski zajednicu“. A već i članicu  NATO-a.

Spreman je NATO, shodno potrebama i braniti CG od bratske Srbije ako se ukaže potreba po članu pet, „. Recimo u vidu aktviranja proširenje fronta u Ukrajini, kao rat protiv „malih Rusa“ u komšiluku..  .

Plan je pokoroviteljskog  Brisela, kome se nažalost podvlači i Beogarad, praveći se mrtav na sve, a ispod kamena, da na temeljima Milove separatističke zelenaške idelogije,  stvaranjem  nove  hibridne nacije, zakokružije projekt Brisela .  Marginalizacije  svih Srba na Balkanu

U CG  i dalje dominatnih jezički,  ako već  ne politčki . Tako  ih suzbije , makar na lokalnom niovou, u opštinama gde drže vlast. Sve zarad učlanjenja „građanističke “ CG u  u organizaciju neoliberalnih militantnih kartela koja se na podsticaj SAD priprema za novi drang nah Rusij . A za interse Vašingtona.

 Toga  do kraja nisu svesni građani Evrope, potomci onih koji su izginulu kod Stanjingrada ….. Kurska.Ali, izgleda, ni  pripadnici nove nacije  u Crnoj Gori.  Srlja u crnu rupu  u kakvu je već upala Ukrajina.  Prvo u ulozi potencijalnog žarišta  sada   već petu  godinu kao žrtveni  jarac  ekspanzionističkog  neoliberalnog fašizma koji hita prema granicama  Rusije.

A kako  velesila, predvodnik  NATO  brani svoje klijente,  zalivske  državice,  videlo se tokom najnovijeg sukoba sa Iranom gde su ništa manje od  Teherana stadali  proamerički patuljasti režimi. Inače lakoverni  podanici..

 Ovaj treći po redu  svetski rat bi po cenu trošenja slovenskog topovskog mesa u redvima  NATO, kao jurišne pešadije,  veruju anglosaksonci mogao  da im  se posreći. Da li i Crnoj Gori koja se vekovima klela naglas “ nas i Rusa 3oo miliona“ ,preživljavala od carskih donacija  Petrograda. Pitanje je sad.?

Makro(n)i iz epruvete

Taj najnoviji „uradak, nepriznavanje srpskog jezika kao službenog u CG  odrađuju dva balkanska  Rotšildovska makro(n)a ponikla iz epruvete Rimkog Kluba i Davosa. I postižu to  uobičajenom navežbanim  fintama navodnog sukoba interesa unutar iste nacije . Da bi na kraju varakanje bilo okončano  temperamentinim zalaganjem “ fasadnih  nacinalista“, ustvari  lidera  zakletih na poslušnost  centrma moći,  na  spasonosne  evroeintegracije . Bez alternative.  Za koje, po njima , očito, vredi žrtvovati sve srpsko.  Nacionalno , dražavotvorno,  patriotsko. A  podržani su u toj raboti  od skorjevićevskih  kriminogenih  elita  svakog od dva  režima. Pa i iz redova “ lažne opozicije , prikirveno doduše  .

 Režimi  su se, oko sudbne srpskog,  i ovaj  put , jelte,   malo  zaigarli u  driblingu. U prenaglašavanju razlika  unutar istog  naroda. Jer, koruptvni narko dolar, mada bez pokrića, očito  vrediniji je njima , “ vladajušćima, “ od patriotskog obraza sa časnim pokrićem.

 Za tu “ promenu svesti “  osmišnjljenu od  britanskog Tavistoka, centra svetske zaverologije, namenjenu  kriptkomunističkim  mangupima , iz redova bivšeg  socijalističkog bloka,   srpska nacija, oslabljena poluvekovnom tortrurom brozizma , sa  istrebljenom  građanskom  elitom, opranih mozgova biračkih  masa, za sada nema rešenje.Ni u CG, ni u Srbiji.

 A  nema ni načina, pa ni iskrenog saveznika  da organzuje u istinski  patriotski odbranbeni nacinalni  front . Niti da razmontira  precizni,  lukavo osmišnjeni  mehanizam kupovine birača, falsiskovanja izbora i  rovarenja   kompradorskih  „srpskih listi “ . Koje faktični  maskiraju  lažnim patriotizmom  kriminogene  antisrpske  režime  u  obe države  dominantno  srpskog jezika. 

Jer, autentično bi  srpstvo,  njegovu  duhovnu vertklau  pre svega  SPC , prema ambicijama  briselske  kaste  eurokrata  treba maknuti sa  Balkanske pozornice .  Kao i u Hrvatskoj  , poželjno  u BIH,  naravno Crnoj Gori  ne samo na Kosovu.

U to se uverio  ovaj hroničar propadanja SfRJ  pa SRJ najzad Srbije još 1992 kada je  po nalogu direktora i kolegija Tanjuga morao da ustupi mesto dopisnka u Rimu kolegi  iz reginalne Podgorice. Pokazalo se  pratiocu crnogorskog ambasadora koji je  već od 1992  bio, zajedno sa novinaram, poslušnikom,  pokretni most  delegacijama Mila prema Vatikanu i Genšeru. Grobarima Jugoslavije. Dopisnik iz Titogarva   kasnije je   po odcepljenju  postao ministar inormisnja u “ nezavisnoj “ Crnoj Gori. A Tanjug  je danas  u delimičnom  vlasništvu gospođe  drektotke RTS   a u ulozi privatne televizije  SNS. .

I u toj tehnolgiji i takvoj  tranziciji  opšteg, nardnog  u pojdinačno, ličnom dakle  u tom grmu leži zec, za  enrmno sticanje i razlog dugotrajnosti   dalje vladavine Mila kao „britve“ iz iz senke,  povremeni  u koricama,  i jarana mu  razpetog na četiri stuba obaveza prema globali. Obasjanog  relektrima   balkanske  ali  povremeno i  svetske  pozornice.Kao navodnog Hudinija  politike ..            

Tobož  jarani  su   u sukobu ,  u međusobnom delu   , kao  vođe navala  eurofanatičnih nadmetanja dva  centarfora političarenja , nadigravanja oko ulaska u EU.   Jedan  iz Srbije, drugi  iz  CG. I nikako bar do sada  nisu  predmet preciznih  javnih  analiza i  punog uvida  u pravac i cinj   tih  međusobnih   duplih  pasova, ta dva   dva ključna  igrača  u kaznenom prostoru  Balkana. Ma ne, nikome ne pada u oči ta uglazbenost  dva  jarana koju  samo iz kuloara  bije   glas da jedan drugom nameštaju   voleje. Na jedan,  srpski  gol. I to  još od   famoznog referenduma o ocepnjennju CG . 

 A  i ćorav, ali ne i ovdašnji vučićoidni mediji , njihovi čitaoci u  narodu  borbeno očešljanom  od strane   Brisela  i njegovih  službi  na  najdublji  mogući  razdeljak   neće  da  vide  kako o obojica  politčkih  driblera  već dve decenije nadigravaju,  ismejvaju i sukobljavaju  notorne naivčine  ,  Srbe.

Posađene u  ulogu blentavih  navijča u  gledalištima  obe države.I korak po korak, kroz, nametnute besmislene sukobe,  udaljavaju   publiku   od zajedničkog nacionalnog identiteta.Kako jednom  na samom početku brojnih mandata reče Vučić “ najteže će biti promeniti srpsku svest“. Zasad  u tome vodi Milo ali mu je jaran za petama. .  

U  CG  milogorci  saplemenke iz protvničkog tima, mada poreklom iz istog kluba, pogrdno zovu “ litijaši „. Dok oni drugi,  lojalni  Vuku Kradžićz  i SPC  a ne  raskolničkoj crkvi i poitici   Đukanovića ,  upiru oči ka Beogradu . Čekaju,  uzalud, od brojne rodbine da se umeša u zbivanja .  Istera  srpsku pravdu na čistac.

Kalkulanti

Ćute i kalkulišu bivši direktori policije, generali jugslovenske i srpske  vojske, glavni urednici , analitičari , sudije, tužioci , glumci , kao da znaju  da je sve ova politčka „šega“  rezervisana za biračku raju. Da ne mogu protiv ijedne  „Srpske liste“ pa   i  ove   koja šuruje sa milovima  zarad učešća makar simbličnog u vrhu  politčkog života i slastima  vlasti.  

  Za to vreme na džombastom terenu  srpskog sveta   nesputano  haraju kriminalne bande narokodlera , Škaljaraca i, Kavčana , egzekutoria po kafanama , lopovi  „patriotae“,   odnedavno  umotane u trobojke srpske  zastave , svi redom  bandažirani  ovi  kostolomci , ćaci .  Bivši robijaši poslati  izazazivački  prostački   kao reprezenti Vučićeve  Srbije u Tivat.  Ne bi li,  onako tetovirani, kao balkanski  urođenici,  razjarili već dobrano medijiski nažuljenu  i napaljenu   crngorsku  javnost .Koja inače  rado  ističe  svoju  otmenost  gorske  „aristrakratije“  u stilu “ ja tebi serdare ti meni vojvodo.“

Primilo se se  ovo nadigravanje   nagrđivanjem    preko komšijske  tarabe  još  bolje  od  Meštrovićevog   mauzoleja na Lovćenu . Podgnutog na mesto svesno urušenog  poslednjeg  počivališta Njegoša,. simbola srpstva.  Šireg   značajno    od prostora   CG gde ga danas velikana  prećutkuju i marginalizuju.   

 Naravano , na ovaj  svesno odigrani faul protiv  dostojanstvo  Crngoraca ,  slanje eskort  aviona  predsedniku AV   punog batinaša  na otmeni  Jadran,  na margine konferecije EU , došao je kao  očekivani  odgovor  isto tako   podmuklaa    anstisrpka iložba, u Podgorici . O žrtvama srpskih i „gencidaša“  u Srebrenici.

.

 Runandski scenario

Nije valjda  dovoljno priznanje „nezavisnnog Kosova“ , ulazak u NATO , čima je Pogorica  još jednom stavila do znanja da su joj politčki bliži Tirana, Sarajevo i Priština,  naravno NATO  ,  ne  Begrad.  Mada tamo  živi i uspeva  bogme veoma uspešno , neprekidno i opipljivo , sve  od  pobedničke 1945  i osvajanja Dedinja,  bar  trećina  daljih i bližih  rođaka  crngorske populacije. Uljčujući tu i montenegrine  deklarisane  doduše  još ne  javno, ali redovno u kafnskim kuloarima   kao  “ crveni Hravati.“ I oni  za  svoj dom spremni..

 Dakle, neskrveni  su sledbenici  Sekule Drljevićai, Ante Pavelića, Jevrema Bkovića. A bogme i Đilasa  a ovaj je   uspešno  sejao    međusrpske podele , crtao u Beogradu  antisrpske granice , a devedesetih,  po povratku sa zapada,  uvodio i „demoNkratiju “ po zemlji Srbiji. A Crnu otadžbinu  već  ranije od 1941  zasejao   pasjim grobljima i prepustio  vazda levim skretanjima .Sve do danas.

 Njegova pokajnička, antikomunistička  knjiga,  „Nova Klasa“ , finansirana  je i distrbiirana  širom globusa od  CIE  u 32 miliona primeraka , posle Biblije naveći   tiraž   zabeleženi u svetu. . Sve to u startu Đilasovsko ,  o cnogorskom  kao zasebnom jeziku  i  naciji, obnovljenoj  državnosti knjaza  , to  začeto  decnijsko  nagomilavanje  nesaglasja Beograada i Podgorice  oko jezika nacije,  prećutno oko  stvarnog   učinka crngorsih kadrova   uSrbiji ,  kadriranja   Broza,  kojim je posejana omraza  med braćom,   danas samo  diže rejting  ovdašnjem preCeedniku .

 Kaka je on , kao   uasmljeni greben  tučen valovima anstirpstva   i to sa svih strana pa i iz Pogorice. . I  da je kao takav  jedini je autentični  branilac nacije. Čitaj  mitski vođa  birača među kojima, napomenimo  ima bar 8oo.ooo ocvalih penzinerki  .Pretežno  Srpkinja  od  šezdeset  do osamdeset i kusur ljeta  koje su danonoćno uz ekrane  RTS . Još češće  od  večeri nadalje uz  programe  režimstskih info   porno  i vizija  sa kojih  ne silazi njihov miljenik.   I tako    gube  roditelljski insitkt  prema porodu i potomcima. Zaboravljaju , glasajući za  njegovo OVO  , na  budućnost  svojih unuka u krminalizovanoj državi  . I još , glasno,  u režimske mokorofone  strahuju i leleču    za ugroženu  bezbednost  svog  doživotnog ljubimca  koji  im povremeno  deli  sreću iz helikoptera.Obično pred izbore.  A i  „garant“ je penzija.  Zasada,  sam neofcijelni   sina najvećeg sina . u Srbiji samo kao Titoslaviji. .

 A  učinkom medijskog rata zapada  protiv  Srbije  i optužbama   srba kao genocdnog naroda  uspešno je  zapretena istina   da je izlož(b)ena  Srberenica  najuspešnja operacija ispod lažne zastave  zapada , prelomna za budućnost  Srba na obe obale Drine. Da je  relizovana od  zapadnih službi , pre Majdana , pre  5 oktora a posle  genocida u Runadi koji je poslužio kao model. 

Tamo su  naterani od strane  terorističke cijaške gerile iz Ugande   jedni na druge, mačetama ,  ondašnji    ruandski  Srbi i Hrvatai   .  Stim što su samo „Srbi“ poslati u Hag kao jedini krvci masovnih poklja i pogibelji na obe strane  . Dočim su  „Hrvati“  Tutsi ,  doseljenici  i manjina  odsto  uz pomoć Amerike  i Haga   proterali  preko 70 odsto  većinaca  Htua u susdne zemnje  Kongo i Tanzaniju  i sada vladaju Ruandom  preko Cijnoh  djaka   i diplomca  predsednika Pola Kagamea.Već dvadesst godina pet madata i to ne smeta  zapadnoj “ demokratiji“. Važno je da se u Kigaliju  reovno održavaju parade ponosa.Bio o je taj genocid u Randi 1994  predtpremijera za  montažu  haške  sage o jedinom krivcu  za pokolje  i u Bosni i u Ruandi. I Afičkim i balkanskim Srbma .

 Ovakva prljava  predstava  montaže prvokacija  odrađena je  još  ranije  u Bukureštu,  zarad  smaknućem para Čušesku. Onako  po partizanski . U čemu su u , kao  ekskluzivno  medijsko prisustvo   nameštaljci  zapada izveštavali  jedini iz sveta   kvazi objektivni  RTS i Tanjug.Odabrani da budu svedoci . Da  prikriju  medijskim mrakom  oko egezekucije predsednika i supruge. bačene i jarak,  predhodna  smaknuća  demonstranta u Temišvaru koje je po međusobnom dogovoru  ubijala CIA,  odmetnuta Sekurtateta i gostujući  KGB već  kponule Rusije.

Zelenašenje  sa Žute grede.

 Ali zašto bi o tome razbijao glavu provereni   zelenaš  iz  crvenog Kurmovca,  lažni  buntovnik  sa  Žute Grede  čiji  je ćaća  izbegao sa Kraljem Nikolom   još 1915 .pred   austrougarima   I na pretke , posle laižiranja na  gredi i  sa ikustvom iz  Kumrovca  seje decenjama   neutoljivu austrofilsku   mržnju i želju za osvetom   prema Srbima . Kao navodnim okupatotrima Cre Gore . Ustvari   ruga se  prema   iz  1918.  naivno  pogibeljnim  , pokazalo se  zavedenim tvorcima   sarkofaga za Srbiju i njenu državnost   , neimarima  trojedine  kraljevine   pa time i isrijskom srpskom   nasleđu  .Za to sigrno nisu ginuli i skončavali  Srbi kraj Vida.

Potom, posle 1980,    grabeđ  oko  tvorevinae  kao  prćijae je  titovih feudalaca    nameračenih na podelu  preostalog  “ carstva “   nasleđenog od   voljenog  faraona.

.Nisu tu crnogrski kadrovi izostajali. Naprotiv, takmičili su se sa Hrvatima , Albancima ,  Alijinim balijama  u  rušenju  čak  i ostataka Jugoslavije Milo je  napre  bio  dragceni domaćin, jatak,  svima iz druge srbije koji su  onoj  suparničkoj ,  branilačkoj, Srbiji   radili o glavi.

Bio je  domaćin   Bosanca   „Đikija“  i   beogradskog  Crngorca Tijanića , po Smajlovićki iz Srajeva  „srpske gromade novinarstva“  Taj  kućni prjatelj Slobe i Mire  iz izebeglišta u Pešti , petog oktobra  obavestio je   vasceli  svet pa i Begarad   „Znam lično čoveka  (Miloševića )taj će prosuti srpsku krv samo  da očuva vlst „.  Ovaj hrničar   bio je  svedok  te izjave  emitovane   preko radija i TV  upućene  isprad skupštine  preko   ranije  montiranih  ekrna i mikrpona .  Doč je  je Korać pripremao   upad u parlament koji je malo zatim planuoTo je bio durgi krug  “ demokratskih “ izbora po recepturi Džimija Šarpa. .      .  

Voleji na  jedan gol

Ustvari, pod plaštom  nadmetanja ko će se pre  uknjučiti u antirusku  nenecističku ligu  novog dranga EU  na terenu  i srbije i CG  igra  se na jedan gol,  koji AV  kao  brani. Dok  mu  briseloidni Milo   uporno i upešno  cepa  srpski svet  volejima . Samo tako  valja shvatiti  najavljen  a “ usaglšen  između vlasti i bloka prosropske  opozcija“ izostanak   srpskog  jezika kao službenog  u najvišem aktu. Ustav  će biti podvrgnut ovakvim rešenjima  pritiskom   i  na sugestiju Brisela, saznaje  u kuloarima.

Celim tokom  lažirane  demokratske  procedure   čupnja i čerupanja  srpskog jezika na parlamentarnom panju, pa  stavljanja  istog pod tepih  buduće istorije,  i daljih nagodbi,   upravlja se u  Briselskoj “ var sobi “ . Kako sležući ramenimam, kao gost  na vestima Juro njuza   uviđa  očito  pomiren sa   voljom Brisela ali i  ćutke pristankom  Beograda    vučićev spoljnopolitčki analitičar  Zoran Milivojević mora se .  Izložen , pritom,  otvorenom podsmehu voditeljke televizije koju  inače bije glas  da je  je  i   Jugoslovenska , Briselska ,  ali  tajno,  na najpre na  polzu Aleskandru.

 Na njoj   AV  malo odmernije nego inače  reklamira svoj fasadni nacinalizam  ispod kojeg  nesmetano  funnkcionše   tekuća polotika veži konja gde ti gazde kažu,  klanjaj  se pritom  čaršiji na sve četiri strane.Žvaka za biračkog ludaka.

Slično poigravanje  je i u montenegru  sa sudbinom lakorvenih Srba  koje navodno brane od Mila  i loš i dabar policac  Svaki na svoj način  a prema uputstvima  gazde  Dakle nikako .  Jer.  kako drugačije shvatiti da je u paralementu 7o poslanika glaslao ZA   a samo dva protiv  faktiči  eliminacije  srpskog kao zvaničnog i u budućem  promenjenom ustavu. 

 A priotom , posledni polis pokazao je  i dokazao i  da 4o odsto crnogorske populacije  govori srpski  , skoro  dvostruko manje crngorski. Kakao je voditeljka  bacila u u lice nesnađenom analitičaru  “ izgleda da Evropska komisija  Fon Der Lajnove ima jedan kriterij ze Fince kojima  su  poštjući evropske vrednosti  švedskom jeziku  dali status  službenog, makar ga  u Finskoj  gvori samo 9 odsto poluacije. A uskraćuje to pravo   Srbima i CG  gde su jezički  48 odsto Dakle viđeni su Srbi  u famoznoj “ Jevropi“ i dalje  kao građani  ne  drugog  nego svi  preostalih nižih  redova.

Srpske iluzije 

 Onima koji su smeli da se izjasne u CG da govore srpski imali su  očito  iluziju da će njihove političke partije braniti tu  srpsku vrednost   ali valjda je jesno , makar  sada, da   je da  su  u još jednoj simulaciji   sukoba  lošeg  i dobrog  policjaca  ipred   kvazi  „srpske liste “ u CG  režima  i opozcije ,  rezulatat     krakoročna  nagodba  sa   Briselom . Makar  srpski lideri kao  politčki akteri  bili  i svesni da  zapravo ,na duži  rok, seku srpsku granu   na kojoj sede. Ali nije srpski misliti na sutra,  kamoli  prekosutra . Baš po po ugledu na lažne radikale  Šešelja i  falš  četnike Draškovića  ponikle  i jedni i drugi   iz krtičnjaka   kriptkomunističke Udbe 

Takođe  Tavistok je osmislio potonju   misiju  ocepljenih Tominih i   Vučićevih radikala da  pod  imenom    “ naprednjaka“, prisvojenog na brzaka  od  onih autentičnih,  reformista iz vremena Obrenovića, zamajavu javnost lažnim srbovanjem.  

“ Napredni“  su istovremno i lažne  srpske patriote i neiskrene  evrounijate  sa devizom   „za se, u se , podase“ .Šta posle,  „BOMO VIDELI“. rekao bi Kardelj koji je ideju samoupraljavljanja   ali   u   socjalističkom kapitalizmu  , spešnu u KINI a dragu Srbima ,  pozajmio od Musolinijevog  korporativizma  . Očito kao  nepogrešivo   izbor   malograđana  k¾menata kojima treba vođa   u Srbiji , auotbusi i sendviči .. I to zlo  se  seje   do današnjih  dana  i u  odabiru lidera pokazalo fatalnih     svih  redom ,   antisrba ili neiskrenih Srba.   Kao “ kao   i odsustvo   realno dostižnog  mesta Srbije  na svetskooj pozornici Očito ,  još od Berlinskog Kongresa 1878  uporno smo  gurani od i od neprjatelja i od lažnih saveznka  pod valjak istorije  Ništa nismo naučili.Padali i iz jedne   u drgu  istoriju. 

Srpsko političko  slepilo, ne samo u CG,   već napjre u Srbiji za   pravac ka budućnosti,  za  sudbonosne    odluke  uknjčujući  i one na izborima  ide dotle   da im se  kao   ključna tema današnjice   nameće   povratak     Kokeze  u RS . Gde ovaj  ilkan  iz šelnluči po lokaima . Dok  se  sa krajnjom  medijskom   ravnoduščnoću i minumomom inormacija  medji  prate   događanja u Podgdorici.  Tamo  je na panju  pitanje seče  srpskog  ,   dakle odricanje  od  nacionalnog  sopstva i integriteta  Srba  u CG . Sve se  odvija po već uhodanom scenariju istovetnom  onome  na severu Kosova    na čemu  uporno i uspešno  radai germanofilski  Brisel .Kao i po pitanju   krajnje   sudbe RS A mislie  i na na Vojvodinu.Već crtaju  šnitove njene podele,   van vdokruga omamljenih Srba. Onih  ispod kamena. .  .

Zblanuta pred televizorima  srspka javnost kao da  previđa   duple pasove  Mila  i Aleksandra  koji  u takmici na jedan gol pune   mrežu  srpskog sveta .  Međim ako neko posmisli da je ova politička igrarija plod  samo domaćeg    nadgornjavanja , grdno se vara.U pitnju su, mada domaćeg pedigera,  utrenirani  strani igrači,  golgeteri u našu mrežu.  Samo    domaći po rođenju da   bi  lakše  zavaravali i usmeravali publiku.Oni su makro(n)i iz davoske erpruvete  mladih lidera za 21  vek   školovani   iskustom   serije usšelih  zapadnih  nametnutih  državnih  udara  nasilnih  ili obojenih  društvenih promena  unipolarnog kraja  gepolitike  dadesetog  veka. Sa  zadatkom da   podvdode svoje saplemenke, poput lakomih  afričkih pogavica , za šaku đinđuva u  ropstvo.Nekad na plataže  danas  nenecističkim karttelia  čiji su su pipci  u sistem  dogvoaranja  pridolazeće  triglobale.  Za kojom kaska Brisel    u nadi da će biti prisutan, makar ispod  zelenog stola  nove  Jalte  .  Što  znači a  ako  neko od  malih  otkaže po slušnost   veštačkoj  i inteligenciji bankara    novog besporetka. Biće očas Venecuela ili Iran ili Palestina  .   Novo poprište   može  se tako  očas  začeti i aktviranjem  požara na  Balkanu .Povoda ima na pretek , jezik, Crkva..

. Upravo na  opravdanom strahu naroda od  ponavljanja 1999  balkanski tirani grade svoju mit o nedodirljivisti  od zakona i institucija .  Lansiraju ga u  famu   “ ako JA  odem  u neki novi Hag  doći  će samo gori“.O tome već postoji određeno  nesporno iskustvo iz dvehiljaditih ( kraj ).