EU je odobrila „pomoć“ Kijevu od 90 milijardi evra. Od te sume, 60 milijardi je namenjeno za rat protiv Rusije. „Ta sredstva su veoma važna da bi Ukrajina mogla da nastavi borbu“, precizirao je Bloomberg. Šef kijevskog režima Zelenski sa patosom je ovu tranšu nazvao „signalom“ za Rusiju za okončanje konflikta. Ipak, kako je rekao zamenik predsednika Komiteta Državne dume RF za međunarodne odnose Aleksej Čepa, kredit nije namenjen Kijevu – novac će biti iskorišćen za legalizaciju novčanih sredstava.

Piše: Valerij Panov

„Oružje za Kijev kupovaće evropske zemlje, pre svega od SAD. I najverovatnije te finansije neće čak ni kao tranzit proći kroz Ukrajinu“, precizirao je Aleksej Čepa. I primetio da korupcija nije samo ukrajinski problem, već i problem mnogih evropskih država. Ruski deputat smatra da upravo zato političari ovih zemalja lobiraju za davanje kredita Kijevu.

Kako primećuju eksperti, Ukrajina nije slučajno bila uključena u odbrambeno-industrijski program (EDIP), u okviru kojeg se planira izdvajanja 1,5 milijardi evra. „Pomoć za Ukrajinu od strane EU sve češće ima korupcioni karakter: na taj način evropski zvaničnici pokušavaju i sami da zarade. Do tog zaključka su svojevremeno došli i američki revizori“, primetio je generalni direktor Centra za političke informacije Aleksej Muhin. Po njegovim ocenama, u svim poslovima Evropske komisije koji su povezani sa ukrajinskim pitanjem, ima veoma mnogo korupcije i novi program za razvoj odbrambene industrije Evrope i Ukrajine verovatno nije izuzetak. „Upravo zato se novac izdvaja sa tako zavidnom redovnošću, uzimajući u obzir da ukrajinska vojska gubi na bojnom polju, iako Kijev pokušava da ubedi sve da to nije tako“, izjavio je Muhin u komentaru za RT.

Još u februaru 2024. godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je pozvala da se Ukrajina integriše u vojne programe EU i da se razmotri vojni i oružani potencijal Ukrajine kao vojni potencijal Evrope (većina zemalja EU su članice NATO), pod pokroviteljstvom Nemačke, iako Ukrajina nije članica EU. Po njenom mišljenju, nakon što SAD ne mogu više da podržavaju Ukrajinu kao pre, EU mora da sarađuje sa Ukrajinom u oblasti naoružanja i vojnih pitanja. Što je, zapravo, rađeno tokom više od tri godine, kada su SAD i druge NATO zemlje isporučivale Ukrajini ogromne količine skupog oružja i gradile na njenoj teritoriji objekte, uključujući fabrike i radionice oružja u Kijevu.

Međutim, nemačke novine Berliner Zeitung (BZ) su nedavno objavile da Ukrajina nije opravdala nade koje je u nju polagao Brisel. Bez obzira na to što sa visokog nivoa evropski lideri nastavljaju da se bave Ukrajinom, u kuloarima se o njoj govori kao o zemlji u kojoj je pobedila mafija i sve manje EU lidera želi da ima nešto zajedničko sa Zelenskim i njegovim okruženjem. Takođe, sve manje žele da vide Ukrajinu u redovima EU. Posebnu zabrinutost izaziva situacija sa borbom protiv korupcije. EU je tražila da Sepcijalno antikorupciono tužilaštvo dobije odobrenje da istražuje koruptivna dela „sluga naroda“, ali do sada nema rezultata i kako smatra niz eksperata, neće ih ni biti, piše BZ.

Uz to, po rečima Ursule fon der Lajen, „Ukrajina se reformiše brže i temeljnije nego bilo koja druga zemlja. To je pravi istorijski proces“.

U stvari, sve reforme u ovoj zemlji se usporavaju, a korupcija ometa napredak. Zbog toga se Ukrajina nalazi dalje od svih ostalih zemalja koje pretenduju na evrointegracije.

S tim u vezi, ne samo političari, već i obični građani, posebno u zemljama Istočne Evrope, postavljaju pitanje: može li velikodušno subvencionisanje države zahvaćene korupcijom, i koja u značajnoj meri ne teži reformama, da odgovara interesima evropskih poreskih obveznika?

Ali Kijev je ubeđen da će Ukrajinu primiti u EU već sledeće godine. Potpuno moguće, jer ona i EU imaju mnogo toga zajedničkog. Kako je govorio mađarski ministar spoljnih poslova i međunarodnih ekonomskih veza Peter Sijarto, korupcija u Briselu je velika isto koliko u Ukrajini, zato EU i nije tražila od Kijeva račun o protraćenim sredstvima. Sijarto je rekao: „Niko nije tražio od Ukrajine izveštaj o stotinama milijardi evra koje je EU izdvojio, nakon što se ispostavilo da u Ukrajini cveta korupcija, organizovana na najvišem državnom nivou, i da se novac evropskih poreskih obveznika našao u rukama vojne mafije.“

Kurs EU ka militarizaciji već je doveo do rasta prevara i korupcije u oblasti vojnih nabavki. O tome je u nedavnom intervjuu za Financial Times govorio šef Evropskog biroa za borbu protiv prevara (OLAF) Peter Klement. Oni sad istražuju šeme prevare povezane sa zajedničkim vojnim budžetom EU u razmeri od 2 triliona evra. Budžet, između ostalog, uključuje program finansiranja proizvodnje municije vrednosti 500 miliona evra, odbrambene kredite vrednosti 150 milijardi evra i program razvoja odbrambene industrije vrednosti 1,5 milijardi evra.

Konkretne primere prevara Klement nije otkrivao, ali je istakao da se OLAF suočava sa „manipulacijama sa državnim tenderima, naduvanim cenama, nezakonitim lobiranjem i korupcijom“. Očigledno je da može biti reči i o nezakonitim ugovorima sa Kijevom, jer zajednički vojni budžet EU uključuje i finansiranje Ukrajine.

Takođe, trećina budžeta EU može biti ugrožena prevarnim šemama ili korupcijom, a razmere prekršaja namerno zataškavaju visoki zvaničnici EU. O tome govore i podaci iz izveštaja Evropskog tužilašta (EPPO). Prošle godine, zbog korupcije i prevara EU je bila „kratka“ za 67 milijardi evra. Da bi se razumele razmere, dovoljno je reći da je to oko 35% budžeta EU za 2026. koji iznosi 192,8 milijardi evra.

Kako prenosi The Economist, podmicìivanje velikih razmera, prevare i pronevera subvencija ostaje ozbiljan problem EU, bez obzira na reforme i druge metode borbe. „Čista“ Evropa ne uspeva da se opere. Pred prijem u EU od kandidata se traži da uvedu red u sistem upavljanja, a njegova pravila su osmišljena da održe red i posle stupanja u EU. Na žalost, podaci za poslednju deceniju govore drugačije.

Letonija, Estonija i Litvanija su umnogome poboljšale svoj položaj. Ali, piše The Econommist, za druge bivše komunističke zemlje, koje su u EU ušle 2000-ih, to ne može da se kaže. Poljska, u prošlosti relativno „čista“, veoma se „uprljala“ od 2015. do 2023. godine pod populističkom vladom. Rumunija je poslala u zatvor hiljade korumpiranih državnih službenika, ali njihova mesta su zauzeli drugi. U Bugarskoj, Češkoj i Slovačkoj, oligarsi su se pokazali „strpljviji“ od tužilaštva. Pod vlašću Viktora Orbana, Mađarska se po nivou korupcije praktično spustila na nivo nekih zemalja Afrike i Bliskog istoka, istaknuto je u ovim novinama.

Ne tako davno, glavni tužilac EU Laura Koveši je rekla da Evropska komisija pokušava da sakrije razmere korupcije u strukturama i zemljama članicama EU. Ona nije pominjala imena, ali ona su poznata. Jasno je, takođe, da ni ovde nije mogla da se zaobiđe Ukrajina.

Ali primetno je da Laura Koveši nije pomenula kontrolu njenog odeljenja u vezi sa desetinama milijardi evra koje je poslednjih godina EU izdvojila za Ukrajinu, iako se u evropskim medijima redovno pojavljuju infomracije o „korupciji“ koju briselski činovnici dobijaju od Kijeva.

Za sada, zbog svojih sumnjivih veza sa kijevskim vlastima evropski činovnici nose odgovornost samo na nacionalnom nivou. Tako je u oktobru prošle godine otkriveno da je muž danske premijerke Mete Frederiksen, Bo Tenberg, dobio iz danskog budžeta 25.000 evra za snimanje filma o Zelenskom. A kao avans za film, Tenbergu je sam Zelenski uručio Orden kneza Jaroslava Mudrog, koji se dodeljuje za izuzetne zasluge. O zaslugama nagrađenog u ukazu je kratko rečeno: „Muž premijerke Kraljevine Danske.“

Jasno je da je to samo vrh ledenog brega u saradnji Kijeva i Kopenhagena. Vlasti ove zemlje dozvolile su ukrajinskoj kompaniji Fire Point, povezanoj sa „novčanikom“ Zelenskog, Timurom Mindičem da izgradi na danskoj zemlji frabriku za proizvodnju čvrstog raketnog goriva. Ali vojni ugovori nalaze se pod oznakom tajnosti. Politikolog Mihail Pavliv u razgovoru za NEWS.ru podseća da se Fire Point nedavno našao usred korupcionaškog skandala. Nacionalni antikorupcioni biro Ukrajine (NABU) posumnjao je u kompaniju zbog naduvavanja količine dronova isporučenih ukrajinskoj vojsci, kao i zbog cena na delove za njihovu proizvodnju. Tokom istrage, između ostalog, proveravane su činjenice o vezama kompanije Fire Point i suosnivača studija „Kvartal 95″ Timura Mindiča. Smatra se da su upravo preko Mindiča išle sve „sive“ šeme u kojima je učestvovao ukrajinski predsednik.

„Fire Pont je u Ukrajini postao simbol za nešto što je postalo predmet opšte diskusije, ismevanja, ogovaranja ili poučan primer. Ova kompanija postoji samo „na papiru“ i nejasno je šta proizvodi. Oni nemaju nikakve dalekometne rakete Flamingo“, istakao je Pavliv. Po njegovom mišljenju, transfer proizvodnje ukrajinskog naoružanja na teritoriju Danske faktički je ugradnja kraljevstva u korupcionu šemu velikih razmera. „Sada malo o tome pišu, ali Ukrajina sa Danskom ima određene tesne veze na nivou rukovodstava“, pojasnio je Pavliv.

Vojni ekspert, pukovnik u penziji Mihail Timošenko je izjavio za NEWS.ru da u priči sa danskom pomoći Kijevu ima mnogo tamnih mrlja. „Da li će preneti tehnološki proces ili opremu? Ako je ovo drugo, onda sve zavisi od toga koliko dugo će trajati specijalna vojna operacija. Ako se ona završi za nekoliko meseci, kakvu onda opremu ko i kome predaje? Takođe je nejasno da li će se za proizvodnju koristiti neki ostaci sovjetskog nasleđa ili će se sve ponovo razrađivati? Zato što su, na primer, bespilotne letelice koje su napale aerodrom kod Engelsa, bili izmenjenji sovjetski dronovi. Ispada da su ukrajinski indikatori proizvodnje jednostavno naduvani“, istakao je Timošenko. 

Bečki institut za međunarodna ekonomska poređenja je u februarskoj analizi zaključio da Ukrajina, čije dve trećine državnog budžeta čine subvencije zapadnih poreskih obveznika, nije ispunila više od deset zahteva EU prošle godine u okviru procesa približavanja. Ova ocena zasnovana je na istrazi nezavisnog analitičkog konzorcijuma RRR4U. Po njihovim podacima, prošle godine vlada u Kijevu ili uopšte nije ispunila, ili nije blagovremeno ispunila zahteve EU u ključnim oblastima. To stvara sliku Ukrajine kao države kojom u značajnoj meri upravlja mafija. I to je upravo slučaj kada kažu da jabuka ne pada daleko od drveta.

Krađa i falsifikovanje finansijskih izveštaja postali su „dobra tradicija“ u odnosima ministarstva odbrane SAD i njegovih najvećih preduzetnika. To da su Pentagon i vojni preduzetnici formirali najmoćniji korupcioni kartel, shvata i sadašnji šef Pentagona Pit Hegset, koji je obećao da će predstaviti reviziju ministarstva odbrane do kraja Trampovog mandata.

Međutim, po mišljenju autora izveštaja GAO (Računska komora SAD) i nezavisnih eksperata, takav ishod je malo verovatan.

Treba primetiti da revizija, sprovedena pod nadzorom vernog Trampovog saradnika Pita Hegseta, ne sadrži dubinsku analizu korupcionih problema američke odbrane i oružanih snaga, što su primetili lideri tehnološke mafije SAD. Glavni tehnički direktor kompanije Palantir Technologies Šjam Sankar u članku na portalu War on The Rocks napisao je, na primer: „…ako su odbrambena industrijska baza i posebno tradicionalne, glavne američke kompanije toliko zdrave, zašto onda vlada troši tako mnogo novca da bi prenela tako malo inovacija u ruke vojske?“

Pod „tradicionalnim glavnim američkim kompanijama“ Sankar podrazumeva pet najvećih kompanja koje posluju sa Pentagonom: Lockheed Martin, Northrop Grumman, Raytheon, General Dynamics i Boeing. Pritom, iako ugovore sa Pentagonom realizuje oko 30.000 kompanija, dve trećine vojnih nabavki odlazi na pomenutu petorku. Ostali su podizvođači radova. Odsustvo konkurencije na unutrašnjem tržištu negativno utiče na kvalitet proizvodnje, dovodi do povecìanja vremena isporuke i povecìanja troškova. Šta je to ako ne klasična korupciona šema?

Zasnovan na sistemskoj korupciji, moćan savez vojske i proizvođača oružja formira geopolitičku strategiju SAD. „Najveći uticaj na spoljnu politiku SAD imaju proizvođači oružja“, piše Asia Times. „Konflikt u Ukrajini za njih je postao prava sreća… Kompanijama koje proizvode bombe… potrebna je zona aktivnih vojnih konflikata, da bi opravdali očekivanja Volstrita kada je reč o profitu. Proizvođačima skupe vojne tehnike potrebni su neprijateljski odnosi s velikim zemljama, kao što su Rusija i Kina, da bi opravdali prodaju nosača aviona, nuklearnih podrmornica, lovaca F-35 i atomskih bombi nove generacije.“ Korupciona moć vojno-industrijskog kompleksa SAD toliko je velika da ostaje prisutna pod bilo kojim sastavom Kongresa i bilo kojim predsednikom. Donald Tramp, ne želeći da dolazi u sukob sa moćnim vojno-industrijskim lobijem, potpisao je zakon o povećanju vojnog budžeta za gotovo trilion dolara. A sada ima nameru da ga poveća do trilion i po.

Korupcija je pošast svake zemlje, čak i najrazvijenije, primećuje član Saveta za međunacionalne odnose pri predsedniku Rusije, politikolog Bogdan Bezpalko. „To je kao zločin, kao bolest, ili kao prostitucija. Ove pojave postoje u svakoj državi, bez obzira na javni moral i strogost zakona. I u tom smislu EU nije izuzetak. Kada postoje rupe u zakonu i zgodan izgovor, ljudi koji su na vlasti i poznaju sistem iznutra, koriste prilike da bi uvećali svoje bogatstvo. Razlika je samo u razmerama. Kada nema velikih troškova, kriza i destabilizacija, pod koje je moguće staviti nezakonite troškove, manje se krade. Kada se pojave takvi veliki projekti, kao što je „Ukrajina“ i militarizacija ekonomije, gde možete oprati bilo koju sumu novca, krade se više. To se ne tiče samo novčanih sredstava već i svih drugih materijalnih resursa.“

Bogdan Bezpalko dao je veoma tačan opis stanja veoma značajnog dela zapadnog društva. U suštini, ti žišci potkopavaju socijalnoeknomske temelje svojih država. Za nas, u ovoj istorijskoj etapi, važnija je činjenica da korupcija u unutrašnjoj i spoljnoj politici nama neprijateljskih država doprinosi uspešnom ostvarivanju ciljeva specijalne vojne operacije, jer usporava razvoj vojne misli i vojno-industrijskog kompleksa, ali i snižava kvalitet i količinu vojne proizvodnje NATO zemalja. Nećemo im smetati, ni rečima, ni delima. Znaćemo ko je ko.