Milovan Brkić

Smrt je neizbežna. Kako želite kada umrete da budete upamćeni i zapamćeni? Ili kao pristojni ljudi, ili kao izdajnici? – pitao se Vinston Čerčil.

Svakim danom, i tako godinama, šizofreni tiranin nam preti zatvorom, progonom, blati nas, gubimo posao, ostajemo bez nade…

I danas to čini, mada je sateran u ćošak. Plaši nas. I zatvara nas. I ruži nas na sva usta.

Njegova Velika propaganda laži ga veliča. Svi u belom svetu padaju pred Vučićem. Njemu šene i u Moskvi, Berlinu, Briselu, Parizu, Vašingtonu, poručuju nam svaki  dan njegovi botovi i skotovi. O tome u ovom broju piše P. Popović u tekstu “Cena otrova“.

Mrtvi su van životne opasnosti – napisao je pesnik Miljenko Žuborski.

I dok svakim danom veliča svoje neuspehe, hvaleći se da smo svi siti, veseli, da imamo šta hoćemo, milion građana Srbije  tavori ispod granice siromaštva, kako su utvrdili istraživači Ujedinjenih nacija.Milion penzionera je pod blokadom javnih izvršitelja. Oko 150 hiljada zaposlenih ima blokadu primanja, opet od javnih izvršitelja. Najmanje milion zaposlenih prima platu manju od 300 eura, a dve trećine penzionra još manje! I dug od 5.000 za struju naplaćuju izvršitelji, a to onda košta preko 40 hiljada, više od penzije nesrećnog građanina-dužnika!

U proseku, možda smo bogat narod. Ako saberemo desetine njegovih milijardi i milijarde još 47 milijardera iz njegovog okruženja i 36 hiljada deviznih milionera. U proseku imamo velike prihode!

Kome je težak život, biće mu laka zemlja – poručuju nam razbojnici iz Vučićevog kartela.

Za svaku političku i društvenu akciju najopasniji je defetizam. Kao rak, defetizam razara tkivo pobune, gasi energiju i, na kraju, ubija volju za borbom i oslobođenjem. To zna i Vučić.

Kad je bio prvi put na vlasti, kao ministar informisanja i šef ratne propagande, Vučić je opoziciju, nezavisne medije i nezadovoljne građane optuživao da defetizmom „podrivaju ustavni poredak Srbije i podržavaju NATO agresiju“.

Po njegovom nalogu montiran je sudski postupak protiv Dnevnog telegrafa, koji je drakonski kažnjen zbog objavljivanja Rojtersove informacije da se NATO flota u bazi Aviano, u Italiji, priprema za bombardovanje SR Jugoslavije. Iako je ta informacija bila tačna, Vučić je zahtevao najtežu kaznu za novine, koje je objave.

S druge strane, Vučić je borbeni duh dizao ludačkom pričom da „NATO avioni ne mogu da nanesu nikakvu štetu Srbiji, njihovi kompjuteri prestaće da rade kad nadlete svete srpske manastira“.

Dva dana pre početka NATO agresije, kad je nemački parlament raspravljao o uključenju njihove vojske u napadu na Srbiju, Vučić je tvrdio da „jedva čeka novi nemački udar na Srbe“, jer želi da „obori bar jedan njihov avion, pa makar istog časa poginuo“.

Već pet meseci sudenti srpskih univerziteta su u protestu, zbog izostanka odgovora na pitanje ko je odgovoran zbog pada nastrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibije 16 građana. Vučić je i ovaj događaj pokušao da prikrije, a onda otvoreno pokazao da on  optužuje, sudi i presuđuje. Prvo okrivljeni ministar Goran Vesić je pušten iz pritvora nakon tri dana, jer ga je vanraspravno veće proglasilo nevinim. Studente u blokadi su podržali profesori, dekami, rektori. pa ona su u štrajk stupili prosvetni radnici, a njih su podržali đaci i njihovi roditelji. Mesec dana su štrajkovali srpski advokati, pa sada štrajkuju zaposleni u pravosuđu.

Studenti su digli na noge celu Srbiju. U svakom mestu, ulici, varoši, gradovima, okupljaju se građani da poruče vlastima da treba da ode s vlasti.Studenti na biciklima obilaze evrospke gradove da posete Evopski parlament u Strazburu.

Vučićevo zidanja Skadra na Bojani pokazalo se da je reč o najgoroj vrsti prevare i pljačke. Čak su i Železnice Srbije odbile da potvrde saglasnot o pruzi Novi Sad- Subotica koju gradu kineska kompanija, na kojoj su pokradene desetine  miliona dolara, jer su radovi fušerski. Sve što je Vučić gradio sklono je padu.

Teške istine su izašle na videlo.Vučić je postao čardak ni na nebu ni na zemlji.

I mrtvi se otimaju da mu pošalju poruku da hitno ode s vlasti. Srbija se umirit ne može.

Vučićeva tiranija počivala je na strahu koji je širila njegova velika propaganda i gospoda iz cenatara moći koje je on plaćao našim parama.

Sada straha više nema. Ili što bi rekao pesnik Žuborski – malkice sam mrtav, ali to ne smeta. Smrt je  samo mana u očima sveta.