Kraj godine je blizu, a mrak je sve gušći. Srbija je zaglavljena u Vučićevom tunelu a izlaz iz njega se ne vidi. Njegove svakodnevne laži tokom poslednje decenije, vremenom su izbrisale granicu između stvarnog i realnog, što je kod određenog procenta stanovništva stvorilo utiisak da se radi o čoveku koji ima natprirodnu moć, koji barata milijadrama i „završava poslove na najvišem nivou“ sa svetskim državnicima. Stvarnost je drukčija: naslednik američkog pomođnika državnog sekretara za Zapadni Balkan, doneo je srpskog diktatoru bukagije, da ih sam stavi i zaključa, a savetovano mu je da ostane u tamnici koju je sam stvorio od zemlje Srbije. Do daljeg.

Luka Mitrović

Srpski diktator Aleksandar Vučić, sastao se 9. oktobra 2024. godine sa zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan Aleksandrom Kasanofom, koji je na tu dužnost stupio 19. jula ove godine (zamenio Gabrijela Eskobara) i kome je ovo bio prvi ozbiljniji zadatak u Srbiji (zadatak „donosioca ružnih vesti„), da saopšti Vučiću ono što on već zna, da vlada SAD i vlade zemalja EU kao njene saveznice, poseduje sve načine i sve razloge da ga ukloni sa vlasti u najkraćem roku.

Naravno, službenim rečnikom to je rečeno u finijoj formi, ali u formi obaveštajnih podataka, nabrojane su sve činjenice o saradnji njegovih ljudi sa albanskom i sa italijanskom mafijom, narko kartelima, a stavljeno mu je do znanja da je i sam upleten u brojne lične afere sa članovima nekih arapskih vlada, za koje javnost zna (i za koje još ne zna).

Saopštenje koje su dali i Vučić i Kasanof prepuno je optimizma o saradnji vlade SAD i Srbije „na svim poljima„. Ukratko, u sred nove i dramatične podele sveta, srpski diktator je odabrao stranu, te biko kakve dalje priče o neutralnosti, kako vojnoj tako i političkoj, više nemaju nikakvog osnova. Vučićeva Srbija je uz NATO, a protiv Rusije, zajedno sa svim ostalim zemljama Balkana.

Mesecima ptre toga, na dan 6. aprila 2024. godine, na godišnjicu nacističkog bombardovanja Beoograda u Drugom svetskom ratu, zlosrećni srpski diktator, smrtno uplašen (ili je tako hteo da izgleda), izjavio je da je „mala šansa“ da mu „najmoćniji kriminalni krugovi u regionu ne dođu glave„, a da se zna i „ko im je šef u regionu, ali i napolju, van regiona„.

Na koga god da je mislio, mora da ga je sanjao noć pre toga, ako je uopšte i spavao.

Jedna već potpuno zaboravljena članica Glavnog odbora Srpske napredne strane (SNS), Stanislava Pak,  bivša TV novinarka i bivša savetnica bivšeg predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, izjavila je (nakon napuštanja te stranke) da je sadašnji predsednik države Aleksandar Vučić „svu svoju energiju usmerio na uništavanje neistomišljenika, rastakanje Srbije, a kroz sistem međunarodne korupcije uspeo je da sakrije pred očima celog sveta razmere kriminala i represije, koja je danas vidljiva na svakom koraku„.

Ako je ovako nešto izjavila bivša novinarka režimskog RTS.a i nekadašnja služavka na dvoru tog režima, ko zna koliko njih još u tom (dez)informativnom gnezdu misli isto što i ona, samo kukavički ćute ili šapatom govore ono što svi znaju: zemljom Srbijom hara opasan ludak.

Par meseci pre Vučićeve panične izjave da je „malo šansi da mu ne dođu glave“, na samom početku 2024. godine, 16. februara., iz studija jedne od njegovih privatnih televizija progovorio kao prorok o skoroj budućnosti i kakva će ona biti, pa je naglasio: „Neću da se dodvoravam građanima, da ih lažem, sledi nam težak period i mnogo rada, ali već krajem ove godine videćemo svetlo na kraju tunela“.

Istog dana, na istom mestu, rekao je i ovo: „Valjda je poštenije izgubiti izbore nego lagati narod“. U periodu između 2023. i 2024. godine, izbore je pokrao (da ih ne bi izgubio) pa je na kraju slagao da je „orgomnom većinom“ pobedio. Tačno tim redom je tekao taj  višemesečni cirkus njegovog sabiranja i oduzimanja.

U poslednjih 12 godina u Vučićevoj medijsko-političkoj džamahiriji, bile su dve rekonstrukcije Vlade a četiri puta su održani vanredni izbori. Nijedna vlada nije trajala puni mandat.

Kako uživa sadistički da muči, ne samo svoje protivnike, nego i svoje partijske podanike, za januar 2025., odmah nakon Nove godine, zakazao je „rekonstrukciju“ Vlade Srbije, a jedini kome je javno obećao da će preživeti na sadašnjoj funkciji je Miloš Vučević, njegov novosadski epigon, Miloš Vučević. Ta „rekonstrukcija“ će (najavio je to) trajati tokom prvih meseci sledeće godine, ni on sam ne zna koliko njih će njih „poseći“, kao što ne zna ni šta bi sa ovoliko vlasti koju ima u rukama.

Istina je da Srbija već godinama trpi tiraniju ovog opasnog klovna, poremećene psihologije, u čijim rukama su sve poluge moći države i koji samostalno vrši sve najviše državne funkcije, mimo Ustava, tako što je suspendovao i u duševnu bolnicu pretvorio i parlament i vladu i službe bezbednosti i medije, i svaku instituciji ili ustanovu u koju je ušao, dovodeći u njih nekakav polusvet koji je jedan ulični narodni tribun ovako opisao: „…Lopovi, ubice, prostitutke, fašisti, genocidne spodobe, batinaši i sav talog ovog društva trenutno vlada Srbijom. Plaćamo reket Francuzima da ne kažu ko je Oskar, dok njegove sluge iz BIA i policije hapse poljoprivrednike, batinaju studente, ubijaju političke protivnike… Međutim i Čaušesku je mislio da će vladati večno“.

Političko i ekonomsko razbojništvo srpskog diktatora, osim ovog ljudskog otpada ima i svoje „naučne radnika“,  i nad zemljom i u podzemlju, koji se kao strukom bave megalomanskim pljačkama i organizovanim kriminalom. Tih „kadrova“ ima svugde, od građevinske mafije preko narko kartela i rade svoje kriminalne poslove ne samo u Srbiji, nego i širom regiona, Evrope i sveta.

Ima ih na desetine i stotine.  Novi zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan Aleksandar Kasanof, pre susreta sa Vučićem poslao je svog „oficira za vezu“, obaveštajca, koji je tražio od srpskog diktatora da se izjasni na okolnost da određene ličnosti iz Srbije, sa kriminalnim dosijeima, on lično „delegira“ širom regiona kako bi tamo uznemiravali javnost i stvarali političku nestabilnost.

Na spisku osoba za koje se ovaj „oficir za vezu“ iz američlke obaveštajne zajednice raspitivao, našao se i izvesni Srđan Knežević zvani Knez, koji je, prema uvek pouzdanoj Forbsovoj listi, jedan od najbogatijih Srba. Naime, u pitanju je vlasnik firme „Knez Petrol“ i saradnik je „Vučićevog krila“ u srpskoj BIA.

Knežević je inače, ranije saslušavan u odeljenju za suzbijanje korupcije zbog krivičnog dela prevara u privrednom poslovanju. Naime, saslušan je po prijavi firme „Medijska mreža“ d. o. o, u okviru koje posluje i list Srpski telegraf. Zašto, to je već bila stvar dogovora Milorada Dodika i Aleksandra Vučića, koji svoje „mazge“ drže na uzdi, kad se otmu da ih pritegnu.

Naime, u Republici Srpskoj, gde mu je „baza“, Knežević je akter mnogih afera, uključujući i ratno profiterstvo. U 2016. godini, pravosnažno je osuđen zbog šverca nafte, ali je, bez obzira na to, zadržao licencu za bavljenje poslovima uvoza i prodaje nafte.

Vlasnik „Knez petrola“ jedan je od aktera naftne mafije koja je švercom ovog derivata okrenula na desetine i stotine miliona evra u poslednjih par decenija, a u pitanju su poslovi velikog lanca švercera nafte, gde je uključena i grčka, bugarska, ruska i arapska interesna zajednica, za koju tradi čitav „orkestar“ transnacionalne mafije, posebno ove sa Balkana i iz iemalja Mediterana.

Činjenica je da vlada SAD, sa jedne strane progoni onaj kriminal koji je smetnja njenim nacionalnim interesima. Sve drugo, stvar je posebnog tretmana. Na to licemerje je Vučić uvek i računao, ali ovaj primer govori da mu ta kalkulacije neće pomoći jer je predaleko otišao.

Otišao je predaleko i njegov brat po diktaturi iz R.Srpske, Milorad Dodik koji je ovih dana na sednici skupštine Republike Srpske zahtevao hitno razmatranje Predloga zakona o izmeni Zakona o zaštiti lica koja prijavljuju korupciju, čijim izmenama će samo Vlada imati uvid o stanju u korupciji, a Narodna skupština se isključuje! Dakle, dok Dodik ne vidi o čemu se radi, nema prijave za korupciju!

Šta stvarno donosi skorija budućnost ako se pogleda šire od balkanskog brloga? Kakva će politika vlade SAD biti prema Balkanu ukoliko nekim čudom pobedi Kamala Haris, kao prva žena predsednica SAD?

Ovo je u jednoj rečenici objasnio Ričard Grenel, američki diplomata naklonjen Srbiji, a tu rečenicu napisao na društvenij mreži X: „Kamala Haris uopšte i ne zna gde se Balkan nalazi!„

Bivši hrvatski političar a danas politički komentator Mate Granić, izjavio je panično 31. oktobra 2024. za zagrebački „Jutarnji list: „Ovo je najopasniji trenutak od Drugog svetskog rata, Putin nema granica, a mogla bi stradati i Hrvatska„, a onda dodao: „Je li došao trenutak u kome će zapadne zemlje svoje dalekometne projektile morati da usmere prema ciljevima u Rusiji?„

I, zaista, svet je na mogućoj ivici opšeg rata i samouništenja, ali, što se Srbije tiče, nju je ta kataklizma već pogodila, pojavom Alekdandra Vučića koji je razorio državu kao da je već bila u paklu velikog rata.