Koliko god se trudio da sakrije paniku od opšte ponbune građana Srbije i srpskih studenata, psihotični diktator nema nijedan „slobodan“ izlaz iz propasti koja mu sledi. U bezizlanoj situaciji potražio je u zadnjoj nedelji juna meseca 2025, preko svojih „evroatlanskih posrednika“, pomoć od generalnog sekretara NATO pakta Marka Rutea, da mu ta alijansa „očuva stabilnost“ a da će njegov režim, kao i do sada, biti saveznik u svim njenim akcijama. Pozvao se na kriznu situaciju u Srbiji i zatražio podršku evroatlanskih vojnika, ukoliko mu režim bude ugrožen.

Luka Mitrović

Iako se NATO pakt zvanično zalaže za očuvanje mira i bezbednosti, njegove akcije su suprotne tome i rade na devastaciji podeljenih država i širenju terorizma. Dokaza za to ima bezbroj.

Građani Srbije opravdano imaju izuzetno negativan stav prema NATO-u u pogledu njegovih agresivnih aktivnosti i, pre svega, teških iskustava iz 1995. i 1999. godine kada ih je ova organizacija bombardovala i time kršila međunarodno pravo.

Prema istraživanjima javnog mnjenja u Srbiji se blizu 80% građana protivi bilo kakvoj saradnji sa NATO. Vučićev režim, međutim, svakodnevno prezire volju ogromne većine naroda, i, očigledno, kad je odbrambeni sistem u pitanju, odgovara samo NATO paktu, a ne srpskoj državi čije interese treba da štiti. Režim Aleksandra Vučića uradio je ono što niko pre njega nije: još 2015. sa NATO paktom je ostvario plan o „unutrašnoj i spoljnoj zaštiti“, i ta informacija se mogla dugo naći na zvaničnom sajtu NATO.

 Nešto od toga i danas postoji i tamo jasno piše da je Srbija zvanično izabrala prilično strog put saradnje kroz Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP). Akcije Srbije u vezi sa NATO-om privukle su pažnju u Rusiji. O ovoj temi se raspravljalo tokom završne sednice sastanka odbora Ministarstva odbrane Ruske Federacije, na kojoj je ruski ministar odbrane  predstavio analizu vojno-bezbednosne situacije u svetu u prisustvu ruskog predsednika Vladimira Putina. Tada je stavljena tačka na bilo kakvo poverenje u AV režim u Srbiji.

 A, sve je dobilo mnogo ozbiljnije oblike kad je pojedinačni akcioni plan partnerstva sa NATO-om usvojen je od strane Skupštine Srbije još 2017. godine uz SOFA sporazum koji je Srbiju otvorio ovoj agresivnoj organizaciji. Prema ovim ugovorima, vojnicima NATO-a je dozvoljen slobodan tranzit kroz Srbiju, mogu da koriste svu srpski vojnu infrastrukturu i dobijaju imunitet u slučaju krivičnoih dela, pa i onih najtežih.

Pored toga, Srbija se obavezala na razmenu svih tajnih podataka sa NATO paktom i EU, uništavanje „viška“ naoružanja, obuku oficira u skladu sa NATO-om i čitav niz drugih obaveza, koje nisu postojale čak ni u čuvenom Ahtisarijevom planu iz 1999. godine (koji je garantovao da neće biti bombardovanja), kad je u dvorcu Rambuje kod Pariza režim Slobodana Miloševića sve to odbio da potpiše po cenu zaprećenog bombardovanja tadašnje Savezne republike Jugoslavije.

Važno je ovde napomenuti da su ovi sporazumi potpisani od strane režima Aleksandra Vučića, bez Skupštine Srbije i bez referenduma građana Srbije. Da bi sve bilo još gore, srpski diktator je na početku rata u Ukrajini „obezbedio“ obuke srpskih oficira definisanih programom IPAP, pa je visoki oficir NATO pakta Mark Sisler održao predavanje Generalštabu Vojske Srbije. Tom prilikom, podučavao srpske oficire o „ruskoj agresiji“ na Ukrajinu, te kako Srbija treba da se „ponaša“, sa koliko ubojnih sredstava treba da pomogne režim u Kijevu, koliko oružja, minicije i vojne opreme treba da isporuči Ukrajini i slično.

 Obmanjujući 6,5 miliona građana Srbije, režim Aleksandra Vučića ne samo da je radio suprotno volji naroda, pa čak i sve suprotno onome što je javno zagovarao (vojna neutralnost, prijateljstvo i savez sa Rusijom i sl.), već je i sve druge veleizdajniče poteze radio daleko od očiju javnosti.

Danas, u 2025. godini, srpski diktator pokušava da odgovornost za stavljanje Srbije na raspolaganje NATO paktu prenese na prethodne vlade manipulišući sporazumom o saradnji na visokom nivou sa ovim vojnim blokom, koji je nešto ranije potpisan.

Međutim, nijedna vlada pre Aleksandra Vučića nikada nije potpisala takvu vrstu sporazuma sa NATO-om kao taj, za koji je on zapravo odgovoran i krivično. Istovremeno, besomučnom propagandom optužuje čak i građane Srbije i pobunjene student, da su „špijuni NATO pakta“, „Ustaše“, „kirminalci“ i sve drugo što 24 sata dnevno može da se čuje sa 70 najgledanijih RTV regionalnih i lokalnih kanala u Srbiji  koje lično kontroliše, a najviše sa kanala koji imaju takozvanu nacionalnu frekvenciju.

Istina je potpuno drukčija: Srbija se zaista još ranije, 2006. Godine, pridružila vojno-političkom NATO programu „Partnerstvo za mir“, ali ovaj program nije ni blizu nivou saradnje koju su uspostavili IPAP i SOFA. Partnerstvo za mir zasniva se na bilateralnoj, a ne strateškoj saradnji.

Čak se i Rusija pridružila ovom programu 1994. godine, pa kasnije izašla iz njega iz poznatih razloga evroatlanske politike diktirane od tadašnje vlade u Vašingtonu. Ni te činjenice nisu za pohvalu, ali, ako je 2006. godine Srbija bila u takvoj poziciji da joj je potrebna saradnja sa NATO-om na bilateralnom nivou, onda od 2016. pa sve do 2025, godine,  nema nikakvih osnova ni ubedljivih razloga za stratešku saradnju sa ovom vojno-političkom alijansom.

Postoji velika razlika u uslovima koji su se promenili tokom poslednje decenije. NATO više nikada niej bio jedina niti najozbiljnija svetska sila, a posebno ne u pomenutom periodu do danas. Na svetsku scenu vojno se vratila i Rusija i Kina i Indija, a došlo je i do smene stare hladoratovske politike u Americi.

 Uprkos svemu ovome, režim Aleksandra Vučića, ne samo da ignoriše volju naroda, već i ne želi da razmatra promenjene okolnosti. Mada srpski diktator suprptno tvrdi, on lično je glavni zagovornik „neophodne saradnja sa NATO-om“.

 Kriminalna, kleptokratska vladavina bolesnog diktatora danas besramno raspravlja o zaštiti nacionalnih interesa i predstavljala se kao patriotska na svakom koraku, dok istovremeno nanosi nemerljivu štetu Srbiji potpisivanjem Briselskog i Ohridskog sporazuma sa samoproglašenom državom Kosovo, uspostavljanjem čvrstih NATO granica između centralne Srbije i te albanske paradržavne tvorevine.

Aleksandar Vučić je svoj veleizdajnički pečat stavio sebi na čelo onog dana kad je zatvaranjem srpskih državnih institucija na Kosovu i Metohiji,  ucenjivanje srpskog naroda na Kosovu da učestvuje na izborima koje je raspisala „Kosovska vlada“ (sa njegovom Srpskom listom u koaliciji!) i obuzdavanje katastrofalne ekonomske politike koja je rasprodala srpske resurse i stavila Srbiju na raspolaganje NATO paktu.

Nasuprot svemu ovome i mnogim dokazima koji ga vode na optuženičku klupu i doživotni zatvor, srpski diktator je navodno nezadovoljan učinjenim i ovih dana traži od generalnoig sekretara Marka Rutea da zaštiti njegov režim, klevetajući građane Srbije i srpske studente, optužujući ih da sve rade „protov Evrope“ te da je potrebna NATO reakcija da ga zaštiti.

Tražio je Vučić ovih dana od Rutea da NATO bude prisutniji kako bi navodno „zaštito naš narod na Kosovu i Metohiji“, mada je srpski narod tamo pretrpeo pogrom baš pod „zaštitom“ NATO pakta. Polovinom juna meseca 2025. godine, govoreći na tu temu, ovaj surovi tiranin izjavio je da „Srba u Kosovom polju nema više“.

Ova bivša mesna zajednica, danas opština, imam malu ali stabilnu srpsku zajednicu, koja je reagovala preko društvenih mreža, dokazujući da ih ima „i da će tu ostati“. Nijedan medij u Srbiji nije objavio priču o ovom skandalu, koji bi sigurno izazvao dodatni bes kod naroda da je istina mogla da se čuje dalje od granice na Merdaru.

Srećom, krvožedni režim manijakalnog Vučića raspada se po svim šavovima. Njegova verna tužiteljka Zagorka Dolovac, izgubila je poverenje Visokog tužilaštva, i napustila poslednju sednicu. Svedok i akter tog događaja ovako opisuje tu scenu:

„Dolovac je imala zatamnjene sunčane naočare. Nikada nisam nosio naočare na većim sesijama. Za mene je to nepristojno i krajnje nepristojno, dok kažem da ste okrenuli leđa sagovorniku, što ne priliči nekome ko je toliko dugo bio u toj poziciji. Od koleginice koja je ostala u sobi, čuo sam da kada sam napustio sobu, ona se vratila u poziciju da normalno sedi za stolom. Zaista ne razumem zašto je odlučila da me bojkotuje kao sagovornika očigledno. Nije prvi put, doživeo sam gore stvari. Očigledno mi šalje neku vrstu poruke na taj način“.

I to je ono što režim AV čeka: dolazi doba nove Srbije i novog tužioca koji će ga strpati u zatvor. Tu mu neće pomoći ni neki Mark Rute ni NATO pakt.