Grobnica režima Aleksandra Vučića ubrzano se gradi na obalama Save, na terenu Beogradskog Sajma. Simbolično, na mestu najvećih pljački koje su on i njegova mafija izveli u terminalnoj fazi pljačkaških strasti u ludila. Kako je Beograd dobio „mali“ a ne „veliki“ EXPO, ko je Dimitri S. Kernezis i kako je francuski predsednik Makron omogućio da srpski diktator dobije „projekat veka“ koju on danas pretvara u pljačku veka.

Luka Mitrović

Dimitri S. Kerkentzes je generalni sekretar Međunarodnog biroa za izložbe (BIE), organizacije koja nadgleda i reguliše svetske i međunarodne EXPO izložbe. Rođen je u Londonu, a ima grčko državljanstvo, govori engleski, francuski i grčki, a njegova sestra Eleni (Elena) je prodekan na London Business School sa završenim postdiplomskim studijama na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Oboje su među važnim karikama spoljne obaveštajne službe Velike Britanije, odeljenja za Grčku i Balkan (sa budžetom od 2,5 milijarde funti).

Pre nego što se pridružio BIE-u 2003. godine, Dimitri S. Kertkenzes je radio u naftnoj i gasnoj industriji u Londonu na obaveštajnim poslovima, a zatim u Ujedinjenim nacijama u Njujorku. U okviru BIE-a, bio je savetnik i šef kabineta generalnog sekretara, a 2015. postao je zamenik generalnog sekretara.

Na sadašnju funkciju je postavljen 2020. godine, tokom održavanja svetske izložbe EXPO (Dubai, 2020). Prvi susret Kernetzesa i Vučića, dogodio se upravo u Dubaiju, a samo godinu dana kasnije, 1. februara 2021., nakon što je u predsedničkoj palati u Parizu, pred Manuelom Makronom pomenuo ideju izložbi EXPO u Beogradu, ovaj njegov intimni prijatelj poziva tek ustoličenog Kertkenzesa, da uvrsti glavni grad Srbije među buduće organizatore ove svetske manifestacije savremenih tehnoloških dostignuća.

Neposredno nako toga, Aleksandar Vučić prvi put saopštava javnosti u Srbiji da će Beograd biti organizator izložbe EXPO 2027. Od tog momenta počinje stalna komunikacija između Kertkenzesa i Vučića, gde zajedno razrađuju ideju o uključivanju „svih potencijala države Srbije“ u ovaj projekat

Potpuno opsednut „vizijom“ mogućnostima grandiozne pljačke  srpski diktator tada izjavljuje: „EXPO je moj san, moj život, ispunjenje svega onoga za šta smo se borili sve ove godine i kad ćemo moći da podvučemo crtu i kažemo ‘to je ono što smo uradili'“.

Tradicionalna svetska izložba EXPO, održava se još od kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka na svakih pet godina, a poslednja koja prethodi onoj u Beogradu, održava se ove 2025. u Japanu (Osaka), i zvanično košta oko 840 miliona evra.

Poređenja radi, treba reći da je prvobitno pomenuta cena EXPO 2027. u Beogradu, bila preko 2,5 milijarde evra, a u međuvremenu je „podignuta“ na 12, 14 i 18 milijardi evra, i to, očigledno, nije posednja cifra, sudeći prema izjavama Vučićevog ministra za pljačku, Siniše Malog.

EXPO ima dve vrste svetskih izložbi: „veliku“, poput pomenute u Japanu i one u Dubaiju, i „male“, koja će se održati u Beogradu. Prema izveštajima svetskih medija, Beograd neće biti domaćin pravog, velikog EXPO-a, već nešto manjeg, koja se službeno zove: Međunarodna specijalizovana izložba EXPO 2027. Naime, Beograd je dobio sporedni, specijalizovni EXPO – za koji je Vučićev režim Beograd predložio temu: „Igra za humanost, sport i muzika za sve“.

Ova vrsta specijalizovane izložbe EXPO je trebala biti 2023. u Argentini, ali je otkazana zbog prevelike cene za koju su organizatori shvatili da neće doneti korist lokalnoj zajednici, pa se od nje odustalo.  Plovdiv u Bugarskoj  je već imao taj „mali EXPO“, ne jednom nego čak tri puta. Ali, iz ta tri pokušaja, Plovdiv ništa nije zaradio na tome, naprotiv, pao je na leđa države nakon toga, što se desilo i sa gradom Saragosom u Španiji, koja je takođe imala „mali EXPO“.

Inače, Beograd je 2023. dobio domaćinstvo takozvane Specijalizovane svetske izložbe EXPO 2027. nakon „nameštenog“ glasanja na Generalnoj skupštini Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) u Parizu (na intervenciju službi predsednika Makrona).

U konkurenciji su bili gradovi poput Malage (Španija), Minesote (SAD), Puketa (Tajland) i Bariločea (Argentina), a Beograd je pobedio sa 11 glasova više od Malage, koja je važila za favorita. Španija je htela da uloži žalbu, ali je bila „utišana“ nakon noćnih pregovora u jednom od Makronovih pariskih bordela. Ključni čovek koji je „prelomio“ preostale neopredeljene predstavnike zainteresovanih zemalja i gradova, bio je Dimitri Kertkenzes. Tog 21. Juna 2023., na 172. Generalnoj skupštini Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) u Parizu, dešavalo se svašta, da bi Makronov „prijatelj“ („Mon ami Alexander“) dobio EXPO, a Srbija u finalnom glasanju, pobedila sa 81 glasom, ispred Španije koja je imala 70 glasova. Odmah nakon toga, Makron je potvrdio je izjavio da će Francuska biti učesnik na svetskoj izložbi EXPO 2027 u Beogradu i poručio da „Francuske pridaje značaj demokratskoj i evropskoj budućnosti Srbije“, a istog dana je na internet platformi X Elona Maska, na francuskom jeziku napisao: „Dugačak razgovor sam imao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Izrazio sam poverenje u sposobnost Srbije i svoju nadu da će vlada odlučno nastaviti očekivane reforme i učvrstiti veoma dobre ekonomske rezultate“.

EXPO 2027. godine, planiran je kao poslednja velika pljačka organizovane kriminalne grupe (OKG) koju vode braća Vučić i Siniša Mali. Računaju na učešće oko 140 zemalja, koje bi tokom tri meseca (preciznije, 93 dana), kroz razne besmislene programe (navodno, sport, kulturu, bilateralne odnose, dolazak predsednika vlada), oprao ogroman novac i inkasirao profit kojim bi bila učvršćena naprednjačka mafija i diktatura bolesnog tiranina. Da bi sve ovo uspelo, kompletan Expo vodi mala organizacija iz Francuske koju direktno konroliše francuski predsednik Makron.

Svetske izložbe EXPO od početka ovog veka prate finansijski skandali. Najpoznatiji finansijski skandal vezan je za EXPO 2015 u Milanu. Istrage su otkrile korupciju i nameštanje tendera, a više zvaničnika i biznismena uhapšeno je zbog sumnje da su nameštali ugovore vredne milione evra. U „posao“ se uključila i italijanska mafija, a svi projekti su kasnili i troškovi su premašili planirane iznose. Među uhapšenima, našao se i Angelo Paris, menadžer nabavke EXPO, Primo Greganti, bivši visoki zvaničnik jedne parlamentarne stranke, Antonio Rognoni, bivši menadžer infrastrukturne kompanije u vlasništvu regionalne vlade Lombardije i još petoro „krupnih“ ličnosti iz državnog establišmenta. EXPO 2010., koji se održavao u Šangaju, bio je mesto istorijske pljačke, desetine hiljada ljudi nasilno je iseljeno oko prostora gde je planiran čitav događaj, a zbog utaje državnog novca mnogi su još tokom trajanja izložbe zauvek „nestali“, a neki nakon nje ekspresno streljani.

EXPO u Dubaiju je od početka 21 veka oprao najviše novca do sada, mase radnika iz Indije, Pakistana, afričkih zemalja, radile su kao robovi, na hiljade ih je umrlo u neljudskim uslovima, naravno ilegalno, oduzimani su im pasoši, a „poslodavci“ su im „obezbedili“ hranu tek toliko da mogu da izdrže celodnevno iscrpljivanje na građevinama.

U Srbiji, zakon koji navodno reguliše EXPO 2027. omogućava da se veliki infrastrukturni radovi, uključujući izgradnju Nacionalnog stadiona i izložbenih prostora, sprovode bez javnih nabavki, što otvara prostor za netransparentne, kriminalne ugovore i pljačku budžeta, koja se već dešava. U jednom od dokumenata koji je u vezi sa izmenom Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Expo Belgrade 2027, nalazi se i podatak da će paviljoni za učesnike nakon što budu iskorišćeni za potrebe izložbe, biti i srušeni.

Na njihovom mestu biće izgrađeni objekti „koji će biti trajnog karaktera i za koje će biti potrebno pribaviti rešenje o upotrebnoj dozvoli u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja“. Kakve će zgrade biti tu sagrađene nije poznato, jer plan koji država ima nakon EXPO 2027., ima samo srpski diktator, a verovatno ni on.

Sajam koji već postoji, većim delom (osim Hale 1) predviđen je za rušenja kako bi navodnom stranom investitoru obezbedili zemljište za širenje Beograda na vodi, a Srbiji nove namete i trošenje para za izgradnju novog Sajma. Tako se dolazi do suštine onoga što braća Vučić i Siniša Mali hoće: da otmu preostalo vredno zemljište sa obe strane Save, „valorizuju ga“ i inkasiraju nove milijarede koje će izne van Srbije. 

Svetska EXPO izložba bazirana je, inače, na ideji da su to montažni objekti koji se nakon izložbe uklanjaju.

Međutim, ideja Vučićevih „stručnjaka“ je da se na mestu „EXPO sela“ napravi teren za novu pljačku. Još nije poznato (i verovatno nikad neće ni biti poznato), kolika će biti cena izložbenih paviljona. Svaka od zemalja imaće svoj paviljon, ali se konačan broj paviljona ne zna, jer se ne zna ni koliko zemalja će se prijaviti za učešće. Prijavljeni mogu da odustanu, a oni koji još nisu prijavljeni mogu i da dođu. To otvara sve mogućnosti pranja novca, otvorene pljačke i svakog kriminala. I to nije prvi put u istoriji EXPO izložbi tako, mada su, zvanično, kategorije učesnika EXPO izložbi jasno definisane od strane Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) i podrazumevaju zemlje kao zvanične učesnike, kompanije i međunarodne organizacije i paviljone u delu gde je najveći broj rezervisan za zemlje članice, a manji za međunarodne organizacije i kompanije.

Grupa opozicionara iz Srbije uputila je zvaničan zahtev Međunarodnom birou za izložbe (BIE) za otkazivanje EXPO-a, navodeći sistemsku korupciju, netransparentno trošenje javnih sredstava i korišćenje izložbe kao paravana za infrastrukturne projekte koji nemaju veze sa samim događajem. Ipak, nema nikakve sumnje da je ova gigantska praonica novca u najavi, veći prioritet globalnoj mafiji, od jedne male balkanske države i njenog naroda koji trpi diktaturu.

A, trpljenju je izgleda došao kraj, pobunjena Srbija je na nogama, a ima i zašto: dok se EXPO gradi i dok traje sladostrasna pljačka države, trećina Beograda nema kanalizaciju, tačnije, trećina grada je na septičkim jamama, a postojeća kanalizacija je daleko od svake  moderne tekovine civilizacije, jer i dalje ide direktno u Savu i Dunav. Beograd godinama već drži evropske i svetske rekorde u zagađenju vazduha, a gradska putna infrastruktura garantuje paralizu prestonice Srbije, najvećeg grada Zapadnog Balkana.

Uprkos svemu što će se ubrzo desiti, poludeli diktator ovih dana uporno laže i balavi sa svojih pink-informer TV kanalizacija: „EXPO je za nas velika prilika, prilika stvaranja šansi za sve buduće generacije. Po stopi rasta smo drugi u Evropi. Odmah nakon Malte. To je stvaran život. Što se realnih ekonomija tiče, Srbija je de fakto broj 1 u Evropi!“

Po svemu sudeći, gore pomenuti „guru“ EXPO izložbi, Dimitri S. Kertkenzes, nema mnogo razloga za brigu. A. Vučić već sada nije sposoban da dovrši započete projekte, a to je idealan scenario za pranje novca, što je očito i bio smisao ove šarade. Naravno, samo ukoliko stigne do 2027. A, to je već razlog da se g. Kernenzes zamisli.

Redakcija Magazina Tabloid uputila je elektronskom poštom pismo gospodinu Dimitri S. Kerkentzesu, očekujući od njega odgovor na pitanja – koliko je do sada od Vučića i njegove mafije dobio novca, kao avans, da blebetanjem podrži ovaj zli projekat, koji će predstavaljati najveću pljačku u istoriji?

Nismo dobili odgovor. Raspolažemo sa podacima, ali ćemo ih naknadno objaviti. I koliko se Makron utalio?