Međunarodna politička scena u najskorijem periodu srušiće režim Aleksandra Vučića, sa studentima ili bez njih, sa pobunjenim milionima ljudi u Srbiji ili bez njih. Ovaj diktator je sam sebe kompromitovao na sve četiri strane sveta, a  dužan je mnogima, kako u Srbiji tako i van nje, odgovoran za nezapamćeno razaranje zemlje i neke zločine sa predumišljajem. Ali, platiće tamo gde je najviše davao: stranim državama i korporacijama. Poslednji njegovi oslonci u Londonu i Briselu odustali su od njega. Na redu su tektonske promene u Srbiji…

Nikola Vlahović

Sprdnja koju srpski diktator sprovodi već duži niz godina sa službenicima EU, polako dolazi svome kraju. Taj „model“ arogancije i ignorancije, koštao je u prošlosti Srbiju i njen narod skupo. Prvi koji se istakao u toj „disciplini“, Slobodan Milošević, rugao se ondašnjem američkom ambasadoru Cimermanu, koji ga je službeno čak 11 puta molio za prijem i nikada ga nije dobio. A, onda je Cimerman rekao, da odlazi sa dužnosti i da želi Miloševiću puno sreće jer će mu trebati. I sve kasnije diplomate, civilne i vojne, dolazile su kod bivšeg diktatora, a on ih je ljubazno primao, govorio ono što oni žele da čuju a onda radio po svome.

Zato je na kraju završio ružno, što čeka i njegovog lošeg imitatora, Aleksandra Vučića. Njegovim igrama je došao kraj, a najbolji znak da je to baš tako je to što mu i britanske obaveštajne službe (njegove dosadašnje zaštitnice), okreću leđa, što se vidi i iz neki skorašnjih događaja…

Kao početak stvarnog kraja srpskog diktatora Aleksandra Vučića, mogu se uzeti prvi dani maja meseca 2025. godine, tokom njegovog boravka (i potpunog debakla) u Americi. Naime, nove činjenice o ovom događaju govore da je između ostalog pokušao i da preko kongresmenke Klaudije Teri (koju je „počastio“ izvesnu sumu novca) uspostavi kontakt sa Donaldom Trampom. Kao što je poznato nije mu to uspelo, Tramp ga je upadljivo ingorisao, a na kraju je sam sebi napravio zamku, pokušajem da uđe na Konvenciju Republikanaca sa lažnim identitetom.

Nakon već poznatog „ekspedovanja“ iz SAD i dolaska u Beograd, na VMA, nekoliko sati nakon prijema u ovu zdravstvenu ustanovu, kardiolog dr Dragan Dinčić je saopštio novinarima da je stanje diktatora „stabilno i zadovoljavajuće“, a onda saopštio kako su „američki lekari registrovali očitavanje visokog pritiska“ i još dodao da su: „Američki lekari izvršili sve neophodne testove“. Nijedan izveštaj o tom skandalu u SAD nema podatak da su američki lekari imali kontakt sa njim, ali, možda dr Dinčić zna nešto što drugi ne znaju i mnogo više od toga.

Tri puta za proteklih deset godina, Aleksandar Vučić je imao ovakve „bolove u grudima“, svaki put kad je trebalo da prikrije od javnosti katastrofalne rezultate svoje tiranije. Jedini koji su mu u više navrata i lično i preko posrednika govorili da laže, bili su bivši predsednika Odbora za spoljne poslove u Bundestagu Mihael Rot i evroposlanik Andres Šider, sa kojima je imao sukobe, a koji su opisali do detalja je sklon da „inscenira“ razne vanredne situacije, napade na sebe pa čak i situacije u kojima mu se obavezno „sloši“.

Nedugo nakon poslednjeg velikog i za njega nesrećnog cirkusa u Americi, kojim je naneo neopisivu štetu Srbiji i njenim intertesima, odlazi za Moskvu na proslavu Dana pobede, gde ga protokol Kremlja smešta u „magareću klupu“, na samom rubu tribina ispred Crvenog trga (što se moglo videti na svim snimcima i fotografijama).

Neopisiv bes i potreba za osvetom doveli su ga u situaciju da ubrzano ovih dana sprema nekoliko scenarija (prema odlično upućenom izvoru MT): od uvođenja vanrednog stanja, preko vanrednih izbora po njegovim pravilima i uzgrednog skidanja glava nekim svojim najvernijim saradnicima.

U sred ovakvog beznađa, u „komu“ ga je bacila i vest iz Londona, da je 25 uglednih članova britanskog parlamenta uputilo pismo ministru spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva u kome se između ostalog kaže: „Tražimo značajnu promenu u pristupu našoj spoljnoj politici prema Srbiji, nakon prisustva predsednika Aleksandra Vučića vojnoj paradi u Moskvi, 9. maja“. Pismo je potpisano na inicijativu članice UK parlamenta Eme Luel (Emma Lewell) a u pismu se između ostalog, navodi da „predsednik Vučić nastoji da destabilizuje Kosovo, Bosnu i Hercegovinu i širi balkanski region, radeći blisko sa Putinovom Rusijom“, te da je za vreme njegove vladavine Srbija zabeležila značajno demokratsko nazadovanje, uz „konstantne napade na medije, političku opoziciju i civilno društvo, raširenu korupciju, koja je doprinela masovnim protestima protiv njegove vlade poslednjih meseci“. Takođe, u pismu se dalje kaže: „Iako je to nekada bio pohvalan cilj, događaji od 9. maja, jednom i zauvek, pokazuju da Vučićeva vlada nema interes da prekine veze sa Rusijom, dok aktivno promoviše ultranacionacionalističku i ekspanzionističku ideologiju što rizikuje dovođenje Balkana ponovo nazad u krvavi konflikt„.

Zbog toga i brojnih drugih razloga od Vlade UK traže „promenu kursa, počevši sa serijom ciljanih sankcija protiv Aleksandra Vučića, njegove vlade i saradnika, i korišćenje svih diplomatskih sredstava neophodnih da ohrabrimo naše saveznike da slede taj primer, jer ako ne pošaljemo jaku poruku Vladi Srbije sada, rizikujemo jačanje odlučnosti Vučićevog režima i neuspeh u sprečavanju propasti krhke bezbednosne situacije na Balkanu“. Posebno su istakli i svoju podršku „studentima koji protestuju u Srbiji i građanima koji traže bolju budućnost za njihovu zemlju, slobodnu od autoritarizma i korupcije“.

Ovakve akcije članova britanskog parlamenta, nikada se ne izvode bez diskretne incijative Forin ofisa (Foreign Office), jer u ovoj državi, bivšoj imperiji, sve počinje i sve se završava u parlamentu. Nijedan britanski premijer duže od trideset godina nije posetio Beograd, a sve bitne poslove sa Srbijim obavljale su diplomatske i obaveštajne službe. Tako će biti i ovom prilikom. Ukoliko ovom ili nekom novom incijativom dođe do „promene kursa“ prema režimu Aleksandra Vučića, biće to ozbiljna potvrda onoga što je odavno bilo jasno kao dan, da je Vučićeva diktatura bila direktan projekat britanskih službi, za evro-atlanske interese. Sve do sada. Njegovo vreme je isteklo, broj kompromitacija i štetnih ispada prešao je svaku meru.

Vreme je za podsećanje na jedinu javnu posetu Ser Aleksa Jangera, šefa britanske MI6 Srbiji, 8. februara 2018. godine, kad ga je u Beogradu Vučić dočekao „u stavu mirno“. Direktor obaveštajne službe Velike Britanije (Secret Intelligence Sevice – SIS/SIS, MI6/MI6) tada je govorio o saradnji obaveštajnih službi dvaju zemalja, a njegova poseta  predstavljena je tada u Vučićevoj propagandi kao „blisku saradnju i prijateljastvo između dve države“.

Da bi bilo jasnije o kakvoj se „saradnji“ radilo, treba takođe podsetiti da je početkom 1999. godine, kao operativac engleske obaveštajne službe, Janger dobio Vučića „na revers“ da ga uputi u niz zadataka koje mora da obavi, zajedno sa američkim agentom koji je službovao u Zagrebu.

Bio je to jedan od prvih Jangerovih poslova kojima se bavio na novoj dužnosti. Naime, samo jedan dan pre nego što je preuzeo dužnost od prethodnog direktora MI6, Džona Sojersa, Vučić mu je u Londonu lično čestitao izbor. Janger ga je uljudno sačekao, jer je tadašnji ambasador Ognjen Pribićević zalutao kolima dok ga je vozio na zakazani sastanak.

Od tada, pa sve do današnjih dana, Aleksandar Vučić je radio po diktatu iz Londona, preuzevši mimo Ustava Srbije doslovno sva ključna ministarstva, suspenzijom Narodne Skupštine Srbije i svih institucija u državi.

Posao se morao obaviti. Radio je Vučić sa Britancima na stvaranju države Kosovo, po njihovoj zamisli napravio je „Srpsku listu“ sa kojom je bio i do danas ostao u svim koalicijama sa albanskim strankama (posebno sa strankama ratnih zločinaca, Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija). Otvorio je uz diktat Britanaca vrata projektu „Otvoreni Balkan“ i faktički kumovao ostvarenju velikoalbanske ideje. Uveo je arapski kapital u Srbiju preko šeika iz Emirata, a prema zamisli MI6, kako bi „distancirao“ širenje ruskih investicija od ovog dela Balkana. Radio je u vreme „Bregzita“ na udaljavanju Srbije od Evropske unije, uz ličnu podršku Aleksa Jangera, i stvarao teren za neku vrstu „balkanskog Bregzita“ prema strategiji MI6.

Sve poslove koje je trebalo da obavi na štetu Srbije a po volji Britanije, Vučić je obavio u predviđenom roku, ali, ono na šta nije računao, to su granice tolerancije njegovog „poslodavca“. Naime, Janger se pomenute 2018. godine pojavio u Beogradu da zaustavi Vučićevo divljanje sa kosovskom narko-mafijom, čiji novac je besomučno prao preko građevinskih i saobraćajnih projekata, a što je moglo da ugrozi anglo-američke političke i geostrateške planove. MI6 jeste pratio sva ta zbivanja, a na neke velike „transporte“ su njihovi agenti i „žmurili“ zajedno sa „savezničkim“ Službama, međutim, mafija AV nije prestala sa tim „poslovima“.

Promenama koje se dešavaju na mapi Evrope, ratom u Ukrajini, pa i istovremenim „savezništvom“ sa režimom u Kijevu i sa vladom u Moskvi, Vučić je svoju „misiju“ u MI6 završio. Danas, nakon poniženja koje je doživeo u Americi i mizernog tretmana koji je imao u Moskvi, ostalo mu je jedino da traži hitnu „izlaznu strategiju“.

Stvari su se prilično promenile i u Velikoj Britaniji, nema više na važnim mestima ni Aleksa Jangera ni njegovog prethodnika, Džona Sojersa, neki drugi ljudi su na čelu britanskih Službi. Razmatra se sada samo njegovo „puštanje niz vodu“ ili „evakuacija“. Da se nešto dešava, moglo je da se vidi još 10. januara ove 2025. godine, kad je Vučić saopštio da će se „prema saznanjima koje ima“, Velika Britanija priključiti američkim sankcijama NIS-u kao i najveći deo evropskih zemalja.

Odgađanja tih sankcija neće ići u nedogled, tim pre što je već spakovan, za svetsku ekonomiju poguban, još jedan paket sankcija Ruskoj federaciji, na koje je Vladimir Putin kratko reagovao jednom rečju („Idioti“).

Drugi, i verovatno poslednji signal da je sa Vučićem gotovo što se Londona tiče, došao je pre nepunih dva meseca, 2.aprila 2025. godine. Naime, u Beogradu je tog dana boravio ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Lami, navodno, kako bi ojačao saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala. Sa njim se sastao Aleksandar Vučić, a nakon sastanka, došlo je do potpisivanja nekih bilateralnih dokumenata. Bili su to Memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i državnog sekretara za poslovanje i trgovinu Ujedinjenog Kraljevstva, postupajući preko Odeljenja za garancije izvoznih kredita, koje posluje kao Britanska izvozna kreditna agencija, kao i Memorandum o razumevanju Ministarstva informisanja i telekomunikacija Srbije i Kancelarije za inostrane poslove, poslove Komonvelta i razvoj Ujedinjenog Kraljevstva.

Šta je bio cilj ovih Memoranduma nije teško pretpostaviti. Velika Britanija ima interesa da u nastavku „balade“ promeni situaciju na polju telekomunikacija i medija, i uzgred postavi „branu Kinezima“ u najvažnijoj državi Zapadnog Balkana. Bila je to jasna poruka Vučiću, da će sa njegovom „medijskom epohom“ uskoro biti gotovo.

Istovremeno, Britanija se na ovaj način sprema za opserviranje novih vlasti u Srbiji, ako joj interesi za ovo podneblje ostanu i nakon pada diktatora. Jasna je bila i poruka ministra spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Dejvida Lamija koji je pred Vučićem doslovno kazao: „Londonu je važan stabilan i siguran Zapadni Balkan, kao i da Srbija ima ključnu ulogu u obezbeđivanju te stabilnosti“. Ukratko, bilo je ovo „zbogom“ razbojničkom i najblaže rečeno nestabilnom režimu koji su sami Britanci instalirali uz pomoć svojih evropskih i vanevropskih saveznika. Vučić je, naravno, zaboravio da zemlje Komonvelta pokrivaju dobar deo sveta. Kad oni kažu svojim bivšim i sadašnjim afričkim kolonijama da priznaju Kosovo ili da odustanu od „nepriznavanja“, onda to tako mora biti. Na primer.

Uz sve ovo, pojavio se u Beogradu i predsednik Evropskog saveta, Antonio Košta, odmah nakon Vučićeve traume u Moskvi. Tražio je sastanak sa predstavnicima opozicije, a dobrodošlicu mu je „poželeo“ Aleksandar Jovanović, ekološki aktivista:

„Dobro došli u Srbiju, gospodine Košta, zemlju najvećih ekoloških zločina u Evropi. I koliko će nas da košta, gospodine Košta, vaša podrška projektu Jadar koji u sebi sadrži proterivanje stanovništva? Da li ste Vi svesni da režim u Srbiji govori da vi organizujete obojene revolucije u zemlji i da organizujete studente i proteste?“

Kaže izvor MT prisutan ovog događaju da je Košta najpre ćutao a onda kazao da se on je rekao da se oni time ne bave, da su čuli „svakakve priče“ i slično tome. Delovao je Košta, kažu izvori, prilično zbunjeno,  posebno nakon sastanaka sa Vučićem i Anom Brnabić, nakon čega je shvatio da ima posla sa opasnim prevarantima, a prema svedočenju čoveka iz protokola, kad je ustao od stola kazao je svom saradniku u prolazu kroz hodnik: „Incrível, vamos embora daqui“ („neverovatno, idemo odavde!“). Očito, Antonio Košta nije naviknut da neko može toliko da laže, a potpuno je u konfuziji bila i delegacija koja je bila sa njim, jer je čula dve potpuno različite priče u kratkom roku.

Jedan od prisutnih tokom tog susreta sa opozicijom ovako je opisao taj susret: „Znate 13 godina traje vladavina ovog režima. Za 13 godina je svakome moralo biti jasno da li ovi ljudi zaista baštine i žele da grade evropske vrednosti poput vladavine prava, slobode govora i funkcionisanja institucija ili je to samo deklarativna priča ljudi na vlasti na čelu sa Vučićem za predstavnike Evrope… Mi smo (Košti) pokušali da mu sve to predstavimo i čini mi se da mu nije bilo prijatno i odgovarao je i na neprijatna pitanja. On je suštinski govorio o tome da je Evropi najvažnije da može da sagleda da li ima napretka u onim oblastima ili ne, da oni prate ponašanje institucija, ali izbegao je konkretne odgovore, čak i kad je u pitanju i hapšenje ovih ljudi (u Novom Sadu)“.

Ipak, predsednik Evropskog saveta, koji je očito došao „u izvidnicu“ za potrebe jedne druge institucije EU, pitao je Vučića „šta misli o izborima“, dok se ovaj prenemagao i razvlačio jalovi razgovor. Nije Košta ni morao da dolazi, već se govori ovih dana u Briselu da će lista Srpske napredne stranke biti poslata u prošlost, „kad god bili ti izbori“.

U slično vreme, kad se ova poseta dešavala, Vučić je uhapsio v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića, što je bio njegov način da se „osveti“ Donaldu Trampu. Napravio je kardinalnu grešku, koja će ga skupo koštati, ali je problem što će to istovremeno koštati i Srbiju i svakoga ko još živi i radi u njoj, a nije pokrao državu i pobegao u inostranstvo. Samo izuzetno glup, nasilan i drzak psihopata, mogao je da pomisli kako će se „osvetiti Trampu“. Osvetiće se Tramp njemu, a narod u Srbiji treba da se nada da neće biti „kolaterarne štete“.

Diktator zato beži od izbora zato što je ovo prvi put situacija kada je upao u jamu koju je sam sebi iskopao. Govorio je „ako hoćete izbore ili savetodavni referendum, tu smo“, a kad je to prihvaćeno, sad čini sve da izvrši diverziju bilo kakvih izbora. Neko od javnih ličnosti skoro je konstatovao da je „ambijent u Srbiji sada takav, da posle šest meseci sveopšte narodne pobune, Vučić više nije siguran da može da pobedi“.

Ako dođe do pritiska EU za ponovno usvajanje medijskih zakone (koje je Antonio Košta pomenuo), kao i usvajanja Zakona o reviziji biračkog spiska, diktator će radije da inscenira paljevinu Skupštone Srbije nego da to učini. Od njega treba očekivati „požar u Rajhstagu“ nasilje na ulicama, izvođenje oružanih snaga i sukobe sa narodom. Možda i otvoreni rat.

Na jedan faktor svakako treba računati u daljem raspletu događaja…

Naime, Vlada Srbije za koju je najavljivao da će imati manje ministara, ima danas 30 ministarstava, jer je diktator preko svoje volje mora da namiri Socijalističku partiju Srbije (SPS) i tvorevinu DB/BIA koja tamo ima pet ili šest ministarstava (koje su direktno pod kontrolom gore pomenutih anglo-američkih službi).

Naravno, u ruska obaveštajna služba ima četiri do pet ministara, kao i uvek do sada. To će već biti značajniji problem u raskolu koji sledi. Jer, Vučićev antisistem sagrađen je od više delova, čak i sukobljenih interesa, kako političkih i diplomatskih tako i finansijskih (preko multinacionalnih korporacija i slično). Preciznije rečeno, Vučić više nikome od njih nije garancija stabilnosti, a „stabilnost je potrebna“, kako reče britanski ministar spoljnih poslova, aludirajući na „unutaršnj poredak stvari“, da sve bude dobro za Službe i za te korporacije, a sa narodom i njegovim potrebama „neka vidi šta će“.

Zlo doba Aleksandra Vučića dovelo ga je u stanje koje svaki diktator doživi u klimaksu svog ludila. Otvorio je „sezonu hapšenja“ bez pravnog osnova zatvaranjem glavnog urednika MT, a onda, početko studentskih protesta, na desetine mladih ljudi, akademskih građana i aktivista, završilo je po osnovu političkog progona u Vučićevim kazamatima.

 Ovih dana Srbija je svedok da je grupa studenata iz Pokreta slobodnih građana i organizacije Studenti protiv autoritarne vlasti (STAV) u pritvoru već skoro tri meseca, a jedna grupa, nakon što je okrivljena za pokušaj rušenja ustavnog poretka, okrivljena za isto delo, u trenutku hapšenja svojih kolega nalazila se u inostranstvu, gde se nalaze i danas. Svi oni su okrivljeni na osnovu audio snimka prisluškivanog razgovora aktivista i studenata. Prema navodima branilaca, snimak je sačinila Bezbjednosno-informativna agencija (BIA). Snimak je potom emitovan na režimskim televizijama, 14. marta, nakon čega je sutradan šestoro aktivista uhapšeno. Branioci okrivljenih su u više navrata naveli da je BIA razgovor prisluškivala nezakonito i dodali da audio snimak ne može biti pravno valjan dokaz u tom procesu…

Ali, šta to vredi u Vučićevoj apsani, gde je čak i šef Katedre za energetske pretvarače i pogone na Elektrotehničkom fakultetu, Dragan Mihić, radio „posao“ BIA.e, tako što je telefonom zvao kolege i studente sa ETF sa prikrivenog broja i predstavljao im se kao „inspektor Erić“, kako bi ih kao provokator zastrašivao, pretio i zvao „na razgovore“.

Poslednje što jedan okrvavljeni režim može da uradi u ovakvim okolnostima je izazivanje masovnijih građanskih sukoba sa ciljem proglašavanja vanrednog stanja I zavođenja još crnje vojno-policijske diktature. Da li je to moguće? Svakako da jeste, jer su iste vođe današnjeg zla, sarađivale i direktno učestvovale u mnogo gorim stvarima u prošlosti, poput brojnih likvidacija koje ni do danas nisu istražene i procesuirane, ni nakon četvrt veka…