Drskom sprdnjom sa ponovljenim izborima članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), srpski diktator je „odgovorio“ Organizaciji za bezbednost i saradnju (OEBS), na zahtev da se mediji u Srbiji ponašaju u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije. Lično je „kandidovao“ najgore režimske cirkuzante, propalice, moralni otpad i drske lopove. Tako će izgledati njegova poslednja linija odbrane: umesto „prijatelja“ sa Zapada i Istoka koji su ga već otpisali, ostaće mu vampiri iz REM.a, mreža TV kanalizacija, nešto uličnih batinaša i kriminalaca. Krupni mafijaši i inteligentne secikese, odavno su napustile Srbiju.

Luka Mitrović

Na dan 28. aprila 2025. godine, Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije doneo je odluku o pokretanju novog postupka za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta Regulatornoig tela za elektronske medije (REM). Mandat članova Saveta REM-a je istekao 5. novembra 2024. godine, a skupštinski Odbor je 23. novembra doneo odluku o raspisivanju poziva za kandidate za članove Saveta REM-a. U januaru ove 2025. godine, sedam kandidata članove Saveta REM-a povuklo je svoje kandidature.

U međuvremenu, Predstavnik OEBS-a za slobodu medija Arlem Dezir zatražio je hitan sastanak sa Oliverom Zekić, članicom Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i vrlo kratko joj saopštio stav Evropske organizacije za bezbednost i saradnju: „…“Neophodno je da Regulatorno telo radi u punom kapacitetu, uključujući predstavnike civilnog društva, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima. Pozivam nadležne institucije da bez odlaganja imenuju članove koji nedostaju„…

Usledio je zatim pomenuti sastanak Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije koji je stavio van snage odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta REM-a od 25. novembra. Za odluku da se poništi stari konkurs za izbor članova Saveta REM-a glasalo je svih 16 poslanika. A, onda, u duhu kriminalne politike Aleksandra Vučića, nastavio da se ruga i Evropi i građanima Srbije, sa „kandidaturama“ najgorih režimskih klovnova i ljudskog smeća koje je nedostojno da vrši bilo kakvu javnu funkciju… Jasno je da je to bio odgovor Aleksandra Vučića lično, na stav OEBS.a da se ovo regulatorno telo ustroji na način da elektronski mediji u Srbiji konačno poštuju Ustav i zakone Republike Srbije.

Odmah nakon „aprilskih teza“ mafijaškog REM.a, počele su „kandidature“ njegovih novih članova. Prijavila se družina, „od zla oca i još gore majke“, što se odmah i videlo po njihovim biografijama, likovima i (ne)delima…

Tako se pred Odborom za inforsmisanje za Savet REM-a, za informisanje našao izvesni Vladimir Đurić-Đura, klovn, komedijaš i navodno muzičar, poznat po nadimku „Đura Mornar„, kao „kandidat“ Udruženja muzičkih umetnika Srbije, Udruženja scenskih umetnika, Udruženja dramskih pisaca i nekakvog Umetničkog udruženja pod imenom „Jet Clock“.

U „Službinoj“ biografiji, koju je grešni Đurić dostavio, piše da je dramaturg, medijski i PR konsultant, pisac i muzičar. Ukratko, „kovač i potkivač“, majstor dokazanog talenta za zajebancije sa narodom. U prijavi piše da je „pored kulturnih, medijskih i autorsko-muzičkih aktivnosti“ „mornar“ Đura vlasnik preduzetnčke agencije „Đura mornar“, koja se bavi izdavanjem knjiga. Međutim, ispostaviće se ubrzo, da je vlasnik i firme Essentis, koju je Služba izostavila iz navodne biografije. Da bi bilo jasnije zašto, treba reći da je firma Essentis promenila delatnost 16. Maja 2025., istog dana kada je inkriminisani Vladimir Đurić potpisao da prihvata kandidaturu za Savet REM-a i da ne postoje zakonske smetnje za njegov izbor. 

Mnogo ranije, po tužbi Ministarstva kulture protiv  Đurićeve firme Essentis, početkom 2020, pokrenut je sudski spor pred Privrednim sudom u Beogradu. Osnov spora: dug od tačno 4,9 miliona, koliko je Eseentisu dodeljeno na konkursu Ministarstva. Ovaj spor traje 5 (pet) godina i i dalje nije rešen. Usledio je poziv Fonda „Slavko Ćuruvija“ da REM odbaci prijavu Vladimira Đurića Đure, jer, kontroverze i sudski spor oko firme Essentis dovode u pitanje njegovu kandidaturu kao „uglednog stručnjaka“, koji, po Zakonu, moraju da čine Savet REM-a. Ubrzo je saopšteno i iz Udruženje muzičkih umetnika Srbije da ono nema pravo predlaganja jer se ne radi o strukovnom udruženju kompozitora već isključivo interpretatora koji kao takvi ne mogu biti ovlašćeni predlagači (kompozitori, scenski, filmski i dramski).

Ipak, Đura „Mornar“, ucenjen sudskim procesom u vezi velikih dugovanja koje ima, prinuđen na „prijateljski dogovor“, ostaje „kandidat“ za člana Saveta REM.a, a počeli su i drugi kompromitovani „kandidati“ da se prijavljuju.

Tako je Društvo novinara Vojvodine i Društvo novinara Niša kandidovalo izvesnu Maju Mišković Mitrović, novinarku. Pomenuta Maja Mišković Mitrović radi kao novinarka-urednica na TV „Vranjska plus“. A njena kandidatura nije moguća jer Zakon zabranjuje da članovi Saveta REM-a rade u elektronskim medijima. „TV Vranjska plus“ u javnosti je poznata kao „naprednjačka“ a vlasnik ove kuće Marijan Stošić javno podržava SNS na društvenim mrežama i javnim nastupima. Njegova firma „Vranjska plus“ dobila je iz budžeta blizu 120.000 evra  na konkursu Grada Vranja u 2025. „Kandidatkinja“ Maja Mišković Mitrović navela je u prijavi da pored televizije, radi i na njenom portal koji je najmanje pet puta prekršio  najgore, najprimitivnije uvrede, optužbe i klevete na račun svih koji ne misle kao njen „vođa“ AV.

Ima još „bezbednosno interesantnih lica“ u i oko REM.a, poput Stevice Smederevca i Žarka Simovića, koji su kandidati Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja. I Stevica Smederevac i Žarko Simović godinama su deo REM-a. Radili su u različitim službama ovog tela i tako saučestvovali u kriminalnim poslovima navodnog Regulatora.

Žarko Simović je već 20 godina u REM-u. U zvaničnoj biografiji navodi da je dizajnirao softver za nadzor pružalaca medijskih usluga. Tačnije, softver za špijunarenje gledalaca, da svako ko uzme daljinski upravljač u ruke i uključi TV, postane lakše vidljiv svim Službama. Nakon masovnih ubistava u maju 2023, REM je predstavio izveštaj o nadzoru nacionalnih TV Pink, Hepi, Prva i B92 sa fokusom na izveštavanje o nasilju, lažno govoreći o tome da su pratili te događaje, a nisu ih pomenili ni u jednom minutu svojih programa. I TV Hepy, vlasništvo „gospodina Rankovića“, poznatijeg kao „Peconi“, sa više od 50 % „rijaliti“ svinjarija i „informativom“ koja je širila AV propagandu, govor mržnje i dezinformacije, dobila je od REM.a „priznanje“ da emituje obrazovni, dečji, dokumentarni i kulturni program.

„Kandidati“ za Savet REM.a, Bojan Biblija i Miloš Garić, poznati su po tome što su potpisali nekakvu Peticiju podrške pravu na život predsednika Srbije Aleksandra Vučića!

Bojan Bilbija, je „kandidat obrazovnih ustanova“ kao što su  Univerzitet odbrane, Kriminalističkog policijskog univerziteta, Državnog univerziteta u Novom Pazaru, Univerziteta u Novom Sadu, Univerziteta u Prištini, Kosovska Mitrovica, Univerziteta MB…

U poslednje dve godine, Garić je više od 5.000 minuta proveo gostujući na televizijama Informer, Pink, Hepi, Prva i B92, te postao ozbiljan konkurent Aleksandru Vučiću koji je u tome apsolutni šampion. Ove televizije godinama unazad krše Zakon čije sprovođenje članovi Saveta REM-a treba da obezbede.

Ovo su tek neke od Vučićevih sprdnji sa elektronskim medijima u Srbiji koje je on skoro stoprocentno uzurpirao i pretvorio u najgore propagandne jazbine, nalik nacističkim radio-stanicama iz tridesetih godina Dvadesetog veka.

Ne tako davno, tokom 2023. godine, jedna nevladina organizacija koja se bavi istraživanjem medijskog bezakonja u Srbiji, predalo je Tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu na okolnost da REM radi to šoto radi. I, na veliko iznenađenje, nadležno tužilaštvo je formiralo predmet o radu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) na osnovu izveštaja koji je ta organizacija dostavila. Imenovan je čak i javni tužilac koji je počeo da postupa u tom predmetu. Radio Glas Amerike objavio je tih dana vest da je taj Izveštaj prosleđen svim nadležnim institucijama – od predsednika Srbije i tadašnje premijerke Brnabić, Zaštitnika građana, do zakonskih predlagača članova Saveta REM-a i Republičkog javnog tužilaštva…Početkom 2024. godine, kao „pobesneli Maks“, Aleksandar Vučić direktno interveniše, i Tužilaštvo odbacuje sumnje na krivično delo članova Saveta REM-a.

Zbog atmosfere koju je ovaj bolesni diktator stvorio u Srbiji, danas je moguće da postoji grupa plaćenika SNS, navodno „Studenti koji žele da uče“, koji otvoreno prete retkim slobodnim medijima krivičnim prijavama zbog „narušavanja ugleda“ Aleksandra Vučića, SNS i njihove organizacije. U pretećem pismu medijima čine krivično delo za koje će ih tiranin pohvaliti, a za koje neće odgovarati pred zakonom, a morali  bi da ima države i zakona.

Vučićeva mržnja prema slobodi govora nadilazi sve do sada viđeno: lično je inicirao postavljenja nekog Nevenka Marića, za šefa novosadske policije, u javnosti poznatog po tome što je osuđen za zlostavljanje i ometanje u radu inspektora Predraga Simonovića, koji je u to vreme radio na slučajevima ubistava novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.

Danas, na polovini 2025. godine, dakle, četvrt veka od Petog oktobra (2000) i pada Miloševića, vide se rezultati „pomilovanja“ TV Pink i Željka Mitrovića, ali i svih drugih učesnika u besomučnoj propagadni iz devedesetih kojom je jedno vreme rukovodio I sadašnji srpski diktator. Taj tadašnji „otkup grehova“ koju je vodila tek sastavljena vlada DOS.a, došla je glave tadašnjem premijeru Đinđiću, a onda i svakome ko je bio protiv Miloševićevog režima. Devedesetih godina su trovali narod preko svih medija ali nikada toliko kao što rade poslednjih 13 godina u korist AV mafije. Posledice tadašnjeg lakomislenog pristupa ovoj mafiji, danas su zastrašujuće.

Sve i svašta drugo je moguće u zemlji u kojoj je premijer utvara, leš iz ormana, u struci visoko cenjeni dr  Đuro Macut, koji je prijavio da je vilu od milion evra kupio novcem iz različitih izvora – ušteđevine, pozajmice, poklona i od prodaje druge nekretnine, ali nema potvrde iz banke o poreklu novca na računu, ugovor o pozajmici, potvrde da je na poklonjeni novac plaćen porez, poreza na kapitalnu dobit od prodaje nekretnine i porez na prenos apsolutnih prava…. A, sve bi to morale da budu informacije od javnog značaja.

Međutim, u AV državi, sve tajne ubrzo postaju javne. Tako se pod ovim nebom saznalo mnogo ranije da režim srpskog diktatora prodaje oružje režimu u KIjevu, ali, tek nedavno ruske obaveštajne službe javno saopštavaju staru vest da Vučić isporučuju municiju Ukrajini. Ne zato što to nisu znali, nego zato što im je trebao (dok im je trebao). I dok su ga čašćavali ordenjem i drugim počastima.

Danas nikome ne treba. Ni Rusiji ni Zapadu. Ostale su mu samo televizije. Neće biti čudno da ga te iste kanalizacije snime prilikom hapšenja i emituju u „udarnim“ terminima po više puta. Onako kako ih je  „dresirao“ da rade drugima, naći će se i sam u poslednjim kadrovima svojih televizija, kad budu pred trajnim gašenjem…